Knjigovodstvo možda nije toliko popularno u široj javnosti kao neke druge profesije, ali ono može biti i te kako zavodljivo kada ovo zanimanje bolje upoznate, tvrdi Zvezdana Pisarević, sertifikovani računovođa iz Kragujevca sa višedecenijskim iskustvom. Prema njenom mišljenju, ljude od ovog posla odbija pre svega to što ga ne razumeju, „iako je knjigovodstvo savršeno logično, samo je potrebno imati nekoga ko ume da vam objasni tu savršenu logiku”.

Naša sagovornica je započela svoju karijeru pre više od tri decenije, kada je 1992. godine potpisala svoj prvi završni račun kao šef računovodstva. Već kao mlad knjigovođa zaljubila se u računovodstvo i shvatila da je to njen životni poziv, ali i da ljubav nije dovoljna da biste postali stručnjak u svojoj profesiji.

Život u računovodstvu

No, u vreme kada je ona profesionalno stasavala, nije bilo lako doći do znanja. „Tada nisu postojali kursevi za računovođe kao danas. Ko je imao interesovanja i sreće mogao je da uči jedino od šefa računovodstva u firmi ili od nekoga drugog ko je hteo da mu bude mentor. Zato sam morala stalno da ‘vučem za rukav’ starije kolege, to je bila moja jedina teoretska i praktična nastava“, priča Pisarević za B&F.

Iz tog razloga je tokom naredne tri decenije, pored rada u struci nastojala da prenese svoje znanje i iskustvo drugima. Ušla je u preduzetništvo 2002. godine, kada je pokrenula sopstvenu agenciju za računovodstvo „Proxima“, a godinu dana kasnije je načinila pionirski korak – sa kolegom je otvorila prvu privatnu školu knjigovodstva u Srbiji „Enterkont“.

„Učenje o knjigovodstvu može da bude zbunjujuće“, napominje Pisarević, „posebno ljudima koji nemaju predznanje. Zato sam se kao predavač uvek trudila da budem jasna i da svojim učenicima gradivo približim kroz primere iz života. Umesto da odmah počnem da im pričam o bilansnoj ravnoteži i knjiženju promena u aktivi i pasivi, što predavači često rade, našla bih neki primer iz prakse i na njemu im objašnjavala prvo zašto je važan njihov budući posao, a potom i šta je njihov posao“.

Knjigovodstvo u životu

Život takođe ima svoje računovodstvo, ali u ovom slučaju, ma koliko bili dobar knjigovođa, dugoročne ishode nije lako predvideti. Tako se Pisarević našla u situaciji da 2016. dobije ponudu za posao HR administratora u jednoj multinacionalnoj kompaniji, a pošto nije želela da se odrekne svoje knjigovodstvene agencije, radila je uporedo dva posla.

Rad u velikoj kompaniji pružio joj je priliku da stekne nova i raznovrsnija znanja. U svojoj agenciji je bila samoj sebi gazda, ali to, kako ističe, „najčešće znači da ćete raditi mnogo više nego što biste radili za poslodavca. Dobra stvar kada imate svoju agenciju je što ne zavisite samo od jednog klijenta i što klijente možete da birate. Loša je što se često klijenti ponašaju kao da su vam direktori, pa onda dobijate prigovore sa više strana“.

Ma koliko da je bilo zanimljivo, bilo je i naporno, pa je Pisarević odlučila da se posveti samo poslu u multinacionalnoj kompaniji i zatvori svoju agenciju. To je, kaže, bila racionalna odluka sve dok iznenada nije „banula“ korona a sa njom i „racionalizacija troškova“, što na nekorporativnom srpskom jeziku obično znači – otpuštanja. Tako je Zvezdana Pisarević za kratko vreme od dva posla koja je obavljala, ostala bez ijednog.

„Zamislite koliko je radoholiku poput mene bilo teško da sedi kod kuće“, priča sagovornica B&F-a, koja je naprasno stečeno slobodno vreme vrlo brzo pretvorila u rad od kuće. Počela je da objavljuje edukativne sadržaje o računovodstvu na Jutjub kanalu, a pošto u to vreme nije bilo mnogo kurseva iz knjigovodstva na internetu, njeni snimci su postali toliko popularni da su joj gledaoci pisali i kada je ponovo našla posao u struci. Zato je ovog puta ona dala otkaz i konačno spojila ono što najviše voli – preduzetništvo i edukaciju.

Otvorila je onlajn obrazovni centar „Ja volim knjigovodstvo“, u kojem obučava buduće knjigovođe i HR administratore. Ove profesije imaju dodirnih tačaka, ali i svoje specifičnosti, pa se pristup predavanjima zasniva na različitom sagledavanju iste tematike. No, bez obzira na razlike, Pisarević naglašava da je jako važno naučiti polaznike da razumeju zakonska rešenja koja treba da primenjuju i zašto ih je zakonodavac doneo, ali i da se upoznaju sa brojnim primerima iz prakse, od kojih neki mogu biti vrlo netipični. Jedna od takvih situacija, koju sagovornica B&F-a navodi i na svom sajtu je slučaj zaposlenog, „koji je sam sebi napravio odsustvo u trajanju od pet dana, tako što je spojio neka odsustva. I sve je bilo po zakonu, osim što se to njegovom šefu nije dopalo“.

Virtuelni muzej

Pisarević je ljubav prema svom poslu pretočila u još jedan zanimljiv poduhvat. Njen obrazovni centar ima „izdvojeno odeljenje“ – virtuelni Muzej knjigovodstva, čiji posetioci mogu da se upoznaju sa istorijom ove profesije i kako se ona menjala uporedo sa promenama u društvu.

Tako, na primer, „digitalne generacije“ mogu da vide kako su knjigovođe uspešno radile i u vreme kada su od uređaja imale na raspolaganju samo računsku mašinu sa trakom. Sve su knjižile ručno preko indiga, a kartice su odlagale u posebnu drvenu kutiju i na kraju poslovne godine ih koričile u glavnu knjigu. Muzej je prepun zanimljivih informacija iz različitih oblasti knjigovodstva, sa fotografijama završnih računa, kartoteka, faktura, paragon blokova, starih kasa…

Autorka ovog neobičnog muzeja planira da u svoju postavku uključi i 1993. godinu, koja je zbog hiperinflacije bila jedna od najsloženijih za knjigovođe. Na virtuelnim muzejskim policama biće još novih sadržaja, kao što je objašnjenje komplikovanog poreskog sistema iz vremena pre uvođenja PDV-a. Sistem je imao osam poreskih stopa, a svaka stopa po nekoliko poreskih tarifa. Napraviti ovakvu zbirku nije lako, pa Pisarević traži pomoć od svih koji imaju relevantne informacije o Zakonu o porezu na promet koji je važio do 1994. godine, da joj taj materijal pošalju.

Dobar softver ne čini dobrog knjigovođu

Poredeći svoju profesiju u „analogno“ i „digitalno“ doba, sagovornica B&F-a kaže da svako vreme ima svoje prednosti i ograničenja. Danas, zahvaljujući specijalizovanim računarskim programima, knjigovođe štede mnogo vremena i zato mogu da rade za više klijenata. Ali preterano oslanjanje na sve „pametnije“ i brže mašine može biti i zamka. Dobar softver ne čini dobrog knjigovođu ako on ne razume „šta taj program radi u pozadini“, odnosno nema potrebno znanje.

Takođe, zahvaljujući internetu sada je mnogo lakše doći do stručnih informacija, ali i za to je potrebno znanje kako prepoznati relevantne izvore među mnoštvom tekstova koji se predstavljaju kao stručni, a ponekad sadrže ozbiljne greške, opominje Pisarević.

Bez obzira na promene koje su knjigovodstvu donele nove tehnologije, postoji nešto što se ne menja i oko čega bi se razumeli profesionalci iz svih generacija, uverena je naša sagovornica. „To su ključne osobine koje čine dobrog knjigovođu, on mora da bude precizan, tačan i posvećen zadatku da eventualne greške – koje su neizbežne u svakoj profesiji – svede na najmanju moguću meru“, poručuje budućim knjigovođama Zvezdana Pisarević.

Marija Dukić

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

Чланак Zvezdana Pisarević, knjigovođa, predavač i osnivač Muzeja knjigovodstva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Miloševićeva je podsetila na to da pored umeća muziciranja, tamburašku praksu kao element nematerijalnog kulturnog nasleđa određuju i druge radnje i umeća – komponovanje i aranžiranje za tamburaški sastav, izrada i reparacija tamburaških instrumenata, pevanje uz pratnju tamburaškog sastava, edukacija, tradicionalni model interakcije muzičara sa publikom u kafanskom ambijentu i uključenost tamburaških sastava u običaje životnog i godišnjeg ciklusa.

– Odlukom Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije to je i učinjeno 2021. godine -rekla je Dragana Milošević i dodala da tambura jeste kulturni identitet kako Srba, tako i Roma, Mađara, Hrvata, Bunjevaca, Slovaka, Rumuna, Rusina i drugih nacionalnih zajednica koje žive na našim prostorima.

Sačuvali od zaborava i zaštitili našu tradiciju

– Sama izrada tambure u Vojvodini stara je 150 godina i od tada do danas skoro svako vojvođansko selo imalo je svoj orkestar, kao deo sokolskog ili vatrogasnog doma, ili su svirali u kulturno-umetničkim društvima – navela je i istakla i zaostavštinu doajena tamburaške istorije Save Vukosavljeva, koji je 1957. godine osnovao reprezentativni tamburaški orkestar Radio Novog Sada, kao jedan od prvih profesionalnih orkestara, čiji su se članovi muzički obrazovali i školovali i tako širom bivše Jugoslavije prenosili svoje znanje na mlađe generacije.

– Vukosavljev je u svojoj knjizi u izdanju Matice srpske i naveo spisak od 104 tamburaška orkestra i 30 dečjih. Da bi se rešili brojni problemi tamburaške muzike na čitavom području Jugoslavije, godinu dana nakon formiranja tamburaškog orkestra Radio Novog Sada, 1958. godine je održana i Prva konferencija tamburaških entuzijasta baš u Novom Sadu, što je dovelo do značajnih rezultata, među kojima je održavanje tamburaškog festivala i stvaranje originalnih muzičkih dela namenjenih tamburaškim orkestrima, a sve to govori o jednoj dugoj istoriji i tradiciji tambure kod nas – kazala je Dragana Milošević.

Pokrajinski sekretar za privredu i turizam Nenad Ivanišević istakao je da je mesto u kom se nalazi svojevrsna postavka „Tamburica festa“ jedinstveno u Vojvodini, ali i čitavoj Srbiji i regionu, te da će se na svakom narednom predstavljanju na međunarodnim manifestacijama govoriti o njemu, preneo je sajt Pokrajinske Vlade.

U ime Svetske tamburaške asocijacije i Muzeja „Tamburica festa“ obratio se osnivač Jovan Pejčić.

– Vojvodina bez tambure bi bila samo njiva, a Novi Sad grad bez duše. Sa ovim prostorom oplemenili smo sećanja na sve sjajne tamburaše i instrumente, sačuvali od zaborava i zaštitili našu tradiciju – istakao je Pejčić.

Izvor: Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Novi Sad dobio Muzej tambure се појављује прво на Biznis i Finansije.

Jens Haning je danski konceptualni umetnik za kojeg šira javnost u svetu verovatno nikada ne bi čula da nije izveo ovaj, moglo bi se reći, lukrativan performans.

Muzej u Olborgu mu je uplatio pomenuti novac kako bi napravio repliku svoja dva poznata dela pod imenom “Prosečni danski godišnji prihod” i “Prosečni austrijski godišnji prihod”. Ova dela kreirana su od pravog novca sa ciljem da prikažu prihode dve države, što se može zaključiti i po njihovim nazivima. U trenutku kada su ona prvi put izložena danski prihod je iznosio 37.800 dolara a austrijski 29.000, ali ovaj put taj iznos će biti nešto drugačiji, u skladu sa novim podacima o visini prihoda. Zato je za Haning unapred dobio sirovine u iznosu od 84.000 dolara a obećano mu je i još sredstava, ako mu bude zafalilo.

Trebalo je da radove završi i izloži 24. septembra. U ugovoru je stajalo da će posle završetka izložbe (16. januara 2021.) umetnik ovaj novac morati da vrati muzeju.

Međutim to se nije desilo. Haning je pred početak izložbe kustosu poslao mejl da je napravio novo delo koje se zove “Uzmi novac i beži” i poslao muzeju dva zapakovana platna. Platna je trebalo da budu popunjena novčanicama ali zapravo su bila prazna.

Rukovodstvo muzeja je Haningov novi uradak okarakterisalo kao kritiku odnosa društva prema umetnosti i neku vrstu borbe za unapređenje radnih prava umetnika. Potom je ova prazna platna uvrstilo u svoju postavku.

Ipak, i dalje se nadaju da će umetnik vratiti novac do zakonom predviđenog roka, inače će ga sudskim putem naterati na to.

Foto: Pixabay

Чланак Danski umetnik od muzeja uzeo 84.000 dolara za dva prazna platna, ali sa porukom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako bi se omogućilo raznoliko iskustvo za različite ciljne grupe, stalna postavka muzeja je proširena sa više medijskih punktova, audio vodičem na nemačkom i engleskom jeziku i vodičem za gluve osobe, prostorijom za doživljaj antičkog kulta mrtvih i prostorom za decu. Posetioci imaju mogućnost da se informišu o radu papirologa, antičkoj nastavi, jezicima i pismima koji su zastupljeni na papirusu i magičnom Sator kvadratu.

Muzej papirusa je osnovan krajem 19. veka, a na trenutnoj lokaciji u Austrijskoj nacionlanoj biblioteci nalazi se od 1999. godine. Zbirka čini više od 180.000 predmeta i spada u najvažnije institucije sveta u oblasti papirologije. Ona je u celosti uvrštena u međunarodni registar Uneska „Sećanje sveta“ 2001. godine. Ponovno otvoreni Muzej papirusa će predstaviti 400 originalnih predmeta iz 3.000 godina pisane istorije.

Чланак Otvara se Muzej papirusa u Beču се појављује прво на Biznis i Finansije.

Muzej, koji ima status istorijskog spomenika, ima rok do sutra da plati više od 117.000 evra duga za zakupninu, koji je uglavnom posledica gubitaka usled karantina zbog pandemije koronavirusa.

U suprotnom će Muzej biti zatvoren, kao i radionica u okviru njega u kojoj su nove generacije učile da dizajniraju i restauriraju lepeze.
Radionica je prošle godine stavljena na Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasledja.

Iako retko interveniše na sličan način, Unesko, Organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu, pozvala je Francusku da poštuje primenu „zaštitnih mera definisanih za to konkretno nasledje“.

Direktorka Muzeja An Oge (Anne Hoguet) kaže da bi to bila tragedija i da ne može da veruje da će Parižani dozvoliti da deo njihove baštine nestane.

Možda iznenadjuje da Francuska, zemlja koja izrazito vrednuje svoju kulturu, nije učinila više da sačuva Muzej, naročito ako se zna da je francuska javnost bila veoma spremna da pomogne drugim kulturnim znamenitostima, kao što je katedrala Notr Dam, oštećena u požaru u aprilu 2019. godine.

Sudski izvršitelji  prete

Oge navodi da je iscrpljena od borbe za opstanak na koju su prinudjene manje kulturne institucije, dok su veće poštedjene, kao galerija Ufici u Firenci koja će ove nedelje biti ponovo otvorena.

„Kao i svi mali muzeji, i mi smo imali problema ranije, ali je ova zdravstvena kriza bila katastrofa“, rekla je 74-godišnja Oge.

Sudski izvršitelji čak prete da će od ponedeljka zaplenjivati muzejske eksponate, kojih ima 2.500, uključujući istorijske lepeze od školjke kornjače, čipke i svile, ukrašene dijamantima i rubinima.

Kao i mnogi od 130 pariskih muzeja, Oge navodi da je i njen, koji ulaz naplaćuje sedam evra, morao da bude zatvoren tokom najvećeg dela 2020. godine, zbog ograničenja koja je vlast uvela radi suzbijanja virusa.

Uz to, novac koji je dolazio od restauracije lepeza takodje je iščezao zbog smanjenja potrošnje u vreme krize.

Oge kaže da je pre pandemije naplaćivala izmedju 500 i 600 evra za restauraciju lepeze u originalno stanje uz pomoć tradicionalnih materijala i da je tim novcem plaćala zakup prostora.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Pariski Muzej pred zatvaranjem се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako ste ikada maštali da posedujete pištolj koji je sakriven u ružu za usne ili prsten opremljen nevidljivim kamerama, prijavite se na vreme za učešće na aukciji koju je zakazao Muzej špijunaže KGB iz Njujorka. Ovaj muzej je pretrpeo tolike gubitke tokom pandemije, da će morati trajno da zatvori svoja vrata. Stoga je uprava muzeja, koji uskoro i sam odlazi u muzejsku istoriju, rešila da proda njegovu zbirku na aukciji koja je zakazana za 13. februar sledeće godine.

Zbirku pretežno sačinjavaju predmeti koje su koristili agenti sovjetske tajne službe KGB, odnosno Komiteta državne bezbednosti. Među njima je i jedan kišobran za koji kustosi ovog muzeja tvrde da je sovjetskim agentima služio za „uklanjanje“ ideoloških neistomišljenika na ulici.

Ubod u butinu

Jedan sličan kišobran je, kažu, povezan sa sumnjivom smrću bugarskog pisca i disedenta Georgia Markova, koji je tokom Hladnog rata prebegao u Veliku Britaniju. Preminuo je 1978. godine u Londonu, pod nerazjašnjenim okolnostima.

Ovaj pisac i dramaturg je pobegao 1969. godine iz Bugarske i proveo je naredne godine gostujući u radio programima u SAD i u Zapadnoj Nemačkoj. U Londonu je dospeo u bolnicu kada mu je naglo pozlilo na ulici, i ubrzo je umro od – kako je konstatovano u umrlici – trovanja krvi, koje je prema lekarima najverovatnije bilo izazvano malom ali očiglednom pogubnom ranom na butini. Dok je umirao u bolnici, Markov je rekao lekarima da ga je neki neznanac na ulici ubo kišobranom u butinu.

Nikada nije otkriveno šta je uzrokovalo smrtonsonu ranicu, niti je dokazano da je bugarski disident zaista ubijen, ali njegova smrt se i danas vodi kao nerazjašnjena. Kišobran u njojorškom muzeju, koji je patentiran upravo tako da se prilkom uboda kroz vrh ubrizga smrtonosni otrov, trebalo bi da predstavlja svedočanstvo kako se takva ubistva nisu dešavala samo u filmovima o britanskom tajnom agentu Džejmsu Bondu.

Damska torbica sa skrivenom kamerom

Muzej će na predstojećoj aukciji izložiti više od 3.500 eksponata koji se uglavnom vezuju za špijunske aktivnosti tokom sovjetske ere. Ima i predmeta koji su se koristili u kubanskoj revoluciji, pa i „cinkaroških“ dokumenata, poput izveštaja direktora srednje škole koju je pohađao budući revolucionar i legendarni komandant Če Gevara.

Direktor gimnazije u Kordobi, mestu u unutrašnjosti Argentine gde se mladi Ernesto Gevara preselio sa roditeljima iz Buenos Ajresa jer je bolovao od astme, skreće pažnju lokalnim vlastima na njegovu neobuzdanost i preteranu sklonost levičarskim idejama.

Ipak, većinu eksponata čine drugačiji predmeti, poput prstena u koji su ugrađene nevidljive kamere, ili damske torbice poznate kao „Muva“, ukrašene na prednjoj strani figurom muve u koju je, takođe, ugrađena skrivena kamera. Ova torbica je bila pandan muškim kravatama sa tajnim, minijaturnim kamerama koje su za to vreme predstavljale tehnološko čudo.

Poljubac smrti

Kustosi muzeja predviđaju da će među eksponatima koji će veovatno izazvati najveće interesovanje na aukciji sigurno biti pištolj nazvan „Poljubac smrti“. Ovaj pištolj je napravljen kao ženski karmin, koji unutra ima metak i mehanizam za njegovo ispaljivanje. Kako objašnjavaju kustosi muzeja, ovaj primerak „Poljupca smrti“ je pronađen u nasumičnoj pretrazi kod jedne špijunke Štazija, obaveštajne službe Istočne Nemačke tokom Hladnog rata, kada je prešla na teritoriju Zapadne Nemačke. Tu je i veštačka grana drveta, koja je napravljena tako da izgleda u potpunosti kao prirodna i u kojoj su takođe ugrađene skrivene kamere za snimanje na otvorenom prostoru.

Predmet koji zlokobno asocira na preteču današnjih lokatora za otkrivanje stvarnih ali i navodnih neprijatelja, a u poslednje vreme i za uočavanje onih koji su se zarazili koronom a ne nalaze se u izolaciji, zove se uređaj za otkrivanje otkucaja ljudskog srca. On se upotrebljavao na kontrolnim punktovima i graničnim prelazima kako bi se otkrilo da li se u vozilu krije osoba za kojom vlasti tragaju ili imaju informacije da ta osoba pokušava da napusti zemlju. Uređaj funkcioniše tako što otkriva vibracije koje produkuju otkucaji ljudskog srca i disanje i koje se pojačavaju kada je čovek uzbuđen zbog straha i drugih pojačanih emocija.

KGB po drugi put odlazi u istoriju

Ovaj muzej, u porodičnom vlasništvu Juliusa Urbatisa i njegove ćerke Agne, koji su poreklom iz Litvanije, postojao je daleko kraće nego KGB. Otvoren je u januaru prošle godine na njujorškom Menhetnu, i tada su svi vodeći zapadni mediji bili saglasni kako je reč o veoma perspektivnom preduzetničkom poduhvatu.

Muzej je zatvoren u martu ove godine nakon proglašnja vanrednog stanja u Njujorku zbog pandemije i na njegovom zvaničnom sajtu i dalje piše kako privremeno ne radi dok traje epidemija Kovida-19. Ali uprava muzeja je, uz saglasnost vlasnika, pre nekoliko dana objavila da se muzej trajno zatvara i da će njegova zbirka biti dostupna javnosti poslednji put na aukciji u februaru naredne godine.

Tako će KGB po drugi put otići u istoriju, ovoga puta na police privatnih kolekcionara, a ko zna možda i ponekog preživelog a nostalgičnog tajnog agenta iz vremena Hladnog rata.

Foto: Pixabay

Чланак Prodaje se KGB се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sreća je jedan od najlepših osećaja, ali nju svako doživljava na drugačiji način, a ima i onih koji smatraju da pravu sreću nije ni moguće dostići.

Lonli Planet piše da je Muzej sreće otvoren u podrumu jedne zgrade iz 18. veka koja se nalazi u starom delu grada, a iza ovog projekta stoji Meik Viking, autor nekoliko međunarodnih bestselera koji se bave temom sreće.

Cilj muzeja je da pokaže da se sreća pojavljuje i prikazuje u raznim aspektima naših života, a to je postignuto kroz osam prostorija koje se temom bave iz različitih uglova.

Ideja je da se sreća otelotvori i posetioci podsete na važnost stvari i događaja koji ih usrećuje i unose radost u njihov svet. To su sve važni motivatori koji čine da se ljudi osećaju dobro.

S obzirom na to da je muzej interaktivan, posetioci mogu učestvovati u eksperimentalnoj svetlosnoj terapiji i raznim ogledima u vezi s mislima.

Nasred poda u jednoj prostoriji nalazi se novčanik pun novca koji simbolizuje sve one situacije u kojima je neko izgubio novčanik na ulicama sveta, ali ga je zatim neko drugi pronašao i vratio mu.

Postoji i deo s mapom sreće koji prikazuje nivo sreće u 153 zemlje sveta u skladu s ovogodišnjim izveštajem, na kojem se Danska nalazi na drugom mestu.

Muzej ima i delove posvećene nauci o sreći

Često visoko mesto na ovom izveštaju je ujedno i jedan od razloga zašto je Viking smatrao Dansku idealnim mestom za ovakav muzej.

Muzej ima i delove posvećene nauci o sreći, njenoj istoriji, kao i bavi se analizom i predviđanjima za budućnost. Jedna od najsimpatičnijih oblasti bavi se osmesima i u njoj posetioci mogu izučavati koja se strana lica čuvene Mona Lize osmehuje.

Muzej, osim interaktivnosti krasi još jedan zanimljiv, ličan detalj, a to je činjenica da on prikazuje mnoge predmete koje su poklonili ljudi jer ih podsećaju na sretne trenutke u njihovim životima, prenosi klix.ba.

Izvor: N1

Чланак Muzej sreće otvoren u Kopenhagenu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Muzej pod imenom Iga-ryu nalazi se u centralnom Japanu i posvećen je istoriji Iga klana čiji pripadnici su se služili svim onim znimljivim tehnikama i oružjima koje gledamo u filmovima. To su, između ostalog, i korišćenje eksploziva, kuka za penjanje uz zidove isl.

Mnoga od ovih, i drugih, specijalno dizajniranih oružja, izložena su upravo u pomenutom muzeju. Međutim, ona nisu bila meta lopova. Naime, pljačkaši su, pragmatično, iz muzeja odneli sef težak 150 kilograma. U tom sefu su se nalazili prihodi od ulaznica.

Foto: MichaelWuensch, Pixabay

Чланак Opljačkan muzej nindži u Japanu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predsednik Mreže evropskih muzejskih organizacija, David Vijom, na onlajn konferenciji o poslovanju muzeja u doba krize u organizaciji agencije Tass upozorio je da gubici muzeja u turističkim regijama u protekla dva meseca beleže gubitak od 80 odsto.

Vijom je napomenuo da muzeji u glavnim evropskim gradovima beleže smanjenje prihoda više od muzeja u unutrašnjosti.

Postavke u 19 najposećenijih muzeja u Evropi 2018. godine videlo je više od 80 miliona ljudi, što je za 6,1 odsto više nego pre dve godine. Najpopularniji muzeji se uglavnom nalaze u Londonu, Parizu i Moskvi.

Na konferenciji je direktorka moskovske Tretjakovske galerije, Zelfira Tregulova, izjavila je da je ta galerija u gubitku oko 2,7 mililona evra u periodu dok je trajalo tromesečno zatvaranje. Galerija Tretjakov je najveći centar ruske umetnosti u svetu. Njegov nastanak se vezuje za 1856. godinu, kada je moskovski trgovac Pavel Mihajlovič Tretjakov kupio dela brojnih ruskih umetnika kako bi formirao muzejsku kolekciju koja bi jednom mogla da preraste u državni muzej. Danas u galeriji ima više od 130.000 eksponata. U 2018. godini ova galerija je imala 2,1 miliona poseta.

Služba za odnose sa javnošću Puškinovog muzeja lepih umetnosti saopštila da ta institucija svakodnevno gubi oko 28.000 evra. Inače, turizam u Rusiji, kao i svuda u svetu, trpi velike gubitke i šteta se za sada procenjuje na oko 187 milijardi evra.

Još uvek nemamo podatke koliko su zbog pandemije izgubili domaći muzeji.

Izvor: Daljine.rs

Foto: marcosantiago, Pixabay

Чланак Evropski muzeji nedeljno gube 600.000 evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na taj način će biti otvoren put ka pretvaranju čuvene građevine u džamiju, uprkos zabrinutosti lidera nekih država i pravoslavnog sveštenstva.

Ruska pravoslavna crkva izrazila je žaljenje zbog toga što sud u Turskoj nije uzeo u obzir izražene zabrinutosti pri donošenju odluke da je Aja Sofija postala muzej nezakonitim putem, javili su ruski mediji.

U saopštenju crkve se ističe da će današnja odluka dovesti do još većih podela.

Podsetimo, turski predsednik Režep Taip Erdogan predložio je da čuvenoj građevini pod zaštitom Uneska iz šestog veka bude vraćen status džamije.

Najava ovog poteza izazvala je zabrinutost među zvaničnicima Sjedinjenih Država, Rusije i Grčke, kao i među pravoslavnim sveštenstvom, dok se čekalo na odluku Višeg administrativnog suda Turske (Državnog saveta).

Ovaj je sud prošlog četvrtka održao saslušanje kako bi utvrdio zakonitost odredbe donete 1934. godine od strane tadašnjeg predsednika Turske Mustafe Kemala Ataturka, kojom je Aja Sofija dobila status muzeja.

Izvor:Blic

Foto: Pixabay

Чланак Odluka donešena muzej Aja Sofija postaje džamija се појављује прво на Biznis i Finansije.