Koliko su nove tehnologije, koje su zavladale svim delovima društva, ispunile optimistička očekivanja da će podstaći razvoj demokratije i ukupni ekonomski prosperitet? Da li su aktuelna nastojanja država da ograniče moć i zloupotrebe tehnoloških giganata upozorenje da optimizmu preti stranputica, koja u ime slobodnog tržišta sve više izrabljuje i tržište i demokratiju?

Ovoj temi bio je posvećen i međunarodni naučni skup Srpske akademije nauka „Nadzorni kapitalizam”, nazvan po istoimenoj knjizi profesorke sa Harvarda Šošane Zubov. Jedan od organizatora ovog skupa, profesor Alpar Lošonc sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, tom prilikom je rekao da onlajn divovi gotovo predatorski upotrebljavaju svoj položaj na tržištu. Oni iskorišćavaju sve mogućnosti koje im nudi „najrastegljivije“ shvatanje kapitalizma, iako je veliki broj njih, kao i sam internet, nastao uz velikodušnu pomoć države.

U razgovoru za B&F detaljnije je pojasnio svoju tezu: „Posle Drugog svetskog rata, državama širom sveta postalo je jasno da moraju imati bolji uvid u obaveštajne informacije. Zato su anglosaksonske zemlje napravile savez poznat pod imenom ’Pet očiju’, koji je stariji od NATO pakta, a služi upravo za razmenu ovakvih informacija. U njima se tada intenzivno radilo na razvoju novih tehnologija za komunikaciju. Međutim, malo ko zna da ni istočne zemlje, naročito Sovjetski Savez, nisu sedele skrštenih ruku. One su takođe ulagale velika sredstva u razvoj kibernetskih sistema. Čak i neke manje razvijene države, poput Čilea, su eksperimentisale sa konstruisanjem mreže kakva je kasnije postala poznata kao internet“.

Ipak, preteča današnjeg interneta debitovala je u SAD. Tamošnji naučnici su napravili računarsku mrežu ARPANET za razmenu informacija preko više nezavisnih kanala, kako bi one, u slučaju nuklearnog udara koji onemogućava rad telefonskih linija, ipak stigle na adresu na koju su poslate.

U međuvremenu se internet pretvorio u svet za sebe, koji vojska i obaveštajne službe i dalje koriste za prikupljanje podataka, ali u tome su danas podjednako, ako ne i više, uspešne privatne kompanije.

„Posao nadziranja je veoma unosan, posebno za tehnološke divove koji prikupljaju informacije o korisnicima. Razvoju njihovog poslovanja su pogodovali teroristički napadi 11. septembra jer osećaj nesigurnosti kod ljudi pojačava uverenje da je nužno ulagati u bezbednost, pa i u nadziranje. Jedan ekonomista je zbog toga izrazio ‘bojazan’ da će sa nestankom ratova nestati i zamajac za profitabilno nadziranje, odnosno za celu jednu granu privrede. No, to se neće desiti, kao što možemo videti i iz trenutne situacije sa Ukrajinom“, komentariše sagovornik B&F-a. Ovu tezu potvrđuje i podatak da je, uprkos usporavanju rasta globalne ekonomije u pandemijskim vremenima, trgovina oružjem u 2020. godini oborila rekord, bar prema podacima stokholmskog međunarodnog instituta SIPRI.

Ekonomija bez ekonomske logike

Pored trgovaca oružjem, među retkima koji su povećali svoje bogatstvo tokom ove krize nalaze se i gigantske tehnološke kompanije čije poslovanje je, dok je cela privreda bila u padu, neprekidno raslo.

„One podređuju tržište sebi i ostvaruju ono što drugi žele, ali ne mogu da imaju: kvazi-monopolističku, odnosno dominantnu poziciju. Na osnovu klasične poslovne logike nikada nećete razumeti kako Amazon i Gugl stiču ogromne profite. Primera radi, potonji posredstvom svoje holding kompanije, aukcijskog metoda i odgovarajućeg algoritma realizuje svoje prihode na osnovu reklama i to u srazmeri od 90% ukupnog profita. Ovo nije proizvodnja u standardnom smislu, nego iskorišćavanje mreže koja se zasniva na monetarizaciji informacija“, ističe profesor Lošonc.

U tradicionalnoj privredi proizvodnja robe ima svoje troškove. Oni se ogledaju i u ceni proizvodnih sirovina, rada mašina i zaposlenih, ali i troškova za plasiranje krajnjeg proizvoda. U pomenutoj onlajn ekonomiji se pak roba dobija za džabe: korisnici dobrovoljno daju informacije o sebi. Na pitanje zašto ljudi tako olako dele svoje podatke naš sagovornik odgovara da je razloga više, počev od, u medijima najčešće navođenog, narcizma. Ipak, kaže, ceo ovaj sistem je izgrađen da lako manipuliše krhkom jedinkom koja je u današnjem društvu „uslovljena relativizacijom svega, pa i svoje privatnosti“.

Premda roba kojom ove kompanije trguju nije fizički opipljiva, njihovi profiti jesu. Mnoge od njih nemaju realnu proizvodnju, a opet vrede više od velikih preduzeća koja poseduju fabrike, poslovne zgrade, skupe proizvodne mašine, stovarišta…

Međutim, kada se govori o ovom poslovnom modelu, često se zaboravlja jedna bitna činjenica – čak i sa podacima koje im ljudi svojevoljno daju, tehnološki giganti ne bi smeli da rade šta žele. Ali, to se ipak dešava zahvaljujući njihovom dominantnom položaju na tržištu, koji je, prema rečima našeg sagovornika, rezultat rupa u postojećim pravnim sistemima.

Da li će zakon pobediti bezakonje?

Naravno, sve ovo ne znači da je internet čovečanstvu doneo samo negativne stvari. On ima i mnogo vrlina – omogućio je da se svačiji glas čuje, da se razmenjuju korisni i informativni sadržaji, kao i da i oni koji nemaju veliki početni kapital zasnuju poslovanje. No, profesor Lošonc upozorava da treba biti oprezan prilikom isticanja njegove uloge u demokratizaciji društva, jer je internet vrlo često plodno tlo za širenje dezinformacija i manipulisanje javnim mnjenjem.

„Uticaj interneta na demokratiju sigurno nije jednoznačan, mogli bismo navesti sijaset situacija u kojima joj baš on odmaže. Jedno je izvesno, on sam po sebi neće dovesti do raja demokratije jer predstavlja samo izraz postojećih društvenih odnosa“, kaže Lošonc i dodaje da nije lako razlučiti šta je u ovoj sferi opasnije – zloupotreba interneta u ideološke, odnosno političke svrhe, ili u komercijalne, zarad interesa određenih preduzeća.

Ipak, nije sve tako crno, jer postoji opravdana nada da bi se raznovrsnim vidovima zloupotreba u ovoj sferi ekonomije uskoro moglo stati na put. Evropski parlament je prošlog meseca usvojio nacrt Zakona o digitalnim uslugama, koji se bavi zaštitom korisničkih podataka, posebno onih koji se upotrebljavaju za ciljani marketing, kao i sprečavanjem širenja dezinformacija i drugih štetnih sadržaja.

„Bez sumnje, Evropa tradicionalno pokazuje veću osetljivost u odnosu na monopolističke ambicije nego SAD. Nastup dotičnih firmi na međunarodnim tržištima je utemeljen na stečenoj tržišnoj moći koja lako prelazi u političku. One ulažu ogroman novac u lobiranje i često uspevaju da ublaže, ako ne i da ukinu regulativu koja im ne ide u korist“, kaže profesor Lošonc, koji očekuje da će se velike tehnološke kompanije svim silama boriti protiv usvajanja ovog zakona.

Slične tendencije se mogu primetiti i u liberalnim, krajnje tržišno orijentisanim Sjedinjenim Američkim Državama, kaže on. „Od juna prošle godine na čelu Federalne komisije za trgovinu je mlada pravna zvezda Lina Kan, koja je prethodno objavila takoreći revolucionarni članak o neefikasnosti američke antimonopolističke prakse sudova. Pokazala je da kriterijumi kojima se ovi sudovi rukovode uopšte ne mogu obuhvatiti način poslovanja onlajn giganata. S obzirom na njeno znanje o ovoj temi, od Line Kan se očekuje da će biti predvodnica promena. Ipak“, upozorava Lošonc, „treba imati u vidu jednu otežavajuću okolnost za nju – u SAD se izbori ne mogu dobiti ako idete frontalno protiv Silikonske doline“.

Marija Dukić

Biznis i finansije 194, februar 2022.

Foto: Pixabay

Чланак Zašto tehnološki giganti zarađuju više od celih industrija? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tehnologije masovnog biometrijskog nadzora, naprednih tehnologija koje omogućavaju prikupljanje i obradu velikih količina podataka o ličnosti u realnom vremenu, sa softverskim alatima za prepoznavanje lika, izuzetno su štetne po privatnost, sa potencijalno drastičnim posledicama po prava i slobode ljudi i nesagledivim uticajem na demokratsko društvo.

Zbog toga su Ujedinjene nacije i Evropska unija već zauzele stav protiv primene masovnog biometrijskog nadzora u radu policije i drugih bezbednosnih službi država.

„Na upravo okončanu raspravu o Nacrtu zakona o unutrašnjim poslovima, SHARE Fondacija je dostavila pravne komentare na odredbe kojima se reguliše masovni biometrijski nadzor u javnom prostoru i od nadležnih zatražila da bez odlaganja proglase moratorijum na upotrebu ovakvih tehnologija i sistema na teritoriji Srbije„, navodi se u saopštenju tog udruženja građana.

Neko nas posmatra, neko nas stalno gleda

Iako skromno najavljena, sa predviđenim rokom od 20 dana, javna rasprava o spornom Nacrtu okupila je domaće i međunarodne organizacije u zajednički front protiv upotrebe savremenih tehnologija na štetu ljudskog društva.

Spornim odredbama predviđeno je uspostavljanje sistema masovnog biometrijskog nadzora širom Srbije, a da nije utvrđena neophodnost predložene mere da se svi građani Srbije stalno tretiraju kao potencijalni kriminalci nesrazmernim zadiranjem u privatnost njihovih života.

„Posebno zabrinjava izostanak detaljne procene uticaja koju primena totalnog biometrijskog nadzora može imati na ranjive društvene grupe, ali i na novinare, građanske aktiviste i druge aktere demokratskog društva“, zaključuje se u saopštenju.

Komentari SHARE Fondacije na Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima dostupni su OVDE.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак SHARE fondacija protiv legalizacije masovnog biometrijskog nadzora се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukoliko se na javnom mestu vrši nadzor, nužno je da postoji znak koji ukazuje da se na tom mestu trajno ili povremeno snima.

Lokacije kamera za nadzor resorno ministarstvo, prema pravilniku, mora da pruža na svojoj zvaničnoj internet stranici, navodi Startit.

Iz Share fondacije podsećaju da je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti još krajem maja utvrdio kako čitava procedura nadzora i procena njenog uticaja nije u skladu sa zakonom.

Zato ukazuju da je vrlo diskutabilno da li je pravilnikom predviđen način adekvatnog obaveštavanja građana o obradi njihovih podataka i pravima koja imaju u tom pogledu pripadaju.

– Zvanično obeležavanje policijskih kamera jeste bitan korak ka transparentnosti, ali se i dalje primećuju ogromne razlike u lokacijama kamernih mesta i broju kamera kada se uporede ažurirani MUP-ov spisak i građanska mapa – zaključuju u Share fondaciji.

Međutim, samo obeležavanje kamera nije dovoljno, niti je najveći problem. Ono što jeste sporno je način na koji će se podaci sa tih kamera čuvati i obrađivati, a posebno onih pametnih kamera.

Izvor: Ekapija

Foto: Piabay

Чланак Srbiju će umesto 1.000, nadzirati 8.000 kamera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Postavljanje kamera opremljenih tehnologijom za prepoznavanje lica i nadzor stanovništva su u zapadnim demokratijama poprište velikih debata, posebno ako se ima u vidu Kina i njen sistem stvaranja skladnijeg društva uz pomoć društvenog bodovanja. Pitanje nadzora je aktuelno i u Beogradu, od kada su najviši državni organi najavili kupovinu kamera od kineske kompanije Huawei, pa sve do trenutka njihovog postavljanja u srpskoj prestonici. Ovo pitanje je sporno samo po sebi, ali je daleko ozbiljnije kada nema konkretnih informacija i objašnjenja o postupcima vlasti: nisu poznati detalji o lokacijama kamera, prikupljanju i čuvanju podataka građana. Na globalnoj tehnološkoj sceni sa više strana se čuju apeli o mogućim zloupotrebama sistema nadzora. Na to pitanje pokušavaju da skrenu pažnju Amazon i IBM, koji svojim primerom pozivaju ostale da razmisle o tome šta rade.

IBM i Amazon odustali od tehnologije za prepoznanje lica

Kako prenosi The Verge, kompanija IBM je ove nedelje zvanično prestala da razvija, nudi i istražuje tehnologiju prepoznavanja lica. Iz kompanije navode da bi svojim doprinosom masovnom nadzoru, rasnom profilisanju i kršenju drugih ljudskih prava i sloboda prekršili svoje Principe poverenja i transparentnosti. U istom obraćanju prepoznaju sadašnji trenutak kao najpogodniji da se otvori dijalog i raspravi na koji način ova vrsta tehnologije treba da se koristi.

Dva dana nakon što se IBM oglasio kompanija Amazon postavila je saopštenje da obavesti da će zaustaviti upotrebu Rekognition-a, softvera za prepoznavanje lica koji je često bio kontroverzna tema kada su u pitanju algoritmi koje koristi. Amazon će stopirati upotrebu na godinu dana kako bi nadležni organi imali dovoljno vremena da uvedu veće regulativne mere, a do tada će softver biti na raspolaganju organizacijama koje su fokusirane na probleme pronalaska nestale dece i trgovine ljudima.

Kada je reč o samom softveru, prema saznanju The Verge-a, istraživanje iz 2019. godine došlo je do rezultata da Rekognition pravi znatno više grešaka kada treba da identifikuje pol osoba tamnije kože. Isti proces pravi minimum grešaka kada mu je zadatak da identifikuje ljude svetlije kože. Nakon objavljenih rezultata grupa istraživača upitala je otvoreno pismo Amazonu sa zahtevom da prestanu da prodaju softver nadležnim organima.

Beograd pod budnim okom kamera

Naša prestonica je trenutno u nezavidnoj situaciji kada se govorimo o video nadzoru. Reč je o 1.000 kamera koje se postavljaju na 800 lokacija širom grada. Početkom 2019. godine, direktor policije Vladimir Rebić objasnio je da privatnost građana neće biti ugrožena i da je cilj lakši rad policije na suzbijanju kriminaliteta. Javnosti je tada bilo saopšteno i da će kamere imati mogućnost korišćenja softvera za prepoznavanje lica i registarskih tablica vozila.

Od samog početka građani nisu imali dovoljno informacija u vezi sa postavljanjem kamera za video nadozor, a Startit Dnevnik je u novembru prošle godine preneo više relevantnih mišljenja na pomenutu temu.

Advokat i nekadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić je objasnio da je zakonska obaveza Ministarstva unutrašnjih poslova da zatraži mišljenje Poverenika kada se pristupa primeni nove tehnologije, i da u ovom slučaju do tog koraka nije došlo. Šabić je naglasio da je potrebno da se uradi ozbiljna studija i da se o njoj otvori širi društveni dijalog.

U istom periodu civilni sektor je uspeo putem Poverenika da dobije i napravi analizu Procene uticaja novog sistema za nadzor na prava građana. Zajednički zaključak je da Procena ne ispunjava ni formalne ni materijalne uslove propisane zakonom.

„Procena uticaja ne ispunjava minimum propisanih zakonskih elemenata: metodologija izrade i struktura Procene uticaja nisu usaglašeni sa zahtevima zakona; ne postoji sveobuhvatan opis predviđenih radnji obrade ličnih podataka; nisu procenjeni rizici po prava i slobode građana; nisu opisane mere koje se nameravaju preduzeti u odnosu na postojanje rizika; delimično su opisane tehničke, organizacione i kadrovske mere u cilju zaštite ličnih podataka.

Sporan je pravni osnov za masovno korišćenje sistema pametnog video nadzora, dok su pozitivni efekti na smanjenje kriminaliteta izneti u Proceni uticaja precenjeni usled činjenice da su relevantna istraživanja i uporedna praksa korišćeni selektivno. Takođe, Procenom uticaja nije utvrđeno da je upotreba pametnog video nadzora neophodna zarad javne bezbednosti, niti da je upotreba ovako invazivne tehnologije proporcionalna, imajući u vidu rizike po prava i slobode građana.”

Nadzor koji se uvodi zbog pandemije preživeće pandemiju

Edvard Snouden upozorio je u prethodnim mesecima da će se mere koje se uvode tokom pandemije zadržati i zloupotrebiti kada se stanje stabilizuje. Ipak, izgleda da kod nas ta krilatica ni nema nekog većeg značaja, jer kamere, iako se postavljaju tokom pandemije, nemaju funkciju da se bore protiv virusa. Prema saznanju Nove ekonomije, ne postoje zvanične informacije koje potvrđuju da se tehnologija za masovni nadzor koristi za njegovo suzbijanje.

U osvrt na izjave nadležnih lica da će kamere pomoći policiji u suzbijanju kriminala, istraživač Beogradskog centra za bezbedonosnu politiku Saša Đorđević objasnio je da video nadzor nema velikog efekta u borbi protiv organizovanog kriminala, narko-dilera i terorizma, osim u slučaju sklanjanja dilera sa ulice.

„Istraživanja ukazuju da je video-nadzor najviše uticao na povećanje bezbednosti u saobraćaju i smanjenje imovinskog kriminala, dok nasilni zločini nisu značajno smanjeni”, ocenio je u razgovoru sa Novom ekonomijom.

Povodom svih ovih dešanja, nedavno je lansirana inicijativa Hiljade kamera, koja poziva građane da mapiraju sve lokacije na kojima prepoznaju kamere, ali i da pruže detaljan uvid u informacije o dosadašnjim netransparentnim procedurama i mogućim načinima zloupotrebe sistema za nadzor. Iz inicijative je najavljeno da se radi na razvoju aplikacije koja će pomoći sugrađanima da lakše lociraju i obaveste javnost kad primete ove kamere.

Uporedo sa navedenim rizicima iz inicijative Hiljade kamera podsećaju na još jednu važnu stvar, ono na šta su već ukazali i Poverenik i Zaštitnik građana ‒ da policija i službe bezbednosti tokom godine stotinama hiljada puta direktno pristupaju metapodacima o digitalnim komunikacijama građana.

Iz umetničkog ugla: video nadzor je nova religija

Od ranije poznat po umetničkim intervencijama u javnom prostoru, Andrej Josifovski Pijanista, prošlog meseca je postavio u Bloku 45 kartonsku figuru „pozlaćenog” Isusa i to na banderu na kojoj su postavljene kamera za video nadzor. Prema njegovim rečima, rad „Nova vera” simbolizuje „razapetost” srpskog društva, ali upućuje i na opasnosti koje nam donosi video nadzor opremljen pametnom tehnologijom za prepoznavanje lica.

Tomislav Jelesijević

Izvor: Startit

Foto: PhotoMIX-Company, Pixabay

Чланак Iako se u svetu stopira razvoj te tehnologije, Beograd postavlja 1.000 kamera za prepoznavanje lica се појављује прво на Biznis i Finansije.

Krajem marta predstavnici devet najvećih evropskih teleoperatera (Dojče telekom. Oranž, Telefonika, Telekom Italija, Telenor, Telia, A1, Telekom Austrija i Vodafon) održali su sastanak sa zvaničnicima Evropske komisije. Na sastanku je dogovoreno da podatke o lokacijama svojih korsinika dele sa zdravstvenim institucijama radi efikasnijeg suzbijanja koronavirusa, piše portal „Novosti“.

Vlada Slovačke, države koja je u tom trenutku službeno imala 216 potvrđenih slučajeva, tih dana je uvela vanredno stanje. Odmah je donela zakon kojim se zdravstvenim institucijama omogućava pristup lokacijama, imenima i prezimenima ljudi kojima je zbog moguće infekcije određena samoizolacija. Zakon će biti na snazi do kraja 2020. godine.

Na upozorenja kritičara da zbog ovakve vrste kontrole Evropa i zakonski postaje društvo nadzora, evropski zvaničnici su odgovorili da će svi prikupljeni podaci biti čuvani u anonimnosti. Kad prođe pandemija, tvrde da će podaci „biti uništeni i neće se koristiti za potrebe represivnih organa“.

Globalna mapa gde se kreću građani

Nešto kasnije, stigla je vest da američka vlada takođe pregovara s tehnološkim kompanijama o pojačanom praćenju građana. Korporacija Alfabet, vlasnik Gugla, objavila je podatke o kretanju milijardi ljudi koje je prikupljala u periodu od 16. februara do 29. marta. U nameri da preduhitri „kontroverze“ o neovlašćenom dijeljenju podatka u tajnosti, kompanija je objavila lokacijske podatke o kretanju državljana 131 zemlje po prodavnicama, mestima za rekreaciju, radnim mestima, železničkim i autobuskim stanicama.

Objavljeni grafikoni pokazuju, na primer, da su Italija i Španija u tom periodu imale 94% manje odlazaka građana u prodavnice, restorane i bioskope. U isto vreme, u Australiji i Americi izlasci su smanjeni za 50%, jer su one kasnije uvele zabrane okupljanja. U Japanu i Švedskoj, zemljama koje imaju najblaže restrikcije, izlasci su se smanjili za otprilike 25%.
Podaci se prikupljaju uz pomoć opcije „istorija lokacija“ na pametnim telefonima, ukoliko je ona aktivirana.

U Guglu tvrde da su uveli nužne tehničke mere kojima se onemogućava identifikacija praćenih osoba, te da ne dele informacije kao što su starosna ili polna struktura. Za razliku od Gugla, najpoznatija društvena mreža Fejsbuk nije se oglasila o eventualnom ustupanju podataka zdravstvenim ustanovama ili vlastima.

Životinje slobodne, ljudi u kavezu

U vreme kada je Gugl objavljivao podatke o kretanju ljudi, pola zemaljske kugle već je bilo podvrgnuto karantinskim merama. Neke države se nisu se čak ni deklarativno zamarale demokratskim procedurama, a neke su već ranije imale spremnu tehnologiju za masovni nadzor, samo im je trebao dobar povod da počnu da je primenjuju bez otpora.

Singapur je, recimo, svojim građanima naložio da na mobilne telefone instaliraju aplikaciju koja uz pomoć Blutut signala određuje jesu li potencijalni nosioci koronavirusa bili u kontaktu s drugim ljudima i tako ih možda zarazili.

Stanovnici Hong Konga, kojima je određena samoizolacija, moraju da nose narukvice koje obaveštavaju vlasti o nedozvoljenom kretanju. Južna Koreja za praćenje koristi podatke dobijene putem nadzornih kamera, pametnih telefona i transakcija koje se objavljaju bankarskim karticama.

Najdalje je, ipak, otišla Kina. U jeku epidemije kineske vlasti su na ulaze u železničke stanice instalirale termalne kamere za merenje temperature. Za obaveštavanje ljudi da ne smeju da napuštaju svoje domove koristile su bespilotne letelice. Osobama u samoizolaciji oko kuća su instalirane nadzorne kamere, kojih je pre izbijanja epidemije već bilo oko 200 miliona širom zemlje.

Kineske vlasti nedavno su predstavile i „detektor bliskih kontakata“’, kod koji se skenira putem aplikacije instalirane na mobilni telefon, a čija aktivacija zahteva prethodnu registraciju imenom, prezimenom i ličnim identifikacionim brojem.

QR kod pojedince obaveštava da li su bili u blizini nekoga kome je potvrđena infekcija virusom ili se na nju sumnja, a ukoliko jesu, nalaže im se da o tome obaveste vlasti i da ostanu u kući. Aplikacija je razvijena u saradnji sa državnom korporacijom za elektronsku tehnologiju CETG, a vlada „bliske kontakte“ definiše kao članove rodbine, kolege na poslu i u školi, medicinsko osoblje i putnike u javnom prevozu.

Kontrola kretanja uz pomoć tehnologije

Vlasti su, ocenjuju mediji, procenile da kineski građani neće doživeti tu meru kao naročito spornu s obzirom na razmere epidemije. „Njujork tajms“ je, međutim, nedavno objavio da je njihova istraga pokazala da sistem, koji u više od 200 gradova održava multinacionalna tehnološka korporacija Alibaba, podatke o imenima i lokacijama šalje na server koji pripada policiji. Iako je za tehnološke kompanije u Kini, piše američki dnevnik, uobičajeno da podatke dele s vlastima, „ovakva direktna metoda predstavlja presedan“.

Kineska tehnološka kompanija Baidu, koja se bavi veštačkom inteligencijom, u martu je ustupila državi svoj model za detektovanje ljudi koji ne nose maske. U februaru je, pak, kineska kompanija SenseTime, koja se takođe bavi razvojem veštačke inteligencije, objavila da je razvila softver za prepoznavanje lica i kada osobe nose maske, navodno s 90-postotnom preciznošću.

Tehnologija se koristi za kontrolu kretanja ljudi u zajednicama koje su pod karantinom, odnosno za brzu identifikaciju rezidenata bez potrebe skidanja maske.

Tajnim službama svanulo

Vlada Rusije, države koja raspolaže sa sa 180 hiljada nadzornih kamera, od kojih je većina povezana sa sistemima za prepoznavanje lica, epidemiju koronavirusa takođe je iskoristila za jačanje kontrole građana.

Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je, uz pratnju novinara, obišao moskovski centar za praćenje koronavirusa, gde se osim identifikcije građana koji krše pravila samoizolacije, nadzire i širenje „lažnih vesti“.

Vlada Izraela je nedavno odobrila svojim bezbednosnim službama da korisite podatke dobijene s pametnih telefona, no u ovom slučaju se radi o podacima koji su se već ranije prikupljali u sklopu antiterorističkih operacija. Iako je bilo predviđeno, izraelski parlament nije glasao o ovoj mjeri, već je ona uvedena u formi vladinog dekreta, formalno na period od 30 dana, uz odobrenje državnog tužilaštva.

Kako izveštavaju lokalni mediji, izraelska tajna služba Šin Bet je počela tajno da prikuplja podatke s mobilnih telefona još 2002. godine, ali nikada nije otkrila detalje o tome koje informacije prikuplja, kako ih čuva, ko ima pristup tim podacima i hoće li i kada biti uništeni.

Koliko je nadozor zaista delotvoran protiv virusa?

Komentarišući sve ove mere, Electronic Frontier Foundation (EFF), neprofitna organizacija koja se bavi zaštitom privatnosti na internetu, objavila je da nema dokaza koliko je prikupljanje podataka o lokacijama zaista delotvorno u sprečavanju širenja virusa. Čak ni sistem globalnog pozicioniranja na pametnim telefonima (GPS) nije precizan na udaljenosti manjoj od šest metara, dok zdravstvene agencije tvrde da se virus prenosi na udaljenosti do dva metra.

„Ove i druge tehnologije, poput Blututa, mogu da se kombinuju radi postizanja veće tačnosti, ali ni tada nema garancije da je bilo koji telefon moguće locirati s preciznošću od dva metra u bilo kojem trenutku“, poručili s iz EFF-a. „Budući da predstavljaju toliku pretnju našim digitalnim pravima, vlade ne bi trebalo da dobijaju tolika ovlašćenja za nadziranje građana, ukoliko nisu u stanju da javno dokažu da će takve mere zaista značajno pomoći u suzbijanju koronavirusa“, smatra ova organizacija.

Albert Foks Čan, izvršni direktor neprofitne organizacije Surveillance Technology Oversight Project, gostujući na televiziji SNBC podsetio je kako je američka vlada posle terorističkih napada 11. septembra 2001. donela Patriotski zakon, koji je federalnoj vladi dao široka nadzorna ovlašćenja u borbi protiv terorizma.

Iako je inicijalno ovaj zakon trebalo da važi do 2005. godine, obnavljan je nekoliko puta, poslednji put baš početkom marta ove godine. „Nemamo apsolutno nikakvog razloga da verujemo da će vladine agencije, željne proširenja sospstvenih ovlašćenja, biti voljne da povuku nadležnosti koje su stekle tokom vanrednog stanja i kada virus bude iskorenjen“, upozorio je Čan.

Nema demokratije na tanjiru

Sličnu poruku poslao je nedavno i Edvard Snouden, najpoznatiji svetski uzbunjivač, koji je radio u američkoj Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji (NSA). U intervjuu koji je krajem marta dao danskom Međunarodnom festivalu dokumentarnih filmova, Snouden je takođe upozorio da vlade obično donose zakone kojima se privremene mere uspostave kao trajne. Dodao je da se moramo zapitati „šta će se dogoditi nakon što država u periodu od jedne generacije izgradi sistem reperesije.

Oni već znaju što gledate na internetu i prate gde se kreće vaš mobilni telefon, a sada žele da znaju i koliki vam je puls, što se događa ispod kože“, rekao je Snouden. Naveo je kao primer narukvice koje se sada koriste za merenje pulsa i temperature zbog eventualne zaraze koronavirusom, a koje mogu da beleže i emocionalne reakcije i tako ukažu na psihološko stanje pojedinca, kada, recimo, gleda izjave političara na televiziji.

Snouden smatra i da je pogrešno tražiti od tehnoloških kompanija, kao što se sada radi, da preuzmu borbu protiv epidemije, jer su one već sada najmoćnije institucije na svetu. „Ako Fejsbuk bude imao takva ovlašćenje, on će ih koristiti za dobrobit Fejsbuka, a ne za dobrobit društva“, upozorava Snouden.

„Moramo da shvatimo da će se države uvek boriti za još veću moć nad građanima, pa je zato otpor kroz proteste jedini način da ih prisilimo da postanu bolje. Ako ne izražavamo svoje mišljenje i nismo spremni da se borimo za njega, nećemo imati uticaj na vladine postupke“, poručio je američki uzbunjivač.

Izvor: https://www.portalnovosti.com/

Foto: OliverKepka, Pixabay

Чланак Epidemija nadzora nad građanima се појављује прво на Biznis i Finansije.