Penzije se u Srbiji koriste sve duže, što pokazuju i podaci Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) prema kojima su starosni penzioneri 2008. godine penziju koristili 15,5 godina a prošle godine 19.

Pritom, kako se navodi u poslednjem broju „Glasa osiguranika“, glasilu Fonda PIO dužem korišćenju penzija su više doprinele žene budući da su one 2008. godine starosnu penziju u proseku koristile 16 a 2022. godine 21 godinu, dok je kod muškaraca prosek 2008. godine iznosio 15, a prošle godine 17 godina.

Kada je reč o prosečnom stažu korisnika starosne penzije, on je 2008. godine iznosio 33 godine za muškarce, a 27 godina za žene, a 15 godina kasnije muškarci su u proseku imali godinu staža više, odnosno 34 godine, a žene 30 godina, tj. radile su u proseku tri godine duže od onih koje su se penzionisale 2008. godine.

U skladu sa prethodnim podacima, statistika pokazuje i pomeranje granice navršenih godina života starosnih penzionera kojima je pravo na penziju prestalo zbog smrti, te su tako i žene i muškarci 2008. godinu starosnu penziju u proseku koristili do svoje 75. godine, a 2022. godine muškarci su koristili starosnu penziju do 78, a žene do 79. godine života. Razlike postoje i kod pojedinih kategorija osiguranika pa starosni penzioneri iz kategorije zaposlenih imaju najviše godina staža.

Nekadašnji preduzetnici u proseku najkraće su primali starosnu penziju

Tako su 2022. godine, muškarci u proseku imali 36 godina staža, a žene 32, dok su najmanje staža osiguranja imali starosni penzioneri iz kategorije poljoprivrednih osiguranika, muškarci prosečno 22, a žene 18 godina staža.

Muškarci, korisnici starosne penzije iz kategorije samostalnih delatnosti u proseku su radili 33 a žene 29 godina. S druge strane, među korisnicima starosne penzije, najdugovečniji su poljoprivrednici koji su, prema podacima za prethodnu godinu, penziju primali u proseku 17 godina muškarci, odnosno 23 godine žene, a i muškarci i žene poljoprivrednici su starosnu penziju koristili u proseku do svoje 83. godine života.

Bivši zaposleni su penziju koristili do svoje 78 godine, muškarci u proseku 17 godina, a žene 21. Statistika govori da su, prema podacima za istu godinu, muškarci iz kategorije osiguranika samostalnih delatnosti starosnu penziju primali do svoje 76. a žene do 73. godine života, odnosno da su nekadašnji preduzetnici u proseku najkraće primali starosnu penziju, 12 godina muškarci, a žene 13 godina.

U slučaju starosnih penzionerki iz kategorije samostalnih delatnosti to je čak 10 godina provedenih u penziji manje u odnosu na starosne penzionerke iz kategorije poljoprivrednika, odnosno osam manje u poređenju sa nekadašnjim osiguranicama iz kategorije zaposlenih.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Penzije se u Srbiji koriste sve duže се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vrednost CFA Globalnog penzijskog indeksa Holandije je 85 poena, iza nje je prošlogodišnji pobednik Island sa 83,5 poena, dok je treće mesto zauzela Danska sa 81,3 poena, navodi se na veb-stranici ove organizacije.

Sve tri države su dobile najvišu ocenu „A“, a ovu ocenu je dobio još samo Izrael, prenosi „Blumberg“.

Penzijski sistemi su ocenjivani na osnovu njihove adekvatnosti, održivosti i integriteta, a u izveštaju se navodi da su penzije širom sveta pod pritiskom koji nije ranije zabeležen.
„Merser“ je analizirao penzijske sisteme 47 zemalja, a poslednje mesto je zauzela Argentina.
SAD se nalaze na 22. mestu, a Kina na 30. mestu, dok Srbija nije bila uključena u istraživanje.

Pad nataliteta dugoročno je izvršio pritisak na nekoliko ekonomija i penzijskih sistema, navodi se u izveštaju, što je negativno uticalo na rezultate održivosti za zemlje poput Italije i Španije.

Veštačka inteligencija (AI) ima potencijal da unapredi penzijske sisteme tako što će dovesti do efikasnijeg i bolje informisanog donošenja odluka, a potencijalno i do većeg realnog prinosa investicija, zaključuje glavni autor ovog izveštaja Brajan Noks.

Izvor:24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак Koja zemlja ima najbolji penzijski sistem се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći broj uplata u penzijske fondove poslodavci uplaćuju u fondove za svoje zaposlene. U drugom tromesečju ove godine primetan je rast individualnih uplata doprinosa u odnosu na prethodno tromesečje. U tom smislu postoji veliki potencijal za dalji rast broja članova penzijskih fondova i preko pojedinaca koji sve više prepoznaju značaj štednje za starost, i preko kompanija, ako se ima u vidu da tek svaki deseti zaposleni ima otvoren račun u dobrovoljnom penzijskom fondu.

Na promenu vrednosti neto imovine utiču neto uplate u fondove, isplate iz fondova i dobit koju fondovi ostvaruju od ulaganja. Kada se posmatra struktura ulaganja fondova, najviše novca uloženo je u državne dužničke instrumente (77,4 odsto).

Od ukupnih uplata 36,9 odsto odnosi se na individualne uplate, 33,4 odsto na uplate poslodavaca koji kao obveznici uplate svojim zaposlenima uplaćuju doprinose u penzijski fond, dok se 29,7 odsto odnosi na uplate preko penzijskih planova, piše u Izveštaju NBS.

Poslodavci su oslobođeni plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na uplate do 7.529 dinara po zaposlenom mesečno, navodi se u Izveštaju.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: stevepb, Pixabay

Чланак Svaki deseti zaposleni uplaćuje u privatne penzijske fondove се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zakonske odredbe ne dozvoljavaju da oni ostvare pravo na ovu vrstu primanja bez obzira na to koliko dugo su toj porodici i da li su biološka deca saglasna sa tim.

Po Zakona o PIO pravo na porodičnu penziju pod određenim uslovima pripada deci koja su rođena u braku ili van njega, usvojenoj deci, pastorcima koju je osiguranik, odnosno korisnik prava već izdržavao. Takođe, mogu da je naslede i unuci, braća i sestre i druga deca bez roditelja, odnosno ona koja imaju jednog ili oba roditelja koji su potpuno nesposobni za rad, a koju je osiguranik, odnosno korisnik prava izdržavao.

S druge strane, svima koji su zaključili ugovor o hraniteljstvu priznaje se staž osiguranja i po tom osnovu oni ostvaruju pravo na penziju kada ispune zakonom propisane uslove. Njihov staž zavisi isključivo od visine plaćenog doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Deca, porodična penzija i hranitelji

U koliko se neko hraniteljstvom bavi 15 godina neće imati isto toliko godina staža, što znači da nije bitno vreme trajanja ugovora, to jest koliko vremena se rade ugovoreni poslovi. Staž se računa tako što se iznos ugovorene naknade deli sa najnižom osnovicom za plaćanje doprinosa koja važi u momentu uplate, u skladu sa Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

Чланак Deca koja su u hraniteljskoj porodici ne mogu da naslede porodičnu penziju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prosečna penzija u Srbiji danas je oko 37.000 dinara. Sa nova dva najavljena povećanja penzija ovaj iznos biće oko 45.000 dinara. Poslednjih godina ovi iznosi rastu. Penzioneri su dobijali i jednokratnu novčanu pomoć države. Ipak, i dalje je često pitanje, koliko će nam penzija biti za 20 ili 30 godina kada se budemo penzionisali.

Ove godine stupili su na snagu novi izmenjeni uslovi za penziju. Dame sada idu još starije u penziju i njima će se granica pomerati sve do 2032. godine.

Za računanje visine penzije postoji posebna formula. Ona nije jednostavna, ali ono što je jasno jeste da je penzija veća što je veća zarada i što je više godina staža osiguranja. Praktično, bolja plata i duži staž znače i veću penziju.

Prema računici koju je za „Blic Biznis“ uradio Fiskalni savet, svi koji su 40 godina radili za minimalac od prvog januara mogu računati na penziju od oko 25.125 dinara. Danas je minimalac oko 42.000 dinara, ranijih godina bio je i mnogo manji, a ove najmanje plate u Srbiji najčešće su imali i imaju trgovci, ugostitelji, radnici u proizvodnji…

Za nekoga ko je 40 godina zarađivao 50.000 dinara, penzija će biti oko 34.000 dinara. Takođe, za platu od 70.000 dinara dobila bi se penzija od oko 44.000 dinara, a za zaradu od 80.000 dinara tokom 40 godina staža, može se očekivati penzija od oko 50.000 dinara.

Visina penzija posle najavljenih povećanja

plata minimalac (sada 42.000) – penzija 25.125
plata 45.000 – penzija 28.265 dinara
plata 50.000 – penzija 31.406
plata 55 penzija 34.546
plata 60.000 – penzija 37.687
plata 70.000 – penzija 43.968
plata 75.000 – penzija 47.109
plata 80.000 – penzija 50.249
plata 85.485 – penzija 53.694
plata 110.000 – penzija 69.093
plata 130.000 – penzija 81.655
plata 150.000 – penzija 94.217
plata 170.000 – penzija 106.780
plata 200.000 dinara – penzija 125.623
plata 255.000 dinara – penzija 160.170

*Dužina radnog staža za sve primere je 40 godina

Kalkulator penzije

Visina penzije, praktično, je jednaka proizvodu ličnog i opšteg boda.
Da bismo došli do ličnog boda, moramo da izračunamo lični koeficijent. Do njega dolazimo kada svaku našu godišnju zaradu podelimo sa prosečnim republičkim zaradama u odgovarajućim godinama, a onda zbir dobijenih iznosa podelimo sa godinama staža.

Od 1. 1. 1970. do 2002. godine zarada se uzima u neto iznosu, a od 2003. u bruto iznosu. Kad znamo koliki nam je koeficijent, njega množimo sa godinama staža i dobijamo lični bod. Na kraju dobijeni iznos pomnožimo sa opštim bodom koji od januara 2020. godine iznosi 862 dinara.

Sve druge informacije možete pročitati u velikok Blic Biznisu vodiču za penzije.

Nova pravila za penzionisanje u 2023.

2023. važe nova pravila za penzionisanje žena, što znači da svaki zahtev koji dame podnesu ovih dana, ali i svih narednih zaključno sa ovom godinom, podleže novim, rigoroznijim uslovima. S druge strane, uslovi za odlazak u redovnu penziju za muškarace ostaju isti, ali to nije slučaj i kada govorimo o prevremenom penzionisanju.

Ove godine, dame tako u starosnu penziju mogu sa 63 godine i 6 meseci života, umesto 63 godine i četiri meseca, koliko je potrebno da imaju za penzionisanje u prethodnoj godini. Potreban broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina. Primera radi, u 2015. godini dame su mogle u penziju sa 60 godina starosti i minimum 15 godina staža.

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju izmenjen je 2014. godine. Od tada se za žene svake godine menjaju uslovi za penziju i to po pravilu da se starosna granica pomera u rasponu od dva do šest meseci godišnje. I tako sve do 2032. godine kada će dame moći da idu u penziju sa 65 godina starosti, godinu dana i deset meseci duže nego danas.

Godine života kao uslov za osiguranike žene praktično će rasti narednih 9 godina kada će kriterijumi za žene i muškarce biti izjednačeni – 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.

S druge strane, muškarci u starosnu penziju u narednoj godini idu po starom – sa 65 godina života i 15 godina staža upisanog u radnu knjižicu.

Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju izmenjen je 2014. godine. Od tada se za žene svake godine menjaju uslovi za penziju i to po pravilu da se starosna granica pomera u rasponu od dva do šest meseci godišnje. I tako sve do 2032. godine kada će dame moći da idu u penziju sa 65 godina starosti, godinu dana i deset meseci duže nego danas.

Izvor:Blic Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Skala za obračun penzija na osnovu primanja tokom radnog veka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Direktor Fonda PIO Relja Ognjenović je izjavio da je ovo značajan suficit u odnosu na prethodne godine, kada se Fond vrlo često suočavao sa budžetskim deficitom.

„Ovo je naročito važno kada se ima u vidu da su u januaru 2022. penzije povećane za 5,5 odsto, a potom je bilo i vanredno usklađivanje za devet procenata. Takođe je svim korisnicima Fonda isplaćena jednokratna pomoć u iznosu od 20.000 dinara. Za usklađivanje penzija u prethodnoj godini, od ukupno skoro 15 odsto i za isplatu novčanog iznosa kao uvećanja uz penziju, Fond nije imao nikakve dodatne dotacije iz republičkog budžeta“, rekao je on.

Šta je doprinelo boljem poslovanju PIO fonda?

Za prvih 10 meseci prošle godine prihodi od doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje su bili veći od planiranih za 12,28 milijardi dinara, odnosno 2,32 odsto, a razlozi za to se nalaze u nominalnom rastu zarada i stalnom rastu registrovane zaposlenosti.

Zbog rasta uplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, od maja iz republičkog budžeta nisu povlačena nedostajuća sredstva za isplatu penzija korisnicima iz kategorije zaposlenih. Ovde treba imati u vidu da penzioneri iz kategorije zaposlenih čine 84,8 odsto od ukupnog broja penzionera i da imaju najveću prosečnu penziju od svih kategorija penzionera.

Izvor: Tanjug, Politika

Чланак Prošle godine PIO fond ostvario suficit od pet milijardi dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Kada se pogledaju ankete javnog mnjenja od Amerike preko Evrope, vidi se da mladi ne samo u Srbiji pokazuju veliku dozu nepoverenja u javne penzijske sisteme, a zapravo sa ekonomskog stanovišta nema razloga za to. Javni penzijski sistemi su, da ne kažemo najbolje, ali svakako najmanje loše rešenje koje mogu imati države poput Srbije u uslovima demografskog starenja, kaže za Tanjug Nikola Altiparmakov.

Pojašnjava da demografsko starenje znači da se rađa manje dece, da ljudi duže žive što je, kako kaže, samo po sebi dobra stvar i da bi kako duže živimo, trebalo i duže da radimo.

Državni penzijski sistem zasnovan na principu tekućeg finansiranja kakav je i naš i gde se penzije isplaćuju od doprinosa koje za penzijsko i invalidsko osiguranje uplaćuju sadašnji radnici, prema oceni člana Fiskalnog saveta Srbije Nikole Altiparmakova nije loš kao što se često može čuti, ima svoje ekonomske vrline i bolju perspektivu nego što se obično misli.

Sagovornik Tanjuga navodi da postoje nerealna očekivanja od javnog penzijskog sistema, ali da ima nerealnih očekivanja i od privatnih penzijskih sistema.

Inflacija

„To potvrđuju i ovogodišnji podaci, jer imamo kumulativno povećanje penzija za 20 odsto iz državnog fonda, a sa druge strane privatni penzijski sistemi imaju nominalni pad vrednosti od tri, četiri odsto, pa kada se na to doda inflacija od 15 odsto, postoji realni pad štednje u privatnim penzijskim fondovima u Srbiji od 20 odsto, kaže Altiparmakov.

Dodaje da je podložnost inflaciji stara boljka privatnih penzijskih sistema i da ona veoma brzo topi vrednost akumulisane štednje u njima, zbog čega je recimo Nemačka pre više od 60 godina svesno odlučila da napusti sistem kapitalisanja i pređe na sistem tekućeg finansiranja.

Pojašnjava da je to urađeno upravo zbog ekonomskih vrlina državnog penzijskog sistema, koji nikako nije samo protočni boljer, kako se, naročito među mladima smatra, a jedna od najvećih je njegova otpornost na inflaciju.

Uvođenje obaveznog dopunskog penzijskog osiguranja

„Javni penzijski sistemi su mnogo otporniji i pružaju mnogo bolju zaštitu od inflacije nego što je slučaj sa privatnim sistemima“, ocenjuje Altiparmakov.

Ističe da je to jedan od brojnih razloga zbog kojih se preza od uvođenja obaveznog dopunskog penzijskog osiguranja.

„Osim toga obavezni privatni penzijski fondovi imaju ogromne troškove, a iskustva dosta zemalja Istočne Evrope su pokazala da su koristi od njih male i zato su i Mađarska i Poljska, koje su prve uvele obavezne privatne penzijske fondove, ukinule ih, a druge zemlje poput Slovačke, Bugarske, Litvanije, Estonije Letonije su ih smanjile u velikoj meri“, navodi Altiparmakov, uz opasku da se ispostavilo da su Srbija i Slovenija bile u pravu kada nisu ni išle u smeru uvođenja privatnih penzijskih fondova.

Na pitanje šta je najbolje rešenje za obezbeđivanje finansijske sigurnosti u starosti kada državna penzija nije dovoljna, sagovornik Tanjuga kaže da jednostavnog rešenja nema, ali da je svakako dobro da radimo što duže možemo i da se po mogućnosti štedi.

Prosečna penzija 37.000 dinara

Ukazuje, međutim, da značajan deo građana ne može da dodatno štedi i da bi oni trebalo da znaju da će za njih, uostalom kao i za one boljestojeće, uvek tu biti javni penzijski sistem da ih zaštiti.

Dodaje da računice pokazuju da i naš državni penzijski sistem sa poslednjim povećanjima, za nekoga ko radi 40 godina i prima prosečnu platu obezbeđuje penziju koja iznosi oko 58 odsto plate koju je primao dok je radio.

„Prosečna penzija će sa januarskim povećanjem iznositi oko 37.000 dinara. Međutim, kada se zna da u prosek ulaze i invalidske i porodične penzije, koje ga obaraju, i da penzioneri kod nas u proseku imaju po 32 godine radnog staža a ne punih 40, onda bi prosečna primanja starosnih penzionera, koji su primali prosečnu platu i radili 40 godina staža, bila veća od 45.000 dinara“, navodi Nikola Altiparmakov.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Šta je najbolje rešenje za obezbeđivanje finansijske sigurnosti u starosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Gordana Matković programska direktorka Centra za socijalnu politiku i profesorka FEFA fakulteta ističe da taj problem može da se reši na dva načina – uvođenjem socijalne penzije koja bi se dodeljivala bez obzira na imovinsko stanje svim starijima bez prihoda ili kao dopuna malih prihoda, dok je drugi način – novčana socijalna pomoć uz proveru imovinskog stanja domaćinstva, ali i uz prethodno relaksiranje imovinskih kriterijuma, poput vlasništva nad zemljištem.

Tek u 27. godini života prihodi od rada u Srbiji nam postaju veći od potrošnje, dok nam već sa navršenih 58 godina potrošnja premašuje prihode od rada, pokazuje jedno istraživanje Republičkog zavoda za statistiku. To, prema rečima Gordane Matković, znači da imamo svega 31 godinu da obezbedimo i izdržavamo i one mlađe od nas i suštinski se obezbedimo za starost.
„Taj period gde se ostvaruje prihod od rada veći od potrošnje je kratak“, ističe Matković.

Granica za odlazak u penziju stalno se pomera naviše.

„Narednih godina, međutim, starosna granica ne bi trebalo da se dodatno pomera, kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.

Prema mišljenju Gordane Matković, važno je posmatrati i da li se ljudi povlače rano sa tržišta rada.

„Ako je staž efektivno kratak, onda je to problem. Mali je deo rešenja u okviru penzijskog sistema. Te mere ne vrede, ako ti ljudi nemaju šansu da rade, da se zaposle, već jedva čekaju da se povuku ili će im poslodavac ukinuti radno mesto. O svemu tome treba voditi računa“, ističe Matković.

Žene isključene iz osiguranja

Koncept socijalne penzije, koja u Srbiji još ne postoji, zapravo podrazumeva da se penzija isplaćuje iz budžeta starijim građanima koji nisu uplaćivali doprinose – ili bar ne dovoljno dugo da steknu uslove za penziju.

„Kada je reč o socijalnim penzijama, zapravo su žene te koje su isključene iz osiguranja. Preko 80 odsto čine žene u ukupnoj populaciji starijih od 65, odnosno 70 godina koje nisu korisnice penzija“, navodi Gordana Matković.

Kako ističe, gotovo su sve zemlje u regionu uvele socijalnu penziju – neke na veoma skroman način, neke to pitanje rešavaju u okviru novčane socijalne pomoći.

Proširiti novčanu socijalnu pomoć

Nikola Altiparmakov podseća da je Fiskalni savet radio analize kako se postojeći sistem novčane socijalne pomoći može proširiti relaksiranjem uslova, pre svega u smislu vlasništva nad zemljištem, tako da i ugroženi stariji ljudi naročito u ruralnim sredinama ostvare pravo na novčanu socijalnu pomoć.

„Budžetski je to prihvaljtiljvo, reč je o rashodima od jedne do dve milijarde i to je nešto što mislim da može biti razmatrano“, istakao je Altiparmakov.

Podsetimo, Fiskalni savet je u septembru, u okviru Predloga mera socijalne i poreske politike za smanjenje nejednakosti i rizika od siromaštva u Srbiji, naveo da podaci pokazuju da se u široj javnosti preuveličava broj i materijalna ugroženost starih lica bez penzijskih primanja, dok nije dovoljno prepoznata ugroženost starih lica sa niskim penzijama i izdržavanim članovima porodice, naročito u ruralnim delovima zemlje.

„Potrebno je relaksirati previše rigorozne imovinske kriterijume za primanje novčane socijalne pomoći u slučaju staračkih domaćinstava, poput povećanja dozvoljenog zemljišnog poseda sa jednog na 10 hektara. Kao dodatnu podršku predlažemo ukidanje obaveze plaćanja PIO doprinosa za poljoprivredna domaćinstva koja poseduju manje od 10 hektara zemljišta“, deo je predloga Fiskalnog saveta.

115.000 lica starijih od 65 godina ne primaju penziju

Kada je reč o broju starijih građana koji bi bili „kandidati“ za socijalnu penziju,

„Podaci pokazuju da u Srbiji ima 115.000 lica starijih od 65 godina koji ne primaju penziju. Međutim, važno je naglasiti da je materijalno stanje starih lica bez penzije veoma heterogeno i da se većina njih zapravo ne može smatrati materijalno ugroženim jer se nalaze iznad dohodovnog cenzusa za primanje novčane socijalne pomoći. Konkretno, od 115.000 starih koji ne primaju penziju, 16.000 njih se nalazi iznad cenzusa za primanje novčane socijalne pomoći usled sopstvenih prihoda iz drugih izvora (najčešće od rada), dok 75.000 starih bez penzije živi u domaćinstvima gde drugi članovi imaju primanja iznad dohodovnog cenzusa za novčanu socijalnu pomoć. Ostaje dakle 24.000 lica starijih od 65 godina koji ne primaju penziju i čiji su dohoci manji od cenzusa za ostvarivanje prava na novčanu socijalnu pomoć“, naveo je Fiskalni savet.

A, od tih 24.000 dohodovno ugroženih starih lica bez penzijskih primanja, samo trećina prima novčanu socijalnu pomoć, navodi Fiskalni savet:

„Iako raspolažu prihodima manjim od dohodovnog cenzusa, oko 16.000 starih lica bez penzijskih primanja ipak ne ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć, što se može objasniti ili njihovom neaktivnošću, odnosno neznanjem u pogledu prava na socijalnu pomoć (što je poseban problem edukacije i aktivacije ugroženih građana, čija analiza prevazilazi okvire ove studije) ili neispunjava“, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Da li Srbija može da uvede socijalne penzije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neto imovina fondova na kraju drugog tromesečja je iznosila 47,8 milijardi dinara i bila je niža za 2,2 odsto nego na kraju prethodnog tromesečja.

Ukupne uplate u drugom kvartalu su iznosile 943,86 miliona dinara, a članovi su povukli 947,97 miliona dinara.

Struktura ulaganja imovine fondova u ovom periodu se nije znatnije promenila u odnosu na prethodni, pa su najveći udeo imale državne obveznice, koje su činile 75,3 odsto ukupne imovine.

Sredstva na kastodi računima i proceni depoziti banaka činili su 9,2 odsto a akcije 15,1 procenat.

Nije se promenila ni struktura korisnika po polu i iznosu njihovih sredstava jer su većinu činili muškarci, koji u ukupnom broju korisnika učestvuju sa 57,1 odsto.

Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju drugog tromesečja je iznosila oko 47 godina, a najviše je bilo korisnika između 40 i 60 godina, oko 62 procenta.

Od ukupnih uplata 38,4 odsto su činile individualne uplate, a 33,6 odsto uplate poslodavaca koji kao obveznici svojim zaposlenima uplaćuju doprinose u penzijski fond, dok se 28 odsto odnosilo na uplate preko penzijskih planova.

Ukupan iznos uplata u dobrovoljne penzijske fondove u drugom kvartalu je iznosio 0,94 milijarde dinara, navode iz NBS.

Dodaju da, iako najveći broj uplata realizuju poslodavci, koji plaćaju za svoje zaposlene, primetan je i rast individualnih uplata doprinosa, izuzev tokom poslednja dva tromesečja ove godine, kada su smanjene individualne uplate.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Ukupno 9,5 odsto zaposlenih uplaćuje u dobrovoljne penzijske fondove се појављује прво на Biznis i Finansije.

Godišnji statistički podaci Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje pokazuju da je od 2008. do kraja 2021. dupliran broj penzionera samostalnih delatnosti i to sa 50.959 na 104.045 dok je vidno opao broj zemljoradnika koji primaju prinadležnosti i to sa 222.986 na 150.601.

Kada je reč o penzionerima penzijskog fonda zaposlenih tu se beleži standardan rast. Od 2008. do 2021. taj broj se sa 1.306.394 povećao na 1.405.814 najstarijih.

Kada se pogleda struktura korisnika penzija, računajući sve kategorije, vidi se da je najveći pad zabeležen kod invalidskih penzionera. Tako je u 2008. njihovo učešće u ukupnom broju penzionera iznosilo 22,9, a danas oko 15 procenata. Rast broja beleži se kod starosnih penzionera i to sa 55 odsto na 64,9 procenata, dok je kod porodičnih penzija taj procenat gotovo identičan onom od pre 13 godina. Tada je učešće ovih penzionera u ukupnom broju bilo 22,1 a danas oko 20 procenata.

Zanimljivo je da je podatak o kretanju odnosa broja onih koji uplaćuju doprinose (zaposlenih) i broja penzionera i dalje daleko do idealnog. Naime, stariji pamte da je svojevremeno na tri zaposlena dolazio jedan penzioner. Ali je u međuvremenu taj odnos smanjen. U 2008. na jednog zaposlenog dolazilo je 1,8 penzionera. Danas je odnos jedan prema 1,7. U brojkama to je 1.660.460 penzionera na 2.758.893 osiguranika. Taj odnos je bio znatno drugačiji od 2012. do 2016. godine kada je primera radi bilo 1.420.892 penzionera i 2.053.249 osiguranika ili odnos 1 : 1,4.

Najčešći uzrok invalidnosti su bolesti sistema krvotoka i tumori

Podaci o kretanju učešća prosečne penzije u prosečnoj zaradi bez poreza i doprinosa pokazuje krivu koja stalno pada. Tako je u 2008. godini za sve kategorije penzionera ovo učešće bilo 53,9 da bi krajem prošle godine palo na 44,6 procenata. Ako se posmatra pojedinačno po kategorijama kod penzionera PIO fonda zaposlenih se beleži pad sa 59,7 na 47,5 odsto, kod samostalaca sa 57,9 na 42,8 i kod poljoprivrednika sa 22,1 na 19,2 procenta.

Kao najčešći uzrok invalidnosti za sve kategorije penzionera navode se bolesti sistema krvotoka i tumori. Loša stvar je što broj obolelih od tumora raste od 2012. Kako pokazuje statistika PIO fonda sa 26,3 odsto porasla je na 31,2 odsto. Dok je kod bolesti krvotoka sa 30,4 pala na 27,7 procenata.

Na trećem mestu po obolevanju zbog čega se ide u invalidsku penziju su bolesti mišićno-koštanog sistema i ostale bolesti, dok su na četvrtom mestu duševni poremećaji. Ali se i tu beleži pad sa 10,4 u 2012. godini na 8,8 procenata u decembru 2021. Zabrinjava, međutim, podatak da raste procenat obolelih od tumora kod poljoprivrednika i za deset godina sa 23,3 na čak 35,3 odsto.

Među onima koji primaju penziju je i oko 75.755 penzionera koji su to pravo ostvarili po opštim i posebnim uslovima. Tu se misli na učesnike NOR-a pre 1943, nosioce spomenice 1941. kao i na pripadnike bivših saveznih organa MIP-a i MUP-a. Tu su i akademici, rudari, primaoci administrativnih penzija, republički MUP nosioci spomenice posle 1943 godine…

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Statistika kaže 1.660.460 penzionera na 2.758.893 osiguranika се појављује прво на Biznis i Finansije.