U prošloj godini ukupna zaposlenost u svetu porasla je za 2,3%, dok je u proizvodnji obnovljive energije taj rast bio znatno veći i iznosio je skoro 7,3%. Za nešto više od decenije, broj zaposlenih u ovoj industriji porastao je sa 7,3 miliona na 13,7 miliona ljudi, od kojih najviše, preko 5,5 miliona, radi u Kini, a potom u Brazilu i SAD. Potražnja za kadrovima, posebno u proizvodnji solarne energije, je tolika da je teže obezbediti radnike nego ulaganja.
Prema podacima Međunarodne organizacije rada (MOR), globalno tržište rada se sporo oporavlja od pandemije korona virusa. U 2022. broj zaposlenih je porastao za 2,3 odsto a ove godine će taj rast iznositi samo jedan procenat. Međutim, u nekim sektorima privrede, poput proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, rast je znatno brži. Prošle godine je u toj industriji zaposleno milion novih radnika, piše u izveštaju „Obnovljiva energija i poslovi“ koji je uradila Međunarodna agencija za obnovljivu energiju (IRENA) zajedno sa MOR.
Koliko je ovaj rast dinamičan najbolje ilustruje podatak da je pre 11 godina u proizvodnji „zelene“ energije radilo 7,3 miliona ljudi, a prošle godine 13,7 miliona. Pomenuti sektor će nastaviti da raste ako bude bilo radnika, do kojih je trenutno teže doći nego do novca za ulaganja. Pojedine struke, poput električara, već su deficitarne na tržištu, a neke će to tek postati u budućnosti.
Nasuprot radnicima, novca za projekte ima sve više. Na to je uticala i energetska kriza izazvana napadom Rusije na Ukrajinu, zbog koje su mnoge države počele da tragaju za novim izvorima energije. Prošle godine, vrednost investicija u obnovljive izvore energije porasla je za 43% u odnosu na 2020. godinu, dostigavši 499 milijardi dolara. Najveći deo tog novca otišao je u projekte solarne i energije koja se dobija iz vetra.
Zelena energija još nije stala na zelenu granu
Uprkos tome što proizvodnja energije iz obnovljivih izvora iz godine u godinu raste, ona još uvek nije široko rasprostranjena. Razlog za to su donekle geografski uslovi, jer na nekim teritorijama nema dovoljno sunca ili vetra, ali i materijalni, budući da nabavka i instalacija opreme za proizvodnju obnovljive energije nisu jeftine. Zato su proizvodnja i najveći broj zaposlenih u ovom sektoru koncentrisani u nekoliko zemalja.
Od ukupnog broja zaposlenih u ovoj delatnosti, skoro dve trećine njih je prošle godine radilo u Aziji. Najviše radnika u „zelenoj“ energetici imala je Kina, koja je zapošljavala 41% svetske radne snage u ovoj grani privrede, a sledili su je Brazil i SAD.
Iako je reč o takozvanoj čistijoj energiji, uslovi rada u njoj su daleko od čistih. Zato autori izveštaja ističu potrebu da se unaprede radna prava, uključujući i zapošljavanje većeg broja žena. Trenutno u proizvodnji energije iz obnovljivih izvora radi samo 32% žena, najčešće u administraciji, ređe u naučno-istraživačkim poslovima, a još manje na rukovodećim pozicijama.
Sunce najviše „zapošljava“
Prošle godine, najviše zaposlenih u proizvodnji obnovljive energije je radilo u sektoru solarne energije, 4,9 miliona ljudi. Ovaj sektor najviše traži kadrove, zbog rasta koji solarne tehnologije beleže na tržištu. U 2022. je oboren rekord u širenju kapaciteta za proizvodnju solarne fotonaponske energije – za samo godinu dana ti kapaciteti su prošireni sa 141,2 GW na 191,4 GW. Od ukupnih kapaciteta za proizvodnju solarne energije, 45% se nalazilo u Kini, a sledile su je SAD, Indija, Brazil, Holandija, Nemačka, Japan, Španija, Australija i Republika Koreja.
U tim zemljama je radilo 85% svetske radne snage zaposlene u proizvodnji solarne energije. Najviše njih zapošljavali su azijski poslodavci (73%), među kojima je najveći Kina. Ova zemlja dominantna je na gotovo svim listama na kojima se pominje „zelena“ energija, a posebno solarna. U Kini radi čak 56% svetske radne snage u proizvodnji sunčeve energije, odnosno 2,76 miliona ljudi. U SAD taj broj iznosi 264.000, u Evropi 540.000, u Indiji 281.400, a u Brazilu 241.000 ljudi.
Ono što proizvodnju solarne energije izdvaja od svih ostalih sektora u ovom istraživanju je podatak da, na globalnom nivou, žene u radnoj snazi imaju udeo od 40%. To je skoro dva puta više nego u proizvodnji energije iz nafte i gasa, ali i iz vetra.
„Navodnjavanje“ radnih mesta
Proizvodnja energije iz hidroelektrana prošle godine je zapošljavala 2,3% više ljudi nego u 2021. godini, odnosno 2,5 miliona. Među njima je nešto manje od dve trećine radilo na održavanju postrojenja i sličnim poslovima, oko 30% na izgradnji i instalaciji opreme, a tek šest procenata u proizvodnji energije.
Hidroenergetika je inače veoma perspektivan sektor privrede, imajući u vidu da u proizvodnji globalne energije iz obnovljivih izvora učestvuje sa 37%. Kapaciteti za proizvodnju ove vrste energije nadmašuju i solarne elektrane i vetroparkove. Vodeći proizvođači hidro-energije su Kina, Brazil, Kanada i SAD. Kada je u pitanju broj zaposlenih i ovde dominira Kina, a prate je Indija, Brazil, Vijetnam i Pakistan.
Tržište biogoriva se stabilizuje
U proizvodnji i upotrebi biogoriva prošle godine je radilo 2,5 miliona ljudi, najviše u proizvodnji sirovina za biogoriva. Osnovne sirovine za pravljenje biogoriva su skrob i šećeri koji se pretvaraju u etanol, kao i ulje od kojeg se proizvodi biodizel. Dobijaju se uglavnom iz biljnih ulja, životinjskih masti koje preostaju iz fabrika za preradu mesa i od iskorišćenog ulja za prženje.
U poslednjih nekoliko godina tržište biogoriva su karakterisale značajne oscilacije. Posle velikog pada na početku pandemije, u 2021. se vratilo na pretkrizne nivoe sa proizvodnjom od 162 milijarde litara. Najveću količinu proizvedenih biogoriva činili su bioetanol (106 milijardi litara), biodizel (46 milijardi litara) i hidrotretirano biljno ulje (skoro 10 milijardi litara).
Slična je struktura bila i u 2022. kada je proizvodnja biogoriva neznatno porasla. Najviše proizvođača biogoriva tada su imale Latinska Amerika (42%), Azija (37%), Severna Amerika (15%) i Evropa (6%), a najviše zaposlenih Brazil, Indonezija, SAD, Kolumbija, Tajland, Malezija, Kina, Filipini, Indija i Poljska. Ovih 10 zemalja zapošljavalo je čak 94% svetske radne snage u proizvodnji biogoriva.
Umereno vetrovito
Rast kapaciteta za proizvodnju energije iz vetra prošle godine je usporio u odnosu na 2021. za 19%, a u odnosu na rekordnu 2020. čak za 33%. Jedine zemlje u kojima su 2022. kapaciteti povećavani kao u prethodne dve godine bile su Švedska i Francuska. Najveći broj novih vetroelektrana dobila je Kina, a odmah iza nje SAD, Brazil, Velika Britanija, Švedska, Turska, Nemačka, Indija, Francuska i Španija.
Proizvodnja energije iz vetra u 2022. je uposlila 1,4 miliona ljudi. Najveći broj zaposlenih imala je Azija (55%), zahvaljujući pre svega Kini, sledile su Evropa (29%), Severna i Južna Amerika (16%). Ovakva geografska raspodela mogla bi da se promeni u narednom periodu, jer proizvođači opreme za vetroparkove zbog visokih troškova nastoje da presele deo svoje proizvodnje u zemlje sa nižim zaradama. To bi moglo da podstakne zapošljavanje u tim državama, budući da proizvodnja 1 GW energije u petogodišnjem periodu zahteva oko 130.000 radnika za razvoj, proizvodnju i instalaciju.
Era globalnog ključanja
Prema projekcijama stručnjaka, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora će i u narednom periodu nastaviti da privlači ulaganja, a samim tim i radnu snagu, u nastojanju da se shodno Pariskom sporazumu rast globalne temperature ograniči na 1,5 stepeni Celzijusa. Aktuelni izveštaji o klimi sugerišu da nismo ni blizu tog cilja, uprkos velikim ulaganjima u „ozelenjavanje“ privrede. Zato generalni sekretar UN Antonio Gutereš tvrdi da je era globalnog zagrevanja završena i da nam predstoji era globalnog ključanja.
Marija Dukić
Biznis Top 2022/23 u izdanju časopisa Biznis i finansije
Foto: Evgeniy Alyoshin, Unsplash