Prema podacima Međunarodne organizacije rada (MOR), globalno tržište rada se sporo oporavlja od pandemije korona virusa. U 2022. broj zaposlenih je porastao za 2,3 odsto a ove godine će taj rast iznositi samo jedan procenat. Međutim, u nekim sektorima privrede, poput proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, rast je znatno brži. Prošle godine je u toj industriji zaposleno milion novih radnika, piše u izveštaju „Obnovljiva energija i poslovi“ koji je uradila Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA) zajedno sa MOR.

Koliko je ovaj rast dinamičan najbolje ilustruje podatak da je pre 11 godina u proizvodnji „zelene“ energije radilo 7,3 miliona ljudi, a prošle godine 13,7 miliona. Pomenuti sektor će nastaviti da raste ako bude bilo radnika, do kojih je trenutno teže doći nego do novca za ulaganja. Pojedine struke, poput električara, već su deficitarne na tržištu, a neke će to tek postati u budućnosti.

Nasuprot radnicima, novca za projekte ima sve više. Na to je uticala i energetska kriza izazvana napadom Rusije na Ukrajinu, zbog koje su mnoge države počele da tragaju za novim izvorima energije. Prošle godine, vrednost investicija u obnovljive izvore energije porasla je za 43% u odnosu na 2020. godinu, dostigavši 499 milijardi dolara. Najveći deo tog novca otišao je u projekte solarne i energije koja se dobija iz vetra.

Zelena energija još nije stala na zelenu granu

Uprkos tome što proizvodnja energije iz obnovljivih izvora iz godine u godinu raste, ona još uvek nije široko rasprostranjena. Razlog za to su donekle geografski uslovi, jer na nekim teritorijama nema dovoljno sunca ili vetra, ali i materijalni, budući da nabavka i instalacija opreme za proizvodnju obnovljive energije nisu jeftine. Zato su proizvodnja i najveći broj zaposlenih u ovom sektoru koncentrisani u nekoliko zemalja.

Od ukupnog broja zaposlenih u ovoj delatnosti, skoro dve trećine njih je prošle godine radilo u Aziji. Najviše radnika u „zelenoj“ energetici imala je Kina, koja je zapošljavala 41% svetske radne snage u ovoj grani privrede, a sledili su je Brazil i SAD.

Iako je reč o takozvanoj čistijoj energiji, uslovi rada u njoj su daleko od čistih. Zato autori izveštaja ističu potrebu da se unaprede radna prava, uključujući i zapošljavanje većeg broja žena. Trenutno u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora radi samo 32% žena, najčešće u administraciji, ređe u naučno-istraživačkim poslovima, a još manje na rukovodećim pozicijama.

Sunce najviše „zapošljava“

Prošle godine, najviše zaposlenih u proizvodnji obnovljive energije je radilo u sektoru solarne energije, 4,9 miliona ljudi. Ovaj sektor najviše traži kadrove, zbog rasta koji solarne tehnologije beleže na tržištu. U 2022. je oboren rekord u širenju kapaciteta za proizvodnju solarne fotonaponske energije – za samo godinu dana ti kapaciteti su prošireni sa 141,2 GW na 191,4 GW. Od ukupnih kapaciteta za proizvodnju solarne energije, 45% se nalazilo u Kini, a sledile su je SAD, Indija, Brazil, Holandija, Nemačka, Japan, Španija, Australija i Republika Koreja.

U tim zemljama je radilo 85% svetske radne snage zaposlene u proizvodnji solarne energije. Najviše njih zapošljavali su azijski poslodavci (73%), među kojima je najveći Kina. Ova zemlja dominantna je na gotovo svim listama na kojima se pominje „zelena“ energija, a posebno solarna. U Kini radi čak 56% svetske radne snage u proizvodnji sunčeve energije, odnosno 2,76 miliona ljudi. U SAD taj broj iznosi 264.000, u Evropi 540.000, u Indiji 281.400, a u Brazilu 241.000 ljudi.

Ono što proizvodnju solarne energije izdvaja od svih ostalih sektora u ovom istraživanju je podatak da, na globalnom nivou, žene u radnoj snazi imaju udeo od 40%. To je skoro dva puta više nego u proizvodnji energije iz nafte i gasa, ali i iz vetra.

„Navodnjavanje“ radnih mesta

Proizvodnja energije iz hidroelektrana prošle godine je zapošljavala 2,3% više ljudi nego u 2021. godini, odnosno 2,5 miliona. Među njima je nešto manje od dve trećine radilo na održavanju postrojenja i sličnim poslovima, oko 30% na izgradnji i instalaciji opreme, a tek šest procenata u proizvodnji energije.

Hidroenergetika je inače veoma perspektivan sektor privrede, imajući u vidu da u proizvodnji globalne energije iz obnovljivih izvora učestvuje sa 37%. Kapaciteti za proizvodnju ove vrste energije nadmašuju i solarne elektrane i vetroparkove. Vodeći proizvođači hidro-energije su Kina, Brazil, Kanada i SAD. Kada je u pitanju broj zaposlenih i ovde dominira Kina, a prate je Indija, Brazil, Vijetnam i Pakistan.

Tržište biogoriva se stabilizuje

U proizvodnji i upotrebi biogoriva prošle godine je radilo 2,5 miliona ljudi, najviše u proizvodnji sirovina za biogoriva. Osnovne sirovine za pravljenje biogoriva su skrob i šećeri koji se pretvaraju u etanol, kao i ulje od kojeg se proizvodi biodizel. Dobijaju se uglavnom iz biljnih ulja, životinjskih masti koje preostaju iz fabrika za preradu mesa i od iskorišćenog ulja za prženje.

U poslednjih nekoliko godina tržište biogoriva su karakterisale značajne oscilacije. Posle velikog pada na početku pandemije, u 2021. se vratilo na pretkrizne nivoe sa proizvodnjom od 162 milijarde litara. Najveću količinu proizvedenih biogoriva činili su bioetanol (106 milijardi litara), biodizel (46 milijardi litara) i hidrotretirano biljno ulje (skoro 10 milijardi litara).

Slična je struktura bila i u 2022. kada je proizvodnja biogoriva neznatno porasla. Najviše proizvođača biogoriva tada su imale Latinska Amerika (42%), Azija (37%), Severna Amerika (15%) i Evropa (6%), a najviše zaposlenih Brazil, Indonezija, SAD, Kolumbija, Tajland, Malezija, Kina, Filipini, Indija i Poljska. Ovih 10 zemalja zapošljavalo je čak 94% svetske radne snage u proizvodnji biogoriva.

Umereno vetrovito

Rast kapaciteta za proizvodnju energije iz vetra prošle godine je usporio u odnosu na 2021. za 19%, a u odnosu na rekordnu 2020. čak za 33%. Jedine zemlje u kojima su 2022. kapaciteti povećavani kao u prethodne dve godine bile su Švedska i Francuska. Najveći broj novih vetroelektrana dobila je Kina, a odmah iza nje SAD, Brazil, Velika Britanija, Švedska, Turska, Nemačka, Indija, Francuska i Španija.

Proizvodnja energije iz vetra u 2022. je uposlila 1,4 miliona ljudi. Najveći broj zaposlenih imala je Azija (55%), zahvaljujući pre svega Kini, sledile su Evropa (29%), Severna i Južna Amerika (16%). Ovakva geografska raspodela mogla bi da se promeni u narednom periodu, jer proizvođači opreme za vetroparkove zbog visokih troškova nastoje da presele deo svoje proizvodnje u zemlje sa nižim zaradama. To bi moglo da podstakne zapošljavanje u tim državama, budući da proizvodnja 1 GW energije u petogodišnjem periodu zahteva oko 130.000 radnika za razvoj, proizvodnju i instalaciju.

Era globalnog ključanja

Prema projekcijama stručnjaka, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora će i u narednom periodu nastaviti da privlači ulaganja, a samim tim i radnu snagu, u nastojanju da se shodno Pariskom sporazumu rast globalne temperature ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa. Aktuelni izveštaji o klimi sugerišu da nismo ni blizu tog cilja, uprkos velikim ulaganjima u „ozelenjavanje“ privrede. Zato generalni sekretar UN Antonio Gutereš tvrdi da je era globalnog zagrevanja završena i da nam predstoji era globalnog ključanja.

Marija Dukić

Biznis Top 2022/23 u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Evgeniy Alyoshin, Unsplash

Чланак Veliki rast zapošljavanja u proizvodnji obnovljive energije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Upravo jedan takav projekat, koji se bavi istraživanjem i razvojem proizvodnje industrijske konoplje u Srbiji, našao se među finalistima ovogodišnjeg, šestog po redu ciklusa Generator ZERO konkursa OTP banke koji traga za inovativnim rešenjima koja doprinose smanjenju karbonskog otiska i rastu zelene ekonomije.

Projekat koji bi mogao da oporavi energetski sistem Srbije

Reč je o proizvodnji ekološko – energetskog peleta od stabljike industrijske konoplje, projektu koji bi mogao da oporavi energetski sistem Srbije te da po veoma prihvatljivim cenama zadovolji i potrebe stanovništva za ekološkom i visoko – energetski efikasnom sirovinom za grejanje uz mnoštvo nusproizvoda koji se mogu dobiti eksploatacijom pomenute biljke.

Kako za „Blic“ objašnjava Hadži Zoran Jovanović, koordinator HEMP grupe za razvoj i istraživanja vezana za industrijsku konoplju u Srbiji, od nje se sada samo prerađuje cvet i seme, a to nije dovoljno za kompletnu isplativost sejanja industrijske konoplje. Od cveta i semena se može proizvesti dvadesetak proizvoda dok se od stabljike može proizvesti više od 70.000 proizvoda.

– Srbija je polovinom prošlog veka u tadašnjoj Jugoslaviji bila najveći izvoznik konoplje u Evropi, a među prva tri, četiri u svetu. Interesantno je da se u Srbiji nikada nisu od biomase stabljike industrijske konoplje proizvodili energetski peleti, a u Evropi se to odavno čini. Ideja je da realizacijom ovog projekta revitalizujemo ruralna područja jer je biznis sa industrijskom konopljom visoko profitabilan uz mnoštvo benefita. Naime, prihod je veći i do pet puta od prihoda proizvodnje kukuruza.

Pored toga, realizacijom ovog projekta rekultivisaćemo naše poljoprivredno zemljište od pesticida, herbicida, teških metala jer jedino konoplja može da očisti njive te se i preporučuje za sadnju povremeno kako bi se „odmorilo“ zemljište i potom dalo još bolje prinose – kaže Jovanović.

Srpski poljoprivrednici imaju sve uslove za gajenje industrijske konoplje

Navodi da srpski poljoprivrednici imaju sve uslove da uspešno gaje industrijsku konoplju jer imamo pogodnu klimu, a samoj biljci ne smeta globalno zagrevanje, nije joj potrebno zalivanje, kao ni hemijski zaštitni preparati.

– Želim da istaknem da je konoplja jedna biljka sa dva osnovna varijeteta nazvana kanabis sativa i kanabis indika. Sativa je industrijska biljka koja po standardima EU nema više od 0,3 odsto THC-a dok je indika za medicinsku upotrebu sa više THC-a i ona nije predmet našeg interesovanja. Nas interesuje povratak kanabis sativa na naša polja gde je nekada bila sveprisutna. Od nje su se pravili tekstil, papir, užad i mnogo drugih proizvoda koji su nažalost potisnuli lobisti radeći za razne monopoliste, pre svih naftne, kojima su u žiži interesovanja bili drugi veštački stvoreni materijali poput plastike – podseća Jovanović.

Prema njegovim rečima, detaljnim istraživanjem i proučavanjem čitavog tima eksperata grupa HEMP shvatila je da se od industrijske konoplje koja apsorbuje više ugljen-dioksida (CO2) nego što emituje pri sagoveravnju, može da se proizvodi energetski ekološki pelet koji spada u obnovljive izvore energije jer potiče od biljke koja nema ni trunke hemije i jača je energetski od bilo kod tvrdog drveta od koga se pravi pelet.

– Mi već imamo uzorke, znamo tehnologiju i zaštitili smo taj proces u Zavodu za zaštitu patenata a planiramo da patentom zaštitimo i upotrebu industrijske konoplje u oblasti građevine jer ta biljka daje jaku izolaciju, nesagoriv je materijal i u izgradnji nekog objekta koristi se samo konoplja, prirodni kreč i voda. Zato, u planu nam je da izgradimo jednu ekološku kuću koja bi trebalo da bude u potpunosti energetski nezavisna u kombinaciji sa solarnom energijom – najavljuje Jovanović.

Apel EU da se podrži sadnja industrijske konoplje

On podseća da će Evropa uvesti takse na emisiju CO2 te je uputila predlog društveno odgovornim firmama da podrže sadnju industrijske konoplje.

Ipak, šalu na stranu, Jovanović smatra da industrijska konoplja i proizvodi od nje predstavljaju budućnost zelene ekonomije sa primenom u gotovo svim sferama života.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Industrijska konopolja kao novi izvor energije се појављује прво на Biznis i Finansije.