Veliki transfer bogatstva dobija značajan zamah kako mnogi preduzetnici milijarderi stare, rekao je danas Benjamin Kavali, koji nadgleda strateške klijente u jedinici za globalno upravljanje bogatstvom u kompaniji UBS, prenosi CNN.

On je istakao da se očekuje da takav trend bude nastavljen i u narednih 20 godina, jer više od 1.000 milijardera može da prenese svojoj deci 5,2 biliona dolara.

Kompanija UBS, koja za klijente ima svakog drugog milijardera u svetu, navodi da su od aprila prošle, do aprila ove godine, 53 osobe nasledile 150,8 milijardi, što je više od 140,7 milijardi, koliko su akumulirala 84 nova milijardera zahvaljujući svojim poslovima.

Broj milijardera u svetu uvećan  za sedam odsto

U protekloj godini broj milijardera u svetu uvećan je za sedam odsto i sada ih je 2.544, a njihovo kombinovano bogatstvo poraslo je za devet procenata na 12 biliona dolara, pri čemu nije uzeta u obzir inflacija.

To je manje od rekordnih 13,4 biliona dolara, koliko je registrovano 2021. godine, kada je globalna zajednica milijardera porasla na 2.686 osoba.

„Ekonomska, geopolitička i politička neizvesnost u poslednje vreme predstavljaju izazov za stvaranje preduzetničkog bogatstva“, rekao je glavni investicioni direktor za porodične i institucionalne klijente upravljanja bogatstvom u UBS Maks Kunkel.

Prvi put je Evropa predvodila rast bogatstva milijardera, pošto je „razmetanje u kupovini nakon pandemije“ podiglo profit i cene akcija vodećih kompanija za luksuznu robu, sa sedištem u Francuskoj, od čega su veliku korist imale porodice milijardera koje stoje iza njih, navodi se u izveštaju.

To uključuje predsednika kompanije LVMH Bernarda Arnoa i njegovo petoro dece. Arno je treći najbogatiji čovek na svetu, sa neto vrednošću od 167 milijardi dolara, prema Blumbergovom indeksu milijardera, a ispred njega su samo Ilon Mask i Džef Bezos.

Dok su milijarderi u oblasti tehnologije i zdravstva akumulirali najveće bogatstvo u protekloj deceniji, u izveštaju se ukazuje na „rane pokazatelje uvećanja bogatstva industrijskih milijardera“, među kojima su indijski Gautam Adani, iz multinacionalnog konglomerata Adani grupa, i Mukeš Ambani.

Izvor: Fonet
Foto: Pixabay

Чланак Veliki transfer bogatstva dobija značajan zamah jer milijarderi stare се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako leti, pliva ili ima silikone, onda je jeftinije iznajmiti nego kupovati, staro je pravilo onih bogatih, milionera i multimilionera, koji su na bazi vlastitog iskustva zaključili da statusni simboli, poput privatnih aviona i jahti, predstavljaju jako skup hobi. Nije toliko problem sama cijena aviona ili jahte, mada se i tu, u zavisnosti od želja i modela, cijeLovne mjere u milionima dolara za one skromnije modele, koliko troškovi održavanja. Plate posade, pilota, kapetana, te generalno trošak održavanja, od goriva, preko obaveznog servisiranja pa do parkiranja u lukama i aerodromima, sve to debelo košta, pa vrlo brzo ovi troškovi nadmaše inicijalnu cijenu aviona ili jahte.

Naravno, sve ovo ne važi kada je riječ o ultra bogatim, čije se bogatstvo mjeri u desetinama milijardi dolara. U njihovom slučaju, vlasništvo jahte i aviona je statusni simbol, gdje je cilj prije svega u odmjeravanju sa ostalim milijarderima pokazati čiji je veći. Brod ili avion.

A na statusnim simbolima se ne štedi. Multimilijarder koji nije u stanju da potroši na novu jahtu barem 200, 300 miliona dolara je jad i bijeda. Kad možete priuštiti sebi da potrošite nekoliko stotina miliona dolara na „igračku“, onda vam je potpuno svejedno da li je godišnji trošak održavanja pet ili 50 miliona dolara.

Revolucionarna pravda na zapadni način

Jedna od prvih mjera SAD i EU nakon početka rata u Ukrajini bila je i zaplijena jahti ruskih milijardera, „kako bi Putina naučili pameti“. Sad, koliko će zaplijena jahti ruskih milijardera direktno obogaljiti rusku vojnu mašineriju i natjerati Vladimira Putina, da momentalno potpiše bezuslovnu kapitulaciju Rusije, povuče trupe iz Ukrajine, podnese ostavku, spakuje ćebe i četkicu za zube i uputi se u pravcu Haga, u najmanju ruku je diskutabilno, ali kako kažu na Wall Streetu, zaplijenjenoj jahti se ne gleda pod palubu.

I dok su se ruski oligarsi godinama šepurili na svojim jahtama parkiranim u lukama Mediterana i Kariba, iznenada se pokazalo da, formalno, to i nisu bile njihove jahte. Možda i jesu, ali imena krajnjih vlasnika gubila su se u nepreglednim lancima offshore kompanija, pa nije bilo baš jednostavno utvrditi legalne vlasnike.

Ali sve te birokratske tričarije nisu bile nikakva smetnja da se po hitnom postupku krene u njihovu zaplijenu. Revolucionarna pravda nikada se nije zamarala sitnicama poput dokaza i sudskih procedura, jer vremena za čekanje nema. Tako da je bilo dovoljno da vlade SAD, Velike Britanije ili članica EU, „vjeruju“ da jahta pripada sankcionisanom ruskom milijarderu, i nikakvi dalji dokazi nisu bili potrebni.

Dok su lokalni policajci u punoj bojnoj opremi na juriš zauzimali usidrene jahte, zapadni političari su slavodobitno proglašavali još jednu pobjedu Zapada nad Rusijom, zakona nad bezakonjem, demokratije nad diktaturom. Nakon što su zapadne vlade odlučno preuzele kontrolu nad ruskim jahtama, direktorima marina kao i snabdjevačima pao je kamen sa srca, konačno imaju nekoga kome se mogu ispostaviti fakture.

Stotinu miliona dolara za održavanje zaplijenjene jahte

Procjene stručnjaka su da za godišnji trošak održavanja super jahti treba izdvojiti 15 do 20 posto od vrijednosti jahte. Znači što skuplja jahta skuplje i održavanje, pa ponosni vlasnik nakon šest do sedam godina na održavanje potroši onoliko koliko je koštala jahta. Onda je jasno zašto su milioneri zaključili da je jahte i avione puno jeftinije iznajmljivati, nego kupovati. Kako su se na meti sankcija uglavnom našle mega jahte, poput „čamčića“ Andreja Melničenka, koji je zaplijenila Italija i čija je cijena tričavih 578 miliona dolara, onda se jednostavno da izračunati da bi za godišnje održavanje ovakve jahte trebalo izbrojati nekih stotinak miliona dolara. I tako svake godine.

Nisu sve zaplijenjene jahte luksuzne verzije nosača aviona. One „skromnije“, recimo Alfa Nero, sa svojih 80 metara dužine spada u jeftinije primjerke, čija cijena je 120 miliona dolara. Velika Britanija je na crnu listu stavila i ruskog milijardera Andreja Gurjeva, za kojeg se vjerovalo da je vlasnik jahte Alfa Nero. Kako se brod zatekao na Karibima, lokalne vlasti su blokirale jahtu. Uz Britance, brod je pretraživao i američki FBI u potrazi za dokazima o vlasništvu, ali izgleda nisu imali sreće. Kao i niz drugih vlasnika zaplijenjenih jahti, i Gurjev tvrdi da nema nikakve veze sa jahtom, osim što ju je „povremeno koristio“. Britanci i Amerikanci nemaju dokaza da je Gurjev vlasnik, ali su je ipak blokirali.

U međuvremenu, jahta se mora održavati, iako je posada svedena sa 44 člana na minimalnih šest, i njih neko mora da plati. Na modernim jahtama sve je elektronika, pa tako generatori moraju da rade 24 sata, a u poređenju sa motorima jahti, tenkovi su primjer ekonomične potrošnje goriva. Sve u svemu, minimalni mjesečni trošak održavanje ove osrednje jahtice je nekih 112.000 dolara, dok stvarni trošak održavanja dostiže između 600.000 i milion dolara mjesečno.

Mega jahta Dilbar, dugačka 156 metara i vrijedna 600 miliona dolara, koju je u aprilu prošle godine zaplijenila njemačka vlada jer se vjerovalo da je njen vlasnik sankcionisani ruski milijarder Ališer Usmanov, košta njemačke porezne obveznike 70.000 dolara dnevno ili 2,1 milion dolara mjesečno.

Milijarderima ušteda, poreznim obveznicima faktura

Kako su vlasnici jahti zvanično „nepoznati“, onda vlade koje su naredile njihovu zaplijenu su obavezne da plate i za održavanje. Praktično, trošak održavanja mega jahti ruskih milijardera sada je prebačen na teret zapadnih poreznih obveznika. S pravne strane, status „zamrznutih“ jahti je prilično mutan, čak i u slučajevima kada vlasništvo nije sporno.
Tehnički, oligarsi su i dalje vlasnici, samo ne mogu raspolagati svojom imovinom, niti je mogu koristiti.

Ali čak i ako žele da plate održavanje svojih jahti, zbog nametnutih sankcija to je gotovo nemoguće. Milijarderima, čije su jahte zaplijenjene, istovremeno je blokirana i sva ostala imovina na Zapadu, od bankovnih računa pa do nekretnina. Ako bi i našli načina da pošalju pare iz Rusije ili neke druge destinacije, opet ta transakcija ne može proći kroz bilo koju zapadnu banku.

Ukoliko se održavanje drastično smanji, već u roku od nekoliko nedelja vrijednost jahte drastično pada, barem za trećinu. Znači da bi legalni vlasnik prije ili kasnije mogao da tuži odgovorne, vlade koje su zaplijenile jahtu, za naknadu štete, desetine ili stotine miliona dolara koje bi opet platili porezni obveznici, odnosno sirotinja, koja ove jahte nije vidjela ni na razglednici.

U slučaju jahte Alfa Nero, kako su se troškovi gomilali a vlasnik ostajao nepoznat, na kraju su vlasti Antigve nakon 15 mjeseci čekanja odlučile da je tretiraju kao napuštenu imovinu i prodale je na aukciji u junu ove godine. Kupac je bio Eric Schmidt, bivši CEO kompanije Google, koji je platio 67,6 miliona dolara.

U nekim slučajevima, gdje su zaplijenjene jahte prodate na aukciji upola cijene, postoji sumnja da su stvarni kupci bili prethodni vlasnici, koristeći fiktivne kupce kao posrednike. Jahta Axioma, vrijedna 75 miliona dolara, koju je zaplijenila američka banka JPMorgan, jer njen vlasnik ruski milijarder Dmitri Pumpjanski nije vratio kredit, prodata je turskom kupcu za 37,5 miliona dolara, mada se špekuliše da je turski kupac spreman da je proda nazad prvobitnom vlasniku.

U međuvremenu, kako je vrijednost nekoliko desetina „zamrznutih“ ruskih jahti oko 2,6 milijardi dolara, znači da su i troškovi njihovog održavanja „progutali“ nekoliko stotina miliona dolara u zadnjih 15 mjeseci. Srećom po njihove vlasnike, zahvaljujući sankcijama oni nisu morali da plate ovaj trošak, već su ga na sebe velikodušno preuzeli zapadni porezni obveznici.

Dražen Simić

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023. 

Foto: Geio Tischler, Unsplash

Чланак Kad sirotinja finansira milijardere: Mega jahte na državnom budžetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Porodično bogatstvo je više od pojedinca koji ga obogaćuje – ono je i sistemsko i generacijsko. Ove porodične jedinice nisu milionerske već multimilijarderske.
Dakle, ko je najbogatija porodica na svetu? Titula trenutno pripada porodici Walton sa neto vrednošću od 224,5 milijardi dolara. GoBankingRates nam donosi listu 10 najbogatijih porodica na svetu:

1. Porodica Walton
Kompanija: Walmart

Neto vrednost: 224,5 milijardi dolara

Porodica Walton gradi bogatstvo od maloprodaje. Njihova kompanija, megatrgovac Walmart, ima procenjeni globalni prihod od 573 milijarde dolara. Kako porodica poseduju skoro polovinu kompanije i trebalo bi da im bude prilično udobno za generacije koje dolaze.

2. Porodica Mars
Kompanija: Mars

Neto vrednost: 160 milijardi dolara

Porodica Mars je započela 1902. prodajom slatkiša. Sada poznatija po M&M-ovima nego čak i po svojoj legendarnoj Mars čokoladici, kompanija je diversifikovala svoju imovinu u područja kao što je briga o kućnim ljubimcima. Čak i nakon četiri generacije, kompaniju i dalje vodi dosta članova porodice Mars.

3. Porodica Koch
Kompanija: Koch Industries

Neto vrednost: 128,8 milijardi dolara

Kaže se da ima novca u nafti, a ako je porodica Koch ikakav pokazatelj, to je istina. Nisu sve porodice skladne sve vreme, pa ni ova – nakon svađe 1980-ih, četvorica braće koji su posedovali nasleđenu naftnu kompaniju su se sveli na dva brata koji vode posao. Procenjuje se da konglomerat braće Koch, Koch Industries, ostvaruje godišnji prihod od 125 milijardi dolara.

4. Porodica Al Saud
Kompanija: Saudijska kraljevska porodica

Neto vrednost: 105 milijardi dolara

Kuća Saud, iako tehnički nije kompanija, korelira sa saudijskom kraljevskom porodicom koja je skoro stoletna monarhija. Zbog ove činjenice, teško je tačno proceniti njihovo tačno bogatstvo. Na kraju krajeva, bogatstvo proizlazi iz velikih rezervi nafte u zemlji i isplata iz Royal Divana, međutim, porodica se bavi i državnim ugovorima i zemljišnim poslovima.

5. Porodica Hermes
Kompanija: Hermes
Neto vrednost: 94,6 milijardi dolara

Većina ljudi samo drži novac u torbicama, ali porodica koja stoji iza francuske modne kuće zaradila je do svog bogatstva od njihove izrade i prodaje. Birkin torbice, kao i šalovi, kravate i druga dizajnerska odeća kupce koštaju hiljade dolara, zahvaljujući brendu i fami koju su sazidali oko svog imena.

6. Porodica Ambani
Kompanija: Reliance Industries

Neto vrednost: 84,6 milijardi dolara

Sinovi Dhirubhaija Ambanija nasledili su očevo bogatstvo nakon čega je Reliance Industries doveo sina Mukeša Ambanija na čelu kompanije. Ovaj konglomerat sa sedištem u Mumbaiju najveći je svetski kompleks za preradu nafte. Sin Anil Ambani vodi sektor telekomunikacija i upravlja imovinom.

7. Porodica Vertimer
Kompanija: Chanel

Neto vrednost: 79 milijardi dolara

Omiljena i cenjena modna kuća osnovana je kada je porodica Vertimer finansirala Koco Šanel 1920-ih. Od tada, kompanija je zadržala najprodavanije proizvode kao što su parfem br. 5 i haljine.

8. Cargill, porodica MakMillan
Kompanija: Cargill

Neto vrednost: 65,2 milijarde dolara

Ono što je počelo kao skladište žitarica danas je jedna od najvećih poljoprivrednih kompanija na svetu. Cargill ima procenjeni godišnji prihod od 165 milijardi dolara. Dva imena na čelu kompanije potiču od potomaka osnivača Williama W. Cargilla i njegovog zeta Johna H. MecMillana. Ovi potomci i danas vode kompaniju.

9. Porodica Tomson
Kompanija: Thomson Rojters

Neto vrednost: 53,9 milijardi dolara

Ne samo da je porodica Tomson jedna od najbogatijih porodica na svetu, već ima i status najbogatije porodice u Kanadi. Porodica je zaradila novac u medijima počevši od radio-stanice, a sada poseduje dvotrećinski udeo u novinskoj agenciji Tomson Rojters, koja je i dobavljač finansijskih podataka i usluga.

10. Hoffman, porodica Oeri
Kompanija: Roche

Neto vrednost: 45,1 milijarda dolara

Farmaceutski proizvodi mogu generisati veliki novac, a to dobro zna proizvođač lekova Roche Holdings. Osnovao ga je 1896. Fritz Hoffman-La Roche i danas ostvaruje veliki deo svojih prihoda proizvodnjom onkoloških lekova. Danas, porodični potomci kontrolišu 9 odsto kompanije, što im obezbeđuje velike prihode.

Možda je teško zamisliti ovoliko bogatstvo, bogatstvo koje traje generacijama i samo se uvećava. Ove porodice se više ne mogu smatrati porodicama, već dinastijama, od kojih su neke trajale vekovima i verovatno će nastaviti da opstaju i u budućnosti.

Najčešće postavljana pitanja o najbogatijim familijama
Evo odgovora na neka često postavljana pitanja o najbogatijim porodicama na svetu.

Kojih su pet najbogatijih porodica na svetu?

Prvih pet najbogatijih porodica na svetu trenutno se rangiraju na sledeći način:

Walton: 224,5 milijardi dolara
Mars: 160 milijardi dolara
Koch: 128,8 milijardi dolara
Al Saud: 105 milijardi dolara
Hermes: 94,6 milijardi dolara

Ko je najbogatija porodica na svetu svih vremena?

Porodica Rotšild se smatra najbogatijom porodicom u modernoj istoriji. Ali zbog generacijskog razdvajanja bogatstva u celoj porodici, oni se više ne svrstavaju u trenutno top 10 najbogatijih porodica na svetu.

Da li je porodica Rotšild najbogatija porodica na svetu?

Iako se procenjuje da je porodica Rotšhild nekada imala neto vrednost između 500 milijardi i bilion dolara, porodica se više ne nalazi na listi kao jedna od najbogatijih porodica zbog razvodnjavanja bogatstva u celoj porodici, kao i raspada zajedničkih poslovnih preduzeća.

Porodica Rotchild posedovala je najveće privatno bogatstvo na svetu tokom 19. veka, čak i u modernoj svetskoj istoriji, ali je bogatstvo porodice opadalo tokom 20. veka i bilo je podeljeno na mnoge potomke, od kojih su samo nekoliko njih pojedinačno i dalje milijarderi. Zato se ne smatraju više jedinstvenom porodicom, što ih eliminiše sa liste 10 najbogatijih.

Izvor:Investitor.me
Foto: Pixabay

Чланак Najbogatije porodice na svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Suosnivač i direktor kompanije Salesforce, Mark Beniof, gradnju fuzionih reaktora naziva „veličanstvenim snom“.

– To je sveti gral. To je mitski jednorog. Nema ograničenja jednom kad je pokrenete – rekao je Beniof za The Wall Street Journal.

Beniof je investirao u američku kompaniju Commonwealth Fusion Systems (CFS) koja dizajnira i stvara kompaktne mašine za nuklearnu fuziju. Bil Gejts je takođe investitor u CFS, a osnivač Amazona, Džef Bezos, investirao je u kanadsku kompaniju General Fusion.

Šta je fuzija

Fuzija je proces koji se stalno odvija na Suncu. To je proces spajanja jezgara lakih atomskih elemenata pri čemu se oslobađa velika količina energije. Naučnici već otprilike 100 godina znaju da se energija nuklearne fuzije oslobađa na Suncu, a na Zemlji je pokušavaju razviti decenijama.

Jedno od najvećih postignuća u istraživanju fuzije dogodilo se u decembru prošle godine kad su naučnici iz Nacionalne laboratorije Lawrence Livermore došli na korak bliže prekretnici u stvaranju čistog i neograničenog izvora energije. To je bilo prvi put na Zemlji da je kontrolisana fuziona reakcija proizvela više energije nego što je potrebno za njeno pokretanje i održavanje.

Nuklearna fuzija je na glasu kao potencijalni izvor energije budućnosti zato što ne „proizvodi“ nuklearni otpad. Ali, verovatno će proći decenije pre nego što se uspe primeniti na komercijalnu proizvodnju električne energije.

Uprkos tome, sektor nuklearne fuzije doživeo je velik porast globalnih ulaganja u poslednjih nekoliko godina. Samo u 2021. uloženo je oko 2,8 mlrd USD u fuziju, u poređenju s oko 2 mlrd USD u prethodnoj deceniji.

Zarada

Beniof je rekao da je osoba koja ga je uverila da uloži u kompaniju koja se bavi komercijalizacijom nuklearne fuzije Vinod Khosla, suosnivač Sun Microsystemsa.

Khosla se među prvima zainteresovao za startup Commonwealth Fusion Systems (CFS), a u međuvremenu je postao investitor i u kompaniju Realta Fusion koja ima za cilj da razvije komercijalno održivu fuzionu tehnologiju koja bi mogla da pomogne u smanjenju globalnih emisija gasova staklene bašte.

– Finansijski ili izgubite jednom više novca ili možete zaraditi 1000 puta više novca. To je matematika fuzije – tako je Khosla objasnio svoja ulaganja u startape koji nastoje da komercijalizuju fuzionu energiju.

Sem Altman, suosnivač kompanije OpenAI koja je pokrenula četbot za veštačku inteligenciju ChatGPT, takođe ulaže u tehnologiju nuklearne fuzije. Altman je dosad uložio 375 mil USD u startap Helion Energy koji koristi tehnologiju zvanu magneto-inercijalna fuzija i tvrdi da će iduće godine pokrenuti prvu komercijalnu fuzionu elektranu na svetu. U istu su kompaniju uložili i osnivač PayPal-a Piter Tiel te suosnivač Facebooka Dastin Moskovic (Dustin Moskovitz).

U istraživanje nuklearne fuzije uključila se i Pentagonova Jedinica za odbrambene inovacije (DIU), sklopivši ugovor s kompanijom Ultra Safe Nuclear, koja proizvodi radioizotopnu bateriju veličine fudbalske lopte koju naziva EmberCore. DIU želi da stvori izvor nuklearne energije koji bi mogao osigurati električnu energiju iz uređaja veličine tostera ili mikrotalasne rerne u sledećih pet godina.

Ranije ovoga meseca, Američka nuklearna regulatorna komisija (NRC) najavila je promenu politike koja bi mogla da oblikuje svetsku energetsku budućnost. Odsad nuklearna fuzija u SAD-u više neće biti regulisana kao nuklearna fisija, proces koji stoji iza svih današnjih nuklearnih reaktora. Umesto toga, fuzioni reaktori biće regulirani pod istim režimom kao akceleratori čestica.

Izvor: Jutarnji list

Foto: Pixabay

Чланак Novi trend, milijarderi ulažu u nuklearnu fuziju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na prvom mestu liste najgobatijih ljudi na svetu je Bernar Arno, vlasnik kompanije LVMH kojoj pripadaju brendovi Luj Viton, Henesi i Moet. Bogatstvo Arnoa procenjuje se na oko 228 milijardi dolara. Sledi ga Ilon Mask, čije bogatstvo je procenjeno na 192 milijarde, a odmah iza njega je Džef Bezos sa svojih 125 milijardi dolara.

Arno je u 2022. zaradio više nego bilo koji drugi milijarder – njegovi prihodi porasli su za 53 milijarde dolara. Ovo je bila retkost na Forbsovoj listi, na kojoj je dve trećine rangiranih prošle godine izgubilo deo svog bogatstva. Najviše je izgubio Bezos jer su akcije Amazona pale za 38 odsto, što ga je i poslalo sa drugog na treće mesto liste. Drugi najveći gubitnik te godine bio je Ilon Mask koji zbog toga više nije najbogatija osoba na svetu. Skupocena kupovina Tvitera ga je skinula sa ovog trona.

Nisu dobro prošli ni Žang Jiming, osnivač kompanije Bajtdens koja poseduje TikTok, i Čangpeng Žao, osnivač Bajnansa. Oni su naime ispali sa Forbsove liste. Umesto njih na listu su upali kanadski medijski mogul Dejvid Tomson i Fil Najt, koosnivač kompaniije Najk.

Najveći broj milijardera na listi poreklom je iz SAD, a slede ih francuski i indijski bogataši. Veliki deo njih dolazi iz tehnološkog sektora i modnog i trgovinskog.

Foto: gorartser, Pixabay

Чланак Bernar Arno preuzeo titulu najbogatijeg čoveka sveta od Maska се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za vlasnika Tesle nije nikakva novost da je bogat budući da teži 251 milijardu dolara, kao ni za njegovog kolegu iz tehnološkog sektora Džefa Bezosa koji broji 153 milijarde dolara. Međutim pitanje je koliko dugo će, posebno Mask, biti na čelu ove liste sudeći prema njegovom apetitu za nesvakidašnja ulaganja.

Blumberg je izračunao da se njih dvojici, kao i skoro svim ostalim milijarderima na vrhu ove liste, bogatstvo smanjilo od poslednjeg rangiranja. Svima sem čoveku koji se nalazi na trećem mestu ove liste.

U pitanju je indijski tajkun Gautam Adani čije bogatstvo iznosi 137 milijardi dolara. Njegova biografija je pomalo nalik scenariju za prosečan američki biografski film o uspešnom preduzetniku koji je pokrenuo posao iz roditeljske garaže. Adani je naime napustio fakultet da bi radio kao trgovac dijamantima, a potom se okrenuo uglju, koji mu je i doneo bogatstvo. Sada je njegov konglomerat koji poseduje rudnike ali i sve što je potrebno za transport uglja, uključujući i luke. Proširio je posao i na trgovinu cementom, a uplivao je i u IT sektor, kao i u medijski. Čak se bavi i distribucijom gasa, a u poslednje vreme fokusiran je na ekološke teme i zelene tehnologije.

Njegovi prihodi rastu brže nego ičiji na ovoj listi tako da je na njoj glatko pretekao i Bila Gejtsa i Vorena Bafeta. Doduše, pomoglo mu je i to što su oni velike količine svog novca poklonili u humanitarne svrhe.

Celu listu možete pogledati ovde.

Foto: Marii Siia, Unsplash

Чланак Iznenađenje na trećem mestu Blumbergovog indeksa milijardera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Većina milijardera voli da menja svoju biografiju i da pravi mitologiju od toga kako su stekli bogatstvo. Istiniti podaci mogu biti ne samo dosadni, nego i neprijatni, pa pored cilja da svoj život učine mnogo zanimljivijim, milijarderi neretko nastoje i da izbegnu detalje koji ne priliče osobi kakvom žele da se predstave.

Stoga su saradnici britanskog portala „Business&Financing“ specijalizovanog za finansijske informacije, analizirali detalje na Forbsovoj listi postojećih milijardera i izradili profil „prosečnog bogataša“ iz poslednje četiri generacije: tiha generacija (rođeni između 1928. i 1945.), bumersi (rođeni između 1946. i 1964.) ), generacija X (rođeni između 1965. i 1980) i milenijalci (rođeni između 1981-1996.).

Najstariji živi milijarder ima 99 godina, a najmlađi 19 godina i to je postao zahvaljujući porodičnom nasleđu.

Naslednici potiskuju preduzetnike

Generalni zaključak glasi da su milijarderi sve manje obrazovani, sve ih je manje u braku i među njima više ne dominiraju tako izrazito muškarci. Tajkune koji su sami stekli svoje milijarde potiskuju naslednici porodičnog bogatstva. Primera radi, u generaciji X svega trećina milijardera je sama zaradila svoj novac, a takvih je tek oko 19% među milenijalcima.

Prema rezultatima istraživanja na uzorku koji obuhvata Forbsova lista, 19% milijardera među milenijalcima čine žene, u poređenju sa 11,9% u generaciji X i 9,8% među bumersima. Starije generacije su svoje bogatstvo stekle najviše u oblasti finansija, a mlađe pretežno u tehnološkom sektoru.

Milenijalci su prva generacija koja nije stekla milijarde zahvaljujući poslovima sa logistikom, kockarnicama, telekomunikacijama ili u sportu.

Bolje je biti snalažljiv nego školovan

S druge strane, nijedan milijarder među milenijalcima nema doktorat, a svega 13% je završilo magistarske studije, u poređenju sa 28% milijardera koji pripadaju generaciji X. Zanimljivo je da samo jedan od deset milijardera među milenijalcima ima diplomu nekog umetničkog fakulteta, što je slučaj sa čak četvrtinom milijardera iz tihe generacije, koji sada imaju 80 i više godina.

Opadanje nivoa obrazovanja sa svakom novom generacijom milijardera se delimično može objasniti činjenicom da je veliki broj njih samo nasledio porodično bogatstvo, ali i drugačijim shvatanjima o važnosti formalnog obrazovanja za postizanje uspeha. Potonje se naročito odnosi na milenijalce, koji često ističu da kupci neće doći samo zato što neko ima fakultetsku diplomu, te da je mnogo važnije znati šta ljudi žele, a još je bolje ubediti ljude da žele baš to što proizvodite.

Istraživanje je pokazalo i da je Njujork najpopularnije mesto za registrovanje firme kada su u pitanju milijarderi rođeni pre 1964. godine, generacija X preferira destinacije van Sjedinjenih Američkih Država, naročito Peking, a milenijalci su se sjatili u San Francisku.

Чланак Generacijski jaz među milijarderima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prošla je godina bila loša za sve milijardere pa tako Forbesova lista svetskih milijardera u 2022. godini beleži 87 lica manje nego ranije te je broj žena koje su same uspele takođe pao za 7 lica. Najviše samoostvarenih milijarderki dolazi iz Kine, njih čak 45, zatim sledi SAD s brojkom od 24 žene.

Svetske milijarderke različitih su dobnih grupa pa je tako najstarija 95-godišnja Alice Schwartz koja je pokrenula Bio-Rad Laboratories sa svojim suprugom, a najmlađe su 34-godišnje Melanie Perkins, suosnivač australijske platforme za grafički dizajn Cavna te pevačica i vlasnica kompanije Fenty Beauty Rihanna.

I dok je samo 30 posto milijarderki do svog bogatstva došlo zahvaljujući svojim poslovnim poduhvatima, one zasigurno postavljaju temelje za buduće generacije preduzetnica.

Najbogatije žene

Najbogatija među njima jeFan Hongwei, izvršna direktorka kompanije za preradu nafte i hemijska vlakna Hengli Petrochemical čije se bogatstvo procenjuje na 18,2 milijarde američkih dolara. SlediRafaela Aponteiz Švajcarske koja je zajedno sa svojim suprugom Gianluigijem Aponteom osnovala međunarodnu brodsku liniju Mediterranean Shipping Company. I dok kompanija trenutno ima 600 plovila u 155 država sveta bogatstvo ovog bračnog para se ove godine povećalo za 6,1 milijardu dolara pa je ukupno bogatstvo procijenjeno na 16,8 milijarde dolara.

Treće mesto na Forbesovoj listi najbogatijih samoostvarenih žena na svijetu trenutno držiWu Yajuniz Kine. Ova bivša novinarka sa svojim je suprugom 1993. godine osnovala kompaninju Longfor Properties koja trenutno ima 61 trgovačkih centara u Kini. Kako navodi Forbes, bogatstvo Wu Yajun se trenutno procenjuje na 15,3 milijarde dolara.

Četvrto mesto zauzela je Amerikanka Diane Hendricks, direktor i suosnivačica građevinske kompanije ABC Supply čije se bogatstvo procenjuje na 10,7 milijardi dolara. Na Forbesovoj listi ju sledi sunarodnjakinjaJudy Lovekoja je sa svojim suprugom osnovala Love’s Travel Stops & Country Stores, porodični lanac od više od 500 stajališta i trgovina za kamione koji se nalaze u 41 saveznoj državi SAD-a. Ukupno bogatstvo ove milijarderke procjenjuje se na 9,7 milijardi dolara.

Dve kineske dame

Šesto i sedmo mesto na Forbesovoj listi zauzele su dve kineske dame:Wang LaichuniZhong Huijuan. Laichun je direktorica i suosnivačica kompanije Luxshare Precision koji je globalni proizvođač rešenja za sklopove kablova i konektore za potrošačke, automobilske, cloud i poslovne aplikacije. Bogatstvo ove preduzetnice, koja je svoju kompaniju pokrenula zajedno s vlastitim bratom, iznosi 9,5 milijardi dolara.

Njena sunarodnjakinja Huijuan ostvarila se u farmaceutskoj industriji te je kao bivša profesorka hemije 2015. godine osnovala kompaniju Hansoh Pharmaceuticals. S obzirom da je direktorka kompanije te poseduje tri četvrtine njenih deonica dok ostatak poseduje njena ćerka Sun Yuan, pa ni ne čudi da joj se bogatstvo procenjuje na 8,1 milijarde dolara čineći ju to sedmom najbogatijom samoostvarenom ženom na svetu.

Titulu osme najbogatije samoostvarene žene sveta nosiLynda Resnick, potpredsednica Uprave kompanije Wonderful Company koja se nalazi iza brendova hrane kao što su Wonderful Pistachios, Pom Wonderful, Halos mandarine te voda Fiji. Zajedno sa svojim suprugom Stewartom pokrenula je kompaniju krajem sedamdesetih godina prošlog veka, a osvojila je i Effie nagradu za reklamu za kompaniju Teleflora. Bogatstvo ove američke preduzetnice procenjuje se na 8 milijardi dolara, prenosi Lide.press

Izvor: Blic Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Od ukupno 2668 milijardera u svetu samo njih 327 su žene се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od ukupno 2.668 milijardera čija zbirna imovina vredi 12,7 biliona dolara na Forbsovoj listi svetskih milijardera za 2022, Evropljani uzimaju 592 mesta, što je manje u odnosu na 628 pre godinu dana.

Zajedničko bogatstvo evropskih milijardera palo je s prošlogodišnjeg vrhunca od tri biliona na 2,8 biliona dolara.

Ruski rat u Ukrajini, oslabljene valute i niže procenjene vrednosti za ruske kompanije doveli su do toga da je broj ruskih milijardera pao na 83 sa 117 prošle godine. Preostali ruski milijarderi vrede 320 milijardi dolara, neverovatnih 263 milijarde manje nego pre godinu dana.

Šest najbogatijih ljudi Rusije izgubilo je više od 10 milijardi dolara pojedinačno, procenjuje Forbs.

Evropska zemlja s najviše milijardera ove godine je Nemačka, sa 134 imena čije bogatstvo vredi ukupno 608 milijardi dolara. Ipak, pojedinačno, najviše mesta na listi najbogatijih Evropljana zauzimaju Francuzi – zahvaljujući svojim luksuznim i modnim gigantima.

Ukupno bogatstvo 43 milijardera u Francuskoj poraslo je sedam procenata od prošle godine na 550 milijardi dolara.

U Velikoj Britaniji ne napreduju toliko britanski preduzetnici koliko strane kompanije sa sedištem u Londonu. Švajcarac Gijom Pusaz, osnivač londonskog finteka Checkout.com, postao je najbogatiji evropski tehnološki preduzetnik, s bogatstvom od 23 milijarde dolara.

Estonija je dobila svog prvog milijardera – Krista Karmana, suosnivača londonskog startupa za prekogranična plaćanja Wise, dok je Revolut, londonski startup za digitalno bankarstvo, nastavio da dobija ​​na vrednosti – Nikolaj Storonski, rođen u Rusiji, stekao je 7,1 milijardu dolara, a njegov ukrajinski kolega Vlad Jatsenko bogat je 1,1 milijardu dolara, prenosi Investitor.

Razlika u odnosu na SAD

Evropa je dom treće najbogatije osobe na svetu, šefa LVMH-a Bernara Arnoa, koji se – s bogatstvom od 158 milijardi dolara – nalazi iza prvorangiranog Ilona Maska sa 219 milijardi dolara i drugog Džefa Bezosa sa 171 milijardom dolara. Fransoaz Betankur Mejers iz kompanije L’Oreal i Amansio Ortega iz Zare zauzimaju 14. odnosno 23. mesto najbogatijih u svetu. Mejersova je ujedno i najbogatija žena na svetu.

Deset najbogatijih evropskih milijardera na Forbsovoj listi za 2022. vrede ukupno 590 milijardi dolara, što je povećanje od 38 milijardi dolara iz prošle godine. Poređenja radi, deset najbogatijih američkih milijardera vrede ukupno 1,2 biliona dolara, što ilustruje veliku razliku između tehnologije kada je u pitanju bogatstvo milijardera na samom vrhu. Sedam od deset najvećih američkih milijardera su tehnološki magnati koji su zaradili novac u godinama nakon masovnog usvajanja ličnih računara, interneta i društvenih medija. Evropa, s druge strane, nema tehnološkog milijardera među 10 najboljih.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Forbs: 10 najbogatijih Evropljana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na svakog ko je postao milijarder tokom pandemije – a jedan je to postajao svakih 30 sati, skoro milion ljudi moglo bi skoro istom brzinom biti gurnuto u ekstremno siromaštvo ove, 2022. godine, pokazuje novi izveštaj „Oksfama“.

Izveštaj nazvan „Profitiranje na bolu“ (Profiting from Pain) objavljen je danas, na početku Svetskog ekonomskog foruma – ekskluzivnog skupa globalne elite koji se u Davosu priređuje prvi put „licem u lice“ od početka paandemije kovida-19, tokom koje su milijarderi uživali u ogromnom uvećanju svog bogatstva.

„Milijarderi stižu u Davos da proslave neverovatan porast svog bogatstva. Pandemija i sada naglo povećanje cena hrane i energije za njih su, jednostavno rečeno, bili dar s neba.., ali su decenije napretka u suzbijanju ekstremnog siromaštva sada preokrenute i milioni ljudi se suočavaju s nemogućim povećanjem troškova jednostavnog preživljavanja“, rekla je Gabriela Buher, izvršna direktorka „Oksfam Internešnela“ čije je sedište u Najrobiju, u Keniji.

263 miliona ljudi u svetu pasti n na  ekstremno siromaštvo

Izveštaj pokazuje da su tokom pandemije 573 osobe u svetu postale novi milijarderi – po jedan na svakih 30 sati. S druge strane „Oksfam“ predviđa da će ove godine još 263 miliona ljudi u svetu pasti u ekstremno siromaštvo, po stopi od milion ljudi na svaka 33 sata.

Bogatstvo milijardera je poraslo više u prva 24 meseca kovida-19 nego za prethodne 23 godine ukupno. Ukupno bogatstvo svetskih milijardera sada je iznosi 13,9 odsto globalnog BDP-a. To je trostruko povećanje u odnosu na 2000. godinu kada je iznosilo 4,4 odsto svetskog BDP-a.

„Bogatstvo milijardera se nije povećalo jer su sada pametniji ili rade više“, već „radnici rade više, za manje plate i u lošijim uslovima“ – rekla je Buher.

Ona smatra da su „superbogati decenijama nekažnjeno nameštali sistem i sada ubiru prednosti. Oni su šokantnu količinu svetskog bogatstva zaplenili privatizacijom i monopolima, uništavanjem regulative i prava radnika, a svoj novac su skrivali u poreskim rajevima – sve uz saučesništvo država“.

Za to vreme, nastavila je Buher, „milioni drugih ljudi preskaču obroke, isključuju grejanje, zaostaju s plaćanjem računa i pitaju se šta još mogu da urade da bi preživeli“.

Nejednakost  ubija

Ta „groteskna nejednakost kida veze koje nas drže zajedno kao čovečanstvo. To izaziva podele, korozivno i opasno. To je nejednakost koja bukvalno ubija“ – rekla je šefica „Oksfama“.

Novo istraživanje „Oksfama“ takođe pokazuje da korporacije u energetskom, prehrambenom i farmaceutskom sektoru – gde su monopoli posebno česti, ostvaruju rekordno visoke profite, čak i kada se plate jedva pomeraju, a radnici se usred pandemije bore s cenama koje su decenijama visoke.

Bogatstvo milijardera u hrani i energetici poraslo je za 453 milijarde dolara u poslednje dve godine, što je po milijardu dolara svaka dva dana. Pet najvećih energetskih kompanija (BP, Šel, TotalEneržis, ​​Ekson i Ševron) zajedno ostvaruju profit od 2.600 dolara svake sekunde.

Samo u sektoru hrane svet sada ima 62 nova milijardera, piše „Oksfam“.

Zajedno sa samo tri druge kompanije, porodica Kargil kontroliše 70 odsto svetskog poljoprivrednog tržišta. Prošle godine američkaa kompanija „Kargil“ koja deluje širom sveta, ostvarila je najveći profit u svojoj istoriji (pet milijardi dolara neto prihoda) i očekuje se da će to nadmašiti ove godine. Samo u porodici Kargil sada je 12 milijardera, četiri više nego pre pandemije.

Pandemija stvorila je 40 novih farmaceutskih milijardera

Danas u svtu 2.668 milijardera – 573 više nego 2020, poseduje 12,7 hiljada milijardi dolara, što je povećanje za trećinu (3,78 hiljada milijardi dolara).

Deset najbogatijih ljudi na svetu poseduje više bogatstva od najsiromašnijih 40 odsto čovečanstva – 3,1 milijarde ljudi.

„Oksfam“ je izračunao da bi radnik u donjih 50 procenata po prihodima, morao da radi 112 godina da bi zaradio ono što osoba koja je među najbogatijima u svetu dobije u jednoj godini.

Pandemija, piše u izveštaju, stvorila je 40 novih farmaceutskih milijardera. Farmaceutske korporacije poput „Moderne“ i „Fajzera“ ostvaruju profit od 1.000 dolara svake sekunde samo od svoje monopolske kontrole nad vakcinom protiv kovida-19, uprkos tome što su za jen razvoj dobile milijarde dolara državnih investicija. Te kompanije državama naplaćuju vakcine do 24 puta više od potencijalnih troškova njihove proizvodnje. Računa se da delom i zato 87 odsto ljudi u zemljama sa niskim prihodima još nije u potpunosti vakcinisano.

„Izuzetno bogati i moćni profitiraju od bola i patnje… Neki su se obogatili uskraćujući milijardama ljudi pristup vakcinama, drugi iskorišćavajući rastuće cene hrane i energije.., a isplaćuju ogromne bonuse i dividende dok plaćaju što je moguće manje poreza. To rastuće bogatstvo i rastuće siromaštvo su dve strane iste medalje, dokaz da ekonomski sistem funkcioniše upravo onako kako su ga bogati i moćni smislili“, rekla je Buher.

20 miliona smrtnih slučajeva od kovida-19

Posle više od dve godine od početka pandemije, s procenjenih više od 20 miliona smrtnih slučajeva od kovida-19 i široko rasprostranjenog ekonomskog razaranja, „državni lideri u Davosu suočeni su sa izborom: delovati kao zastupnici klase milijardera koji pljačkaju svoje ekonomije, ili preduzeti hrabre korake u interesu velike većine“ – piše u saopštenju „Oksfama“ koji smatra da je „ekonomski razumna mera… da države konačno oporezuju bogatstvo milijardera“.

„Oksfam“ državama preporučuje da hitno uvedu jednokratne solidarne poreze na neočekivane prihode milijardera od pandemije i da se time finansiraju podrška ljudima koji se suočavaju s rastućim troškovima hrane i energije, kao i „pravičan i održiv oporavak od kovida-19“.

„Oksfam“ državama preporučuje i da profitiranje od krize „prekinu uvođenjem privremenog poreza na višak profita od 90 procenata kako bi se uhvatili neočekivani profiti velikih korporacija u svim industrijama“.

„Oksfam“ je procenio da bi takav porez na samo 32 superprofitabilne multinacionalne kompanije mogao da 2020. godine generiše 104 milijarde dolara državnog prihoda.

Trajni porezi na bogatstvo

Državama „Oksfam“ preporučuje i da uvedu trajne poreze na bogatstvo da bi obuzdale ekstremno bogaćenje i monopolska moć, kao i prevelike emisije ugljenika koje nastaju aktivnošću superbogatih.

Godišnji porez na bogatstvo milionera, počevši od samo dva procenta i pet procenata za milijardere, mogao bi da generiše 2,52 hiljade milijardi dolara godišnje – dovoljno da izvuče 2,3 milijarde ljudi iz siromaštva, da napravi dovoljno vakcina za ceo svet i da pruži opštu zdravstvenu i socijalnu zaštitu za sve koji žive u zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima.

„Oksfamovi“ proračuni su – piše u saopštenju, zasnovani na najnovijim i najsveobuhvatnijim dostupnim izvorima podataka, a broj najbogatijih je s Forbsove liste milijardera. U saopštenju se dodaje da Svetska banka definiše ekstremno siromaštvo kao život s manje od 1,90 dolara dnevno.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay 

Чланак Oksfam: Svakih 30 sati pandemija stvara novog milijardera, a po milion ljudi tone u siromaštvo се појављује прво на Biznis i Finansije.