Da podsetimo, prvobitno je objavljeno da je naftna kompanija ExxonMobil u 2022. ostvarila rekordnih 55,7 milijardi dolara profita zahvaljujući rastu cena energenata zbog rata u Ukrajini. To je bio dvostruko veći profit nego u 2021. godini, na šta je reagovala i Bajdenova administracija saopštenjem u kojem se navodi da je nečuveno da se naftne kompanije bogate dok su građani prinuđeni da plaćaju preskupo gorivo na benzinskim pumpama.

“Najsvežiji izveštaji o zaradi naftnih kompanija pokazuju da one imaju sve što je potrebno, pa čak i rekordne profite i sve potrebne dozvole, da povećaju proizvodnju, ali umesto toga biraju da pune džepove svojih rukovodilaca i akcionara”, rekao je glasnogovornik Bele kuće Abdulah Hasan.

Veliki profiti ali i pritisci

Da naftne kompanije zaista dobro posluju može se videti i u vestima “sa druge strane okeana”. Naime, britanski Shell je objavio podatke za 2022. koji pokazuju da je ta kompanija ostvarila najveći profit u svojoj istoriji. Njen profit je iznosio 39,9 milijardi dolara, i znatno je prevazišao Shell-ov rekordni profit iz 2008. godine od 28,4 milijarde dolara. Dakle, i ova kompanija je prošle godine duplirala svoj profit iz 2021.

Međutim, pomenute dve kompanije nisu usamljeni slučajevi. Profit Shevron-a je prošle godine iznosio 36,5 milijardi dolara, a Marathon-a 14,5 milijardi. Gotovo sve velike naftne kompanije duplirale su svoj profit iz 2021. Za takve rezultate zaslužno je više faktora, ali najznačajniji su poskupljenje svih vrsta goriva i rast tražnje za energentima podstaknut oporavkom privrede od pandemije.

Očekuje se da će zapadne naftne kompanije ove godine imati nešto umereniji profit od rekordnog iz 2022. ali i da će trpeti veće pritiske. U SAD su vlasti već počele da traže od njih da povećaju proizvodnju kako bi zbog veće ponude cena energenata bila snižena, međutim one se za sada odupiru ovim zahtevima.

Foto: Erik Mclean, Unsplash

Чланак I Shell zabeležio rekordni profit се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pokret “Just Stop Oil” je britanska koalicija klimatskih organizacija koja deluje sa ciljem da zaustavi izdavanje licenci i dozvola za dalja kopanja i proizvodnju fosilnih goriva na Ostrvu. Formirana je ove godine ali već nekoliko puta je dospela na naslovne stranice medija zbog vratolomija poput one kada je član “Just Stop Oil” utrčao na jedan fudbalski meč i zaustavio ga vezavši se za stativu. Njegovi aktivisti često protestuju na sportskim dešavanjima ali su naširoko poznati i na umetničkoj sceni.

Naime, u julu 2022. dva člana ove koalicije zalepila su se za sliku “The Hay Wain” u Nacionalnoj galeriji sa porukom da nas, ukoliko ne usporimo klimatske promene, čeka apokaliptična budućnost. Slično su uradili sa kopijom Da Vinčijeve “Tajne večere”.

Porodica Geti i ekologija

No sada, posle bacanja supe na čuveno delo holandskog slikara Vinsenta Van Goga, mediji su počeli da se interesuju ne samo za njihove akcije već i za finansiranje. Ovaj pokret se uglavnom finansira iz američkog “Fonda za hitne klimatske slučajeve” osnovanog 2019. godine. Samo ove godine taj fond je finansirao 39 različitih organizacija sa četiri miliona dolara.

Međutim, u javnost je procurela vest da taj fond sredstva dobija od Ejlin Geti, naslednice nekada poznate naftne kompanije “Geti Oil”. Iako kompanija više ne postoji, novac Ejlin Geti je stvaran, kao i njene veze sa naftnom industrijom. Ona je osnivačica i “Ejlin Geti fondacije” koja ulaže u razne ekološke pokrete i organizacije, pa i u “Fond za hitne klimatske slučajeve” kojem je dala grant u vrednosti od pola miliona dolara.

Zato se u javnosti ovih dana diskutuje o tome da li je “Just Stop Oil” dobio novac da uništi reputaciju ekoloških pokreta ili je, što je verovatnije, sve ovo jedna velika slučajnost.

Ipak, osim (indirektnih) veza sa naftašima, ovom pokretu se zamera i što prihvata donacije u kriptovalutama za koje se zna da su ogromni potrošači električne energije, koja se još uvek proizvodi uglavnom zahvaljujući fosilnim gorivima. U ovom bizarnom sklopu događaja, umesto zagađivača, ekološki pokret dospeo je na stub srama.

No, pošto je pomenuta akcija pokreta “Just Stop Oil” privukla medijsku pažnju, logično je bilo očekivati da će privući i pažnju onih koji detaljno analiziraju način na koji pokret funkcioniše. Zato u narednim danima verovatno možemo očekivati još ovakvih vesti.

Izvor: Jpost

Foto: johnnyjohnson20430, Pixabay

Чланак Kako se finansiraju ekološki aktivisti koji su supom polili sliku “Suncokreti”? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svedoci smo istorijskog preokreta na listi najvrednijih svetskih kompanija. Američki tehnološki gigant Epl istisnuo je s prvog mesta saudijskog naftnog diva, kompaniju Saudi Aramko. Istovremeno, indijski konglomerat RIL, koji se bavi energijom, petrohemijskim proizvodima, tekstilom, prirodnim resursima, maloprodajom i telekomunikacijama i vredi 169 milijardi dolara, izbio je na treće mesto ispred svetski moćne energetske kompanije Ekson Mobil.

Saudijski Aramko je u prvom tromesečju ove godine, i pre nego što je usledila drakonska blokada privrede zbog pandemije, zabeležio pad prihoda od 25 odsto. U drugom tromesečju se očekuju prihodi od 40 milijardi dolara, što je za 35 milijardi manje nego u istom periodu prošle godine. Kad se to uporedi s Eplovim prihodima od gotovo 60 milijardi dolara, onda je jasno ko je novi gospodar svetske privrede.

Ovaj preokret samo predstavlja potvrdu višegodišnjeg trenda – uzleta tehnološke i silaska naftne industrije sa svetskog trona. Nezadrživi uspon tehnoloških i neminovan dalji pad naftnih kompanija, gubitak njihovog značaja i vrednosti je prema analitičarima nedvosmisleni scenario kako će izgledati pozicije ove dve industrije na globalnom tržištu i ubuduće.

Slom bez presedana u naftnoj istoriji

Posledice pandemije nisu ni okrznule tehnološke kompanije, koje su se našle na svom terenu u periodu najmasovnijeg rada od kuće ikada. U isto vreme, naftnu industriju su napali udruženim snagama Kovid-19 i strmoglavi pad potraženje za naftom. Eplove akcije su nakon objave finasijskog izveštaja za drugo tromesečje ove godine skočile na preko 400 dolara po deonici, dok je Ekson Mobil objavio kako će zbog slabih rezultata morati da smanji broj zaposlenih i troškove.

Predviđa se da će Ekson u drugom tromesečju ove godine zabeležiti gubitak od 1,1 milijarde dolara, dok je prošle godine u to doba imao prihode od 3,1 milijarde dolara. U prvih šest meseci ove godine kompanija je produkovala ogromne gubitke, što je najgori rezultat u njenoj modernoj istoriji.

Ekson, za razliku od drugih naftnih divova, nije nakon pada cena nafte otpisao vrednost svojih naftnih i gasnih postrojenja, nego je povećao svoj dug, što dodatno ugrožava njegovo poslovanje.

Rukovodstvo Eksona je saopštilo da je slom potražnje za naftom u drugom kvartalu bez presedana u modernoj istoriji naftnih tržišta. Ono se, kažu, nikada nije sunovratilo takvom brzinom, čak ni tokom naftne i energetske krize sedamdesetih godina prošlog veka, niti posle izbijanja globalne finansijske krize 2008. godine.

Američki naftaši traže pomoć da izbegnu bankrot

Jedna od najvećih svetskih tehnološko-energetskih kompanija Baker Hughes, saopštila je da u SAD trenutno ima 251 naftnih i gasnih postrojenja, što je za čak 691 manje u odnosu na prošlu godinu. Isti izvor kaže da je broj naftnih instalacija pao sa 770 prošle godine, na 180 u ovoj godini. Prošle godine je radilo 171 gasno postrojenje, a sada je ostalo samo 69 takvih pogona.

U Sjedinjenim Državama su čak 23 američke naftne i gasne kompanije objavile da duguju bankama 30,62 milijarde dolara, i to bez akumuliranog duga od 25,77 milijardi dolara iz prošle godine. Aktuelni dug od preko 30 milijardi dolara nagomilale su u prvoj polovini ove godine i sada traže finansijsku pomoć kako bi izbegle stečaj. S obzirom na novo razbuktavanje pandemije, analitičari predviđaju da će još naftnih i gasnih kompanija završiti u bankrotu.

Naftni gubici se šire kao zaraza

Proizvodnja nafte u Sjedinjenim Državama je pala na 11,1 miliona barela dnevno, što je dva milona barela manje od njenog maksimuma. Ista kretanja su prisutna na celokupnom naftnom tržištu u svetu, što je časopis „Vol strit džurnal“ opisao kao do sada nezapamćenu situaciju za koju niko nema recept, te kao najgore razdoblje u istoriji naftne industrije.

Tako je britanska kompanija Britiš petroleum (BP) objavila kako će morati da otpusti deset hiljada radnika, dok su Šel i Total, sa sedištima u Holandiji i Francuskoj, primorani da smanje vrednost svoje imovine za 25 milijardi dolara.

Šel će ipak ostvariti zaradu od 638 miliona dolara, a Total će imati profit od 126 miliona dolara, ali su ti iznosi neuporedivo manji u poređenju s prošlom godinom. No, i to je bolje u odnosu na situaciju u kojoj se našla američka naftna kompanija Ševron, koja je saopštila da ima gubitak od čak tri milijarde dolara.

Kolaps rafinerija

U krajnje nezavidnoj situaciji našle su se i rafinerije za preradu nafte, bez čijeg rada nema ni benzina, mlaznog goriva, hemikalija za industrijsku proizvodnju… Situacija u rafinerijama je katastrofalna, priznali su u kompaniji Total, upozoravajući da će to imati ozbiljne posledice na sve druge delatnosti u energetici. Očekuje se, naime, zatvaranje brojnih fabrika sa po nekoliko hiljada zaposlenih koje u proizvodnji koriste naftu ili njene prerađevine.

Rafinerije su u problemu jer zarađuju na razlici u ceni između sirove nafte i cene goriva, poput benzina ili dizela. Što je cena nafte manja, to je zarada manja, pa rafinerije zato ove godine beleže ogromne gubitke, pre svega male rafinerije koje prerađuju ispod četiri miliona tona nafte.

Stoga je veliki udarac njihovoj profitabilnosti zadao i američki predsednik Donald Tramp, kada je iznudio rekordno smanjenje proizvodnje nafte u Saudijskoj Arabiji, Rusiji i zemljama OPEC-a. Na taj način je samo delimično pomogao američkoj industriji koja dobija naftu iz škriljaca, ali je naneo ogromnu štetu rafinerijama.

Da li će sumrak nafte dodatno pogurati digitalni porez?

Analitičari procenjuju da sve dok cena nafte bude ispod 60 dolara po barelu – svi će biti na gubitku. Proizvođači nafte će gubiti jer je to preniska cena da bi se ulagalo u nova postrojenja, a rafinerije jer sa takvom cenom sirove nafte ne mogu da budu profitabilne. Pored naftnih i gasnih kompanija, najviše stradaju firme koje im prodaju usluge i opremu i koje su, zato, bile prisiljene da drastično spuste cene kako bi preživele.

Na kraju, posledice će osetiti i državni budžeti u mnogim zemljama širom sveta, zbog usporenih i smanjenih preskih prihoda od naftne, ali i mnogih pratećih industrija. S druge strane, ako se vratimo na najveće dobitnike korona krize, vodeće tehnološke kompanije u svetu, Epl, Amazon, Gugl i Fejsbuk svakako nisu uzor firmi koje se upinju da plaćanjem poreskih obaveza napune budžete država u kojima posluju.

Stoga, da li će sumrak naftne industrije uz sve druge ekonomske potrese koje je izazvala pandemije naterati makar Evropsku uniju, ako ne i druge zemlje OECD-a, da se ujedine oko uvođenja digitalnog poreza? Podsetimo da je Evropska komisija iznela procenu da bi digitalni porez koji bi se primenjivao na kompanije sa prometom većim od 750 miliona evra, mogao da generiše do 1,3 milijardi evra godišnjih prihoda za budžet EU.

Foto: Pixabay

Чланак Smena među gospodarima privrede се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema dokumentu na zvaničnoj internet stranici ruske vlade, na koji se poziva agencija Rojters, Ministarstvo finansija želi da poveća poreske prihode koji su sve manji zbog pada cena nafte. Taj plan predviđa da se u sledeće dve godine prikupi dodatnih1,93 milijarde američkih dolara i to izmenom poreskog zakona i nedavno uvedenog poreza na dobit.

Vlada i ruska naftna industrija spore se oko predloženih poreskih izmena, saopštio je ruski poslovni dnevnik „Komersant“, pozivajući se na izvore upoznate s tom problematikom. Prema tim izvorima, ako se predlog Ministarstva finansija prihvati, to bi veoma negativno uticalo na poslovanje naftnih kompanija, pre svega „Gasprom njefta“, piše „Komersant“.

Porez na dobit, koji je probno uveden prošle godine, imao je za posledicu manjak u budžetu od 2,9 milijardi američkih dolara, usled pada dobiti.

Poreske izmene mogu uzdrmati temelje naftne industrije

Ruske kompanije se žestoko protive predlogu da se pomenuti budžetski deficit nadoknadi amandmanom na poreski zakon. Zato bi rešavnje tog spora moglo biti prepušteno predsedniku Vladimiru Putinu, predviđa „Komersant“.
Moguće izmene poreskog zakona uzdrmale bi temelje ruske naftne industrije, smatraju analitičari ruske banke „VTB Kapital“, u situaciji kada ruska privreda već trpi posledice zbog pada cena nafte a ruska rublja je oslabila.

Tome je, navodi Rojters, Rusija i sama doprinela zbog spora sa svojim partnerom unutar OPEC-a +, Saudijskom Arabijom, na sastanku u martu ove godine.

Najveći pad privrede za više od decenije

Pad cena nafte, zajedno s globalnom recesijom zbog korona virusa, prouzrokovaće pad ruske privrede ove godine za 6 odsto. To je najveći pad u poslednjih 11 godina, navela je Svetska banka u najnovijem ekonomskom izveštaju o Rusiji početkom ovog meseca.
Stoga Rusija razmatra uvođenje neke vrste državnog programa, sličnog onome u Meksiku, kako bi zaštitila državne prihode od pada cena nafte u budućnosti, navodi se u izveštaju.

Чланак Putin priprema veliki poreski udar na naftnu industriju? се појављује прво на Biznis i Finansije.