Evropa je sebi zadala ambiciozan zadatak: da do 2050. godine postane prvi kontinent koji ne proizvodi karbonski otisak. Za sada postoje smernice, pa čak i regulativa koja bi to omogućila, ali čini se da još uvek nema političke volje za ostvarivanje ovih zelenih ciljeva u svim zemljama na Starom kontinentu.
EU bi u narednih 30 godina trebalo da značajno unapredi kvalitet vazduha i vode, da poveća broj energetski efikasnih zgrada, ali i da utiče na stanovništvo da manje zagađuje zemljište i vazduh.
Kako bi se to postiglo evropske održive politike poput Green deal-a će biti preispitane, a možda i redefinisane. Cilj je ne da se više uopšte ne emituju štetni gasovi, već da se emituju u onoj meri u kojoj mogu da se apsorbuju kroz zemljište, šume i vodu.
To podrazumeva i reformisanje ekonomije, odnosno veće investicije u zelene tehnologije, podršku inovacijama, redefinisanje načina poslovanja energetskog sektora i smanjenje potrošnje energije.
Najveće promene očekuju se u sektoru energetike, industriji, saobraćaju i poljoprivredi.
Sve navedeno međutim zahteva značajna finansijska sredstva. Evropska komisija je u januaru ove godine objavila svoj finansijski plan za Green deal, kojim se obavezuje da će izdvojiti bilion evra u narednih 10 godina za očuvanje životne sredine. Ova sredstva prikupiće delom iz svog budžeta, a delom od donacija i privatnih investicija.
Jedno od ključnih oruđa za potpuni prelazak na karbonsku neutralnost biće Mehanizam za ravnomernu tranziciju, dizajniran tako da omogući svakoj zemlji da ispuni održive ciljeve. Osim tehničke, on će zemljama pružati i savetodavne usluge. Posebno će se fokusirati na one regione koji su veoma zavisni od fosilnih goriva i drugih zagađivača.
Srbija će im, bar prema aktuelnoj situaciji kod nas, biti veliki izazov.
Izvor: Euronews
Foto: ColiN00B, Pixabay