Home VestiEkonomija „Suve luke“ prilika da Srbija postane deo najvećih logističkih lanaca

„Suve luke“ prilika da Srbija postane deo najvećih logističkih lanaca

by bifadmin

Solunska luka otvarila je vrata srpskim kontejnerskim kopnenim terminalima za pretovar robe. Računaju da će tim takozvanim „suvim lukama“ znatno rasteretiti transport u jugoistočnoj Evropi.

– Na primer, roba koja krene iz Kine dođe brodom do Soluna i umesto da se vadi i pretovara na kamion i voz, ona nastavi sa tim kontejnerom vozom i dolazi do Srbije. Svakako roba neće da se vadi iz kontejnera sve do krajnje destinacije, gde se ta roba carini – kaže Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Ideja je u stvaranju takozvanih šatl vozova koji povezuju „suvu luku“ sa pravom lukom i na takav način se racionalizuje trasport, odnosno prebacivanje teretnog transpota na železnicu, objašnjava Slobodan Zečević sa Odseka za logistiku Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Mogućnost za „suve luke“ našoj zemlji otvorila je i inicijativa „Pojas i put“ i gradnja brze železnice Beograd – Budimpešta.

– Mi smo i formirali Radnu grupu kako bi nastavili efikasnu instintucionalnu saradnju sa lukom Solun. Ali nije samo u pitanju luka Solun, tu su i luke Pirej, Konstanca, Rijeka, luka Drač. Interes Srbije jeste da gradi te kopnene terminale, takozvane suve luke, zato što ćemo na taj način postati deo najvećih logističkih lanaca – kaže Veljko Kovačević iz Ministarstva saobraćaja, građevinastva i infrastrukture.

Slobodan Aćimović dodaje da je to izvodljivo i veoma potrebno Srbiji:

– Naša država bi trebalo da postakne naše privrednike da više koriste kontejnerski transport. On je jeftiniji, brža je manipulacija robe i samim tim su niži logistički troškovi za državu odnosno, pre svega, za preduzeća.

Njihove lokacije moraju biti tamo gde se ukrštaju pruga i put. Konkretno solunska luka je zainteresovana za suve terminale u Beogradu, ali se već razmatraju i Pirot i Niš.

– To će značiti i za naše rečne luke i za naše intermodelarne terminale, mnogo više obima robe, mnogo više pretovara, i samim tim veće profite – kaže Veljko Kovačević.

Zečević navodi da bi se na ta načim povećalo zapošljavanje i razvile nove tehnologije i dodaje:

– Jedan deo transporta bi se prebacio čak na rečni vodni transport i to bi bila velika ušteda i sa aspekta ekonomije i sa aspekta zaštite životne stredine.

Koncept „suvih“ luka nastao je sedamdesetih godina prošlog veka, a danas gotovo 100% robe u međunarodnoj trgovini putuje kontejnerima. Zanimljivo je da je svojevremeno za „suve luke“ u Srbiji bila zainteresova velika roterdamska luka.

Izvor E kapija/rts

Pročitajte i ovo...

Leave a Comment