Tokom trgovanja na azijskim tržištima vrednost nafte je dostigla najviši nivo u poslednjih 12 meseci. Na poslednji rast njene cene prevashodno su uticale vesti o veoma niskom nivou rezervi pomenutog energenta u ključnim skladištima. Naime, u Kušingu u Oklahomi rezerve sirove nafte ove nedelje smanjene su na 22 miliona barela što se smatra operativnim minimumom. U pitanju je smanjenje broja barela za 943.000 u odnosu na prošlu nedelju. Stručnjaci kažu da ukoliko se ovo smanjenje nastavi, distributeri nafte će imati problem da zadovolje potrebe potrošača u narednim nedeljama.

A izgledno je da će se nastaviti jer su se članice OPEK-a plus dogovorile da do kraja godine produže svoju politiku smanjenja proizvodnje za milion barela na dnevnom nivou. I Rusija je odlučila da nastavi da izvozi 300.000 barela dnevno manje nego što je izvozila.

Sve to zajedno uticalo je na rast cene nafte na finansijskim tržištima. Fjučersi na teksašku naftu dostigli su 95,03 dolara po barelu, što je najviša cena od avgusta 2022. Brent nafta poskupela je za jedan odsto na 97,56 dolara po barelu.

Izvor: CNBC

Foto: Zbynek Burival, Unsplash

Чланак Zbog pada zaliha nafte, njena cela opet porasla се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zbog pada proizvodnje nafte, rast privrede Saudijske Arabije je usporen u drugom kvartalu. Kao rezultat ograničenja proizvodnje, privreda zemlje postala je jedna od najsporijih, dok je pre februara bila jedna od najbrže rastućih.

Ruski prihodi od nafte i gasa porasli su u julu prvi put u 2023. godine. Više cene energenata utiču na poreske stope po barelu nafte i takođe dovode do smanjenja popusta na naftu. Rast cena kompenzovao je pad ruske proizvodnje i izvoza nafte, primećuje Blumberg.

Evropska unija i zemlje G7 su u decembru 2022. uvele ograničenje cene nafte iz Rusije – ne može se prodati iznad 60 dolara po barelu.

Izvor: Sputnikportal.rs

Foto: Pixabay

Чланак Rusija profitirala od smanjenja proizvodnje nafte OPEK+ се појављује прво на Biznis i Finansije.

I dalje traje bura na naftnom tržištu i neizvesno je u kom će pravcu ići cena crnog zlata, a time i koliko će cene goriva na pumpama (ali i svih roba koje se transportuju) pogoditi naše novčanike.

Nakon tihih trzavica koje su trajale od prethodnog sastanka OPEK+, Saudijska Arabija i Rusija su uskladile donekle različite interese i u ponedeljak su iz Beča najavile da će od avgusta, pa moguće sve do početka 2024. godine, na svetskom tržištu biti manje za 1‚5 miliona barela njihove nafte.

Cene ne prate najave…

Rusija je dobrovoljno, kako to kažu iz Rijada, (ipak) pristala da skreše proizvodnju za pola miliona, iako Moskvi ne odgovara da zbog zapadnih sankcija koje su počele da ozbiljno načinju ekonomiju, prodaje manje nafte nego što može.

Međutim, uprkos očekivanjima dva najveća igrača globalnog naftnog kartela, cena na tržištu ne prati ove najave. U poslednjih nekoliko dana cena referentnog tipa brent, doduše, jeste porasla sa 72 na gotovo 77 dolara po barelu ali to je samo deo dužeg trenda plima-oseka koji je uspostavljen od početka maja.

Ali, gledajući dugoročnije, u poslednjih godinu dana cena nafte pada. I to ne malo, jer sa 110 dolara u julu prošle godine, sada se srozala za više od 23 odsto. A u poslednjih 12 meseci dolazila je na nivo i niži od 72 dolara za barel.

To osećamo i mi u Srbiji, na pumpama. Iako nam cene ne prate u korak kretanje berzanske cene nafte, a bogami ni one dizela na tržištu Mediterana kao što bi trebalo po uredbi Vlade, sad „točimo“ mnogo jeftinije nego pre godinu dana.

Cena od 175 dinara za litar benzina BMB95 i 183 dinara za evrodizel, koja bi danas trebalo da se promeni kao i svakog petka, za 30 dinara, odnosno 35 dinara, je manja nego što je bila u ovo vreme prošle godine.
Sa nedeljnim kretanjem cena nafte i dizela naviše, gorivo bi danas moglo da nam poskupi za koji dinar.

Kretanje svetskih cena nafte nikako ne odgovara Saudijskoj Arabiji, za koju je Međunarodni monetarni fond nedavno procenio da će imati problema sa budžetom ako bude prodavala naftu u proseku ispod 81 dolar.

Saudijski front

U tom kontekstu treba i gledati insistiranje Saudijaca da se dodatno smanji proizvodnja OPEK+, kome su se Rusi dosad u praksi protivili, i pored zvaničnih pretnji smanjivanjem proizvodnje.
Rijad pokušava da održi i imidž jednoglasnosti u OPEK+, kartelu koji kontroliše 40 odsto svetske proizvodnje nafte, pa je saudijski ministar energetike posle sednice OPEK-a u Beču u utorak rekao da „saradnja u OPEK+ ostaje snažna“ i da će alijansa „uraditi svet potrebno“ da održi tržište.

Međutim, različit interes članica u uslovima svetske ekonomske krize sve više „drma“ kartel, piše Rojters. Prilagođavanje proizvodnih kvota za neke članove (Irak, Nigerija, Angola…) odaje OPEK-ovu spoznaju da oni ne mogu da privuku kapital za razvoj svojih naftnih resursa. A time pada i njihov, ionako mali, uticaj u kartelu. Zbog toga je moguće, spekuliše Rojters, da afričke zemlje napuste kartel.

A aktuelno ignorisanje tržišta na njihov pokušaj da podignu cenu nafte, izaziva frustraciju i postavlja pitanje buduće efikasnosti u kontroli globalnog naftnog tržišta. Detalj koji opisuje problematičnu budućnost kartela, kaže britanska agencija, je to što su Gvajana i Brazil odbili da uđu u organizaciju sa obrazloženjem da će radije „sami da rade na povećanju proizvodnje“.

U sećanju je i izlazak iz OPEK-a Indonezije, sredinom 2000-tih, u koji se kasnije vratila, a „Volstrit džurnal“ je pisao o tome da se Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su sada dobili „izuzetak“ da povećaju svoju proizvodnju za 200.000 barela dnevno, spremaju za napuštanje alijanse ali je to iz Adu Dabija demantovano.

A sve, zapravo, zavisi od – Kine

Ma šta rešili u OPEK-u i OPEK+, cena nafte u svetu danas, a tako će biti još dugo vremena, zavisi više od Kine (i Indije) nego od zemalja sa Bliskog istoka.

A u Kini trenutno aktivnost u uslužnim delatnostima je na najnižoj stopi rasta u poslednjih pet meseci, prenosi podatke iz izveštaja od srede „Kvantum komoditi intelidžens“ (Quantum). Indeks nabavki Caixin/S&P Global je u junu pao na 53.9 poena sa majskih, a 50 poena je granica između rasta i kontrakcije tržišta.

I drugi pokazatelji daje sliku da Kina gubi zamah u oporavku, nakon kasnog otvaranja privrede posle kovida.

Problema zbog kojih se ne povećava globalna potreba za naftom/gorivom, ima i na Zapadu. Proizvodnja i tamo slabi jer, pre svega, pada potražnja građana. Sveži podaci Evrostata kažu da je obim maloprodaje na godišnjem nivou u EU u proseku manji 3,5 odsto. Ali, kreće se između rasta od 7,3 odsto u (inače niskoplatežnoj) Španiji do pada od 12,3 odsto u Mađarskoj i 13,4 odsto u Sloveniji.

U SAD je situacija tek nešto bolja i maloprodaja u junu beleži rast od 1,6 odsto (±0,7 odsto) u odnosu na maj 2022. godine.

Kada se sve sabere, ni investitori u naftu nemaju mnogo razloga da je kupuju naveliko pa otuda i cena ne ide naviše.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Šta nam sprema OPEK+: Skuplje gorivo ili raspad kartela? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prvi čovek Čilea Gabrijel Borić, osim što nosi nezvaničnu titulu najmlađeg predsednika u svetu, prošlog meseca je svrstan i među „litijumske nacionaliste“. Tako agencija Rojters naziva nastojanje sve većeg broja zemalja da ovaj resurs, preko potreban proizvođačima električnih automobila, stave pod državnu kontrolu. Predsednik Čilea je, naime, polovinom aprila najavio da će tamošnja vlada nacionalizovati industriju litijuma. Ovakva odluka je izazvala mnoštvo komentara među ekonomskim analitičarima, uključujući i reakcije da će to biti šok za svetsku energetsku tranziciju, ali i za čileansku ekonomiju jer će zamrznuti vitalna strana ulaganja u zemlji.

Ova južnoamerička država je drugi najveći proizvođač litijuma u svetu, sa četvrtinom udela u globalnoj proizvodnji i najveći izvoznik ovog metala. Prošle godine, Čile je izvezao litijuma u vrednosti od 980 miliona dolara, najviše u Kinu, Južnu Koreju i Japan, a potom u Belgiju i Sjedinjene Države. Doprinos rudarskog sektora BDP-u je lane premašio 11% i predstavljao je više od polovine ukupnog izvoza zemlje, a dva proizvođača litijuma, kompanije „Albemarle“ i „SQM“ koje snabdevaju firme „Tesla“, „LG Energy“ i druge proizvođače električnih vozila i baterija, uložile su prošle godine u razvoj poslovanja oko 2,3 milijarde dolara.

Suprotno ocenama da će proterati strane investitore, Borić je istakao kako nacionalizacija litijuma predstavlja razvojnu šansu za Čile da pređe na održivu ekonomiju, koja neće urnisati životnu sredinu. Država će u svim budućim projektima imati kontrolni udeo preko javnog preduzeća, koje bi bilo partner privatnim rudarskim kompanijama. Vlada neće raskinuti postojeće ugovore, ali će pregovarati sa proizvođačima o učešću države u poslovanju pre njihovog isteka, a prema Borićevim rečima, razgovori sa kompanijama „Albemarle“ i „SQM“ će započeti već polovinom godine.

Čileansko državno preduzeće „Codelco“, najveći svetski proizvođača bakra, i državna rudarska kompanija „Enami“ dobiće ugovore za istraživanje i eksploataciju litijuma u pustinji Atakama, gde se sada realizuju privatni projekti. U ostalim solanama za koje je procenjeno da imaju značajne rezerve ovog metala, privatne kompanije će moći da se nadmeću za posao zajedno sa nacionalnim preduzećem.

Predsednik Čilea je najavio i da će vlada osnovati posebno odeljenje za unapređenje tehnologije eksploatacije litijuma, kako bi se što više smanjio razarajući uticaj na životnu sredinu. Čile će ubuduće odobravati samo projekte koji koriste novu tehnologiju, direktnu ekstrakciju litijuma (DLE), bez oslanjanja na tradicionalni proces isparavanja zbog kojeg je ova zemlja, kako se procenjuje, u poslednje tri decenije izgubila oko 433 milijardi litara vode.

Državni udar na metale

Borićeva „šokantna najava“ i nije toliki šok ako se ima u vidu da sve više država u razvoju na različite načine ograničava pristup svojim rudnim resursima, pa su tako samo tokom nekoliko poslednjih meseci Indonezija, Zimbabve i Mianmar zabranili izvoz najvažnijih metala. U Argentini se razmatra predlog i detaljno razrađena ekonomska računica da li bi eventualna nacionalizacija litijuma dugoročno bila isplativija za domaću ekonomiju, dok je Meksiko još u aprilu prošle godine nacionalizovao svoja nalazišta. Procenjuje se da Meksiko ima oko 1,7 miliona tona rezervi ovog metala i premda desetak stranih kompanija ima aktivne rudarske koncesije u toj zemlji, njen predsednik Andres Manuel Lopez Obrador je najavio da će one biti revidirane u skladu sa nacionalizacijom i odlukom da se oformi državno preduzeće za eksploataciju litijuma.

Uprkos činjenici da je ova latinoamerička država u „dvorištu SAD“ tradicionalno okrenuta saradnji sa Severnom Amerikom i Kanadom, Meksiko je jedan od vrlo aktivnih zagovornika južnoameričke „litijumske inicijative“ koju su prošlog jula pokrenule Argentina, Čile i Bolivija. Reč je o ideji koja je mnogo šira od uspostavljanja nacionalne kontrole nad eksploatacijom litijuma, jer ima za cilj da integriše države u ovom delu sveta na način koji bi im obezbedio da budućim investitorima nametnu sopstvene uslove i mnogo bolje iskoriste svoje prirodne resurse u proizvodnji baterija za električne automobile.

Ova inicijativa pobudila je strahovanja među stranim ulagačima, budući da je „litijumski trougao“ koji čine Bolivija, Čile i Argentina toliko strateški važan da ga je Svetski ekonomski forum proglasio ključnim za globalnu energetsku tranziciju. Prema procenama Američkog geološkog instituta (USGS), od ukupno 86 miliona tona identifikovanih rezervi litijuma u svetu, Bolivija je „domovina“ za 21 miliona tona, Argentina raspolaže sa 19,3 miliona a Čile sa 9,6 miliona tona.

Ulaganja u ovaj sektor u Argentini, koja je četvrti proizvođač litijuma u svetu, prošle godine su iznosila 1,5 milijardi dolara, sa procenama da će investicije porasti na preko pet milijardi u narednih nekoliko godina. Međutim, zbog povoljnije poreske politike i niskih naknada za rudarske kompanije za iskopavanje litijuma od svega 3% u poređenju sa Čileom gde su one progresivne i dostižu do 40%, država ostvaruje male prihode od eksploatacije ovog metala, koji su za ovu godinu procenjeni na svega 7,7% predviđenog izvoza.

Bolivija, koja već decenijama ima državni monopol nad eksploatacijom litijuma, pak najviše zaostaje u komercijalizaciji. Državna kompanija „YLB“ je lane izvezla svega oko 600 tona litijuma, i to u Kinu, Rusiju i Ujedinjene Arapske Emirate. Međutim, nakon potpisivanja ugovora u januaru ove godine sa kineskim konzorcijumom „CBC“ vrednim milijardu dolara, bolivijska vlada je najavila da će proizvodnja i izvoz baterija za električne automobile početi već 2025. godine, ali mnogi komentatori sumnjaju da je taj rok realan.

Diktat „litijumskog šestougla“

Bez obzira na vrlo različitu situaciju u ove tri države i činjenicu da su jedna drugoj konkurenti, njihove vlade su inicirale ekonomsko ujedinjavanje. Nakon osnivanja Komore Latinske Amerike za litijum, koju čine mala i srednja preduzeća iz ovog dela sveta, Argentina, Bolivija i Čile su pozvali Meksiko, Peru i Brazil da im se pridruže i da zajedno osnuju Latinoameričku organizaciju zemalja izvoznica litijuma (OLPEL), koja bi funkcionisala na sličan način kao i Organizaciji zemalja izvoznica nafte (OPEC).

Latinoamerički strateški centar za geopolitiku (CELAG) je jedan od najaktivnijih pobornika ove opcije, čiji stručnjaci ističu da je u vreme sveopšteg protekcionizma, integracija tržišta litijuma u Južnoj Americi istorijska šansa za ovaj region da zadobije daleko značajniju ulogu u svetskoj energetskoj tranziciji. „U tom kontekstu, Latinska Amerika može mnogo da dobije ako se ekonomski poveže radi zajedničkog interesa, ali i mnogo da izgubi ako se bude ponašala kao posvađane balkanske zemlje, od kojih svaka vuče na svoju stranu i tako radi u korist sopstvene štete“, upozorava se u analizi koju je nedavno objavio CELAG.

U istraživanju se navodi da Argentina, Čile i Bolivija drže zajedno 64% svetskih rezervi litijuma, te da bi udruživanjem sa Meksikom, Peruom i Brazilom, taj udeo porastao na 68%. „Ukoliko bi se povezala, Latinska Amerika bi imala ključ za novi ekonomski scenario u pogledu energetske tranzicije i siguran izvor deviza za svoje privrede“, navode stručnjaci u CELAG-u. Prema njihovoj proceni, potražnja za litijumom u svetu će se povećati za 42 puta do 2040. godine, dok bi u slučaju ekonomske integracije, u istom periodu izvoz litijuma iz ovih šest država dostigao 530 milijardi dolara godišnje, pri čemu bi u Boliviji, Argentini i Čileu litijum mogao da premaši 80% ukupnog izvoza rudarskog sektora.

Vladimir Adonov

Biznis & finansije 209, maj 2023.

Foto: Alexander Schimmeck, Unsplash

Чланак Da li će Latinska Amerika osnovati litijumsku verziju OPEC-a? се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ukupna proizvodnja sirove nafte za članice OPEK i članice OPEK+ od 1. januara do 31. decembra 2024. godine treba da se smanji na 40,46 miliona barela dnevno“, navodi se u saopštenju izdatom posle sastanka, prenosi Tas.

Članice OPEK+ će ukupno smanjiti proizvodnju za 1,39 miliona barela dnevno.
U saopštenju se ističe da je odluka doneta da bi se postiglo i održalo stabilno tržište nafte i da se obezbede dugoročna merila za tržište.

Naredni ministarski sastanak OPEK+ održaće se 26. novembra u Beču.

Nekoliko članica organizacije OPEK+ je 2. aprila najavilo dodatno dobrovoljno smanjenje proizvodnje nafte od maja do kraja ove godine, a ukupan obim tog smanjenja iznosio je 1,66 miliona barela dnevno, od čega na Rusiju otpada 500.000 barela.

Potpredsednik Vlade Rusije Aleksandar Novak danas je izjavio da će Rusija produžiti dobrovoljno smanjenje proizvodnje nafte od 500.000 barela dnevno do kraja 2024. godine.
Članice OPEK+ sačinjavaju Alžir, Indonezija, Irak, Iran, Kuvajt, Libija, Nigerija, Katar, Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Venecuela.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак OPEK planira smanjenje proizvodnje nafte i u 2024.godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dobrovoljni rezovi počeće od maja do kraja 2023. godine, objavila je Saudijska Arabija, navodeći da je to „mera predostrožnosti“ usmerena ka stabilizaciji tržišta nafte.

Taj potez dolazi na osnovu odluke Rusije da smanji proizvodnju nafte za 500.000 barela dnevno do kraja 2023. godine, rekao je zamenik premijera zemlje Aleksandar Novak.

Ostale zemlje članice takođe su obećale odgovarajuća smanjenja, pri čemu je OPEC Kingpin Saudijska Arabija smanjio 500.000 barela dnevno, a UAE smanjio za 144.000 barela dnevno, između ostalih smanjenja iz Kuvajta, Omana, Iraka, Alžira i Kazahstana.

„Odabrana uključenost najvećih članica OPEK+ ukazuje na to da bi pridržavanje smanjenja proizvodnje moglo biti jače nego što je to bio slučaj u prošlosti“, rekao je Vivek Dhar iz Commonvealth banke Australije.

Nafta ide na 100 dolara?

„Plan OPEK+ za dalje smanjenje proizvodnje mogao bi ponovo da gurne cene nafte ka granici od 100 dolara, uzimajući u obzir ponovno otvaranje Kine i smanjenje proizvodnje u Rusiji kao potez odmazde protiv zapadnih sankcija“, rekla je za CNBC analitičarka CMC Marketsa Tina Teng.

Teng je, međutim, primetio da bi smanjenje takođe moglo da preokrene pad inflacije, što bi „komplikovalo odluke centralnih banaka o stopama“.

U martu su cene nafte pale na najniži nivo od decembra 2021. godine, pošto su se trgovci plašili da bi bankrot mogao da ugrozi globalni ekonomski rast.

Naftni kartel i njegovi saveznici nastoje da izbegnu ponavljanje kraha iz 2008, rekao je jedan analitičar.

„Oni gledaju u drugu polovinu ove godine i odlučuju da ne žele da ponovo prožive 2008.“, rekao je Bob Mekneli, predsednik Rapidan Energi Group, navodeći da su cene nafte pale sa 140 na 35 dolara za šest meseci te godine.

MekNali je dodao da, iako to nije njegov osnovni slučaj, cene nafte bi mogle „naletiti na 100 dolara … ako se kineska potražnja vrati na 16 miliona barela dnevno u drugoj polovini ove godine [i] ako ruska ponuda počne da opada zbog sankcija i tako dalje,“ „Onda će ovi rezovi, ako ih ostanu, super zaoštriti tržište“, rekao je on.

Prema Vood Mackenzieju, Kina bi mogla činiti 40% oporavka svjetske potražnje 2023.

U oktobru je naftni kartel objavio svoju odluku da smanji proizvodnju za dva miliona barela dnevno.
Bela kuća je tada saopštila da je predsednik Džo Bajden „razočaran kratkovidom odlukom OPEK+“ da smanji proizvodne kvote dok se svet još bori sa ratom u Ukrajini. Značajno, ali nije „uklesano“ .

Ko podiže cenu

Međutim, neki analitičari kažu da će najnovije smanjenje imati značajniji uticaj od onog postavljenog prošle godine. „Većinu rezova će napraviti zemlje koje proizvode na ili iznad kvota, što implicira da će veći udeo najavljenih rezova pretočiti u stvarno smanjenje ponude nego u oktobru 2022. godine“, rekla je osnivačica Energi Aspects-a Amrita Sen, koja takođe očekuje cene dostići 100 dolara po barelu.

Međutim, Sen smatra da bi smanjenje proizvodnje potencijalno moglo biti preokrenuto, zavisno od ublažavanja pritisaka na globalnom tržištu. „Verujem da će ako se tržište preterano zaoštri, egzogeni problemi ili šokovi izblede, oni će preokrenuti ovu liniju tako da ovo neće biti uklesano do kraja godine – ali vrlo jasno brani donji prag [cena]“, Ona je rekla.

Izvor: Blic/CNBC
Foto: Pixabay

Чланак Izneneađenje od jutros, OPEK podigao cenu nafte се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Nedavni pad cena nakon razvoja bankarske krize u Sjedinjenim Američkim Državama verovatno je privremen osim ako američka ekonomija ne uđe u recesiju i ne uspori globalni ekonomski rast ispod naših izgleda za povećanje globalnog BDP-a od 2,2 odsto za 2023. godinu”, rekla je Hitl za Rigzone.

Na osnovu toga, predviđamo da će ukupna potražnja za naftom i naftnim derivatima za 2023. porasti za 2,5 miliona barela dnevno na godišnjem nivou. To podržava cene, posebno u drugoj polovini 2023.“, dodala je Hitl.

Na pitanje šta očekuje da će se desiti na sledećem sastanku OPEK +, Metju Bej, viši globalni analitičar u RANE-u, rekao je: „OPEK verovatno neće napraviti nikakve značajne poteze na sastanku u aprilu, iako bi zbog pad cena nafte tokom prošle sedmice OPEK + mogao razmotriti veće smanjenje proizvodnje kasnije ove godine”.

Sledeći sastanak OPEK-a u ponedeljak 3. aprila je samo savetodavni panel. Sastanak na kojem bismo pak mogli očekivati moguće promene nivoa proizvodnje je tek u junu, dodao je Bej.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Zbog cene OPEK razmatra smanjenje proizodnje nafte се појављује прво на Biznis i Finansije.

U te tri zemlje postoji politička želja da se uspostavi neka vrsta litijumskog OPEK-a, po uzoru na zemlje izvoznice nafte. Tom savezu bi mogli da se pridruže i Brazil (0,5 miliona tona) i Meksiko (1,7 miliona tona).

Litijum je jedna od najtraženijih sirovina u svetu, jer je neophodna za proizvodnju baterija za električne automobile ili pametne telefone.

Industrijalizacija je cilj

Interes zemalja koje su bogate tom sirovinom je jasan: „Ne želimo samo da budemo zemlje koje izvoze litijim karbonat, već i da budemo u stanju da učestvujemo u proizvodnji sve do baterije“, rekao je pre nekoliko nedelja argentinski ministar tehnologije, nauke i inovacija Daniel Flimus. Prema oceni političara, u tome bi trebalo da pomogne prekogranična saradnja. Ali, to nije tako lako.

„Polazna tačka nije ista u Argentini, Boliviji i Čileu. U Boliviji je proizvodnja državna, u Čileu mešovita, a u Argentini privatna“, kaže u intervjuu za DW Migel J. Mitre, šef litijumske kompanije Ligreen S.A. iz argentinske provincije Huhuj, u pograničnoj oblasti sa Čileom. Dakle, postoje veoma različiti ekonomsko-politički pristupi proizvodnji litijuma.

Različiti okvirni uslovi umesto jedinstvene ekonomske oblasti

I Martin Kazimierski sa Univerziteta u Buenos Ajresu je skeptičan: „Glavni razlog leži u različitim politikama i pravnim okvirima koji regulišu tržišta na nacionalnom nivou. Dok u Boliviji postoji projekat sa posebnom ulogom za nacionalnu državu, Čile je lider u izvozu sa modelom koji podržava iznošenje privatnog kapitala, ali i zadržavanje dela prihoda.“

U obe zemlje litijum je proglašen „strateškim resursom“. To znači da nacionalna država ima punu kontrolu nad sirovinom. Argentina ima više federalni sistem. „Ovde provincije pregovaraju direktno sa kompanijama“, kaže Kazimierski za DW.

Na to dolaze i specifičnosti tržišta. Za razliku od nafte, trenutno ne postoji međunarodna referenta cena za litijum. A veliki resursi postoje i u drugim delovima sveta: to bi bila konkurencija za južnoamerički ili latinoamerički savez.

Zajednički projekat bi bio neophodan

Da bi se obezbedio jedinstven okvir, Argentina bi morala da proglasi litijum za strateški resurs. Kazimierski smatra da je to malo verovatno, jer bi to dovelo do sukoba sa pokrajinskim vlastima. „Bilo bi neophodno da tri zemlje, koje trenutno imaju potpuno različite modele, postignu dogovor o zajedničkom projektu.“

Pored toga, postoje i političke i istorijske razlike kao što je pravo Bolivije na oblasti u severnom Čileu. Protiv planova o udruživanju govori i dalji tehnološki razvoj, koji bi srednjoročno mogao da smanji udeo litijuma u baterijama. Tehnologije kao što su gorivne ćelije imaju za cilj da zamene električne baterije u mnogim njihovim funkcijama, naročito u oblasti teških vozila.

Preduzetnici žele brži tempo

Argentinski litijumski preduzetnik Migel J. Mitre priželjkuje brži tempo, jer za optimalno ekonomsko korišćenje potencijala postoji ograničeni vremenski okvir: „Trenutno je potencijal daleko od iscrpljenog“.

U Boliviji vlada malo kasni, što je posledica i unutrašnjopolitičkih previranja u zemlji. Na svečanosti povodom početka izgradnje autoputa, koji bi trebalo da omogući bolju povezanost sa slanim jezerom Ujuni, koje je bogato litijumom, predsednik Luis Arse je još jednom govorio o ciljevima bolivijanske politike: „Ne želimo samo da prodajemo sirovinu, već želimo i da proizvedemo gotov proizvod, koji bismo izvozili u čitav svet.“

Arse je obećao da će uskoro biti pomaka: „Malo po malo, industrijalizacija litijuma će postati stvarnost.“

Izvor: B92

Foto: Pixbabay

Чланак Tri zemlje prave litijumski OPEK? се појављује прво на Biznis i Finansije.

OPEK i pridružene članice, među kojima je i Rusija, objavili su da će smanjiti proizvodnju nafte za 100.000 barela dnevno, pošto je cena ovog energenta u poslednje vreme znatno oslabila. Prethodno je američki predsednik Džozef Bajden apelovao na njih da povećaju isporuke da bi se cene goriva dodatno snizile, čime bi se rasteretili potrošači kojima je zbog inflacije pao životni standard. Međutim, članicama ovog udruženja to očigledno nije u interesu, jer veliki broj njih praktično živi od prodaje energenata.

Očigledno je da su, bar trenutno, postigle svoj cilj budući da je cena WTI nafte posle njihovog jučerašnjeg saopštenja porasla za 3,3 odsto na 89,79 dolara po barelu, dok je referentna međunarodna nafta Brent porasla 3,7 odsto na 96,50 dolara po barelu. Danas je pak taj rast nešto blaži, pa se stiče utisak da se situacija normalizuje.

Foto: Ratfink1973, Pixabay

Чланак OPEK plus smanjio proizvodnju nafte kako bi digao cene ovom energentu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Grupa koju čine 13 velikih proizvođača nafte plus Rusija, Meksiko i Kazahstan, u maju je proizvodila 2,6 miliona barela nafte dnevno manje nego što je planirala. Rusija, najjači proizvođač u ovoj skupini, povećala je neznatno proizvodnju ovog energenta, ali je ona i dalje ispod željenih nivoa. Samo ova zemlja proizvodila je 1,2 miliona barela dnevno manje od zacrtane kvote.

Imajući u vidu sve izazove sa kojima se suočavaju proizvođači ovog energenta, teško da će se u dogledno vreme njihova proizvodnja povećati. Za sada se čini da će jedino Irak, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati uspeti da proizvedu onoliko nafte koliko je potrebno, dok će afrički članovi OPEK-a, predvođeni Nigerijom i Angolom, zaostajati. Uzrok njihovih problema nije toliko rat u Ukrajini, koliko nedostatak investicija u ovaj sektor, koji je nedovoljno razvijen.

A svaka sirovina koja nedostaje na tržištu neminovno postaje skuplja, tako da bismo u skorije vreme mogli videti dodatno poskupljenje goriva.

Izvor: Oil Price

Foto: Arvind Vallabh, Unsplash

Чланак OPEK+ ne uspeva da ispuni proizvodne kvote се појављује прво на Biznis i Finansije.