Prema zvaničnim podacima ove organizacije, u čijem članstvu se nalazi 38 razvijenih i zemalja u razvoju, najveće zarade imaju radnici u Francuskoj koji su plaćeni minimum 13,8 dolara po satu, što znači da zarade preko 110 dolara dnevno. Odmah iza njih nalaze se Australijanci, Nemci i Luksemburžani čija zarada iznosi 13,6 dolara po času rada. Novi Zeland se nalazi na petom mestu ove liste jer zaposleni u toj zemlji primaju 13,2 dolara po satu.

Najmanje minimalne zarade pak imaju radnici na Malti čija zakonom garantovana najniža satnica iznosi tek 1,5 dolara, a slede ih Meksikanci sa 1,8 dolara, Brazilci sa 2,4 dolara, Kolumbijci sa tri dolara po satu, a nešto bolji od njih su Čileanci koji rade 60 minuta za 3,7 dolara.

Da je Srbija uzeta u obzir prilikom pravljenja ove liste ona bi se sigurno našla na njenom začelju budući da je kod nas zakonski zagarantovana minimalna satnica 2,06 dolara.

Izvor: Kvarc

Foto: kschneider2991, Pixabay

Чланак Zemlje sa najvišom i najnižom satnicom се појављује прво на Biznis i Finansije.

To znači da će minimalna cena rada, umesto dosadašnjih 230 dinara, biti povećana na 271 dinar po času, što je povećanje za 17,8 odsto, saopštila je Vlada Srbije.

Nakon ovog povećanja, minimalac će iznositi 47.154 dinara, odnosno prosečno oko 401 evro mesečno. To će ujedno biti značajno iznad očekivane prosečne inflacije od 4,9 odsto u 2024. godini, što će uticati i na brže i značajnije približavanje minimalne zarade minimalnoj potrošačkoj korpi.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Minimalac u 2024.godini će iznositi 47.154 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od zemalja regiona bolje plasirana je Slovenija – na 18. mestu sa minimalcem od 896 USD, potom Hrvatska – na 29. mestu i Crna Gora – na 31. mestu svetske liste, sa mesečnim minimalcem od 459 USD.

BiH je na 51. sa 324 USD, dok se na 58. mestu našla Albanija sa 265 USD minimalne zarade.

Najveća minimalna zarada je u Lusekmburgu – 2.140 USD, a slede Australija sa 2022, Holandija sa 1.895, te Novi Zeland sa 1.866 USD.

Na začelju su Indija sa 95 USD, Uzbekistan sa 72 USD i Nigerija sa 68 USD.

Izvor: Adria TV/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Srbija je na 39. mestu svetske liste po minimalnoj zaradi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Minimalna korpa u decembru koštala je, tvrde oni, više od 50.000 dinara i već tada je nadmašila minimalnu zaradu od 40.000. Sindikalci smatraju da poslodavac mora da plati radnika ako misli da ga zadrži da ne ode u inostranstvo.

U SSSS kažu da ako se zaustavi inflacija, cene se neće vratiti i potrošačka korpa i dalje će bežati od minimalne zarade za koju radi dosta ljudi u komunalnim delatnostima, pravosuđu, prosveti, kulturi. Minimalac moraju da povećaju i poslodavci ne samo u državnom, već i u privatnom sektoru, prenosi sajt Novosti.

Poslednjih 10 godina državne su procene da za minimalnu zaradu u Srbiji radi oko 350.000 ljudi, ali je, po oceni, taj broj sigurno veći, najčešće se pominje oko 400.000. U septembru prošle godine Vlada Srbije je, pošto nije postigla konsenzus o visini minimalne zarade sa sindikatima i poslodavcima, sama utvrdila vrednost od 40.020 dinara.

Izvor: Ekapija/Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Sindikalci nameravaju da traže novo povećanje minimalca се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do danas, zakon o minimalnoj plati ne postoji samo u Italiji, Austriji, Kipru, Danskoj, Finskoj i Švedskoj.

Prema poslednjim podacima Evrostata (Kancelarija za statistiku Evropske unije), minimalna plata u Evropi se kreće između 332 evra mesečno u Bugarskoj do 2.257 evra u Luksemburgu.

U Francuskoj, u kojoj je u toku galopirajuća inflacija, minimalac se povećao tri puta (ukupno za 5,9 odsto), a sindikat koji štiti prava radnika se bori za to da cifra dostigne 2.000 evra mesečno.

U Španiji je minimalna plata dostigla 1.000 evra za 14 mesečnih prihoda, dok je u Portugaliji sindikat tražio povećanje sa 705 na 800 evra. U Italiji, bez obzira na zahtev Evrope i bez obzira na ogromnu inflaciju te dugove koje zemlja ima usled pandemije i rusko-ukrajinskog sukoba, političari su podeljeni po tom pitanju.

Izvor: RTS/Danas

Foto: Pixabay

Чланак U EU minimalna plata se kreće od 332 do 2.257 evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zbog inflacije izazvane ukrajinskom krizom, minimalna zarada u Srbiji gubi na vrednosti, pa sindikati traže nove pregovore i da se minimalna zarada usklađuje dva puta godišnje. Poslodavci rešenje vide u progresivnom oporezivanju zarada.

Ministarstvo rada se još uvek ne oglašava.

Olgica Jovanović radi za minimalnu platu i uz suprugovu zaradu, tek nešto veća od njene i sa dvoje dece, kaže da živi vrlo teško, piše RTS.

„Dok platim struju, infostan i druge režije, nama ne ostane od toga ni za deset dana života za hranu, da ne pričam, treba i za higijenu, da se obučemo. Kad idem u prodavnicu da pazarim sa 2.000 dinara jednu kesicu kupim i to su samo namirnice, od toga ne može da se živi mesec dana“, priča Jovanović.

U Samostalnom sindikatu kažu da su na Socio-ekonomskom savetu tražili ponovne pregovore o minimalnoj ceni rada zbog toga što je potrošačka korpa u poslednja dva meseca prošle godine porasla hiljadu dinara, a još toliko je poskupela do aprila ove godine.

„Doći će do rapidnog pada životnog standarda zaposlenih u Srbiji i mislimo da je krajnje vreme da sednemo i otpočnemo pregovore koji će značiti jedan značajniji skok plata kako bismo izdržali ovo što nas očekuje u ovoj godini“, navodi Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Kriza je pogodila i poslodavce jer su mnogi od njih imali potpisane ugovore u evrima, a inflacija je i u evrozoni dostigla 7,5 odsto. Poslodavci smatraju da minimalna zarada ne treba da bude oporezovana.

„Sa progresivnim oporezivanjem plata mi bismo došli do toga da kroz minimalnu cenu rada stignemo i prestignemo potrošačku korpu koliko košta. Međutim koliko god poslodavci i sindikati tražili tako nešto – Vlada je nema na te stvari“, ukazuje Boško Savković iz Unije poslodavaca Srbije.

A Vlada je i najveći poslodavac, pa od nje i zavisi minimalna cena rada. Da li će i kada biti razgovora o povećanju minimalca i ostalim zaradama i penzijama, nisu za RTS rekli u Ministarstvu rada.

Izvor: 021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Minimalnu zaradu prima oko 400.000 radnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

U dve države ona je nešto viša do hiljadu, u šest država je više od 1.500 evra, a razlika između najniže i najviše minimalne zarade u EU veća je od sedam puta, prenosi Hina.

Prema podacima Eurostata, najnižu minimalnu zaradu imaju Bugari 332 evra, a najvišu Luksemburžani 2.257 evra, dok je u Hrvatskoj “minimalac” 624 evra, a u Sloveniji 1.074 evra.

Nakon Bugarske slede Letonija s 500 evra, Rumunija 515, Mađarska 542, Hrvatska 624, Slovačka 646, Češka 652, Estonija 654, Poljska, 655, Litvanija 730, Grčka 774, Malta 792 i Portugal 823 evra.

Nešto više od hiljadu evra imaju Slovenija 1.074 i Španija 1.126 evra, a šest zemalja ima više od 1.500 eura, Francuska 1.603, Njemačka 1.621, Belgija 1.658, Holandija 1.725, Irska 1.775 i Luksemburg 2.257 evra.

Rezultati su nešto drugačiji kada se minimalna zarada meri prema paritetu kupovne moći, a i s tim kriterijumom Bugarska i dalje ima najmanji minimalac od 604 evra, a Luksemburg 1.707 evra, pa je razlika nešto manje od tri puta.

Minimalna zarada u Hrvatskoj prema paritetu kupovne moći iznosi nešto manje od 900 evra i iza nje su Grčka, Mađarska, Češka, Estonija, Slovačka, Letonija i Bugarska, navodi Hina.

Od zemalja koje imaju minimalnu zaradu manju od hiljadu evra prema paritetu kupovne moći su još Malta, Portugalija i Rumunija.

Ostalih osam zemalja imaju do 1.500 evra, Njemačka ima nešto više od 1.500 i Luksemburg 1.707 evra.

Šest zemalja nema zakonski propisanu minimalnu zaradu, nego se ona određuje kolektivnim ugovorima, a to su Danska, Italija, Kipar, Austrija, Finska i Švedska.

Izvor: Hina

Foto: Pixabay

Чланак Minimalna zarada u 13 od 21 države članice EU ispod hiljadu evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dogovor, prema saznanju „Blica“ nije postignut na sastanku Socijalno ekonomskog saveta, jer sindikat nije prihvatio da minimalna zarada bude ispod minimalne potrošačke korpe.

Na sastanku je bila i premijerka Ana Brnabić koja je rekla da je za vladu prihvatljivo 35.012 dinara.

Premijerka je na konferenciji za medije rekla da će u 2022. sa tim povećanjem minimalac 89 odsto pokrivati minimalnu potrošačku korpu.

Brnabić je rekla da razume da su sindikati nezadovoljni i najavila da će na kraju 2023. biti doneta odluka da se minimalna zarada od 1. januara 2024. izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

Sindikati nezadovoljni

Predstavnici S S S S i UGS Nezavisnost su rekli da nisu zadovoljni jer su očekivali da povećanje minimalca bude toliko da se 100 odsto pokrije minimalna potrošačka korpa.

Ministar finansija Siniša Mali je rekao da će pored povećanja minimalnca za 9,4 odsto u 2022. biti uvedene olakšice za privredu odnosno da će biti povećan neoporezivi deo zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara, kao i da se stopa doprinosa za PIO smanji za 0,5 odsto.

Poslodavci zadovoljni

Sa druge strane, predstavnici Unije poslodavaca Srbije izrazili su zadovoljstvo dogovorima na SES-u i pohvali napore vlade.

Predsednik S S S S Ljubisav Orbović je rekao na konferenciji za medije, u Palati Srbija, da ta sindikalna organizacija nije mogla da se saglasi sa predlogom vlade da minimalac bude povećan na 35.012 dinara, jer je predlog SES-a još pre par godina bio da bude dostignuta minimalna potrošačka korpa.

„Moram da priznam da je povećanje od 9,4 odsto vrlo povoljno. Poslednje četiri godine smo imali povećanje od 52 odsto mininalne cene rada, što daje jedan veliki prostor i veći rast je bio nego što je bio rast potrošačke korpe.Ali, pored svega toga, taj odnos je i dalje da je minimalna zarada došla na nešto ispod 90 odsto od potrošačke korpe, što nas u ovom momentu nije zadovoljilo“, rekao je Orbović.

Takodje, kaže da su zabrinuti zbog smanjivanja dela doprinosa poslodavaca za PIO.

„To je za nas neprihvatljivo uz sva uverevanja premijerke i ministra finansija i ministarke rada da je fond stabilan. Ne kažemo da nije stabilan momentalno, ali treba da razmišljamo šta može da se desi u budućnosti, pošto su penzije ionako problematičan deo“.

Orbović podseća da nije prihvećeno da se ukinu kazneni poeni za prevremenu penziju jer nema sredstava, dok sada dolazi do smanjenja opterećenja za poslodavce.

Iskustva

Od 2010. godine država je povećavala minimalac osam puta. Na zahteve sindikata za povećanje najniže zagarantovane zarade u zemlji nije pristajala u 2014. i 2016. godini.

Minimalac je u 2018. povećan za 10 odsto, a u 2017. godini šest odsto. Prošle godine povećan je za 6,6 odsto što znači da je u ovoj godini bio veći za ko 2.000 dinara nego u 2020. godini.

Za dve decenije koliko postoji Socijalno-ekonomski savet, sindikati i poslodavci su se samo jednom – 2017. godine – usaglasili oko povećanja minimalne cene rada. Ostalih godina, zbog izostanka dogovora odluku je, kako zakon i predviđa, donosila Vlada.

Jedinstven slučaj imali smo 2011, kada je tadašnja Vlada minimalac povećala ne samo više od toga što su poslodavci nudili, već i više od onoga što su sindikati tražili.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Minimalna cena rada 35.012 dinara u 2022. godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok čekamo da se kod nas ispregovara novi iznos minimalne zarade, uporedićemo minimalce u regionu, odnosno pre svega u zemljama bivše Jugoslavije.

Cilj koji žele da postignu predstavnici sindikata jeste da minimalna zarada pokrije potrošačku korpu, bar ove i naredne godine. Pregovori u Socijalno-ekonomskom savetu počeće sredinom ovog meseca, kako bi se do 15. septembra utvrdio konačan iznos. U slučaju da se dogovor ne postigne, visinu će, kao što je bio slučaj prošle godine, utvrditi Vlada.

Trenutno, kao i ranije, raskol je oko nekoliko hiljada dinara. U ovom slučaju 5.000.

Predlog države je da bi minimalna zarada u 2022. trebalo da bude veća od 35.000 dinara. Veliki deo poslodavaca, s druge strane smatra da ima osnova za povećanje, uz umanjenje poreza i doprinosa na zarade. A mi smo ih pitali koji je to prag iznad kog praga poslodavci u Srbiji ne bi išli.

Najnižu minimalnu platu u zemljama regiona primaju zaposleni u Severnoj Makedoniji, 234 evra. Nekadašnje jugoslovenske republike koje su dobile članstvo u Evropskoj uniji, kao što su Hrvatska i Slovenija, imaju značajno veće minimalne plate.

Hrvatski radnici, tako, mogu da zarade najmanje 405 evra mesečno, dok u Sloveniji minimalac znatno nadmašuje prosečnu platu u većini zemalja regiona. Minimalna plata u Sloveniji je trenutno 940 evra, što znači da je njima minimalac tek nešto oko 300 evra manji nego prosečna plata.

Crna Gora ima minimalac od oko 220 evra, u Bosni i Hercegovini je on 200.

Ako poredimo sa nekim državama u Evropi, u Bugarskoj je minimalac 332 evra, u Mađarskoj 467 evra, dok Rumuni, odnosno Litvanci primaju 472, naspram 500 evra.

Koliko je gde potrošačka korpa?

Prosečnoj četvoročlanoj makedonskoj porodici bilo je potrebno u julu 34.128 denara (555 evra) za pokrivanje osnovnih mesečnih potreba. Mesečni troškovi četvoročlanog domaćinstva u Severnoj Makedoniji bili su u julu za 5.407 denara (oko 88 evra) veći u odnosu na prosečnu neto zaradu u zemlji, koja je prema poslednjim dostupnim statističkim podacima iznosila u maju 28.721 denar (467 evra), prenosi agencija MIA.

Najviše novca je u julu bilo potrebno domaćinstvima za hranu i piće, čak 14.417 denara (234,3 evra), zatim za režijske troškove 10.826 denara (175,8 evra), za prevoz je trebalo minimalno 2.528 denara (41 evo), a za higijenu 2.381 denara (oko 39 evra).

Vrednost minimalne potrošačke korpe u Crnoj Gori iznosila je u junu 656,9 evra, što je za 0,1 odsto više nego prethodnog meseca, prema podacima Monstata.

Crnogorski statističari su dodali da su izdaci za neprehrambene proizvode i usluge u junu bili za 0,2 procenta veći nego prethodnog meseca i iznosili su 373 evra.

Statistički podaci ukazuju da je cena prosečne minimalne potrošačke korpe u Republici Srbiji nešto veća od 38.300 dinara.

Reč je o skupu dobara neophodnih za zadovoljenje osnovnih životnih potreba jednog domaćinstva. Najosnovnija su hrana, troškovi stanovanja, energenti, alkoholna i bezalkoholna pića, nameštaj, zdravstvena zaštita, obrazovanje, komunikacije, transport. Potrošačka korpa se procenjuje na osnovu potreba tročlanog domaćinstva.

Čak 37 odsto prosečne potrošačke korpe odnosi se na hranu

Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija objavljenim za februar 2021. godine, čak 37 odsto prosečne potrošačke korpe odnosi se na hranu. Oko 20 odsto obuhvata troškove stanovanja i energente.

Minimalnu zaradu prima oko 350.000 ljudi u Srbiji. Vlada je prošle godine povećala minimalac na 32.126 dinara, dok je radni sat trenutno 184, 9 dinara.
Praksa je pokazala da je neminovno da minimalac povuče i ostale zarade, da li će biti tako i ove godine?

– Bez ikakve dileme, rast miminalne cene rada, odnosno minimalnih zarada, odražava se i na ostale, veće plate. Neće to biti srazmeran rast u svim platnim razredima, ali hoće napraviti pritisak na povećanje zarada koje su iznad minimalne. I zbog toga je razumljivo da je preduzećima minimalna cena rada bitna, jer se odnosi na mnogo veći deo platnog fonda nego što ga čine minimalne zarade – rekli su za naš portal.

UPS je navela da će kako bi se omogućio održivi rast minimalne zarade predložiti povećanje neoporezivog iznosa odnosno ukidanje fiskalnog opterećenja za minimalne zarade.

Izvor: Telegraf

Foto: Pixabay

Чланак Praksa je pokazala da je neminovno da minimalac povuče i ostale zarade се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američki preduzetnik Den Prajs se prvobitno proslavio po tome što je smanjio svoju platu kako bi povećao zarade svojim zaposlenima. Naime, pre šest godina osnivač i direktor kompanije za platne usluge Gravity Payments odredio je za svoje zaposlene minimalac od 70.000 dolara godišnje, što je veće od američke prosečne zarade za ovu godinu koja iznosi 53.490 dolara. Prajs dakle svoje zaposlene plaća najmanje 5.800 dolara mesečno, što je svota sasvim dovoljna za pristojan i bezbrižan život.

Zaposleni su to umeli da cene pa su se još više zalagali na poslu. Firma se ubrzano razvijala, njeni prihodi su rasli, te se izdatak za zarade do krize uzrokovane pandemije maltene nije ni osećao. Istovremeno, rastao je i standard zaposlenih pa su se mnogi od njih skućili i zasnovali porodice.

U brojkama to izgleda ovako – od podizanja minimalca broj zaposlenih koji su uspeli po prvi put u životu da priušte nekretninu porastao je 10 puta, a 70 odsto onih koji su se skućili zahvaljujući kreditu uspeli su da ga otplate. Pošto su zaposleni obezbedili stambeno pitanje, sledio je pravi mali bejbi bum – radnici u ovoj kompaniji su dobili 10 puta više beba nego pre povećanja minimalca. Ranije se u ovoj firmi rađalo između nula i dve bebe godišnje a u poslednjih šest godina rođeno je 65. Ovo je značajan broj za firmu sa 120 zaposlenih.

Međutim, deo američke javnosti nije oduševljen načinom vođenja ove kompanije odnosno poslovnom filozofijom Prajsa, kog naziva komunistom koji će brzo propasti, iako njegova kompanija postoji već 17 godina. A možda se i ljudi plaše tako smelih i revolucionarnih ideja kao što je – plaćanje radnika onoliko koliko bi im obezbedilo bezbrižniji umesto života u konstantnom grču.

Izvor: Biznis Insajder

Foto: Pixabay

Чланак Kako je jedan američki poslodavac podstakao zaposlene da se skuće i prošire porodice се појављује прво на Biznis i Finansije.