Kompanija Moderna je vakcinu dizajnirala još 13. januara, a autorizaciju za hitnu upotrebu je dobila tek u decembru. U međuvremenu, kovid-19 je odneo približno 1,5 milion života.
Jednu od kovid-19 vakcina koja najviše obećava, kompanija Moderna je dizajnirala još 13. januara, iako je tek 16. novembra objavljeno da ima efikasnost od 94,5 odsto.
Zapravo, za izradu vakcine je bilo potrebno samo dva dana i to se desilo pre nego što je Kina objavila da se bolest prenosi sa čoveka na čoveka, nedelju dana pre prvog potvrđenog slučaja u SAD i gotovo dva meseca pre nego što je virus zvanično stigao u Srbiju.
U prvoj polovini februara je vakcina mRNA-1273 već bila proizvedena i isporučena Nacionalnom institutu za zdravlje u SAD, kako bi započela prva faza kliničkih ispitivanja. Ovim je postavljena rekordna brzina razvoja jedne vakcine u istoriji. Uprkos uspehu, mračna činjenica je da je bolest u istom periodu odnela približno 1,5 miliona života, a da smo u teoriji imali alat da je zaustavimo.
Zašto ga nismo iskoristili? Da li je Moderna trebalo da pusti vakcinu na tržište već u februaru ili maju, kada su došli prvi pozitivni rezultati prve faze ispitivanja?
Kada se uzme u obzir novi talas koji je pokrenut ove zime, teško je ne postaviti takvo pitanje, piše New York Magazine. Međutim, postojeća infrastruktura u izradi vakcina govori da to nije bilo moguće. Zapravo, neki od uglednih zvaničnika i institucija su upozoravali da vakcina možda nikada neće biti otkrivena.
Skepticizam odložio vakcinu
Već je u ovom slučaju nenormalna brzina izrade značila da su se klinički testovi radili paralelno umesto jedan za drugim, da je vakcina istovremeno bila u proizvodnji, i da je autorizovana za „hitnu upotrebu” već u decembru, samo na osnovu preliminarnih podataka koji ne pokazuju dugoročnu zaštitu niti mere efekat vakcine na prenos sa čoveka na čoveka (podaci pokazuju samo u kojoj meri štiti od bolesti).
Problem sa ranim puštanjem u upotrebu vakcine jeste i reakcija javnosti. Ljudi su, nažalost, već skeptični prema vakcinama, a u maju bi bilo teško naći bilo kog epidemiologa, stručnjaka za vakcine, ili medicinskog zvaničnika koji bi preporučio da vakcina već krene da se upotrebljava.
Kroz većinu moderne medicinske istorije, vakcine za zarazne bolesti su uobičajeno dolazile u krajnjim stadijumima epidemija — kada je većina štete već bila učinjena, a stopa smrtnosti drastično opala. Za male boginje, šarlah, tuberkulozu, tifus, „magični lekovi” nisu zaustavili bolesti, već su ih samo zauvek odstranili kada su one već same utihnule.
Vakcine Moderne, Pfizera, i AstraZeneca su stigle veoma brzo, ali ne dovoljno da spreče još veliki broj smrti od kovida-19. Stručnjaci predviđaju da će samo u SAD umreti još 200.000 ljudi, pored 290.000 već preminulih. To znači da je „nesreća koju viđamo jednom u veku” stigla da se razvije od početka do kraja pre nego što smo pronašli rešenje za koje smo bili sigurni da smemo da ga primenimo.
Rizici rane komercijalizacije
Sa druge strane, nebezbedna vakcina bi mogla da donese daleko veće probleme. Tako je vakcina za dečiju paralizu koja se pojavila 1955. godine ubila desetoro i paralizovala 200 pacijenata, što predstavlja pravu medicinsku katastrofu. Istina je da nijedna od vakcina za novi koronavirus ne sadrži pravi virusni materijal, onakva nesreća koja je pogodila jednog od 1.000 pacijenata nije moguća (danas je pravilo da se prihvata najviše jedan od milion slučajeva u kojima vakcina ima štetan efekat).
Na kraju, vakcina koja nije efikasna bi mogla da ljudima pruži lažan osećaj sigurnosti, što bi znatno povećalo širenje virusa jer se oni koji su vakcinisani, a zaraženi, više ni bi ponašali odgovorno.
Marko Marković
Izvor: Startit
Foto: fernandozhiminaicela, Pixabay