Najčešće pretovarena vrsta tereta jesu šljunak, pesak i kameni agregati sa učešćem od 29 odsto. Ugalj je na drugom mestu, sa 22 odsto a nafta i naftni derivati na trećem, sa 13 odsto. Na četvrtom mestu nalaze se rude sa 12 odsto učešća.

Кada je reč o količinama tereta, najveći rast pretovara zabeležen je kod uglja, za 87 odsto više nego na kraju prošlogodišnjeg drugog kvartala, zbog uvoza ovog energenta. Žitarice su imale najveći pad – pretovareno je 77,5 odsto manje u odnosu na isti period 2022. godine.

U međunarodnom putničkom saobraćaju Agencija je do 1. jula evidentirala 592 pristajanja i 76.000 iskrcanih i ukrcanih putnika. U poređenju sa istim periodom u prethodnoj nautičkoj sezoni pristajanja je za 6,9 odsto manje, dok je bolja popunjenost kruzera rezultirala sa 27 odsto više putnika.

Na međunarodnom pristaništu u Beogradu ostvarena su 242 pristajanja, u Novom Sadu 161 a u Donjem Milanovcu 113. U Golupcu je zabeleženo 68 pristajanja, u Smederevu četiri a prvi kruzer je evidentiran na novootvorenom pristaništu u Sremskoj Mitrovici. Najviše putnika iskrcalo se u prestonici – 31.660.

Do kraja 2023. godine očekuju se bolji rezultati nego u prošloj, zbog ukupnog polugodišnjeg rasta pretovara i povećanja cene žita na međunarodnom tržištu, koje će pozitivno uticati na domaći izvoz.

Чланак U prvih šest meseci na rekama u Srbiji zabeležen rast pretovara tereta za 2,7 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Plate u javnom sektoru iznosile 77.886 dinara,dok su u privatnom sektoru one iznosile u proseku 70.975 dinara.U javnom sektoru, najveća primanja su zabeležena kod zaposlenih u državnoj administraciji, u proseku 86.889 dinara, zatim kod zaposlenih u državnim preduzećima, u proseku 86.149 dinara, i pokrajinskoj administraciji, u proseku 83.758 dinara. Lokalne samouprave po primanjima kaskaju oko 20.000 dinara jer je plata lokalnih službenika oko 64.700.

Što se tiče podele prosečnih plata po oblastima, najviše plate su zabeležene u oblasti informisanje i komunikacije, čak 175.091 dinara, s’tim što su u tu oblast uračunati i programeri kojima je prema podacima RZS prosečna plata u aprilu iznosila 234.607 dinara. Ni jedno drugo zanimanje nema toliko visoku prosečnu zaradu.

Najveća i najmanja zarada

Prosečne plate više od 100.000 dinara zabeležene su još u rudarstvu, tj. oblastima eksploatacije nafte i gasa, eksploatacije rude metala , kao i u uslužnim delatnostima u rudarstvu, zatim u proizvodnji duvanskih proizvoda, proizvodnji koksa i derivata od nafte, vazdušnom saobraćaju, produkciji, telekomunikacijama, finansijskim uslugama, osiguranju, upravljačkim delatnostima i naučnim istraživanjima.

Najmanje zarade ispod 55.267 dinara, koliko je iznosila medijalna zarada, zabeležene su u ribarstvu, proizvodnji odevnih predmeta, proizvodnji kože i predmeta od kože, preradi drveta, proizvodnji nameštaja, ostalim prerađivačkim delatnostima, trgovini na malo, kopnenom saobraćaju, pripremi i posluživanju hrane i pića, veterinarskim delatnostima, delatnosti putničkih agencija, zaštitnih i istražih delatnosti, održavanje objekata, sportskim zabavnim i rekreativnim delatnostima, socijalnoj zaštiti, popravkama i ostalim uslužnim delatnostima.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Ko ima najveću a ko najmanju platu u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do sada ste već sigurno čuli za Luku. Mladi talentovani pisac i pozorišni umetnik, pasionirani ljubitelj stripa i filma, bori se protiv agresivnog tumora na mozgu. Međutim, postoji neverovatna nova terapija u Japanu za koju je Luka idealni kandidat! Naša novogodišnja želja je Lukina avionska karta za Japan i prvi dan te terapije. Možete pomoći da nam se želja ispuni i istovremeno obradujete još nekoga novogodišnjim poklonom dolaskom i kupovinom na BAZARU ZA LUKU, jer sav prihod od ovog bazara ide za Lukino lečenje.

Na bazaru će se naći originalni umetnički radovi, printovi, spora moda, nakit, stripovi, notesi i druge prigodne sitnice… najbolje što srpska umetnička i dizajnerska scena ima da ponudi!

Od 12h do 14h Marko Somborac, karikaturista i čuveni autor svima omiljenog BLIC STRIPA, crtaće originalne portretne karikature posetilaca.

Tokom trajanja bazara, muzičku podršku dobrom raspoloženju pružaće Luton, Šćepine vragolije i Danilo Kas.

Zahvaljujemo Dorćol Platzu za ustupljen prostor kao se svim učesnicima bazara koji su nesebično pomogli i donirali svoja dela, vreme i pozitivnu energiju! Samo nežno prema sebi, Scarlet kimono, Gugadžina, Dobre Brlje, Bob Živković, Marko Somborac, Veseli četvrtak, System comics, Handsome bags, TKV, Zograf… samo su neki od njih!

Još informacija o Luki Kurjačkom možete potražiti na stranici Fondacije «Budi human»
Informacije o ART, CRAFT & DESIGN – BAZAR ZA LUKU! možete naći na facebook eventu

DOBRODOŠLI!

Чланак ART, CRAFT & DESIGN BAZAR ZA LUKU! се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, glavni terminal u luci Ningbo-Žaušan, sa kojeg se roba šalje u Evropu i Severnu Ameriku, zatvoren je pošto je utvrđeno da je jedan radnik pozitivan na ovaj virus Kina ima veoma striktnu politiku prevencije širenja zaraze i često je zatvarala razna postrojenja, pa čak i cele gradove, zbog samo nekoliko zaraženih.

Ovo je drugi put u ovoj godini da Kina zatvara jednu od svojih najvećih luka, a budući da se veoma zarazni delta soj širi i tamo, verovatno neće biti poslednji.

Stručnjaci upozoravaju da su ovakva odlaganja pošiljki poslednje što je globalnoj privredi pogođenoj korona-krizom u ovom trenutku potrebno, ali Kina je neumoljiva – njen način borbe protiv korona virusa je onemogućavanje njegovog širenja.

Zato će terminal biti zatvoren do srede, a potom će biti razmotreno njegovo ponovo otvaranje, ako bezbednosni uslovi budu zadovoljavajući.

Izvor: CNBC

Foto: Pixabay

Чланак Zatvaranje kineske luke može prouzrokovati nove nestašice na Zapadu се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Na primer, roba koja krene iz Kine dođe brodom do Soluna i umesto da se vadi i pretovara na kamion i voz, ona nastavi sa tim kontejnerom vozom i dolazi do Srbije. Svakako roba neće da se vadi iz kontejnera sve do krajnje destinacije, gde se ta roba carini – kaže Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Ideja je u stvaranju takozvanih šatl vozova koji povezuju „suvu luku“ sa pravom lukom i na takav način se racionalizuje trasport, odnosno prebacivanje teretnog transpota na železnicu, objašnjava Slobodan Zečević sa Odseka za logistiku Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Mogućnost za „suve luke“ našoj zemlji otvorila je i inicijativa „Pojas i put“ i gradnja brze železnice Beograd – Budimpešta.

– Mi smo i formirali Radnu grupu kako bi nastavili efikasnu instintucionalnu saradnju sa lukom Solun. Ali nije samo u pitanju luka Solun, tu su i luke Pirej, Konstanca, Rijeka, luka Drač. Interes Srbije jeste da gradi te kopnene terminale, takozvane suve luke, zato što ćemo na taj način postati deo najvećih logističkih lanaca – kaže Veljko Kovačević iz Ministarstva saobraćaja, građevinastva i infrastrukture.

Slobodan Aćimović dodaje da je to izvodljivo i veoma potrebno Srbiji:

– Naša država bi trebalo da postakne naše privrednike da više koriste kontejnerski transport. On je jeftiniji, brža je manipulacija robe i samim tim su niži logistički troškovi za državu odnosno, pre svega, za preduzeća.

Njihove lokacije moraju biti tamo gde se ukrštaju pruga i put. Konkretno solunska luka je zainteresovana za suve terminale u Beogradu, ali se već razmatraju i Pirot i Niš.

– To će značiti i za naše rečne luke i za naše intermodelarne terminale, mnogo više obima robe, mnogo više pretovara, i samim tim veće profite – kaže Veljko Kovačević.

Zečević navodi da bi se na ta načim povećalo zapošljavanje i razvile nove tehnologije i dodaje:

– Jedan deo transporta bi se prebacio čak na rečni vodni transport i to bi bila velika ušteda i sa aspekta ekonomije i sa aspekta zaštite životne stredine.

Koncept „suvih“ luka nastao je sedamdesetih godina prošlog veka, a danas gotovo 100% robe u međunarodnoj trgovini putuje kontejnerima. Zanimljivo je da je svojevremeno za „suve luke“ u Srbiji bila zainteresova velika roterdamska luka.

Izvor E kapija/rts

Чланак „Suve luke“ prilika da Srbija postane deo najvećih logističkih lanaca се појављује прво на Biznis i Finansije.