Dugovali su bankama i osiguravajućim kućama koje su otišle u stečaj. Sada duguju firmama koje su od stečajnog upravnika – Agencije za osiguranje depozita – otkupila ta potraživanja. Na dugačkoj listi dužnika su gotovo samo firme – aktivne i one koje su same u međuvremenu otišle u stečaj. Ali, ima i građana. Otkud njihovi dugovi u „paketu“ prodatih potraživanja?

U Izveštaju o stečaju koji je nedavno objavio Savet za borbu protiv korupcije, navodi se spisak teško naplativih potraživanja koje je Agencija za osiguranje depozita (AOD) kao stečajni upravnik banaka i osiguravajućih kuća u stečaju prodala u proteklih nekoliko godina.
Tako se, između ostalog, navodi i da je jedna od 11 firmi koje su od AOD otkupljivale dugove preduzeća prema bankama u stečaju i osiguravajućim društvima, otkupila potraživanja Evropa osiguranja u stečaju od – fizičkih lica.

Time su građani, umesto osiguravajućem društvu, postali dužni – nekoj privatnoj firmi.

U Odboru direktora Agencije za osiguranje depozita za portal N1 ukazuju da ne postoje zakonske prepreke za ustupanje potraživanja finansijskih institucija u stečaju od fizičkih lica, ali da Agencija za osiguranje depozita, uprkos tome, do sada nije ustupila nijedno takvo potraživanje banaka u stečaju.

Kada je reč o dugovima građana prema osiguravajućim društvima u stečaju, tu je, međutim, bilo prodaje potraživanja.

Prema navodima Agencije, reč je najvećim delom o potraživanjima osiguravajućeg društva po takozvanim regresnim pravima iz saobraćajnih nezgoda (kada, na primer, osiguravajuće društvo plati štetu koji je njen osiguranik načinio u saobraćajnoj nezgodi trećem licu, ali se ustanovi da je osiguranik vozio i štetu načinio pod dejstvom alkohola – tada će osiguravajuće društvo u posebnom postupku regresa da naplati od svog osiguranika koji je načinio štetu ceo isplaćeni iznos sa kamatom – prim. nov)

Ali pođimo redom – od banaka i osiguravajućih kuća koje aktivno posluju.

Sme li da se ustupi premija osiguranja

Kada skope ugovor o osiguranju, građani osiguravajućem društvu plaćaju takozvanu premiju osiguranja.

U Narodnoj banci Srbije za portal N1 objašnjavaju da dospelo potraživanje koje društvo za osiguranje ima, a da to nije premija osiguranja po osnovu ugovora o osiguranju, može biti ustupljeno u skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) koje se odnose na ustupanje potraživanja ugovorom.

„Ukoliko je reč o ustupanju premije osiguranja od strane društva za osiguranje drugom licu, napominjemo da je članom 18. Zakona o osiguranju propisano da se na ugovor o osiguranju primenjuje Zakon o obligacionim odnosima. S tim u vezi, odredbe o ugovoru o osiguranju Zakona o obligacionim odnosima ne propisuju mogućnost ustupanja premije osiguranja, a posledice neplaćanja premije osiguranja propisane su članom 913. tog zakona“, kažu u NBS za portal N1.

A, pomenuti član zakona propisuje da, ako se premija ne plati – ugovor o osiguranju prestaje da važi po isteku 30 dana od dospelosti.

Kada je reč o ustupanju potraživanja društva za osiguranje u stečaju od strane stečajnog upravnika – Agencije za osiguranje depozita, ono je, navode u NBS – u nadležnosti te Agencije.

Šta je sa dugom prema bankama

Kada je u pitanju ustupanje potraživanje koje banka ima prema građanima koji nisu preduzetnici – ta je potraživanja, u skladu sa važećim propisima, moguće ustupiti isključivo drugoj banci, podsećaju u NBS.

„To znači da pravna lica koja nisu banke ne mogu kupovati potraživanja banke prema fizičkim licima (građanima)“, pojašnjava centralna banka.

Takav režim ustupanja potraživanja koje banke imaju prema korisnicima finansijskih usluga – fizičkim licima uspostavljen je Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je počeo da se primenjuje 5. decembra 2011. godine.

Pri tome je, podsećaju, propisano da korisnik finansijskih usluga – fizičko lice zadržava sva prava koja su ugovorena, kao i pravo isticanja prigovora prema drugoj banci koje je imao i prema prvoj banci, „a druga banka ne može korisnika dovesti u nepovoljniji položaj od položaja koji bi imao da to potraživanje nije preneto i korisnik zbog toga ne može biti izložen dodatnim troškovima“.

Ovaj propisani režim ustupanja potraživanja odnosi se na aktivnu banku,koja ima sedište u Srbiji i dozvolu za rad od NBS.

„Zbog toga je važećim propisima predviđena aktivna uloga banke ustupioca potraživanja u procesu ustupanja potraživanja, počev od namere ustupanja do realizacije samog ustupanja – kako prema Narodnoj banci Srbije tako i prema korisniku“, pojašnjavaju u centralnoj banci.

Šta sme da se proda

U NBS ističu da je propisana obaveza banke da, pre donošenja odluke o ustupanju potraživanja od fizičkog lica drugoj banci, „proceni uticaj tog ustupanja na određene parametre poslovanja te da o nameravanom ustupanju obavesti Narodnu banku Srbije najkasnije 30 dana pre zaključenja ugovora o ustupanju, uz dostavljanje propisane dokumentacije“.

Takođe, propisano je i da banka o ustupanju potraživanja obavesti korisnika, pri čemu predmet ustupanja mogu biti potraživanja banke iz ugovora o kreditu, ugovora o dozvoljenom prekoračenju računa i ugovora o izdavanju i korišćenju kreditne kartice, pojašnjavaju u NBS.

„Ukazujemo i da je ustupanje potraživanja propisima iz nadležnosti Narodne banke Srbije prvi put uređeno Odlukom o upravljanju rizicima banke iz 2007. godine koja je stupila na snagu 1. jula 2008. godine, kojom je bilo predviđeno da banka može dospelo potraživanje da ustupi pravnom licu u Republici Srbiji koje se pretežno bavi finansijskom delatnošću, pod uslovom da je pokušala da ga naplati od dužnika, pri čemu banka i ovo pravno lice ne mogu biti povezana lica u smislu zakona kojim se uređuju banke, niti banka može to potraživanje istovremeno ustupiti većem broju pravnih lica“, navodi NBS.

Tom odlukom, kako se ističe, nisu bila propisana ograničenja za ustupanje potraživanja koja banka ima prema fizičkim licima.

„Pomenuta Odluka o upravljanju rizicima banke prestala je da važi 31. decembra 2011. godine stupanjem na snagu i početkom primene sada važeće Odluke o upravljanju rizicima banke, a na režim ustupanja potraživanja banke prema fizičkim licima se od 5. decembra 2011. godine primenjuje Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usliuga i tim zakonom propisana su već pomenuta ograničenja“, navodi NBS.

Preduzetnik i poljoprivrednik

Kada je reč o potraživanjima koja banka ima prema preduzetniku i poljoprivredniku (kao i prema pravnom licu), banka ta potraživanja može da ustupi drugoj banci, „a izuzetno, radi smanjenja loše aktive, i drugom pravnom licu koje nije banka, ali pod uslovom da je to potraživanje dospelo ili, ukoliko nije dospelo, potrebno je da se smatra problematičnim potraživanjem u smislu propisa NBS“.

U Narodnoj banci Srbije pojašnjavaju da se sve ovo odnosi na banke koje posluju i koje su pod nadzorom Narodne banke Srbije, a ne odnosi se na banke u stečaju.

„Jer, nakon donošenja rešenja o ispunjenosti uslova za otvaranje stečajnog postupka od strane Narodne banke Srbije, odnosno otvaranja postupka stečaja od strane suda, prestaju sve nadležnosti NBS u odnosu na tu banku, a funkciju stečajnog upravnika vrši Agencija za osiguranje depozita, koja je i nadležna za sprovođenje svih radnji i postupaka te banke“, pojašnjavaju u centralnoj banci.

Agencija: Stečaj nosi svoja pravila

Kada banka ili osiguravajuće društvo „padnu“ u stečaj – važe potpuno druga pravila.

Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga uređuju se prava korisnika finansijskih usluga koje pružaju banke, davaoci finansijskog lizinga i trgovci, ukazuju u Agenciji za osiguranje depozita.

„Taj zakon ima za cilj da zaštiti građane kad im finansijske usluge pružaju davaoci usluga, koji posluju na tržištu radi sticanja dobiti, u okviru svoje delatnosti. Finansijske institucije nad kojima se sprovodi stečajni postupak ne vrše delatnost u cilju sticanja dobiti, ne posluju na tržištu i ne pružaju usluge“, navode za portal N1 u Odboru direktora Agencije za osiguranje depozitai koja je stečajni upravnik u bankama i osiguravajućim kućama u stečaju.

Banke u stečaju, objašnjavaju u Agenciji – ne smatraju se bankama u smislu Zakona o bankama.

„Jer nemaju dozvolu za rad NBS i ne obavljaju depozitne i kreditne poslove, iz čega proizilazi da ne podležu primeni Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Osim toga, navedenim zakonom nije predviđeno da se odredbe tog zakona primenjuju na društva za osiguranje“, ističu u AOD.

Postupci unovčenja imovine banaka i društava za osiguranje u stečaju sprovode se prema Zakonu o stečaju. Cilj stečaja je, ukazuju u AOD – „najpovoljnije kolektivno namirenje poverilaca u najkraćem mogućem roku i uz ostvarenje najveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika“.

„Stečajnu masu, po tom zakonu, čini celokupna imovina stečajnog dužnika, u šta spadaju i potraživanja prema fizičkim licima. Svaki postupak prodaje potraživanja i druge imovine stečajnog dužnika okončava se rešenjem nadležnog privrednog suda“, pojašnjavaju u Agenciji.

Sud, dodaju, kontroliše zakonitost prodaje stečajne imovine, a strana koja smatra da je oštećena u postupku ima pravo žalbe čime je obezbeđena puna pravna zaštita.

„Uprkos tome što ne postoje zakonske prepreke za ustupanje potraživanja finansijskih institucija u stečaju od fizičkih lica, Agencija za osiguranje depozita do sada nije ustupila nijedno takvo potraživanje banaka u stečaju“, ističu u AOD.

U Agenciji napominju da je Savetu za borbu protiv korupcije dostavljen podatak da su završno sa 30. junom 2021. godine prodata ili ustupljena potraživanja osiguravajućih društava u stečaju od fizičkih lica u iznosu od 9,8 miliona dinara.

„Reč je o potraživanjima koja se najvećim delom odnose na regresna prava usled isplate iznosa osiguranja iz saobraćajnih nezgoda i naknadu štete, a najveći deo je stariji od deset godina. Kod većine potraživanja u toku su postupci izvršenja, dok su neki predmet parničnih postupaka. Treba imati u vidu i da regresna prava nisu predmet zaštite Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga“, napominju u Agenciji za osiguranje depozita.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Ko i kada sme da trguje dugovima građana prema bankama i osiguravajućim kućama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trendovi

9. PODELA GLOBALNOG SELA NA FINANSIJSKE ZASEOKE: Novac s političkim stavom
U toku je resetovanje finansijskog sistema u svetu koje monetarni poredak deli prema ideološkoj pripadnosti, uključujući i revoluciju za obaranje dolara s vlasti.

12. MISTERIJA NESTALIH RUSKIH DEVIZNIH REZERVI: U potrazi za 300 milijardi eura
Gotovo godinu i po nakon početka rata u Ukrajini i odluke EU da zamrzne i devizne rezerve ruske centralne banke u bankama EU, niko ne zna gdje se tačno nalazi tih 300 milijardi eura, a još manje šta da se radi sa njima, ako ih jednog dana eventualno i pronađu.

14. RASTE BROJ NESOLVENTNIH PREDUZEĆA U CENTRALNOJ I ISTOČNOJ EVROPI: Srbija neslavni rekorder
Zbog posledica rata u Ukrajini i činjenice da države nisu bile spremne da „odreše kesu“ kao u vreme pandemije korona virusa, broj nesolventnih preduzeća u Centralnoj i Istočnoj Evropi je lane porastao za 39,3% u poređenju sa 2021. godinom, sa procenama da će se negativni trend nastaviti. Ipak, situacija se bitno razlikuje od zemlje do zemlje, što ukazuje da pored zajedničkih teškoća koje je uzrokovao rat u Ukrajini, na rast nesolventnosti utiču i ekonomske prilike na lokalu, kao i različiti nacionalni propisi. Najveći godišnji rast broja nesolventnih preduzeća od 105,8% zabeležen je u Srbiji, čemu je doprinelo i pokretanje skraćenog postupka likvidacije firmi, navodi se u analizi kompanije Coface.

18. FINANSIJSKI SISTEM U SRBIJI POD CUNAMIJEM SVE DUŽIH ROKOVA NAPLATE: Godine prolaze, stečaj i blokada ostaju
Iako je zbog nesolventnosti koja je zabeležila rast od 105,8 odsto u prošloj godini, sa više od 9.000 preduzeća u tom statusu, Srbija svrstana na prvo mesto u Evropi, to nije jedini „crni podatak“ koji govori o stanju domaće privrede. Broj firmi i preduzetnika sa ozbiljnim finansijskim problemima u poslovanju daleko je veći, a spisak blokiranih računa godinama se vrti oko 40.000. To ukazuje da postoji sistemski problem i da zastoje u plaćanjima nije izazvala samo kriza zbog kovida i nadovezujući rat u Ukrajini.

20. PO ČEMU SE INFLACIJA U SRBIJI RAZLIKUJE OD INFLACIJE U EVROZONI: Greške stigle na naplatu
Inflacija u Srbiji u martu ove godine je bila rekordnih 16,2 odsto, dok je u zemljama evrozone iznosila 6,9 odsto. Za potrošače u Srbiji nimalo nije utešno što je u aprilu inflacija smanjena na 15,1 odsto, dok je u zemljama zajedničke evropske valute uvećana na sedam odsto, jer je neizvesno šta će se dalje dešavati pošto nisu otklonjeni osnovni uzroci zbog kojih je rast potrošačkih cena u Srbiji znatno veći nego u EU.

24. KRVNA SLIKA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA U SRBIJI: Sektor koji raste dvostruko brže od ostatka ekonomije
U 2022. godini finansijski sektor je ostvario rast od 5,8% u odnosu na 2021. Tom rastu najviše su doprineli najdominantniji igrači na finansijskom tržištu – banke i osiguravajuće kuće. Iako podaci o poslovanju svih aktera na ovom tržištu još nisu objavljeni, procenjuje se da će ukupan prihod celokupnog sektora za prošlu godinu dostići 450 milijardi dinara.

26. KORPA VALUTA SE STABILNO LJULJA, ALI NE ZBOG PROMENA U PRIVREDI SRBIJE: Blago opada udeo evra i dolara
Iako je od prošle godine nešto drugačiji odnos snaga unutar korpe valuta koje se koriste u spoljnotrgovinskoj razmeni i kreditiranju, to ne ukazuje da je došlo do strukturnih promena u privredi Srbije, niti je signal da se uključujemo u svetski trend smanjenja zavisnosti od dolara kao rezervnog sredstva plaćanja, saglasni su stručnjaci. Domaća privreda uglavnom je okrenuta evropskom tržištu, pa je valuta Unije tradicionalno najprisutnija, a trenutna kolebanja u odnosu udela dolara i evra više su posledica izmenjenih okolnosti na globalnom tržištu, nego što ukazuju na suštinske promene u međunarodnoj i domaćoj podeli rada.

30. CBAM I ESG KAO POKRETAČI POSLOVNE TRANSFORMACIJE U SRBIJI: Nema više vremena za čekanje
Početkom oktobra ove godine stupa na snagu EU Mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), koji ima za cilj da izjednači cenu ugljenika koja se plaća na proizvode nastale u EU i cene koja se plaća na uvezene proizvode iz zemalja van EU. To znači da će naša preduzeća koja izvoze u EU proizvode obuhvaćene novom regulativom, morati od jeseni da počnu sa izveštavanjem o emisijama koje su sadržane u izvezenim proizvodima. Nakon tri godine biće neophodna i nezavisna verifikacija izveštaja od strane akreditovanog tela, jer za uvoznike počinje obaveza plaćanja poreza. Ovo zahteva strateški pristup i što hitniju primenu ESG standarda u poslovanju, jer u suprotnom domaći privrednici rizikuju da budu isključeni iz tržišne utakmice.

32. POSLEDICE STALNIH IZMENA U KONTROLAMA ELEKTRONSKOG FAKTURISANJA: Muke po SEF-u
Uvođenje sistema elektronskog fakturisanja (SEF), nesumnjivo donosi višestruke koristi, ali praksa ukazuje na niz teškoća u primeni. Novi sistem je do sada imao toliko izmena da ih je teško i pobrojati, a stalna tehnička prilagođavanja promenama nametnula su privredi značajne troškove. Podjednako veliki problem za privrednike je nesigurnost prilikom korišćenja SEF-a u pogledu toga da li su ispunili svoje zakonske obaveze, naročito jer su postojale situacije u kojima se nešto što je do juče bilo prihvaćeno kao praksa, promeni i zahteva se drugačiji pristup za istu vrstu transakcije.

Banke

35. DA LI ĆE BANKE U SENCI ZARAZITI FINANSIJSKO TRŽIŠTE: Nulti pacijent
Evropska centralna banka, Banka Engleske, Banka Amerike, MMF i najveći globalni ulagači upozoravaju da banke u senci predstavljaju izvor nove finansijske pometnje.

38. POSLOVANJE BANKARSKOG SEKTORA: Plima visokih kamata je stigla, šta je sledeće?
Ako su poslednjih desetak godina bankari čeznuli za povećanjem kamata, svakako nisu priželjkivali da do toga dođe usled potresa koji su započeli pandemijom, a prošle godine su ih začinili rat u Ukrajini i visoka inflacija. Stoga rast profitabilnosti banaka koji je usledio sa zamahom neto prihoda od kamata nije doneo previše optimizma u sektoru, s obzirom na spoznaju da negativne posledice plime visokih kamata obično imaju odloženo dejstvo.

42. KONCENTRACIJA BANKARSKOG TRŽIŠTA I KONKURENCIJA: Da li su Srbiji potrebne manje, specijalizovane banke?
Kako to da za celu privredu važi pravilo „što veća konkurencija, to bolje za potrošače“, dok se za bankarsko tržište kod nas tvrdi potpuno suprotno – da je sve veće ukrupnjavanje i dominantan položaj velikih banaka pravi raj za klijente? Da li banke koje posluju na domaćem tržištu kopiraju jedna drugu, ili konkurišu jedna drugoj tako što se ipak donekle specijalizuju za određene ciljne grupe? Da li su Srbiji potrebne manje banke koje bi zaista bile profilisane za pojedine sektore ili segment klijenata, ili je naše tržište „plitko“ za takva ulaganja? Stručnjaci sa kojima smo razgovarali imaju o tome vrlo različita mišljenja.

44. ANALIZA EFEKTIVNIH STOPA POREZA NA DOBIT: Da li je Srbija poreski raj za banke?
Poresko opterećenje banaka u Srbiji je značajno niže od ukupnog opterećenja globalnih igrača, pa čak i onih koji za poresku optimizaciju koriste blagodeti poreskih rajeva. Šta je to što bankama na našem tržištu obezbeđuje ovako povoljnu poresku poziciju?

48. DOSTUPNOST BANKARSKIH USLUGA NA JUGU I ISTOKU SRBIJE: Banke otišle, ljudi ostali
Bankari su tu gde su ljudi i novac, a i ljudi i para na jugu i istoku Srbije je malo. Davno su prošla vremena kada su banke imale svoje ekspoziture i u manjim mestima, poput Žitkovca, Donjeg Dušnika, Svrljiga, Babušnice, Gadžinog Hana… Sada, mnogi stanovnici i privrednici iz ovog dela zemlje za sve što treba da obave u banci, moraju da idu u Niš ili druge gradove, pri čemu ni karte za javni prevoz niti gorivo nisu nimalo jeftini.

50. UPOTREBA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE U BANKARSTVU: Neumorni pomoćnik
Nijedna od dosadašnjih novina nije toliko podelila javnost kao primena veštačke inteligencije u poslovanju, niti pobudila takve strahove od masovnih otpuštanja. No, iskustva banaka u Srbiji koje su uvele usluge zasnovane na ovoj tehnologiji su potpuno suprotna. Zahvaljujući četbotovima koji odgovaraju na najčešća pitanja, klijenti mogu da dobiju potrebne informacije u bilo kom trenutku, a zaposleni u bankama imaju više vremena da se posvete složenijim zadacima, kao što je finansijsko savetovanje.

52. ANKETA B&F (NLB Komercijalna banka, Unicredit Bank, AIK Banka, Banca Intesa)

56. Tabele: Lista banka po aktivi i kapitalu, Lista banaka po dobiti, Matrica ranga

Osiguranje

65. KUDA PLOVI SEKTOR OSIGURANJA: Kroz neizvesnost do promena
Nekoliko poslednjih godina donelo je brojne neizvesnosti i izazove za osiguravače, ali i nove trendove. Da bi mogli da isprate sve tehnološke inovacije, buduće zahteve regulatora, da razumeju potrebe kupaca, prepoznaju nove rizike koji će tek nastupiti sa razvojem virtuelnih iskustava i da održivo posluju, osiguravači moraju da promene način razmišljanja i pristup poslovanju. Oni koji budu iskoristili nove prilike, tako što će prednjačiti u transformaciji i prilagođavanju tržištu i potrebama klijenata, osvojiće prostor za brži razvoj i rast od konkurencije.

68. TRŽIŠTE OSIGURANJA U SRBIJI: Obavezno osiguranje i dalje dominira
Domaći osiguravači su prethodne godine ostvarili ukupnu premiju od 133,9 milijardi dinara, pri čemu prva četiri društva imaju udeo od skoro 70%. U Srbiji i dalje ubedljivo dominira obavezno osiguranje od autoodgovornosti sa premijom od blizu 39 milijardi dinara, a sledi životno osiguranje sa premijom od 28,7 milijarde dinara. Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da bi bankoosiguranje moglo da postane naročito interesantno u budućnosti.

70. DA LI SE NA DOMAĆEM TRŽIŠTU OSIGURANJA OČEKUJU NOVE AKVIZICIJE: Globalna kriza nameće oprez
Imajući u vidu strukturu vlasništva, planove i strategije društava za osiguranje koja posluju u Srbiji, a posebno visoke finansijske, profesionalne i etičke standarde koje ispunjavaju, na srednji rok se ne očekuje značajnije ukrupnjavanje domaćeg tržišta. U prilog tome idu i kretanja na ostalim tržištima osiguranja, koja pokazuju da akvizicije znatno usporavaju od druge polovine prošle godine, jer se osiguravači vrlo retko odlučuju na ovako zahtevne procese i ulaganja u vreme krize. Okidači za buduća značajnija spajanja i pripajanja na srpskom tržištu mogu biti predstojeće izmene regulative u skladu sa zakonskim rešenjima u EU, uključujući i liberalizaciju tržišta osiguranja od autoodgovornosti.

72. OSIGURANJE OD ODGOVORNOSTI ZA ŠTETE NANETE ŽIVOTNOJ SREDINI: Vruć krompir
U našoj regulativi i dalje nije precizno definisano ko mi mogao biti korisnik osiguranja od odgovornosti za štete nanete životnoj sredini, a drugi ključan razlog za retku ponudu ovakve polise u Srbiji su teškoće da se precizno i sveobuhvatno definiše osigurani rizik. Kod nas, pokriće po osnovu osiguranja za štete nastale ugrožavanjem čovekove okoline postoji samo ako je ono izazvano iznenadnim i neočekivanim događajem, što je većinom slučaj i u Evropskoj uniji. Ipak, jedan broj tamošnjih osiguravača je radi sticanja konkurentske prednosti uveo novu, specijalnu polisu koja pokriva odgovornost za takozvano „postepeno zagađenje”.

74. ANKETA B&F (Wiener Städtische, DDOR, Globos osiguranje)

78. Tabele: Pregled broja osiguranja i premije po društvima za osiguranje, Ukupna premija i raspored premije društava za osiguranje, Ukupna premija i raspored premije po vrstama osiguranja drustava za osiguranje, Struktura društava za (re)osiguranje Srbije prema vlasništvu, Bilansna suma društava za (re)osiguranje Srbije prema vlasništvu, Struktura aktive, Ukupna premija prema vrstama osiguranja

Lizing

83. ANALIZA LIZING TRŽIŠTA U REPUBLICI SRBIJI: Rast se nastavlja i u ovoj godini
Tržište finansijskog lizinga je u 2022. godini ostvarilo godišnji rast od 27%, a pozitivan trend je nastavljen i u prvom tromesečju tekuće godine, sa vrednošću novozaključenih ugovora koja je bila veća za 38% u poređenju sa istim periodom lane. Putnička vozila su najzastupljenija, sa udelom od 40% u ukupnom finansiranju. Najbrojniji korisnici finansijskog lizinga u 2022. godini bile su kompanije koje se bave delatnošću saobraćaja i informisanja, i koje su na ovaj način uložile u privredu Srbije 172,5 miliona evra.

86. PRETPLATA NA AUTOMOBIL: Prolazna moda ili rešenje za sve veći rast cena vozila?
Usluga pretplate na vozila je novi trend koji ima potencijal da transformiše automobilsku industriju. Predviđa se da bi za desetak godina ova usluga mogla da dostigne tržišnu vrednost od 30 do 40 milijardi dolara u Evropi i Sjedinjenim Državama, što je oko 15% prodaje novih automobila.

88. Tabele: Tržišno učešće davalaca finansijskog lizinga prema bilansnoj aktivi, Tržišno učešće davalaca finansijskog lizinga prema potraživanjima

Fondovi

91. KAKO POSLUJU DOBROVOLJNI PENZIONI FONDOVI U SRBIJI: Ima li nade za pristojnu starost?
Kada su dobrovoljni penzioni fondovi počeli sa radom, verovalo se da će državni sistem biti značajno rasterećen, a akumulirana štednja mnogima omogućiti bezbrižnu starost. Međutim, od tog entuzijazma nije se daleko odmaklo. Prikupljena sredstva uglavnom se ulažu u državne obveznice, što ne obezbeđuje stimulativan prinos, koji je dodatno umanjen visokim naknadama za upravljanje imovinom fondova. A ta imovina, relativno skromna, prvi put je 2022. zabeležila pad, dok su prinosi „u crvenom“ već treću godinu zaredom, što se nastavilo, istina sporije, i u prvom kvartalu 2023. Tek oko deset odsto zaposlenih odlučuje se za ugovor, ali je samo trećina njih aktivna.

94. INVESTICIONI FONDOVI U SRBIJI: Čekajući bolje dane
U Komisiji za hartije od vrednosti ističu da iako je u 2022. godini otpočelo sa radom nekoliko novih fondova, njihova imovina je značajno manja zbog toga što su članovi fondova povlačili sredstva, na šta je verovatno uticala i kriza u Ukrajini. Na kraju 2022. godine neto imovina svih otvorenih investicionih fondova iznosila je približno 63 milijarde dinara (534 milione evra) i manja je za 19 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

96. Tabele: Registrovana društva za upravljanje i investicioni fondovi, Učešće u ukupnoj vrednosti neto imovine po kategorijama UCITS-a, Struktura ulaganja investicionih fondova, Uporedni pregled kretanja broja investicionih jedinica i neto imovine fondova, Neto vrednost imovne (RSD), Učesnici na tržištu dobrovoljnih penzijskih fondova, Struktura ukupne imovine fondova, Kretanje vrednosti neto imovine, FONDex-a i ključnih pokazatelja DPF, Broj ugovora i broj korisnika, Raspodela korisnika i akumuliranih sredstava po godinama života, Prosečan iznos akumuliranih sredstava na kraju perioda

Revizija

103. REVIZIJA NALOGA NA DRUŠTVENIM MREŽAMA: Ako nije obavezno, ne znači da je nepotrebno
Prisustvo na društvenim mrežama je postalo nezaobilazna karika u širenju poslovanja, pa se razvila čitava profesija koja se bavi upravljanjem nalozima na društvenim mrežama za tuđe ime i za tuđ račun. Ali kada preduzeće angažuje spoljne stručnjake za ovaj vid komunikacije, često se dešava da vlasnik naloga i onaj koji njime upravlja različito vide kako bi taj posao trebalo da se radi i šta su ostvarljivi ciljevi. Zato revizija naloga na društvenim mrežama postaje sve važnija za preduzeća i organizacije, iako ona nije zakonski obavezna kao neki drugi vidovi revizije.

106. Spisak ovlašćenih revizora u Srbiji

Berza

109. TRGOVANJE NA BEOGRADSKOJ BERZI: Godina kada se sve preokrenulo
Uprkos preokretima u svetu koji su veoma narušili sigurnost investitora, ukupan broj realizovanih transakcija na Beogradskoj berzi u 2022. godini je porastao za preko 21% u odnosu na prethodnu godinu, što predstavlja prvi rast broja transakcija na godišnjem nivou još od 2011. godine. Posledice globalnih ekonomsko političkih turbulencija su odložile energičniji pristup u sprovođenju inicijalnih javnih ponuda akcija kod kompanija velike tržišne kapitalizacije, danas u vlasništvu Republike.

112. TRGOVINA AKCIJAMA U REGIONU: Tako blizu, a tako daleko
Investitori iz bivših jugoslovenskih republika su pre izbijanja prethodne finansijske krize bili veoma zainteresovani za ulaganja na berzama u regionu. Danas je to interesovanje zanemarljivo iz više razloga. Zbog različitih propisa i procedura, ugrabiti priliku na regionalnim tržištima nije ni jeftino, ni jednostavno. To odbija ulagače, posebno u situaciji kada je trgovina na zapadnim berzama postala mnogo dostupnija. Ipak, najveći problem je nedostatak kvalitetnih kompanija, usled zanemarivanja tržišta kapitala u celom regionu. Izuzetak je donekle Slovenija, ali je i tamo situacija daleko od sjajne, piše „Poslovni dnevnik“.

114. Tabele: Izveštaj o najtrgovanijim hartijama, Učešće berzanskih posrednika u trgovanju obveznicama, Učešće berzanskih posrednika u trgovanju akcijama

Faktoring

121. PROMET FAKTORINGA U 2022. GODINI: I naplata potraživanja može dobro da se naplati
Uprkos brojnim ograničenjima koja koče razvoj faktoringa u Srbiji, njegov promet je prošle godine porastao za preko 53% u odnosu na 2021. i za skoro 68% u poređenju sa predpandemijskom 2019. godinom. Domaći faktoring čini gotovo 92% ukupnog prometa, a najdominantniji igrači na ovom tržištu su banke, sa udelom većim od 91% u ukupnom prometu. Prošle godine, ovu finansijsku uslugu najviše su koristila preduzeća iz sektora trgovine, prerađivačke i IT industrije.

123. Spisak privrednih društava koja imaju odobrenje za obavljanje posla faktoringa

124. Grafikoni: Kretanje faktoring prometa i Granska struktura faktoring portfolia

(Bez)osećajne finansije

126. INFLACIJA I LJUBAV: Udvaranje dvostruko skuplje
Visoka inflacija je proredila ljubavne sastanke u SAD, jer zbog rasta cena zahtevaju dvostruko više novca nego pre godinu dana. Istraživanja pokazuju da su u troškarenju za ove namene žene mnogo veće škrtice od muškaraca, kao i da su starije generacije, kojima „ističe vek trajanja“, daleko izdašnije od mlađih. Više od 40% Amerikanaca već na prvom ljubavnom sastanku prelazi direktno na stvar, ali ne na seks, već na podrobno pretresanje sa koliko novca raspolaže potencijalni partner.

Vremeplov

129. NEFORMALNA TRGOVINA IZMEĐU JUGOSLAVIJE I ITALIJE: Prećutni sporazum o prevarama
Jugoslavija i Italija su šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka imale veliki obim trgovinske razmene, pri čemu su preduzeća s obe strane povremeno obavljala poslove u „sivoj zoni“ uz blagoslov svojih država, a ponekad i bez njihovog znanja.

Чланак Finansije top 2022/23 се појављује прво на Biznis i Finansije.

Banka Intesa je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2021. godini, sa ostvarenom dobiti od 10,4 milijarde dinara, pokazuje rang lista objavljena u godišnjoj ediciji „Finansije TOP“, u izdanju ekonomskog mesečnika „Biznis i finansije“. Na drugom mestu je Raiffeisen banka sa dobiti od 8,6 milijardi dinara, dok je trećeplasirana banka sa domaćim kapitalom, AIK banka, koja je prethodnu godinu završila sa dobiti od 7,7 milijardi dinara. Među prvih pet banaka po dobiti na rang listi „Finansije TOP“ slede Unicredit banka i OTP banka. Banka Intesa i dalje ima najveće učešće na domaćem tržištu od skoro 15%, iako u proteklim godinama nije preuzimala druge banke, izuzev delova poslovanja pojedinih tržišnih učesnika. OTP banka je posle preuzimanja Vojvođanske i Societe Generale banke postala druga najveća banka u Srbiji sa udelom od 13,5%, a prema rang listi „Finansije TOP“ treća po veličini je Raiffeisen banka sa učešćem od 12,1% nakon preuzimanja Credit Agricole banke.

REKORDNI PRIHODI OD NAKNADA I PROVIZIJA

Raiffeisen banka je ovom akvizicijom promenila dosadašnju strategiju koja se oslanjala na oprezni organski rast, i to u teškom trenutku kada se po izbijanju rusko-ukrajinskog rata vrednost matične kompanije u Beču više nego prepolovila, navodi se u godišnjoj ediciji magazina „Biznis i finansije“. Na četvrtom mestu je NLB Komercijalna banka sa udelom od 11,1% nakon završenog spajanja, dok je Unicredit banka koja je u ovim procesima ostala po strani, posle dužeg vremena pala na peto mesto, sa udelom od 10,4%. AIK banka je nakon izbijanja rata u Ukrajini preuzela u kratkom roku Sber banku u Srbiji, dostigavši tržišno učešće od oko 9%. Prema rang listi „Finansije TOP“, jedina banka u državnom vlasništvu, Poštanska štedionica, zauzima solidnu sedmu poziciju sa udelom od nepunih 7% na domaćem tržištu.

Bankarski sektor u Srbiji je u 2021. godini povećao ukupnu zaradu za petinu, na 49,3 milijarde dinara, ali se prinos na kapital od nepunih sedam procenata teško može meriti sa poslovanjem u pretkriznom periodu. Banke su prošle godine zabeležile neto prihod od kamata u visini od 129,1 milijardu dinara, što je manje u odnosu na isti pokazatelj ostvaren još 2015. godine (129,8 milijardi dinara) i ukazuje na ograničenja koja su banke imale u svom osnovnom poslovanju tokom dugogodišnjeg perioda niskih kamata. Banke su, zato, iskoristile svoj dominantan položaj na tržištu Srbije da uvećaju neto prihod po osnovu naknada i provizija na rekordnih 55,7 milijardi dinara prethodne godine i tako poboljšaju ukupni rezultat, zaključuje se u ediciji
„Finansije TOP“.

PREMIJA OSIGURAVAČA PREMAŠILA MILIJARDU EVRA

Osiguravajuća društva u Srbiji su 2021. godine konačno ostvarila dugogodišnji cilj da ukupna premija na domaćem tržištu premaši milijardu evra. Ukupna premija je porasla za 8,6%, na 119.41 milijardu dinara i nadmašila je rast premije u svetu koji je prema podacima Allianz Global Insurance Report-a iznosio 5,1% prethodne godine, navodi se u godišnjoj ediciji magazina „Biznis i finansije“.

Dunav osiguranje je u 2021. godini bilo na prvom mestu po visini premije koja je iznosila 31,6 milijardu dinara, a drugoplasirano je Generali osiguranje sa ostvarenom premijom od 23,4 milijarde dinara. Oba osiguravajuća društva su zabeležila značajan godišnji rast premije, a među prvih pet po visini premije u 2021. godini na rang listi „Finansije TOP“ slede DDOR, Wiener Städtische i Triglav osiguranje.

Prošle godine su rasla i životna i neživotna osiguranja. Osiguranje života je ostvarilo premiju od 27,1 milijardu dinara, što je više za oko milijardu dinara ili za 3,7% u poređenju sa 2020. godinom. Premija neživotnih osiguranja je porasla za 8,5 milijardi dinara, odnosno za 10,2%, dostigavši iznos od 92,3 milijarde dinara.

NEGATIVAN UTICAJ INFLACIJE NA DOBROVOLJNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

Među osiguranjima sa najvećim rastom je i dobrovoljno zdravstveno osiguranje, koje je prikupilo 1,5 milijardi dinara više premije za godinu dana, te ona sada iznosi 6,9 milijardi dinara, što je rast od 27,5%. Dobrovoljno zdravstveno osiguranje se sada, međutim, suočava sa problemima zbog negativnog uticaja inflacije na usluge u zdravstvenom sektoru.
Naime, dok su ranije osiguravači mogli da računaju da se cene zdravstvenih usluga neće menjati u periodu od godinu dana, koliko i traje polisa, sada se cene u privatnim zdravstvenim ustanovama menjaju tromesečno, ističe se u ediciji „Finansije TOP“.

RAST LIZINGA I IMOVINE U FONDOVIMA

Vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga u Srbiji je 2021. godine iznosila 550,4 miliona evra, što je rast od 35% u poređenju sa 2020. godinom i za 7,4% više u odnosu na pretkriznu 2019. godinu. Prema podacima u ediciji „Finansije TOP“, rast je nastavljen i u prvom kvartalu ove godine, kao i trend da u ukupnom finansiranju dominiraju putnička vozila, a slede komercijalna i teretna vozila, mašine i oprema.

Ukupna vrednost imovine svih otvorenih fondova u Srbiji je 2021. godine iznosila 75,4 milijardi dinara ili oko 641 milion evra, što je godišnji rast od 46%. Kao i godinu ranije, u strukturi imovine prednjače novčani fondovi sa udelom od 88%, a fondovi su najviše ulagali u novčane depozite (75%) i potom u obveznice Republike Srbije (18%), navodi se u ediciji „Finansije TOP“.

AKO UZMEŠ KAJAĆEŠ SE, AKO NE UZMEŠ KAJAĆEŠ SE

Prema procenama koje su u godišnjoj ediciji magazina „Biznis i finansije“ izneli predstavnici finansijskog sektora, nadležni u republičkoj vladi i nezavisni ekonomski analitičari, finansijski sektor u Srbiji je stabilan uprkos poremećajima koje su izazvali pandemija i rat u Ukrajini. Za razliku od prethodne finansijske krize, kada je država na saniranje posledica na finansijskom tržištu potrošila čak 900 miliona evra, finansijski sektor trenutno ne predstavlja veću opasnost za javne finansije, saglasni su analitičari.

Stručnjaci ističu da se u postojećem geopolitičkom i vojnom sukobu Srbija nalazi u vrlo nezavidnoj poziciji. Ukoliko naša zemlja ostane pri stavu da neće uvesti sankcije Rusiji i usled toga se značajnije pogoršaju njeni odnosi sa zapadnim zemljama, to bi uzrokovalo pad stranih investicija i izvoza, i otežalo zaduživanje države i privrede u inostranstvu. S druge strane, pogoršanje odnosa sa Rusijom bi takođe negativno uticalo na srpsku ekonomiju, pre svega preko visokog rasta cena gasa i mogućih nestašica, što bi se prelilo na rast troškova privrede i stanovništva, navodi se u ediciji „Finansije TOP“.

Чланак Finansijski sektor spremniji za recesiju nego u prethodnoj krizi се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Od juče agencije ne prodaju aranžmane, nemamo polise osiguranja i nemamo zakonski okvir da nastavimo da prodajemo aranžmane. Što je prodato do juče osigurano je, a sve buduće je u nekom vakuumu. Nema polise osiguranja – nema putovanja“, ističe Đukić.

Turistička grana je u Srbiji i u svetu najviše pogođena pandemijom. Nama je pad prometa veći od 90 odsto u Srbiji. Mi od marta nemamo nikakve prihode, imamo samo rashode. Pomoć od države, hvala joj na tome, nije nam pomogla, jer mi nemamo prihode, mi moramo na taj minimalac što smo dobili da plaćamo tekuće troškove, poreze i doprinose, a nemamo nikakve prihode, i ne smemo da dajemo otkaze da bismo zadržali tu pomoć, koja ističe u oktobru i veliko je pitanje šta će biti kasnije“, kaže vidno uznemiren Đukić.

Nikakav odgovor iz ministarstva nemaju

Na pitanje da li je Ministarstvo turizma reagovalo na probleme turističkih agencija sa osiguravajućim kućama, Đukić kaže da nikakvih odgovora iz ministarstva nemaju.

„Imali smo dve objave na sajtu ministarstva. Jedna je da građani provere da li agencija sa kojom sklapaju ugovor ima važeću polisu osiguranja, a nijedna nema, i sad imamo našeg ministra (Rasima Ljajića) koji kaže da neće biti oduzimane licence agencijama koje nemaju polise osiguranja. Tako da smo ovde u nekom vakuumu, prosto ne znamo šta da radimo, da li smemo da prodajemo. Ministar kaže da smemo da radimo, ali da li smemo da prodajemo?!“, pita se Đukić.

Na konstataciju da je ministar rekao da pošto osiguravajuće kuće ne žele da izdaju polise, da se pregovara sa poslovnim bankama (kod kojih je osiguranje znatno skuplje), Đukić ističe da „u ovim zakonskim okvirima mi ne možemo da radimo sa bankarskim garancijama za osiguranje turističkih putovanja, nemamo korisnika bankarskog osiguranja“, kao i da bi od 450 agencija koliko ih sada ima u Srbiji, od čega oko 100 velikih, samo dvadesetak moglo da plati bankarske garancije, tj. da polože traženi novac i nekretnine.

„Nemoguće je da 20 agencija preuzme posao 450 agencija, ni u ljudstvu ni u operativi. Skočiće cene aranžmana, neće biti putovanja kao ranije“, navodi Đukić.

Država može da reši problem

On ocenjuje da je problem lako rešiv ako se umeša država u pregovore sa osiguravajućim kućama ili „da se promeni zakon da može da se koristi ta bankarska garancija koja je stvarno preskupa“.

Ističe da osim osnovnog paketa pomoći koji je dobila cela država, turističke agencije, za razliku od hotela, nisu dobile neku drugu pomoć koja im je potrebna.

„Mi želimo da radimo, da zaposleni ostanu kod nas, da putnici i dalje putuju po fantastičnim, povoljnim aranžmanima. mi nemamo posla, a sad ne smemo ni da prodajemo ništa novo. Našli smo se u vakuumu ni krivi ni dužni, korona nas je vrlo jako udarila“, ističe Đukić.

„Kako ja da se bavim turizmom kada ne mogu da dobijem osiguranje, kako ne može država da se umeša i reši problem?!“, pita on.

Izvor: N1

Чланак Skočiće cene aranžmana i biće manje putovanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Obezbedili smo značajne popuste na polise individualnog dobrovoljnog zdravstvenog i mešovitih životnih osiguranja za fizička lica zaposlena u zdravstvu, ali i za trgovce, vozače taksi vozila i službi za dostavu, zaposlene u policiji, vojsci, Crvenom krstu i drugim volonterskim organizacijama.

Popust za ove dve vrste osiguranja se primenjuje na polise koje se ugovoraju tokom maja tekuće godine.
Popusti na ugovorena osiguravajuća pokrića za auto-kasko i osiguranja kuća, stanova i stvari u njima za sve zaposlene u zdravstvenim ustanovama su na snazi do 30.juna 2020.godine.

Wiener Städtische osiguranje kao društveno odgovorna kompanija posebno vrednuje posvećenost, istrajnost i odgovornost koju su pokazali zaposleni u zdravstvenim ustanovama, policiji, vojsci, službama za dostavu, Crvenom krstu i drugim volonterskim organizacijama tokom borbe sa pandemijom COVID-19.
Pozivamo sve zainteresovane da iskoriste nove pogodnosti za zaključenje polisa osiguranja i obezbede sveobuhvatnu zaštitu za sebe, svoje najbliže, stečenu pokretnu i nepokretnu imovinu.

Чланак Wiener Aplauz – dodatni popusti na polise osiguranja се појављује прво на Biznis i Finansije.