Ovo su samo neki od zaključaka nedavno sprovedene studije međunarodne konsultantske kuće Horváth, specijalizovane za savetovanje u oblasti ESG-a. U studiji je učestvovalo 35 evropskih kompanija iz Švajcarske, Nemačke i Austrije, koje zapošljavaju više od hiljadu ljudi i većinom ostvaruju prihode preko tri milijarde evra. Studija je ujedno potvrdila da upravo održivost predstavlja jedan od većih izazova, posebno u postavljanju, definisanju i merenju ESG ciljeva.

Robert Ćuzela-Piljac, Business Development Manager za Adria regiju u Horváth-u objašnjava da za razliku od zemalja EU, u Srbiji još uvek ne postoje zahtevi koji se tiču ove teme, poput CSRD i EU taksonomije.

„Bez obzira na to što implementacija ESG principa doprinosi diferenciranju od konkurencije, smanjenju troškova i otvaranju novih tržišnih prilika, u Srbiji je svest o ovoj temi niža u poređenju sa članicama Evropske unije. Ipak, kompanije koje izvoze robe i/ili usluge na ovo tržište pridaju joj veliki značaj, a mnoge od njih već su sprovele razne inicijative i akcije u ovoj oblasti. Jedna od njih je, na primer, imenovanje osoba koje se bave isključivo ovom temom. Njihov fokus je izgradnja kapaciteta za obnovljivu energiju i implementacija potrebnog ESG izveštavanja u skladu sa rokovima koje je definisala EU“, ističe Ćuzela-Piljac.

Međutim, mnogi u regionu različito tumače i shvataju postojeću regulativu, zbog čega im je potrebna podrška pri usklađivanju izveštaja sa njima.

Korporativna kultura

„Srpske kompanije koje definišu svoje ESG strategije moraju da pokažu svojim klijentima, zaposlenima, poslovnim partnerima, investitorima i drugim zainteresovanim stranama kako se mere sprovode i ostvaruju ciljevi te kako se u tim terminima pozicioniraju u okviru svojih delatnosti“, smatra Ćuzela Piljac.

Oni koji su implementirali ESG u svoje poslovanje većinom su fokusirani na dve aktivnosti – izveštavanje u skladu sa smernicama EU i investicije u obnovljive izvore energije, što ima brz i direktan uticaj na smanjenje karbonskog otiska. Gotovo 70 odsto učesnika Horváth studije zadalo je sebi cilj da postanu ugljenično neutralni već do 2030. godine. Robert Ćuzela-Piljac ističe da se uspešna zelena transformacija može sprovesti samo holistički, uz integraciju svih sektora, sa jasno zacrtanim ciljevima i planovima.

„Osnovni koraci koje u Horváthu savetujemo svakom klijentu da uradi su identifikovanje najprikladnijeg odgovora na ESG zahteve, definisanje adekvatne strategije, ciljeva, mera i uklapanje ovog koncepta u sve organizacione procese. Razumevanje održivosti mora biti postavljeno u samo središte poslovanja, čime se posledično razvija održivi „mindset“ zaposlenih, a upravo to je garancija za dugoročnu konkurentnost i profitabilnost“, naglašava Ćuzela-Piljac.

Drugim rečima, jedan od ključnih faktora je da ESG postane deo korporativne kulture, kao i da se na vreme pokrenu koraci, koji kompanijama daju mogućnost da postignu tržišnu prednost nad konkurentima.

Чланак Uštede i rast prihoda za EU kompanije koje su posvećene održivosti, a gde je tu Srbija? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Grupa žena iz britanske zanatske radionice Botanical Inks i tekstilne kompanije Bristol Weaving Mill osmislila je veoma specifične kašmirske šalove. Naime, posle uspešno realizovane crowdfunding kampanje za prikupljanje sredstava, one su počele da na održiv način gaje kašmir, te da proizvode šalove od njega.

Kašmir se inače proizvodi od vune specijalnih vrsta koza. Pomenute preduzetnice gaje ove koze na velikoj površini, u netaknutoj prirodi, gde te životinje mogu slobodno da se kreću i napasaju.

Vuna se sa njih skida češljem a potom se obrađuje na tradicionalan način – korišćenjem starih boja koje su se u ovoj zemlji vekovima upotrebljavale za farbanje tekstila, i koje nisu štetne po okolinu.

Ono što njihovu priču čini posebnom je podatak da biorazgradivi kašmirski šalovi ne sadrže u sebi nijedan veštački materijal, kao i da su puni nutrijenata, pa se, pošto ih vlasnici i vlasnice odbace, mogu i zasaditi u zemlju. U njoj postaju hrana za biljke a indirektno i za životinje. Tako se donekle hrane i koze na njihovoj farmi.

Izvor: Euronews

Foto: StockSnap, Pixabay

Чланак Kašmirski šalovi koje posle nošenja možete i da zasadite се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uređaji i postrojenja u koje je Amazon investirao nalaze se širom sveta, od Australije, preko Amerike, pa sve do Velike Britanije. Potencijal Amazonovih ulaganja nije mali – ovi projekti će proizvoditi 3,4 gigavata električne energije.

Cilj kompanije je da isporučuje 18 miliona megavata “zelene” energije na godišnjem nivou što bi bilo dovoljno za napajanje 1,7 miliona američkih domaćinstava, ali i da dobar deo ove struje iskoristi za sopstveno poslovanje. Amazonu je naime potrebna značajna električne energije za funkcionisanje kompanijinih kancelarija, ali i data centara koji su ogromni potrošači struje.

Amazon je inače sebi postavio cilj da do 2040. godine postane karbonski neutralna kompanija, što smatra da bi mogao postići detaljno osmišljenom tranzicijom, čiji element je i prelazak na korišćenje isključivo energije iz obnovljivih izvora. Taj cilj kompanija bi, sa ovom investicijom, mogla da ostvari već u 2025. godini.

Izvor: OilPrice

Foto: mrganso, Pixabay

Чланак Amazon je najveći korporativni kupac održive energije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema rezultatima održivog poslovanja u 2019. godini, na nivou kompanije smanjena je ukupna emisija ugljen-dioksida za 2,55 odsto, potrošnja energije manja je za 2,1 odsto, a reciklirano je više od 12 000 tona ukupno generisanog otpada.

Sa ciljem dalje zaštite životne sredine, otvorena su još četiri Maxi supermaketa sa ekološkim sistemom rashlade.

„Veoma nam je važno da svojim odgovornim pristupom u poslovanju inspirišemo i kupce, ali i partnere, da zajedno pokrećemo inicijative, jer samo tako možemo menjati stvari na bolje. Odgovorno upravljanje viškovima hrane jedan je od prioriteta i šestu godinu za redom realizujemo projekat doniranja voća i povrća. Uz podršku naših partnera iz Ujedinjenih nacija u procesu je razvoj novog, digitalnog modela doniranja hrane koji će nam omogućiti da dođemo do još većeg broja korisnika kojima je pomoć potrebna“, istakla je Milana Jević Gledović, potpredsednica za pravne poslove i zaštitu resursa kompanije Delez Srbija.

Doprinos zdravijem odrastanju budućih generacija

Samo u prethodnoj godini donirano je više od 1 000 tona namirnica, a kroz saradnju sa Bankom hrane Beograd više od 70 humanitarnih organizacija svakodnevno dobija voće i povrće.

„Kad imate korisnike kojima je neophodna svakodnevna podrška, veoma je važno da sarađujete sa pouzdanim partnerom kako biste pomogli socijalno najugroženijima. Kompanija Delez Srbija je naš najveći partner dugi niz godina u želji da ostvarimo zajednički cilj, a to je da uspostavimo proces korišćenja viškova hrane na način koji se godinama primenjuje u Evropi. Drago mi je što ćemo zajedno proces doniranja hrane podići na još viši nivo“, rekla je Radmila Ivetić, zamenica predsednika udruženja Banka hrane Beograd.

Sa ciljem podizanja svesti o važnosti izbalansirane ishrane tokom prethodne godine održane su i brojne edukacije za kupce i zaposlene, a kako bi olakšali zdraviji izbor namirnica u asortimanu privatne robne marke više od 90 odsto prehrambenih proizvoda sadrži i dodatna nutritivna obeležja na prednjoj strani pakovanja.
Kompanija Ahold Delez je globalno jedan od lidera održivog poslovanja i potpisnik brojnih ekoloških inicijativa koje svakodnevno uvode značajne promene u načinu obavljanja posla, a koje će dugoročno doprineti zdravijem odrastanju budućih generacija.

Чланак Kompanija Delez Srbija predstavila rezultate u oblasti održivog poslovanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kompanija Generali je svrstana među „100 korporacija najposvećenijih održivosti u celom svetu“, na listi koju sastavlja kompanija Corporate Knights, a koja rangira kompanije koje najviše polažu na očuvanje životne sredine.
Objavljeno je 16. izdanje rang liste Corporate Knights nakon procene 7,395 kompanija čiji prihodi premašuju iznos od 1 milijarde evra.
Među kompanijama svrstanim u „2020 Global 100“, 49 je iz Evrope, 29 iz SAD-a i Kanade, 18 iz Azije, 3 iz Južne Amerike i samo jedna iz Afrike.
Ovo priznanje dokaz je razvoja Generalija na putu ka ekološkom poslovanju, koje je sastavni deo strateškog plana „Generali 2021“.
Generali je postavio cilj od 4,5 milijardi evra ulaganja u održivost i rast bruto fakturisanih premija u ekološke i društveno korisne proizvode od 7-9% do 2021. godine.
Pored toga, u septembru 2019. Generali je postala prva kompanija u evropskom sektoru osiguranja koja je izdala Zelenu obveznicu, u iznosu od 750 miliona evra.
Što se tiče direktnog uticaja na životnu sredinu, Grupa je 2018. godine za 88% ukupne električne energije koju koristi odabrala električnu energiju iz obnovljivih izvora.
Posvećenost kompanije Generali očuvanju životne sredine potvrđuje i činjenica da je uvrštena u brojne indekse održivosti, kao što su Dow Jones Sustainability World Index, Dow Jones Sustainability Europe Index, MSCI ESG Leaders Indexes, FTSE4Good Europe i Euronext Vigeo Europe 120.

Чланак Generali među prvih 100 korporacija u celom svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.