Od 1. januara 2024. naknada građanski dohodak, odnosno Bürgergeld će se povećati za 12 posto. “Budući da su socijalne naknade visoke, osobama s minimalnom i niskom platom često se više ne isplati da rade”, navode opozicioni političari.

Institut za ekonomske i društvene nauke (WSI) sindikalne zadruge Hans Böckler izračunao je da se u Nemačkoj ipak isplati raditi, prenosi Fenix-magazin.

“Više novca ako radite”

Upoređeno je osam različitih domaćinstava u kojima jedan član radi puno radno vreme uz minimalnu platu s zajednicama ugroženih koji primaju građanski dohodak, a u kojima niko ne radi.

U obzir je uzeta prosečna najamnina u celoj zemlji s dodatnim troškovima.

“Otkrili smo da u svim ovim domaćinstvima imate više novca ako radite i da je razlika u primanjima vrlo jasna”, rečeno je WSI-a.

Stoga iz Instituta ne vide nikakav podsticaj u prestanku rada i primanju građanskog dohotka.

Kako je navedeno u analizi prihodi jednočlanog domaćinstva koji prima građanski dohodak iznose 966 evra, dok prihodi jednočlanog domaćinstva koji radi za minimalnu satnicu iznose 1.498 evra. Radi se dakle o razlici od 532 evra.

Samohrani roditelj s detetom (starost 14-17) godina ima prihode od 1.701 evra ako prima građanski dohodak. S druge strane, isti roditelj ako radi za minimalnu platu ima primanja od 2.465 evra. Razlika dakle iznosi 764 evra u korist onoga koji radi.

Porodica s troje dece ima primanja od 3.514 evra ako primaju naknadu građanski dohodak. Primanja ove porodice ako roditelji rade za minimalnu satnicu iznose 3.960 evra. Radi se o razlici od 446 evra.

Jednostavni prikaz primanja onih koji rade i onih koji ne rade od 2024. godine:

Samac – Prihodi domaćinstva ako prima Bürgergeld 966 evra, prihodi domaćinstva ako radi za minimalnu satnicu 1.498 evra, razlika 532 evra

Samohrani roditelj s jednim detetom (14-17 godina) – Prihodi domaćinstva ako prima Bürgergeld 1.701 evra, prihodi domaćinstva ako radi za minimalnu satnicu 2.465 evra, razlika 764 evra

Porodica s troje dece – Prihodi domaćinstva ako primaju Bürgergeld 3.514 evra, prihodi domaćinstva ako rade za minimalnu satnicu 3.960 evra, razlika 446 evra.

Izvor: N1

Foto: Bing

Чланак Da li je bolje raditi ili primati novac od države u Nemačkoj се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nemačka ekonomija je najveća na Starom kontinentu i vredi oko četiri biliona evra. Međutim, ona u poslednje vreme ne beleži dobre rezultate. Ove godine će biti u recesiji, što znači da će njena ekonomija pasti za 0,4 odsto, bar prema prognozi Evropske komisije.

Kristijan Suing, izvršni direktor Dojče banke, smatra da je to posledica strukturalnih problema nemačke ekonomije koji se moraju rešavati jer predstavljaju veliku prepreku za razvoj njene ekonomije. Prema njegovom mišljenju, u koštac sa ovim problemom treba da se uhvate i banke čija uloga se menja u trenutnoj makroekonomskoj klimi i one toga moraju biti svesne.

Suing je dodao da nemačka ekonomija više nije konkurentna na međunarodnom tržištu kao što je nekada bila, a na njenu anemičnu “krvnu sliku” utiču i nepredvidivi troškovi za energiju, spor internet, zastarela želetnica, troma digitalizacija zemlje, nedostatak kvalifikovane radne snage i preterana birokratizovanost.

Izvor: CNBC

Foto: FelixMittermeier, Pixabay

Чланак Direktor Dojče banke upozorava da nemačka ekonomija mora da reši strukturne probleme се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prvi zameci bitkoina nastali su još u jeseni 2008, u jeku sloma američkih banaka zbog špekulacija sa nekretninama. I iako su neki, poput Austrijanca Julijana Hospa, brzo zaradili milione, pa su potom hvalili bitkoin preko društvenih mreža, „zvanični“ stav nalagao je izuzetan oprez. Tako je i tadašnji predsednik nemačke centralne banke Jens Vajdman uporno ponavljao da je taj „novac“ čija je jedina vrednost ona špekulativna, izuzetno opasan i da tu lako može i da se izgubi novac.

Međutim, popularnost takvih kripto-valuta je rasla. A rasla je i dobit koju su njime ostvarivali. Šta onda s tim? Da li se i na takav prihod plaža porez? Takvo pitanje postavio je Ministarstvu finansija poslanik nemačkih Liberala (FDP) Frank Šefler.

Odgovor je stigao pre deset godina i nemačko Ministarstvo financija, na čijem je čelu tada bio Volfgang Šojble, time je dalo smernicu koja se pokazala kao izuzetno dalekovida. Pa je čak dobroj meri bila i spas za takve kripto-valute. Naime, prema stavu nemačkog Ministarstva, bitkoin je oblik „privatnog novca“, a na rast njegove vrednosti se onda i plaća porez – dakle, ako se njime špekuliše u smislu kako je to predviđeno nemačkim zakonima.

Neverovatno dalekovido

Bitkoin je do tog odgovora Ministarstva „bio nešto čudno“, kaže danas Šefler. „Ili se nije se znalo šta je to, ili s ga svrstavali u nekakav opskurni segment.“ U svakom slučaju, tumačenje Ministarstva bilo je izuzetno zanimljivo: „privatni novac“. Pod tim su se do tada podrazumevali npr. žetoni ili bonovi kojima u gostionici na nekoj proslavi možete da dobijete piće. To je, inače, veoma čest način organizacije plaćanja na različitim proslavama u Nemačkoj.

S takvim „privatnim novcem“ se ne može špekulisati i on potpuno gubi vrednost kad se ta proslava završi. Ujedno žetoni u nekom salonu za zabavu uvek imaju istu vrednost u „pravom novcu“.

Ali bitkoin? Naravno da je motiv Ministarstva finansija bio pre svega da i od te dobiti ubere porez, ali se to tumačenje pokazalo kao izuzetno mudro i dalekovidno. „To je bilo od temeljnog značenja za ophođenje s bitkoinom u Nemačkoj“, smatra ekonomista Filip Zandner. Već deset godina je prošlo, svašta se dogodilo i sa bitkoinom, a Ministarstvo nije moralo da promeni ni jedan zarez u tom svom tumačenju.

„Ta odluka je veoma rano pokazala kako se ispravno tumači bitkoin, naime kao sirovina i sredstvo za čuvanje vrednosti, a ne kao valuta ili kao novčana uslužna delatnost. Nemačko Ministarstvo finansija tada je uradilo sve tačno kako treba i to veoma rano.“

Temelj i stabilnost kripto-valute

Zato je još pre deset godina to mišljenje Berlina s velikom pažnjom prihvaćeno u čitavom svetu. I ne samo to. U definiciji nemačkog Ministarstva o kripto-valuti od izuzetnog značaja bio dodatak i kako se porez na dobit plaća prema važećim zakonskim propisima u ovoj zemlji. A on još uvek glasi da se porez na dobit od špekulacije plaća samo ako je on ostvaren kupovinom i prodajom u okviru jedne godine.

„Onaj ko špekuliše i relativno brzo i često kupuje i prodaje, on će morati da plati porez na dobit“, kaže Zandner. „Ali, onaj ko kupi i drži kripto-valutu duže od godinu dana, što i čine pravi ljubitelji bitkoina koji bi ga najradije zadržali zauvek, taj ne plaća porez na špekulativnu dobit.“

Upravo taj stimulans – dugoročno uložiti u kripto-valutu, u ogromnoj je meri pomogao da se bar donekle i stabilizuje vrednost bitkoina, čak i u najvećim burama kroz koje su prolazile kripto-valute.

U međuvremenu je Nemačka postavila i detaljnija pravila, a u najvećoj meri je tumačenje nemačkog Ministarstva uvršteno i u takozvanu MiCA (Markets in Crypto Assets) uredbu Evropske unije. „To je dovelo do toga da je Nemačka postala zemlja koja je zaista otvorena i naklonjena bitkoinu“, uveren je Zandner.

Ko ga ima, taj ga hvali

Treba li dakle uložiti novac u kripto-valute? Mladi u Nemačkoj su t koji najviše o tome razmišljaju: tri odsto mladih punoletnih osoba već je kupilo određeni iznos kripto-valute, svaki treći o tome razmišlja, a 23 procenta upitanih to ne isključuje kao mogućnost. Teško je reći da li će porast vrednosti bitkoina i u sledećih deset godina biti tako enorman kao u protekloj deceniji tokom koje je od 4.000 evra njegova vrednost skočila na više od milion. To je mnogo, mnogo više nego što bi se postiglo bilo kojom deonicom.

Ipak, sumnje su i dalje prisutne. Koliko je pameti na takav način potrošiti novac? Guru američkih berzanskih špekulanata Voren Bafet ne propušta priliku da upozori da on u to neće da uloži „ni jedan cent“ i da je to samo rulet ili automat za kockanje.

Ipak, bez obzira na odluku uložiti ili ne, ostaje nemački propis o kripto-valuti. On je svoju vrednost pokazao čak i u slomu kripto-berze FTX, kada su mnogi izgubili sav novac koji su tamo uložili. Ali, nemački propisi su i u tome uspeli da naprave razliku „između neregulisane firme koja je svojom prevarantskom delatnošću implodirala i tehnologije koja se pokazala kao sposobna da preživi“, kaže Zandner.

Drugim rečima, onaj ko ima bitkoine i uložio je u to svoj novac, neće prestati da poziva druge da i oni to učine. Jer, samo tako će i on postati bogatiji.

Izvor: Dojče vele

Foto: Pixabay

Чланак Da li ste znali da je Nemačka spasila bitkoin? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je napustio svoju zemlju imao je samo 21. godinu, no iako mlad, bio je svestan da u njoj nema budućnosti. Iz tog razloga je sa velikom grupom svojih sunarodnika krenuo na težak put, sa kojeg se neki od njih nisu vratili.

Prvi susret ovog mladića sa evropskim tlom odigrao se na ostrvu Lezbos, na koje se iskrcao iz gumenog čamca. Bilo je mračno, hladno i Rajal je bio veoma uplašen. Ali, znao je da je “na korak” od obećane zemlje. Zapravo, na mnogo koraka, koje je prelazio što peške, što javnim prevozom, više gladan nego sit. Bio je u koloni izbeglica koja se kretala preko Makedonije, Srbije, Hrvatske… Posle 12 dana stigao je u Nemačku, gde je smešten u centar za izbeglice u Althengštetu, ruralnoj opštini u saveznoj državi Baden-Virtemberg.

Tamo je naučio da tečno govori nemački jezik i završio obuku za administrativnog asistenta u gradskoj skupštini. Prošle godine stekao je nemačko državljanstvo što mu je omogućilo da učestvuje na lokalnim izborima u susednoj opštini Ostelshajm, i to kao nezavisni kandidat. Tamo je izabran za gradonačelnika osvojivši 55,41 odsto glasova u selu koje ima veliki broj konzervativnih stanovnika.

Posle svega kaže da mu je, kada se tek zaputio u Evropu, cilj bio da preuzme odgovornost za sebe, a sada mu je cilj da preuzme odgovornost za zajednicu koja ga je prihvatila.

Izvor: The Local

Foto: Instagram

Чланак Kako je izbeglica iz Sirije postao gradonačelnik malog mesta u Nemačkoj? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nemačka privreda se tako vratila na predpandemijski nivo, odnosno na nivo ekonomske aktivnosti iz 2019. godine.

Ovo ne samo da nije dobra vest za Nemačku, već ni za druge manje ekonomije koje se oslanjaju na ovu veliku privredu, pa i za Srbiju.

Najvažnija veza naše i nemačke ekonomije je to što je ova zemlja ubedljivo najveći trgovinski partner naših kompanija. U ukupnom izvozu učestvuje sa 14,5 odsto u prva tri meseca ove godine, a u uvozu sa 12,5 odsto.

istina podaci za prva tri meseca pokazuju da izvoz u Nemačku raste i to po stopi od 26,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, a izvoz je prešao milijardu evra za tri meseca. I uvoz raste, ali nešto sporije, 17,4 odsto za tri meseca i iznosio je 1,2 milijarde evra.

Uticaj nemačke na našu ekonomiju su investicije

Drugi važan kanal uticaja nemačke na našu ekonomiju su investicije. Nemačke kompanije u Srbiji zapošljavaju skoro 80.000 ljudi i čine važan deo naše prerađivačke industrije, posebno u automobilskom sektoru gde desetine nemačkih fabrika prave komponente za automobile.

Opet, u prva tri meseca ove godine priliv stranih direktnih inveticija je, prema podacima NBS, bio veći za čak 42 odsto nego u istom periodu prošle godine, mada treba podsetiti da su SDI u martu prošle godine praktično stale zbog početka rata u Ukrajini.
Neto priliv SDI od januara do kraja marta ove godine iznosio je 784 miliona evra.

Svetozar Tanasković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ističe da pad proizvodnje drugi kvartal za redom u Nemačkoj, može imati negative efekte po privredu Srbije imajući u vidu da je Nemačka najveći spoljnotrgovinski partner Srbije.

„Inflacija u Nemačkoj je u prava tri meseca 2023. godine u proseku iznosila 8,27 odsto i najviše je uticala preko pada potrošnje domaćinstava na pad ukupne aktivnosti u ovom kvartalu.

Iako ostali ekonomski pokazatelji u Nemačkoj poput indikatora tržišta rada i investicija i dalje beleže pozitivne trendove, izvoz u martu i proizvodnja u automobilskoj industriji su zabeležili značajan pad.

Nemačka najveća ekonomija u EU i treća u svetu

Usled toga su i najave da bi Nemačka mogla da zabeleži blagi rast u drugom kvartalu sada pod znakom pitanja. Kako je Nemačka najveća ekonomija u EU i treća u svetu, nastavak negativnih trednova bi se prelio i na ostale privrede, a time i na Srbiju. Najveća pretnja po očekivani rast privrede Srbije u 2023. godini je usporavanje izvoza i odlaganje investicija usled bojazni stranih investitora od širenja recesije u Nemačkoj.

Za sada nemamo podataka koji sugerišu da se nešto slično dešava u Srbiji i tek u trećem kvartalu će biti izvesno da li se nešto tako može i desiti do kraja godine“, objašnjava Tanasković.

Prema rečima Ivana Nikolića, člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije i urednika Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) najjači uticaj krize u Nemačkoj na nas je preko prerađivačke industrije koji je vođen izvozom.

„Nemačka je naš najvažniji izvozni partner i njihovo usporavanje mora imati loše posledice i na nas. Najveći problem, po mom mišljenju, je što se ni na srednji rok ne vidi prostor za preokret trendova za nemačku ekonomiju“, pesimističan je Nikolić ističući da se ne radi samo o stagnaciji već padu ekonomije na nivo iz druge polovine 2019. godine.

On potseća i da je tada već nemačka privreda, a pre svega industrija, bila na granici recesije, ali je onda naišla kovid pandemija i to je došlo kao izgovor za lošije rezultate.

„Vratili su se 3,5 godine unazad i sada imaju još nepovoljnije izglede. U međuvremenu su izgubili tržište Ruske federacije, turska ekonomija koja je veoma važno tržište za Nemačku je oslabila i na kraju tu je i visoka inflacija u samoj evrozoni koja je dovela do realnog pada potrošnje“, objašnjava Nikolić.

EU nije uspela da održi korak sa SAD i Kinom

Dugoročno, ograničenja koja su stajala pred njima nisu otklonjena, a pre svega nedostatak radne snage i gubitak tehnološke prednosti u odnosu na SAD i Kinu.

„EU nije uspela da održi korak sa SAD i Kinom u toj zelenoj tranziciji i ekonomiji. Čini se da EU sada nema dovoljno komparativnih prednosti i resursa da to obezbedi. Deluje da će ova stagnacija trajati, bar dok se ne završi rat u Ukrajini“, ocenjuje Nikolić.

„A ako je Nemačkoj loše, ni nama ne može biti dobro“, zaključuje on.

Nikolić ističe da je za nas posebno važno kako stoji nemačka industrija, a ona je prema njegovim rečima, ako se 2015. godina postavi kao reper, imala najsporiji rast u Evropi izuzev BiH.

„To je skoro decenija stagnacije. Njihov sektor usluga donekle nadoknađuje loše rezultate industrije, ali za nas je bitna industrija, pošto su naše fabrike deo lanaca snabdevanja njihovih industrijskih kapaciteta“, napominje on.

Rizik za našu ekonomiju u perspektivi

Nikolić ističe da izvoz u Nemačku i dalje ide, ali bio bi mnogo veći da je njihova konjuktura bolja.

„To je rizik za našu ekonomiju u perspektivi. Kako mi da računamo na ubrzanje privrednog rasta kada nam je glavni kanal ograničen. Oni su lokootiva industrijskog razvoja Evrope, ali nažalost tamo za sada ne izgleda dobro. Čak se očekuje i ozbiljna deindustrijalizacija Evrope“, upozorava Nikolić.

Ipak, za nas pozitivna okolnost od uzburkanih geopolitičkih dešavanja je priliv investicija od tzv. procesa „nearshoring“.

„To je izvlačenje proizvodnih kapaciteta iz Azije bliže evrozoni, a deo tih investicija završava i kod nas i to je izvor novog izvoza“, napominje Nikolić.
On dodaje i da je do 2017. godine naša industrija bila u direktnoj zavisnosti od Nemačke, ali da je od tada došlo do određenog razdvajanja, i da korelacija kretanja industrija nije tako direktna.

„To je delom zbog dolaska kineskih kompanija, delom i zbog bolje strukture proizvodnje proizvoda više faze obrade. Ipak oni su i dalje bez dileme naš najvažniji ekonomski partner. Ako je njima loše nama nemože biti dobro, ali bar neće biti toliko loše“, napominje on.

On ne očekuje značajniji pad doznaka iz Nemačke, jer prema njegovim rečima, problem tamo nije nedostatak novca, već to što izvoz ne napreduje dovoljno.

Izvor: Danas

Foto: Pixbay

Чланак Kako će odraziti recesija u Nemačkoj na privredu u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, u prvom kvartalu ove godine njena ekonomija je pala za 0,3 odsto, dok je u poslednja tri meseca 2022. taj pad iznosio 0,5 odsto.

Veliki problem sa kojim se ova zemlja suočava je inflacija jer je zbog nje potrošnja domaćinstava pala za 1,2 procenta u prvom kvartalu. Nemci su manje trošili na hranu, pića, odeću, obuću, nameštaj i ostalu robu kao što su automobili. To je naravno uticalo i na poslovanje kompanija koje ovu robu proizvode.

Međutim, kada se sve sagleda, nemačke vlasti nisu nezadovoljne. Budući da je ta zemlja veoma zavisna od ruske nafte, ove godine u njoj se očekivala teška zima. Sreća je da su vremenski uslovi bili blagi i da je ipak imala dovoljno energenata.

Izvor: DW

Foto: Christian Lue, Unsplash

Чланак Nemačka ušla u tehničku recesiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, ta bi funkcija takođe bila deaktivirana krajem januara 2023. Ipak, Deutsche Telekomu će biti potrebno najmanje još dve godine da ukloni poslednje govornice. Osim toga, kompanija je rekla da će ih ostaviti oko 3.000, koje će biti pretvorene u male mobilne tornjeve s malim antenama, kako bi se povećala mobilna pokrivenost.

Kompanija se na taj potez odlučila zbog Telekommunikationsgesetzes (Zakon o telekomunikacijama) iz 2021, kojim je okončan mandat za upravljanje javnim telefonima. To je zato što dovoljno ljudi koristi mobilne telefone i hitni pozivi su s njima lakši.

Prvi takozvani ‘telefonski kiosk’ (Fernsprechkiosk) u Nemačkoj otvoren je u Berlinu 1881. U godinama koje su usledile, Bundespost, koja je postojala između 1947. i 1994, upravljala je kabinama, koje su bile vrlo prepoznatljive žute boje.

Kućice su doživjele vrhunac popularnosti sredinom 1990-ih, kada su se mogle pronaći na železničkim stanicama, u stambenim četvrtima, pa čak i na ivicama šuma. Kada je Telekom preuzeo Bundespost, morao je upravljati sa
160.000 telefonskih govornica.

Štaviše, kako izveštava Tagesschau, a prenosi TheMayor, kabine su gutači energije, svaka troši između 500 i 1250 kilovatsati energije godišnje.

Omogućena nostalgija

Postoji veliko nostalgično zanimanje za stare telefonske govornice, uključujući one iz muzeja poput Muzeja komunikacija u Frankfurtu. Telefonske kabine često se koriste i kao moderan nameštaj – kao police za knjige, mini studiji za snimanje ili čak tuš kabine.

Ljudi mogu kupiti odbačene i korišćene nemačke telefonske govornice od samog Deutsche Telekoma za oko 500 EUR. Starih žutih kabina već godinama nema na Telekomovim zalihama, rekao je portparol kompanije.

Izvor: Pametni gradovi/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Nemačka nakon 142 godine ukida telefonske govornice се појављује прво на Biznis i Finansije.

– U septembru 2022. Nemačka je izvezla robe u ukupnoj vrednosti od 142,1 milijardu evra, što je za 20,2 odsto više nego u septembru 2021. Izvoz u Rusiju je tokom ovog perioda smanjen za 52,9 odsto, na 1,1 milijardu evra, kao rezultat rata u Ukrajini . i sankcije uvedene Rusiji – navodi se u saopštenju.

Istovremeno, uvoz u Nemačku iz Rusije smanjen je za 37,4 odsto i iznosio je 1,8 milijardi evra. Napominjemo da je obim svetskog uvoza u zemlju porastao za 31,3%, na 134 milijarde evra.

Agencija napominje i da je uvoz nafte i prirodnog gasa iz Rusije pao za 69 odsto na 1,5 miliona tona u fizičkom smislu, a skoro udvostručen u vrednosti – na 0,8 milijardi evra.

Što se tiče glavnih spoljnotrgovinskih partnera, izvoz iz Nemačke u SAD je na godišnjem nivou porastao za 63,1%, u Francusku za 20%, u Holandiju za 3,9% – prenela je RIA.

Izvor: Novosti

Foto; Pixabay

Чланак Obim izvoza iz Nemačke u Rusiju u septembru je opao za 52,9% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo je zapravo predlog nemačkog ministra zdravlja koji smatra da bi odraslim osobama trebalo dozvoliti da poseduju do 30 grama kanabisa, kao i da kod kuće uzgajaju do tri stabljike ove biljke.

Ako ovaj predlog bude usvojen i pretvoren u zakon, to bi mogao biti dobar primer i za ostatak Evrope, poručuje ministar Karl Lauterbah. On smatra da bi legalizacija kanabisa bolje zaštitila mlade koji trenutno ilegalno kupuju proizvode nastale od ove biljke koji su često lošeg kvaliteta. A ukoliko bi kanabis bio legalan, mogli redovnoj kontroli bi bili podvrgnuti i njegova bezbednost i njegov kvalitet.

Ipak, nemaju svi razumevanja za ovakve predloge. Usvajanje ovakvog zakona u Nemačkoj moglo bi da dođe pod znak pitanja budući da nije usklađeno sa legislativom EU. Trenutno se čeka odluka Evropske komisije o ovom pitanju. Ukoliko zvanični Brisel da zeleno svetlo, nacrt zakona će biti objavljen u prvom kvartalu 2023.

Foo: fdg, Unsplash

Чланак Nemačka planira da legalizuje upotrebu kanabisa u rekreativne svrhe се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Uplate i isplate u poslovnici (šalter i bankomat) ubuduće više neće biti moguće”, stoji u dopisu koji su klijenti primili od Raiffeisenbank Hochtaunusa.

Finansijska institucija koja pripada Volksbanki u osnovi potpuno obustavlja poslovanje s gotovinom za klijente, prenosi Fenix Magazin.

Kako kažu iz Raiffeisen bank gotovinska plaćanja i sam gotovinski promet već godinama se konstantno smanjuju, što je vidljivo i na bankomatima.

“Nedavno smo imali samo dva posetioca na sat”, objašnjava Ahim Bruner, izvršni direktor Raiffeisen bank.

Budući da se posebno ponašanje klijenata značajno promenilo poslednjih godina, Volks banka i Raiffeisen banka žele da preusmere plaćanje u digitalni sektor.

Bruner smatra i da zatvorena mesta ne bi trebalo nužno da dovedu do gubitaka.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Volks banka i Raiffeisen banka u Nemačkoj od 1. decembra ukidaju keš се појављује прво на Biznis i Finansije.