Većina najvažnijih privrednih grana u Srbiji je 2022. smanjila proizvodnju i izvoz, a takav trend se nastavio i ove godine. Najviše zabrinjava sve veći pad domaćih privatnih ulaganja, koja su se 2022. svela na oko 7% BDP-a. Za to je najodgovornija državna politika koja uporno forsira strane investitore, nanoseći dugoročnu štetu najkonkurentnijem delu srpske privrede.
Trendovi
14. CIJENA RATA: Globalno prestrojavanje na račun Evrope
Rat u Ukrajini bjesni već gotovo dvije godine i kraj mu se još uvijek ne nazire, ali se lista gubitnika svakodnevno povećava. Ultimativna cijena naravno plaća se u Ukrajini, prije svega u vidu desetina hiljada izgubljenih života, te razaranja kuća, fabrika i ostale infrastrukture, ali i izvan Ukrajine rat uzima svoj ekonomski danak.
16. VELIKI RAST ZAPOŠLJAVANJA U PROIZVODNJI OBNOVLJIVE ENERGIJE: Lakše naći ulagače nego radnike
U prošloj godini ukupna zaposlenost u svetu porasla je za 2,3%, dok je u proizvodnji obnovljive energije taj rast bio znatno veći i iznosio je skoro 7,3%. Za nešto više od decenije, broj zaposlenih u ovoj industriji porastao je sa 7,3 miliona na 13,7 miliona ljudi, od kojih najviše, preko 5,5 miliona, radi u Kini, a potom u Brazilu i SAD. Potražnja za kadrovima, posebno u proizvodnji solarne energije, je tolika da je teže obezbediti radnike nego ulaganja.
20. KAKO MALE ZEMLJE MOGU DA SE ZAŠTITE OD PROTEKCIONIZMA VELIKIH: Što je dozvoljeno Jupiteru, nije i volu
U situaciji kada ekonomski najmoćnije države favorizuju protekcionizam radi zaštite sopstvene privrede i od slabijih zahtevaju sve ono što ni same ne poštuju, male zemlje poput naše nemaju mnogo izbora. Preduzeća u Srbiji moraju da prate dešavanja na svetskom tržištu i traže alternativne mogućnosti, iako im to znatno poskupljuje poslovanje. Ali još više bi ih koštalo ako bi država uvela protekcionističke mere, jer to kod nas najčešće završava korupcijom, kažu ekonomisti.
22. KAKO TRANSPARENTNOST PRAVOSUĐA MOŽE UNAPREDITI PRIVREDNI AMBIJENT: Lakše se posluje kada znate pravila igre
Pravna predvidivost i sigurnost su preduslov za razvoj povoljnijeg privrednog ambijenta, u kojem privrednici unapred znaju šta mogu da očekuju ako donesu određenu poslovnu odluku. Međutim, u Srbiji se propisi svaki čas menjaju, sudska praksa je često neujednačena, sporovi predugo traju, a informacije o njima javnost uglavnom dobija „na kašičicu“. Da bi se to promenilo potrebno je učiniti pravosuđe zaista nezavisnim, ali i osnažiti ga kadrovski i tehnički kako bi moglo da redovno izveštava građane o svom radu.
26. NOVA ESG DIREKTIVA EVROPSKE UNIJE: Doba odgovornosti u lancu vrednosti
Poslednjih godina, Evropska unija (EU) je aktivno razvijala zakonski okvir kako bi promovisala korporativnu održivost i odgovornost širom lanaca vrednosti. Na čelu ovih napora je predložena EU Direktiva o dužnoj pažnji za održivo poslovanje (CSDDD). Ona će imati značajan uticaj na kompanije u različitim sektorima, uključujući i preduzeća na Zapadnom Balkanu, naročito ona koja posluju sa partnerima u Evropskoj uniji.
28. ULOGA FINANSIJSKIH DIREKTORA U ODRŽIVOM POSLOVANJU: Odgovorni za širu dobrobit
Održivost je sve važnija tema, koja ne zaobilazi ni finansijski aspekt poslovanja. Naprotiv, finansijski direktori će zajedno sa generalnim direktorima igrati ključnu ulogu u uspešnoj implementaciji održivosti u strateške planove kompanija. To znači da pored odgovornosti za razvoj strategija koje će obezbediti održivo poslovanje, oni će morati da prate i ocenjuju njihovu uspešnost u praksi. Zato im je od izuzetne važnosti da održivost postane sastavni deo poslovanja.
32. GLOBALNI MINIMALNI POREZ: Kraj trke ka dnu?
Globalni minimalni porez jedna je od ključnih mera koje treba da donesu pravednost i ravnopravnost u međunarodno oporezivanje. Da li će zaista biti tako?
34. ŠTA ZAPINJE U DIGITALIZACIJI JAVNIH USLUGA: Elektronsko popunjavanje, predaja u papiru
Prema analizama i procenama nadležnih službi i organa u Srbiji, digitalizacija njihovih usluga će uštedeti stotine miliona listova papira i stotine sati čekanja u redovima u različitim institucijama. Međutim, u praksi, svaka promena, pa i ova, zahteva period prilagođavanja, nimalo lakog za privrednike i građane kojima je prepušteno da taj proces iznesu na svojim leđima.
36. PRIVREDNA KRETANJA U SRBIJI: Oseka domaćih ulaganja
Verovatno je da će Srbija ove godine ostvariti skroman privredni rast, ali najviše zabrinjava sve veći pad domaćih ulaganja, koja su se 2022. svela na oko 7% BDP-a. Za to nije kriva svetska kriza, već prvenstveno država koja uporno diskriminiše domaću privredu u korist stranih investitora, posebno mala i srednja preduzeća, zaključuje radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji u svom novom izveštaju.
40. NAJUSPEŠNIJA PREDUZEĆA U 2022. GODINI: U znaku nafte i rumunskog trgovca strujom
Prošle godine, višestruki pobednik je bila Naftna industrija Srbije, koja je ostvarila najveću zaradu i poslovne prihode. NIS je uvećao dobit za više od četiri puta, a prihode za preko 77%. Najveći gubitaš je Elektroprivreda Srbije, a među pet vodećih gubitnika je i kragujevački Fijat, koji je samo godinu ranije bio među 15 najvećih izvoznika iz naše zemlje. Ipak, prošlu godinu je obeležio rumunski trgovac strujom, koji je registrovao preduzeće u Srbiji na proleće, a do kraja godine se svrstao među pet najprofitabilnijih.
42. PROMENE U POSLOVNIM MODELIMA MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA; Pametan odgovor na krizu
U situaciji kada se ekonomska situacija u svetu dodatno komplikuje i mnoge posledice prelivaju i na naše tržište, vlasnici najuspešnijih malih i srednjih preduzeća u Srbiji traže rešenja u inovacijama, promeni poslovnih modela i svakodnevnih aktivnosti. Promene se uvode u sve segmente poslovanja, uz povećana ulaganja u digitalizaciju i energetsku efikasnost. Iako većina naših preduzetnika ovakve poduhvate finansira iz sopstvenih izvora, sve više njih koristi sredstva iz raspoloživih evropskih fondova.
Sektorske analize privrede
46. POLJOPRIVREDA, TABELE
47. TANJI SE VIŠAK OD IZVOZA POLJOPRIVREDE: Suša i bez suše
Poljoprivrednici su 2022. godinu završili sa padom proizvodnje, izvoza i spoljnotrgovinskog suficita, dok su poljoprivredni proizvodi poskupeli za trećinu u poređenju sa 2021. Ove godine, službena statistika beleži rast proizvodnje, ali se suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni i dalje smanjuje. Mišljenja o tome kako će završiti ovogodišnja poljoprivredna sezona se razlikuju, ali aktuelna događanja upućuju da problem nije samo u količinama, već i u kvalitetu ostvarenih prinosa.
50. ENERGETIKA, TABELE
51. ENERGETIKA POGURALA INDUSTRIJSKU PROIZVODNJU: Kiša pada, struja raste
Za razliku od prošle godine, kada je energetika oterala Srbiju u crveno a za uvoz struje i gasa smo platili oko 3,2 milijarde evra, ove godine je proizvodnja struje, zahvaljujući dobroj hidrološkoj situaciji, pogurala rast cele industrije. Pogurane su i cene struje i gasa, koje su od januara zaključno sa novembrom povećane u tri navrata. Za nešto više od godinu dana, struja je poskupela za trećinu, dok bi gas mogao da poskupi za dodatnih 20%, zbog odluke Bugarske da uvede porez na ruski gas koji se isporučuje preko njene teritorije.
54. GRAĐEVINARSTVO, TABELE
55. GRAĐEVINARSTVO NA KLACKALICI: Gradi se manje, a skuplje
Istraživanja u regionu pokazuju da građevinci najčešće amortizuju sve veće troškove gradnje korišćenjem manje kvalitetnih i jeftinijih materijala, ali su uprkos tome finalne cene projekata znatno skuplje, što je najizraženije u Srbiji. Domaće tržište je nakon prošlogodišnjeg pada i lošijih rezultata početkom ove godine, letos počelo da se oporavlja. Međutim, više od gradilišta se usijala javnost zbog promene pojedinih zakona, najviše oko odluke države da će se ugovori za izgradnju EXPO kompleksa sklapati bez primene Zakona o javnim nabavkama.
58. GRAĐEVINSKI MATERIJALI, TABELE
59. VARLJIVA RAČUNICA NA TRŽIŠTU GRAĐEVINSKIH MATERIJALA: Što izvezemo, to uvezemo
Mada je proizvodnja građevinskog materijala znatno opala ove godine, i dalje više izvozimo nego što uvozimo. Problem je u tome što Srbija zavisi od malog broja proizvođača, koji uglavnom ne proširuju proizvodne kapacitete, pa forsiranje izvoza ugrožava snabdevenost domaćeg tržišta. Stoga dolazimo u situaciju da postajemo sve zavisniji od uvoza građevinskog materijala, uključujući i onaj koji izvozimo.
62. PREHRAMBENI PROIZVODI, TABELE
63. USPORAVANJE PREHRAMBENE INDUSTRIJE: Inflacija tanji pazar
Sektor prehrambene industrije Srbije, bez proizvodnje poljoprivrede i industrije pića, u 2022. godini proizveo je ukupnu bruto dodatu vrednost od 1,5 milijardi evra, uz ostvarenu stopu realnog rasta od svega 0,4 odsto. Ta industrija, osakaćena privatizacijom, kada su prodati najbolji kapaciteti, već godinama ostvaruje jedva minimalan rast, a sada je suočena sa globalnim problemima usled rata u Ukrajini, brojnim preprekama do tržišta, visokom inflacijom.
68. PROIZVODNJA PIĆA, TABELE
69. PRESUŠUJE PROIZVODNJA PIĆA: Gorka kap za popiti
Mada proizvođačima pića u pojedinim sektorima rastu proizvodnja i izvoz, rezultati cele industrije su u padu. Prema zvaničnoj statistici, proizvodnja pića je pre pandemije korona virusa doprinosila rastu industrijske proizvodnje sa 0,4%, prošle godine se taj doprinos prepolovio, da bi u prvoj polovini 2023. pao na svega 0,1%.
74. TRGOVINA NA MALO I VELIKO, TABELE
75. TRGOVCI DOBRO PODNELI KRIZU I VISOKU INFLACIJU: Manji promet, više para, veća zarada
Trgovci se prošle godine nisu oparili kao bankari, ali su ostvarili najbolje rezultate od svih privrednih društava. Ipak, i pored impresivnog rasta zarade od 26,4%, realan pad fizičkog prometa robe ne posustaje ni u ovoj godini. U toj delatnosti posluje 31.233 preduzeća i 37.880 preduzetnika, ali polovinu tržišta drži dvadesetak velikih trgovinskih lanaca. Glavna dilema – da li su visoke marže odgovorne za inȵaciju ali i za dobar profit trgovaca ostvaren u uslovima smanjenog prometa i pada kupovne moći stanovništva – još nije rešena.
82. FARMACIJA, TABELE
83. FARMACEUTI DOBRO PRESKAČU PREPREKE: Ograničenje cena ne umanjuje zaradu proizvođača
Na rezultate farmaceutske industrije u Srbiji mnogo više utiče stanje u proizvodnji medicinskih preparata, nego u izradi osnovnih farmaceutskih proizvoda. Tako je rast u avgustu od 13,1% u odnosu na prosek iz 2022. posledica povećane proizvodnje preparata od 13,5%, dok je rast u delu osnovnih proizvoda zapravo bio pad od 7,5%. U septembru se proizvodnja osnovnih proizvoda bitno uvećala, čak za 69,7%, ali je rast ukupne farmaceutske proizvodnje od 21,7% ipak diktiralo uvećanje kod preparata koje je iznosilo 20,7%.
88. METALSKA I ELEKTRO INDUSTRIJA, TABELE
89. UZBRDICE I NIZBRDICE METALSKE I ELEKTRO INDUSTRIJE: Dug put do stare slave
Preduzeća u metalskoj i elektroindustriji povećavaju proizvodnju i izvoz, ali se i ove godine nastavlja rast deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni. Dok veliki sistemi vraćaju sigurnost poslovanja, mala i srednja preduzeća daju dinamiku sektoru. Ona danas čine više od 90% od ukupno 6.610 privrednih subjekata u ovoj industriji, koja u BDP-u Srbije učestvuje sa oko šest procenata.
92. MOTORNA VOZILA, TABELE
93. DA LI PROIZVODNJA DELOVA MOŽE NADOKNADITI PROIZVODNJU AUTOMOBILA: Čekajući auto na struju
Uprkos tome što je u Srbiji proizvodnja automobila u Kragujevcu obustavljena, proizvodnja delova raste i prilično je stabilna. U prvih osam meseci ove godine bila je 15,2 odsto veća nego u istom periodu lane. Iako je u 2022. broj radnika u FCA Srbija smanjen za više od 700, broj zaposlenih u ovoj privrednoj grani je povećan za četiri hiljade.
96. GUMA I PLASTIKA
97. INDUSTRIJA GUME I PLASTIKE NASTAVLJA BLAGI PAD PROIZVODNJE: Izvoz ne posustaje
Gume i plastiku u Srbiji proizvodi oko 1.000 preduzeća koja knjiže dobre rezultate uglavnom zahvaljujući izvozu, ali zbog nepovoljnih okolnosti na inostranom tržištu ukupni pad te industrije u 2022. godini bio je 4,5% u odnosu na prethodnu godinu. Takav trend nastavljen je i u ovoj godini, a rezultati bi bili svakako bolji da je startovao pogon koji u Zrenjaninu gradi veliki kineski proizvođač gume Linglong.
102. TURIZAM I UGOSTITELJSTVO, TABELE
103. VELIKI RAST TURIZMA I UGOSTITELJSTVA: Novi rekordi u novim (ne)prilikama
Tokom 2022. Srbiju je posetilo rekordnih 3,8 miliona turista, a devizni priliv od turizma je bio 2,5 milijarde evra. Procenjuje se da će ove godine broj stranih turista prvi put premašiti dva miliona, pa se očekuje još veći devizni priliv i rast potrošnje u trgovinama, ugostiteljstvu i smeštaju. Ali sada ova industrija ima problem sa manjkom radnika. Mnogi koji su ostali bez posla tokom pandemije našli su sigurnija radna mesta i ne žele da se vrate, iako su plate u ovom sektoru znatno porasle, negde i dvostruko.
106. INFORMACIONE TEHNOLOGIJE, TABELE
107. IT INDUSTRIJA IZMEĐU POLITIČKE PROPAGANDE I REALNOSTI: Izvoz napred, ostali kako vam bog da
Dok zvaničnici ističu da Srbija obara sve moguće rekorde u IT izvozu, procenat domaćih preduzeća koja koriste poslovni softver je niži čak i od proseka Zapadnog Balkana, svega 1% ovdašnjih firmi primenjuje veštačku inteligenciju, a manje od 10% ukupno zaposlenih u IT industriji radi za domaće tržište. Toliko o čudu od digitalizacije u srpskoj privredi.
110. TELEKOMUNIKACIJE, TABELE
111. ISCRPLJUJUĆA FINANSIJSKA TRKA NA DOMAĆEM TRŽIŠTU TELEKOMUNIKACIJA: Veća dara nego mera
Globalna telekomunikaciona industrija beleži solidnu stopu rasta u tekućoj godini, u velikoj meri zahvaljujući inflaciji koja je podstakla rast prihoda. Druga strana ove medalje je veliki rast kamata koje bi u krajnjoj liniji mogle uticati na potrošače uprkos priličnoj neelastičnosti proizvoda i usluga u ovoj branši. Domaće tržište ni ove godine nije se značajnije približilo uvođenju 5G mreže, a najdinamičnija dešavanja se ponovo zbivaju oko medijskih sadržaja, gde dva ključna igrača vode zaoštrenu borbu uprkos sve većem finansijskom opterećenju koje trpe.
114. BANKE, TABELE
115. REKORDNA PROFITABILNOST BANAKA: Na talasu visokih kamata
Intenzivni ciklus dizanja kamata doneo je rekordne rezultate globalnom bankarskom sektoru koji nisu viđeni još od perioda pre svetske finansijske krize. Ova slika još je izraženija na domaćem bankocentričnom finansijskom tržištu, gde su kamate takođe rasle a depoziti nisu imali valjanu konkurenciju. Stoga će ovdašnji bankari godinu zapamtiti kao prvu u istoriji koja je iznedrila ukupni profit veći od milijardu evra.
120. OSIGURANJE, TABELE
121. OSIGURANJE U ZALETU: Rast veći od inflacije
Premija u Srbiji je u prvih šest meseci 2023. u odnosu na isti period prošle godine rasla 17 odsto i ukupno je iznosila oko 78,6 milijardi dinara. Ali ubedljivo najveći udeo u premiji i dalje ima obavezno osiguranje od autoodgovornosti i to 22,6 milijardi dinara. Činjenica da ovo obavezno osiguranje nadmašuje i osiguranje imovine i osiguranje života ukazuje koliko je domaće tržište osiguranja i dalje nerazvijeno, uprkos rastu.
Juvelirska rapsodija
125. UZBUNA U SVETSKOJ PRESTONICI DIJAMANATA: Prijateljska vatra
Evropska unija je najavila novi, 12. paket sankcija Rusiji, težak oko 5,3 milijarde evra. Novi paket uključuje i rampu za ruske dijamante, koje su dosadašnje kaznene mere EU tiho zaobilazile. Ovakve najave izazvale su uzbunu u belgijskom gradu Antverpenu, svetskoj prestonici dijamanata. Čelnici Svetskog dijamantskog centra tvrde da ukoliko EU uvede sankcije na ruske dijamante, to nimalo neće naštetiti Rusiji, ali će zato biti kažnjena Evropa, najviše Belgija iz koje će se ova industrija iseliti u zemlje sa „prilagodljivijim“ propisima. Problem je u tome što poreklo dijamanata nije lako utvrditi, jer na putu od rudnika do krajnjeg kupca promene i po tridesetak vlasnika. To je i razlog što uprkos sankcijama koje su SAD uvele na uvoz dragog kamenja iz Rusije odmah po izbijanju rata u Ukrajini, mnogi Amerikanci i dalje kupuju ruske dijamante, uvereni da oni potiču iz Indije.
Vremeplov
128. KAKO JE SFRJ POSTALA NUDISTIČKA VELESILA U EVROPI: Raj za gole i bose
Kada su jugoslovenski rukovodioci shvatili koliko navala „golih i bosih“ može da se iskoristi za političku propagandu i još više za punjenje budžeta devizama, nudistički turizam je eksplodirao na jadranskoj obali, od Istre do Ade Bojane. Zapadni mediji su opisivali socijalističku Jugoslaviju kao „najslobodniju naturističku zemlju u Evropi“ i kao raj za nudiste, od kojih je SFRJ sredinom osamdesetih prihodovala 200 miliona dolara godišnje.