Mnogo posla i ulaganja, a zarada ispodprosečna. Tako pčelari u Kikindi ocenjuju trenutnu situaciju, a u prilog tome govore i brojke.

– Cena je, za sada 1,6 EUR za uljanu repicu, dok je za suncokretov med 1,8 EUR za kilogram. To je zaista jako mala cena, trebalo bi barem da je 2,5 ili 3 EUR – objašnjava predsednik Udruženja pčelara Kikinde Miloš Jančić.

Oprema u pčelarstvu i sav potrošni materijal poskupeli su za oko 50%. Izvoz na evropsko tržište gotovo da dve godine već ne postoji, pa tako i pčelari nemaju motivaciju da nastave da se bave proizvodnjom i prodajom meda.

– Trenutno imam u svom vlasništvu oko 120 košnica. Iskreno, razmišljam da taj broj košnica smanjim na pola za početak, a ako ovakva cena meda ostane ubuduće, moraću da prestanem da se bavim pčelarstvom i da pređem na neki drugi posao, zbog loše otkupne cene i prodaje meda – kaže pčelari iz Kikinde Robert Gorča.

Pčelari nisu zadovoljni sezonom

Kako naši sagovornici kažu, slična situacija je u celoj zemlji, ali i kod njihovih kolega u Rumuniji. Iako ove godine nije bilo pomora, pčelari nisu zadovoljni sezonom:

– Ova sezona je bila prosečna. Mnogi pčelari imali su dvadesetak kilogama po košnici. To bi bilo relativno dobro, da je cena odgovarajuća – ističe Jančić.

– Profesionalni pčelari, koji su imali više stotina košnica u svom vlasništvu, poklanjaju i prodaju svoje pčele, prestaju da se bave pčelarstvom. Nažalost, mladi koji su počeli pre par godina da se bave pčelarstvom su u startu odustali zbog loše otkupne cene meda – dodaje Gorča.

Niska otkupna cena i slaba prodaja bile su i teme stručnog skupa pčelara Vojvodine, koji je pre desetak dana održan u Kikindi. U pripremu za novu sezonu ulaze uz veliki strah da uloženo ni ovoga puta neće biti vraćeno.

Izvor:RTV-Ekapija

Foto:Pixabay

Чланак Niska otkupna cena i slaba prodaja proizvoda od meda u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se navodi u saopštenju ovog udruženja potrošača, upitna je prirodnost porekla šećera i etanola u navedenim proizvodima, ali i dodate vode.

Kada je u pitanju med, ističu da, prema istraživanju, čak 22 uzorka (88 odsto) od ukupno 25 testiranih uzoraka meda iz sedam najvećih trgovinskih lanaca, nisu prošla test autentičnosti.

To znači da veliki deo meda koji se trenutno nalazi u sedam velikih trgovina ne ispunjava kriterijume autentičnosti i nije med, tvrdi pančevačko udruženje i dodaje da su medu dodavane razne vrste šećera u ne malim količinama.

88,89 odsto vina ne zadovoljava kriterijume

Prema istraživanju, čak 16 uzoraka vina (88,89 odsto) od ukupno ispitanih 18 uzoraka vina iz najvećih trgovinskih lanaca i uglavnom iz uvoza, nije zadovoljilo kriterijume autentičnosti.

Ovo izaziva ozbiljnu zabrinutost u pogledu kvaliteta vina dostupnih na tržištu, kao i informacija o njihovom poreklu, navodi udruženje potrošača iz Pančeva.
Vinu je dodavana i voda i alkohol koji nije poreklom od grožđa.

6 od 7 rakija sumnjivog porekla

Čak 85,71 odsto ispitanih uzoraka voćnih rakija (6 od 7) nije prošlo ispitivanje botaničkog porekla etanola, rekli su iz pančevačkog udruženja.

Ovo, prema njihovim navodima, ukazuje na ozbiljan problem vezan za kredibilitet deklaracija proizvoda i potvrđuje da je neophodno hitno delovati kako bi se obezbedio kvalitet voćnih rakija.

Udruženje apeluje na nadležne organe, proizvođače i trgovce da hitno preduzmu mere kako bi se obezbedila autentičnost i kvalitet proizvoda na tržištu prehrambenih proizvoda u Srbiji.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Ispitivanje pokazalo alarmantnu situaciju u kvalitetu meda, vina i rakije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Razlog tome je, barkako kažu iz Ministarstva poljoprivrede, činjenica da laboratorija koja je radila pomenutu analizu meda nije ovlašćena da vrši službene kontrole te ove rezultate treba uzeti sa rezervom. Zato će se raditi nova analiza i rezultati će biti objavljeni po njenom završetku.

Oni dodaju da u redovnim kontrolama, koje veterinarska inspekcija svakodnevno sprovodi, nije do sada bilo rezultata koji bi potvrdili navode u medijima o velikom broju falsifikata u analiziranim uzorcima meda.

„Istina je da smo se u prošlosti suočavali sa problemom pojave falsifikata na tržištu meda, ali smo zahvaljujući pojačanim kontrolama veterinarske inspekcije u proizvodnji i prometu meda, uspeli da udeo takve vrste proizvoda smanjimo na najmanju moguću meru“, navelo je Ministarstvo poljoprivrede.

Izvor: Beta

Foto: Alexander Mils, Unsplash

Чланак Veterinarska inspekcija naložila novu analizu meda u Srbiji jer prethodnu nije izvela ovlašćena laboratorija се појављује прво на Biznis i Finansije.

U čak 88 odsto uzoraka utvrđeno je da je medu dodavana neka vrsta šećera u različitim procentima.
Kako piše Politika, u Srbiji je počela kontrola po takozvanoj EIM-IRMS metodi za procenjivanje autentičnosti prehrambenih proizvoda koja je rezultat višegodišnjeg naučnoistraživačkog rada diplomiranog inženjera tehnologije Ivana Smajlovića. Inicijator prvog ovakvog ispitivanja tržišta je Klaster „Ujedinjeni za kvalitet“, u saradnji sa „Pokretom potrošača za kvalitet hrane“ zbog nemoći da se posle više godina borbe izbore protiv falsifikata meda na domaćem tržištu.

Međutim, ovo je, kako navode samo početak, jer je uz ovu akreditovanu metodu moguće utvrđivati falsifikate i kod drugih proizvoda. Kako piše list, u toku su analize kvaliteta vina i rakije na našem tržištu.

Klaster „Ujedinjeni za kvalitet“

U savezu pčelarskih organizacija SPOS koji su sinoć objavili rezultate kažu da su se pošteni proizvođači meda, vina i rakije udružili u Klaster „Ujedinjeni za kvalitet“ u cilju suzbijanja nelojalne konkurencije, odnosno konačnog potpunog uklanjanja sa tržišta svih falsifikovanih medova, vina i rakija, i ne samo njih, već i sokova, mleka i drugih proizvoda.

„Klaster je ostvario saradnju sa Udruženjem ‘Pokret potrošača za kvalitet hrane’ i laboratorijom Ana Lab iz Pančeva, koja je omogućila analize po najpovoljnijim cenama za pokret potrošača. Skandalozno je do kakvih rezultata smo stigli. U ovoj godini, kada su pčelari na prosjačkom štapu, neko se bogati prodajući šećer kao med. I ne samo da vara potrošače i markete, već i državu utajom poreza. Podsećamo da je PDV na proizvode od šećera je 20 odsto, a na med samo 10 procenata. Razlika ide direktno falsifikatorima u džep“, kaže Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a za Politiku.

Iz Klastera proizvođača su pozvali državu da, sada kada u našoj državi postoji akreditovana metoda za utvrđivanje autentičnosti proizvoda, uvrste ovu laboratoriju na spisak onih u koje veterinarski inspektori mogu slati službene uzorke meda, ali i drugih proizvoda na analize.

Inače, Srbija je prva zemlja u svetu koja ima specijalizovanu akreditovanu laboratoriju ovog tipa, sa akreditovanom EIM-IRMS metodologijom koja je priznata na nivou Međunarodne organizacije za vino i vinovu lozu i deo je zvanične domaće regulative kao metoda za ispitivanje kvaliteta vina.

Kako je za taj list pre nekoliko dana izjavio Ivan Smajlović, reč je o univerzalnom rešenju za otkrivanje privrednih ekonomskih prevara ne samo u sektoru proizvodnje vina, već i u industriji meda, zatim proizvodnji voćnih rakija i jakih alkoholnih pića, voćnih sokova, voćnih nektara i srodnih proizvoda, kao i svežeg mleka.

Uzorci meda uzeti iz velikih trgovinskih lanaca

Udruženje “Pokret potrošača za kvalitet hrane“ je prvu akciju ispitivanja tržišta pokrenulo 11. septembra kada je uzorkovano 25 različitih uzoraka meda iz sedam trgovina velikih trgovačkih lanaca u Pančevu. Med je uzorkovan u „Amanu,“, „Disu“, „Gomeksu“,“Idei“ , „Lidlu“, „Maksiju“ i „Mere marketima“. Uzorkovanje je, kako navode iz ovog udruženja, obavila akreditovana laboratorija Centar ispitivanja namirnica iz Beograda.

Uzorkovano je po dve jedinice od svakog proizvoda (sa istim LOT brojevima, istim datumima i vremenima punjenja), pri čemu je jedna jedinica uzorkovana za analizu, a druga jedinica ostavljena za potencijalnu superanalizu. Uzorci meda su ispitivani na autentičnost (botaničko poreklo šećera), a ispitivanja su urađena u akreditovanoj laboratoriji „Ana Lab“ DOO Pančevo, koja je specijalizovana za izotopska ispitivanja u hrani.

Akcijom je utvrđeno da je čak 22 uzorka meda palo na ispitivanju autentičnosti, što predstavlja čak 88% od ukupnog broja ispitivanih uzoraka meda (25). Svi laboratorijski izveštaji će biti prosleđeni nadležnim organima radi daljih koraka u skladu sa propisima.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Od 25 uzoraka meda 22 nisu prošla testove autentičnosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj mladić koristi svaki slobodan dan da bi iz Prokuplja došao do Bogujevca i proverio kako funkcioniše njegova proizvodnja. U pomenutom selu, koje se nalazi na 900 metara nadmorske visine, on, njegov otac i deda imaju svoje košnice ali i proizvodnju borovnica. Sve što tamo prave je organskog porekla.

„Tata i deda su održavali imanje. Otac se bavio pomalo pčelarstvom. Ja sam kao dete dolazio s njima. Završio sam Srednju i Visoku poljoprivrednu školu i sve više sam se uključivao. Rešili smo da podignemo šljivik i gajimo borovnice. Organska proizvodnja je bila logičan izbor jer je ovde sve netaknuta priroda“, započinje svoju priču Stefan i dodaje da su u početku voćnjak podigli na pola hektara a borovnice zasadili na osam ari. Danas borovnice gaje na 23,5 ara.

U naredne tri godine planiraju kupovinu novih parcela kako bi proširili zasad na 1,5 hektara i nabavku sušare. Time bi zaokružili proces: od ploda do organskog proizvoda, konzumne i prerađene suve voćke (šljive, borovnice u medu).

Međutim, ne mogu da planiraju veliko širenje zasada jer u selu nema radne snage, a borovnica traži mnogo ručnog rada.

Gde steći znanja o organskoj poljoprivredi?

Stefanov odgovor na ovo pitanje bi bio – gde god možete: „Mi nismo imali mašine, niti znali puno o organskoj proizvodnji. Još u školi, gde sam bio student generacije, zanimala me je organska poljoprivreda, međutim, nisam imao gde da vidim kako se radi. Jedno je kada čitate u knjigama, na internetu, a drugo je kada pričate sa nekim ko to radi. Da je teško, teško je. Skuplja je od konvencionalne poljoprivrede. Puno je administracije, ali kad se nešto voli, prepreke se prelaze”.

Međutim posle nekoliko godina bavljenja organskom poljoprivredom potvrdu da je na dobrom putu dobio je od inženjera Poljoprivredne stručne službe koji su mu rekli: “nemoj da pitaš o organskoj – ti znaš više od nas”.

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Biznis u regionu

Foto: Mario Mendez, Unsplash

Чланак Kako je organski pčelar počeo da gaji organske borovnice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je reč o bagremovom medu, prošla godina je bila prosečna, a suncokret lošiji, a lipa iznad proseka. Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović ne očekuje da će cene meda da skaču, ali neće ni padati, jer su ulaganja u pčelarsku proizvodnju dramatično poskupeli. Put do pravog meda nije jednostavan a ni jeftin, pa je zbog toga na tržištu sve više lažnog.

– Falsifikata ima stalno, pa se ove godine beleži i sve veći broj do sada nepoznatih firmi na tržištu sa medom sumnjivog kvaliteta – kazao nam je Živadinović. – Procena je da na tržištu Srbije ima oko 40 odsto falsifikovanog meda. I to je prvi put da ga kod nas ima manje nego u Evropskoj uniji, gde je taj procenat oko 50. Uz lažni med, veliki problem svake godine je i trovanje pčela.

Ove godine, zasad, nisu prijavljena masovna trovanja, inače ih ima stalno. Pčelari očekuju da će država konačno ovom problemu stati na put.

– Sve više se piše o ovom problemu i pojedine informacije dolaze bolje do poljoprivrednika – smatra Živadinović. – Tako i oni shvataju kakvu štetu sebi prave ubijanjem pčela, ali i taj proces mora dodatno da se ubrza. Najvažnije je da država počne sa primenom poslednjih izmena zakona. A to znači obuka poljoprivrednika oko primene pesticida i samo takvi mogu da kupuju i primenjuju ove preparate.

Dugoočekivano proleće, koje nikako da se ustali, utiče i na pčelarstvo. Prolećni razvoj pčela ove godine, smatra Živadinović, nije preterano obećavajući, zbog promenljivog vremena. Matice su zbog toga, već dva puta smanjivale polaganja jaja ili ga potpuno prekidale.

– Pčelari koji su uradili sve što treba i uzimili pčele sa dovoljnim zalihama hrane nemaju razloga za veću brigu – naglašava Živadinović.

Manje izvozimo za 23 odsto

Prema zvaničnim podacima, ukupni izvoz meda iz naše zemlje u prvih deset meseci prošle godine bio je 1.479 tona. Vrednost ovog izvoza bila je 8,2 miliona evra. U odnosu na 2021. godinu to je pad od nekih 23 procenta. Srbija je 2022. uvezla nekih 480 tona meda i to platila 1,4 miliona evra.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Na tržištu u Srbiji 40 odsto falsifikovanog meda се појављује прво на Biznis i Finansije.

S obzirom na povoljne uslove za cvetanje bagrema, proizvodnja meda je ove godine možda čak i rekordna. Bilo je mnogo meda svih vrsta, ne samo bagremovog i lipovog, nego i livadskog i suncokretvog.

Što se tiče bagremovog meda, on je najtraženiji, a pčelari očekuju da cena ostane ista, bez obzira da li će biti dobra ili loša paša.

Kada je reč o korekciji cene meda, Stefanović ne može pouzdano da trvdi da će se cena menjati.

Kilogram meda u maloprodaji košta od 1.000 do 1.500 dinara. U Beogradu cena za kilogram ide i do 2.000.

U 2021. godini prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je raspolagala sa 976.000 košnica. Pčelarska privreda procenjuje da će broj košnica u 2022. godini ostati na približno istom nivou.

Proizvodnja meda u 2021. godini je iznosila je 7.438 tona. Ukupan izvoz meda u 2021. godini, iznosio je 2.175 tona u vrednosti od 13.1 miliona evra i na istom je nivou kao i prethodne godine.

Med se najviše izvozio za Italiju, Norvešku i Nemačku. Uvoz meda za razliku od prethodnih godina intenzivno je rastao i u 2021. godini. Uvezeno je 548 tona meda, što je gotovo dvostruko više nego prethodne godine. Najviše meda se uvozilo iz Moldavije, Ruske Federacije, Ukrajine i sa Novog Zelanda.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Bagremov med najtraženiji, cena i do 2.000 dinara za kilogram се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Uvoz meda za razliku od prethodnih godina intenzivno raste. U prva tri meseca 2022.godine uvezeno je 222 tone što je 28 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Najviše meda se uvozilo iz Moldavije, Ruske Federacije i Novog Zelanda. Ukupan izvoz meda u prva tri meseca 2022. godine, iznosio je 554 tone u vrednosti od 3.497.400 evra i za 31 odsto je manji u odnosu na isti period prethodne godine. Med se u prva tri meseca ove godine najviše izvozio za Italiju, Norvešku i Crnu Goru“, kaže Srbislav Vidojević, predsednik Grupacije precizirajući da je u prva tri meseca 2022. godine izvoz u Italiju porastao za 51 odsto, u Norvešku 28 odsto, u Crnu Goru za 52 odsto, dok je izvoz na nemačko tržište smanjen za 36 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

„Tehnologija pčelarstva je napredovala u Republici Srbiji što se vidi iz rasta broja košnica. Da bi se ovaj trend rasta pčelarske proizvodnje nastavio potrebno je uskladiti zakonske propise Republike Srbije sa propisima EU i što pre osnovati Radnu grupu za izradu Pravilnika o pčelinjem otrovu u resornom ministarstvu kao i postići dogovor o subvencijama za kompanije koje posluju u ovom sektoru“, rekla je Mirjana Miščević, viši savetnik u Udruženju za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda. Ističe da je do sada oblast pčelarstva dobijala pomoć od države za omasovljenje, ali je sada neophodno određenim merama pomoći razvoj pčelarstva kao privredne delatnosti.

Sve veći broj košnica

Proizvođači meda ukazali su na izazove zbog neizvesne otkupne cene meda u 2022. godini s ozbirom na oscilacije na tržištu meda u 2021. godini. Ivan Grujić iz kompanije Cmana Кrnjevo podsetio je da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, otkupna cena meda u maju prošle godine bila najniža i iznosila 330,25 dinara po kilogramu, a u julu je dostigla 543,69 dinara po kilogramu. U januaru ove godine otkupna cena meda iznosila je 588,17 dinara po kilogramu.

U 2021.godini prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je raspolagala sa 976.000 košnica, što je za 44 odsto više nego 2014. godine i za 4 odsto manje nego prethodne godine. Pčelarska privreda procenjuje da će broj košnica u 2022. godini ostati na približno istom nivou.

Na sednici su izneti podaci o proizvodnji, uvozu i izvozu meda za 2021. godinu.

Proizvodnja meda u 2021. godini je iznosila je 7.438 tona, što je za 70 odsto više nego 2014. godine i za 35 odsto manje nego prethodne godine i pored toga što klimatski uslovi nisu bili naklonjeni pčelarenju. Ukupan izvoz meda u 2021. godini, iznosio je 2.175 tona u vrednosti od 13.1 miliona evra i na istom je nivou kao i prethodne godine.

Med se najviše izvozio za Italiju, Norvešku i Nemačku. Uvoz meda za razliku od prethodnih godina intenzivno je rastao i u 2021. godini. Uvezeno je 548 tona meda, što je gotovo dvostruko više nego prethodne godine. Najviše meda se uvozilo iz Moldavije, Ruske Federacije, Ukrajine i Novog Zelanda.

Izvor: Plodnazemlja.com

Foto: Pixabay

Чланак Proizvodnja meda u 2022. biće rekordna u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Srpski pčelari ove godine za svoj proizvod dobijaju višu cenu nego pčelari iz bilo koje druge zemlje – 7,1 evro po kilogramu. Osim što je to u svetu najviša cena meda, to je ujedno i rekordna cena u otkupu kod nas.

Zoran Krstić iz Vlasotinca dvadesetak godina živi od pčelarstva a sada je, kaže, prvi put zadovoljan otkupnom cenom meda.

– Na veliko je cena bila 2,2 evra po kilogramu, to je bilo 2009. godine. Od onda je svake godine rasla, ali ne baš dovoljno. Tako da je sada, tj. od prošle godine, 7,1 evro. Sada sam izuzetno zadovoljan – kaže Krstić.

Rekordnu otkupnu cenu srpski pčelari postigli su plasiranjem meda na domaće i strano tržište bez posrednika.
– Sada sami plasiramo svoj proizvod, nemamo posrednika, tj. nema privatne firme koja bi tražila profit. Sav profit ide u ruke pčelara kroz cenu – ističe Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Pčelari koji su tom poslu posvećeni po 30 ili 40 godina kažu da bi sada teško opstali da nije dobre cene.

– Na pčelinjaku od sto košnica treba minimum 2.000 evra. Kad sračunamo šećer, lekove da bi suzbili varou, gorivo, amortizaciju – priča Radiša Stamenković, pčelar iz Kovanluka kod Merošine.

Bojan Antić, predsednik Udruženja pčelara Padina iz Merošine, ispričao je da imaju problema sa količinom, najvećim delom zbog klimatskih promena.
– Uložili smo u fabriku za otkup meda, svi pčelari su finansirali fabriku, ali se to vratilo kroz cenu meda – dodaje Antić.

To što proizvođačima ide veći deo kolača nego ranije ne utiče na cenu u maloprodaji. Nju, kažu, formira kretanje na svetskom tržištu.

– Većina pčelara i trgovaca preko 1.200 dinara, 1.200 dinara pa naviše. Tako da se očekuje uskoro da cene skoče, jer su zalihe već pri kraju. Razlog je taj – ističe Miloš Zdravković, pčelar iz Niša.

Savez okuplja oko 8.000 pčelara koji, zavisno od godine, proizvedu između četiri i deset hiljada tona meda, od čega se izveze do 3.000 tona.

Izvor: RTS/24SEDAM

Foto: Pixabay

Чланак Srbija ima najskuplji med na svetu, dobili rekordan novac za otkup се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji je tržište lažnog meda značajno suzbijeno, ali je potrošačima i dalje smanjen izbor jer kvalitetan med se odliva u okolne zemlje „na crno“.

Kvalitetnog meda malo je u Srbiji, iako je prilično suzbijena pošast falsifikovanog meda koja je godinama ubijala tržište, jer klimatske promene naveliko uzimaju danak. Da se i to malo dobrog meda što se dobije ne bi odlivalo „na crno“ u okolne zemlje potrebno je da se „uozbilje“ i država i pčelari, kažu oni kojih se to tiče.

Dosta meda ide „na crno“

– Dosta meda ide „na crno“ u Bosnu i u Hercegovinu, dosta ide i u Crnu Goru i u Makedoniju. Pčelarima to, da budemo iskreni, možda i prija, jer lako prodaju svoj proizvod, ali država bi trebalo da se zamisli zašto joj izmiče prihod i zašto to postoji – kaže za 24sedam Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

Da pčelari, prirodno, nemaju ništa protiv toga da im neko dođe na prag i otkupi sve što imaju, potvrđuje i Miroljub Jović, predsednik Udruženja pčelara „Pčelica“ iz Prokuplja, ali ističe da nisu samo oni krivi što više meda nije u legalnim, odnosno zvaničnim tokovima.

– Dođe naš poznati kupac iz Čaglavice, pogleda med, uzme kante bez ikakve kontrole i papirologije. Plati sedam evra po kilogramu, sledeće nedelje vrati kante i svi zadovoljni. To su sve male količine, čak to nije ni šverc, jer je takva prodaja kupcima dozvoljena. I zašto bi se onda pčelar maltretirao sa otkupom, a onda čekao pare mesecima. I to manje pare.

Hoće ljudi da rade legalno, ali procedura mora da bude jednostavnija, a isplata brža, objašnjava za naš portal Jović.
U nekim delovima Srbije takvih „problema“ nemaju, i sav med ide u organizovan otkup, ali to ne znači da nisu imali problema sa „procedurama“.

– Mi iz okoline Kikinde med predajemo velikim otkupljivačima, ili „Medinu“ ili Savezu, i nečeg takvog kod nas nema. Cena je trenutno od tri do 3,5 evra za suncokretov med, dok je za bagremov, kojeg ima malo, a najtraženiji je u Evropi, od sedam do osam evra. Ali meda je sve manje, a procedure se oko pčelara sve više stežu – kaže Marko Sekulić iz Udruženja pčelara „Matica“ iz Banatskog Velikog Sela.

Onemogućen rad malom pčelaru

Da „procedura“, odnosno propisi, može da praktično onemogući rad malom pčelaru, pokazuje primer zahteva za poseban objekat koji se sad stavlja pred pčelare.

– Ja sam, srećom, imao izgrađen objekat koji sam samo prilagodio, ali i to me je koštalo 2.000-3.000 evra za pločice, PVC stolariju, komarnike, sanitarije… Onaj ko bi to morao da gradi ne bi mogao da prođe bez 10.000 evra. I to sada, kada su propisi na zahtev SPOS malo olabavljeni, jer ranije je bilo potrebno imati veći objekat s odvojenim prostorijama. A kako da pčelar povrati te pare? – kaže Sekulić.

Smanjene su, srećom, i neke takse, jer ranije se za dobijanje jedinstvenog veterinarskog broja, neophodnog za registraciju objekta i prodaju meda, plaćalo od 15.000 do 20.000 dinara po prijavi, a sad je to oko 3.000 dinara.

Pogodnosti, pa obaveze

Pčelari su zahvalni Ministarstvu poljoprivrede, i državi generalno, na podsticajima i subvencija koje u poslednjih nekoliko godina dobijaju za opremu i potrepštine. Kada bi se još i procedure prilagodile, lakše bi bilo i pčelarima i potrošačima, a i država bi na kraju više zaradila i na izvozu i na porezu.

U Srbiji se godišnje proizvode od 6.000 do čak 12.000 tona meda, od čega se u zemlji potroši oko 3.500 tona. Srbi, generalno, malo jedu med, tek od 0,4 do 0,6 kilograma godišnje po stanovniku. A to je šteta, jer blagodet tog našeg kvalitetnog i zdravog proizvoda koriste stranci.

Godišnje se meda legalno izveze od 2.200 tona, koliko je bilo prošle godine, do 2.700 tona, koliko je zvanična statistika zabeležila godinu dana ranije. Očigledno je da u brojkama nešto ne štima, jer u bilansima proizvedenog, potrošenog kod kuće i izvezenog nedostaje pokoja hiljada tona kupljenog i izvezenog „na crno“.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Kvalitetan med švercujemo „napolje“, fasifikate kupujemo ovde се појављује прво на Biznis i Finansije.