Ipak, čini se da tržišta ne smatraju da su perspektive kompanija poput Bionteka ili Moderne sjajne. Upravo suprotno.

Vlasnici deonica tih kompanija u poslednjih mesec dana prolaze kroz noćnu moru strmoglavog pada cene njihovih hartija od vrednosti. Činjenice da vakcine ne garantuju dugoročni imunitet, te ne štite od prenošenja zaraze, ali su i dalje dovoljno dobre kad je u pitanju sprečavanje teških ishoda bolesti, izgleda da investitorima ne ulivaju poverenje u rast budućih prihoda proizvođača vakcina, piše Jutarnji list.

Tako su, na primer, deonice nemačkog Bionteka samo danas pale 11,5 posto, dok su unazad godinu dana u minusu od 41,08 posto. U avgustu 2021. cena jedne deonice Bionteka dosegla je 464 dolara, a juče se trgovala za 151 dolar. U doba dok su cene deonica Bionteka bile visoko, nemačka biotehnološka kompanija koju su u Majncu pokrenuli naučnici turskog porekla, bila je glorifikovana zbog primene mRNA tehnologije u dizajnu vakcina za kovid 19 kao da su skupa sa svojim partnerom, Fajzerom, spasioci sveta, što se reflektovalo i na raspoloženje investitora. Berze više ne dele tu euforiju.

Nešto manje bolno razdoblje u poslednja tri meseca imali su deoničari Fajzera, za koji se i dalje može reći da je dobro profitirao po pitanju tržišne kapitalizacije tokom pandemije. Fajzerove deonice takođe su u trendu pada, ali ipak blažem. Može se pretpostaviti kako pad amortizuje činjenica da se radi o mnogo većoj farmaceutskoj kompaniji sa širokim spektrom proizvoda, a koja je u međuvremenu izašla i s informacijama o vrlo delotvornom leku za kovid 19 pod imenom pakslovid, tako da im budućnost ne zavisi toliko od mRNA vakcina.

Moderna se bazirala na delotvornoj vakcini za kovida 19

Sa druge strane, Moderna je pak kompanija koja je veći deo poslovnog uzleta i planova tokom pandemije bazirala na vrlo delotvornoj vakcini za kovida 19. Popularnost njihove vakcine, a za koju se neko vreme smatralo da je čak zaustavlja i širenje zaraze, u jednom je trenutku bila tolika da im je cena deonice dosegla oko 460 dolara. Bio je to takođe avgust 2021. godine, kada je i Biontek dostizao vrhunce tržišne kapitalizacije. No, danas je cena deonica Moderne na 150 dolara ili 3 puta manje nego što je bila na vrhuncu. Ako se trend pada cene deonica Moderne ne nastavi, kompanija bi ipak mogla biti zadovoljna onim što su postigli, jer su još krajem 2020. godine imali cenu deonice ispod 70 dolara, to jest, dva puta manje nego danas.

Teško je proceniti u kojoj je meri pad cena deonica Bionteka i Moderne deo šireg trenda pada na deoničkom tržištu u segmentu high tech i uopšteno inovativnih kompanija. U tom segmentu valuacije su došle ekstremno visoko tokom pandemije pa sada dolazi do ispumpavanja.

Jedan od najboljih primera žrtava trenda u kojem je bilo moderno kladiti se na inovativnost kompanija jeste Ark Invest fond koji je osnovala agresivna investitorka Keti Vud. Slavili su je tokom pandemije jer je ulagala u DNK tehnologiju, robotiku, veštačku inteligenciju, automatizaciju, ali uz snažni pad deonica Zuma i Tesle, kao i pad Koinbejs globala, strmoglavila se i vrednosti Ark inovejšen ETF fonda – samo od početka ove godine u minusu su od 27 posto, a vrede upola manje nego pre godinu dana, kada su bili na vrhuncu. Sada Keti Vud apeluje na investitore da gledaju „dalje od tržišne volatilnosti“, te da shvate kako je „inovativnost na rasprodaji“.

Izvor: Jutarnji list

Foto; Pixabay

Чланак „Inovativnost na rasprodaji“ pad akcija Bionteka i Moderne се појављује прво на Biznis i Finansije.

Odbor Američke agencije za hranu i lekove (FDA) naime smatra da bi treću dozu pomenute vakcine trebalo da dobiju stariji od 65 godina i druge ranjive grupe, kao i oni koji zbog svog posla imaju veću mogućnost zaražavanja.

U narednih nekoliko dana trebalo bi da bude donesena konačna odluka da li će ova vakcina zaista dobiti zvaničnu preporuku za treću dozu ili ne. Ukoliko odluka bude potvrdna, treća doza Moderne će predstavljati polovinu jedne doze ove vakcine.

Foto: Pixabay

Чланак Sukob mišljenja oko treće doze Modernine vakcine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, Moderna je zatražila autorizaciju za buster dozu od 50 mikrograma, što je polovina originalne doze vakcine koja se daje u razmaku od četiri nedelje.

Međutim, istraživanja su pokazala da treća doza Modernine vakcine podiže nivo antitela ali ne dovoljno da bi to činilo razliku potrebnu za odobravanje bustera. Razlog za to leži i u činjenici da su antitela dobijena od prve dve doze ove vakcine brojna i relativno trajna. Treća doza ih dodatno podigne ali ta razlika nije toliko upadljiva kao kod nekih drugih vakcina.

Zato su se naučnici iz FDA usprotivili odobravanju Moderninog bustera. Ova institucija uglavnom uvažava savete svojih eksperata, ali nije obavezna da ih posluša. Dakle, još uvek postoji mala šansa da će treća doza Moderne biti odobrena.

Grupa savetnika Američkih centara za prevenciju i kontrolu bolesti (CDC) će se susresti sledeće nedelje kako bi razgovarali o specifičnim preporukama za to ko može da primi buster doze u SAD, ukoliko FDA odobri određenu vakcinu.

Foto: Pixabay

Чланак Prve dve Modernine vakcine stvaraju toliko antitela da im možda i nije potrebna buster doza се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema studiji u kojoj je učestvovalo ukupno 50.000 pacijenata, obe vakcine su u januaru 2020. pružale veoma efikasnu zaštitu od zaraze, međutim pošto je delta soj postao dominantan njihova efikasnost je izbledela. Moderna sada ima efikasnost od 76 odsto a Fajzer od samo 42 odsto. Ipak, iako možda ne sprečavaju zaražavanje u velikom broju slučajeva, obe su veoma efikasne u sprečavanju razvoja teže kliničke slike ili smrti.

Moguće je, dodaje se u studiji, da su rezultati efikasnosti takvi i delom zato što su vakcine davane pre nekoliko meseci pa je broj antitela koje su proizvele kod mnogih sada manji, a moguće je i da delta soj ume da zaobiđe barijeru koju mu postavlja vakcina.

I Fajzer i Moderna trenutno rade na razvoju treće doze koja bi trebalo da bude veoma efikasna protiv delta soja a kao bitan igrač na tržištu vakcina u aktuelnim okolnostima pominje se i Novavaks, čija treća doza bi mogla predstavljaju možda i najbolju zaštitu od novog soja korona virusa.

Izvor: Times of Israel

Foto: Pixabay

Чланак Modernina vakcina efikasnija od Fajzerove kada je u pitanju delta soj се појављује прво на Biznis i Finansije.

U tekstu Tajmsa se napominje da nije poznato kada je AstraZeneka prodala svoj udeo u Moderni, s kojom planira da nastavi partnerstvo u proizvodnji lekova za druge bolesti.

AstraZeneka bi mogla u budućnosti da prodaje na komercijalnoj osnovi svoju vakcinu protiv kovida, razvijenu u saradnji sa Univerzitetom Oksford, ako virus postane endemičan, dodaje se u tekstu.

Moderna, čija je vakcina odobrena za hitnu upotrebu u Sjedinjenim Državama, saopštila je prošle nedelje da ove godine očekuje prodaju ovog cepiva u iznosu od 18,4 milijarde dolara.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак AstraZeneka prodala je svoj udeo od 7,7 odsto u kompaniji Moderna za više od milijardu dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prethodno je kompanija Fajzer objavila da očekuje 15 milijardi prihoda od prodaje vakcine protiv korona virusa.

Kako piše Rojters, oba proizvođača vakcina rade na njihovom unapređenju kako bi mogle da se uspešno bore i protiv novih sojeva virusa, kakav je južnoafrički. Moderna već testira svoju. Ukoliko u tome uspeju, postoji mogućnost da će i vakcinisanima u narednom periodu biti potrebna nova doza, kako bi osposobila njihov imuni sistem da se bori protiv novih sojeva. A to znači i novi rast prihoda za Fajzer i Modernu.

Inače, trenutno dve doze Fajzerove vakcine koštaju 39 dolara u SAD i 20 dolara u EU, dok Modernine vrede 30 dolara u Americi a 36 dolara u Evropi. Jedina kompanija koja se do sada odrekla profita je AstraZeneca koja svoje vakcine prodaje po ekonomskoj ceni koja iznosi između 4,3 i 10 dolara. A razlika među njima je ogromna – AstraZeneca zapošljava 70.000 ljudi dok je Moderna, primera radi, u 2019. imala 830 zaposlenih.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane

Moderna je najavila da proširuje svoje proizvodne kapacitete kako bi povećala proizvodnju vakcina. Ukoliko proizvede i distribuira još vakcina, njeni prihodi bi mogli biti i veći od 18,4 milijardi dolara. Trenutno je u pregovorima sa nekoliko država koje žele njene vakcine ali i sa Covax programom, mehanizmom kreiranim kako bi se omogućila ravnomerna raspodela vakcina i siromašnim zemljama.

Šta je pandemija donela ovoj kompaniji najbolje pokazuju brojke. Akcije Moderne su na početku pandemije vredele 19 dolara, a sada njihova vrednost iznosi 155 dolara. Vrednost kompanije tako je narasla na 60 milijardi dolara. Moderna je prošle godine otvorila podružnice u osam zemalja sveta a ove će se proširiti i u Japan, Južnu Koreju i Australiju.

Foto: MasterTux, Pixabay

Чланак Moderna ove godine očekuje 18,4 milijardi dolara prihoda samo od vakcine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jednu od kovid-19 vakcina koja najviše obećava, kompanija Moderna je dizajnirala još 13. januara, iako je tek 16. novembra objavljeno da ima efikasnost od 94,5 odsto.

Zapravo, za izradu vakcine je bilo potrebno samo dva dana i to se desilo pre nego što je Kina objavila da se bolest prenosi sa čoveka na čoveka, nedelju dana pre prvog potvrđenog slučaja u SAD i gotovo dva meseca pre nego što je virus zvanično stigao u Srbiju.

U prvoj polovini februara je vakcina mRNA-1273 već bila proizvedena i isporučena Nacionalnom institutu za zdravlje u SAD, kako bi započela prva faza kliničkih ispitivanja. Ovim je postavljena rekordna brzina razvoja jedne vakcine u istoriji. Uprkos uspehu, mračna činjenica je da je bolest u istom periodu odnela približno 1,5 miliona života, a da smo u teoriji imali alat da je zaustavimo.

Zašto ga nismo iskoristili? Da li je Moderna trebalo da pusti vakcinu na tržište već u februaru ili maju, kada su došli prvi pozitivni rezultati prve faze ispitivanja?

Kada se uzme u obzir novi talas koji je pokrenut ove zime, teško je ne postaviti takvo pitanje, piše New York Magazine. Međutim, postojeća infrastruktura u izradi vakcina govori da to nije bilo moguće. Zapravo, neki od uglednih zvaničnika i institucija su upozoravali da vakcina možda nikada neće biti otkrivena.

Skepticizam odložio vakcinu

Već je u ovom slučaju nenormalna brzina izrade značila da su se klinički testovi radili paralelno umesto jedan za drugim, da je vakcina istovremeno bila u proizvodnji, i da je autorizovana za „hitnu upotrebu” već u decembru, samo na osnovu preliminarnih podataka koji ne pokazuju dugoročnu zaštitu niti mere efekat vakcine na prenos sa čoveka na čoveka (podaci pokazuju samo u kojoj meri štiti od bolesti).

Problem sa ranim puštanjem u upotrebu vakcine jeste i reakcija javnosti. Ljudi su, nažalost, već skeptični prema vakcinama, a u maju bi bilo teško naći bilo kog epidemiologa, stručnjaka za vakcine, ili medicinskog zvaničnika koji bi preporučio da vakcina već krene da se upotrebljava.

Kroz većinu moderne medicinske istorije, vakcine za zarazne bolesti su uobičajeno dolazile u krajnjim stadijumima epidemija — kada je većina štete već bila učinjena, a stopa smrtnosti drastično opala. Za male boginje, šarlah, tuberkulozu, tifus, „magični lekovi” nisu zaustavili bolesti, već su ih samo zauvek odstranili kada su one već same utihnule.

Vakcine Moderne, Pfizera, i AstraZeneca su stigle veoma brzo, ali ne dovoljno da spreče još veliki broj smrti od kovida-19. Stručnjaci predviđaju da će samo u SAD umreti još 200.000 ljudi, pored 290.000 već preminulih. To znači da je „nesreća koju viđamo jednom u veku” stigla da se razvije od početka do kraja pre nego što smo pronašli rešenje za koje smo bili sigurni da smemo da ga primenimo.

Rizici rane komercijalizacije

Sa druge strane, nebezbedna vakcina bi mogla da donese daleko veće probleme. Tako je vakcina za dečiju paralizu koja se pojavila 1955. godine ubila desetoro i paralizovala 200 pacijenata, što predstavlja pravu medicinsku katastrofu. Istina je da nijedna od vakcina za novi koronavirus ne sadrži pravi virusni materijal, onakva nesreća koja je pogodila jednog od 1.000 pacijenata nije moguća (danas je pravilo da se prihvata najviše jedan od milion slučajeva u kojima vakcina ima štetan efekat).

Na kraju, vakcina koja nije efikasna bi mogla da ljudima pruži lažan osećaj sigurnosti, što bi znatno povećalo širenje virusa jer se oni koji su vakcinisani, a zaraženi, više ni bi ponašali odgovorno.

Marko Marković

Izvor: Startit

Foto: fernandozhiminaicela, Pixabay

Чланак Sve vreme smo imali vakcinu za kovid-19 се појављује прво на Biznis i Finansije.