Samo nedelju dana uoči početka Prvog svetskog rata, cene su mirovale, a tržišta novca, deonica, obveznica i dragocenih metala jedva da su davala bilo kakvu naznaku haosa koji će uslediti. U sledećem trenutku, sve je izmaklo kontroli i surovi kontrolori kapitala shvatili su šta znači rat. Veliki rat.

Nešto više od sto godina kasnije, svedočimo sve učestalijoj pojavi sukoba u svetu koji više gotovo da nema tačku na planeti do koje nije stigao kapitalistički poredak kao krajnji ishod razvoja zapadne civilizacije i početak njenog kraja koji neminovno vodi u veliko finale sudara između sila novca i krvi.

U međuvremenu, veza između novca i krvi preplitaće se u fazama koje će dovoditi do nesumnjivog uticaja između ostalog i na finansijska tržišta.

Investitori u ratove

U najgorem scenariju, svet se već nalazi na pragu trećeg svetskog rata, a uvertira je počela nagomilavanjem ruskih trupa uz ukrajinsku granicu koja je, nedugo potom, pređena.

I dok su oči celog sveta bile uprte u Ukrajinu, a pored pažnje, zasuto je ili bi se moglo reći čak i uloženo dosta oružja i novca, na scenu je stupio još jedan konflikt, na prvi pogled regionalni, ali kako vreme protiče javljaju se i drugi zainteresovani za preskakanje konopca i uletanje u ring poput kečera koji su samo zabavna varijanta nameštene tuče. U stvarnom svetu, veliki igrači igraju na veliko.

Sukob Izraela i palestinskog Hamasa preti da pređe u rat širih razmera. Najveći investitori u oba konflikta su Amerikanci čija je vojna podrška ključna za opstanak Izraela i Ukrajine. Pored toga, sve su učestalije vesti o napadima na američke vojne baze u Siriji i Iraku.

Ukoliko i Kina odluči da iskoristi prašinu koja se podigla i pokuša da vojnim putem povrati kontrolu nad Tajvanom, Amerikanci bi se mogli naći upleteni u najmanje tri sukoba na različitim stranama sveta. Za ostatak sveta svakako bi se povećao rizik da se ratovi isprepliću i pretvore u mnogo razornije sukobe.

U ovakvom scenariju tokovi novca deluju kao nešto što je u drugom planu pred užasom kakav bi globalni konflikt mogao da stvori, ali to je samo na prvi pogled.

Ekonomija i tržište

Investitori širom sveta već uveliko razmatraju kakav bi uticaj na tržište izazvao svetski rat. Ovakva mogućnost do sada nije izazivala veće potrese, ali tržišta su već duže vreme više opterećena strahom nego pohlepom, pa uz manje investicija ima i manje rizika.

Veća suma novca na štednji donosi i veću kamatu

Indeksi deonica padali su tri meseca uzastopno u SAD, Evropi i Kini iako se ovakav trend može objasniti i situacijom u mirnodoposkim uslovima.

Situacija na tržištu ne deluje kao da je na delu panika kakva bi se mogla očekivati u predvečerje svetskog rata. Zapravo, svetska ekonomija funkcioniše kao da su šanse za tako nešto ravne nuli. Isto onako kako je to bilo samo nekoliko dana uoči početka Prvog svetskog rata.

Treći svetski rat

Istorijski gledano, u slučaju da veliki investitori predvide mogućnost izbijanja trećeg svetskog rata, teško da bi mogli dalje anticipirati kuda bi takav sukob odveo svet, a kamoli kako bi u tom slučaju mogli da profitiraju.

Najlakši način da se to shvati je da zamislite sebe u 1914. godini sa sve saznanjem da će uskoro izbiti Prvi svetski rat. Potrebno je da brzo investirate svoje uloge znajući da će kroz nekoliko nedelja glavne berze od Njujorka, Tokija, Londona ili Rima biti zatvorene na neodređeni period. Da li bi ijedna investicija ostala sigurna? Da li bi državne obveznice bile sigurne i čije i da li biste izbegli bankrot usred krize likvidnosti koja bi pogodila većinu država? Da li biste uložili u ruske obveznice koje će nekoliko meseci kasnije pod komunističkom revolucijom potpuno izgubiti vrednost?

Rat, gledano iz ugla investitora, bankara i najbogatijih ljudi na svetu uključuje prevelik nivo neizvesnosti koji je daleko van dometa izračunljivog rizika na koji se većina profitera navikla. Tom treba dodagi i činjenicu da su prethodni svetski ratovi nosili prilično nejasne pouke za kasnije.

Optimalni pristup za investiranje 1914. godine podrazumevao je kupovinu robe i američkih deonica, a prodaju evropskih obveznica, deonica i valuta. Ovakav pristup, međutim, pokazao se kao potpuno bezvredan kasnih tridesetih godina. Investitori su tokom tridesetih pokušali da nauče nešto iz istorije. Očekujući još jedan svetski rat, prodali su evropske deonice i valute, ali ovaj rat imao je drugačije pobedničke investicije. Britanske deonice i državne obveznice ovog puta bile su su bolje od američkih.

Oružje i pohlepa

Danas postoji veći i strašniji izvor nesigurnosti, budući da mnoge potencijalno zaraćene sile poseduju nuklearno naoružanje. Finansijski gledano, to ima malo značaja jer u nuklearnoj katastrofi investicije teško da bi imale neku posleratnu vrednost.

Iako ratovi nesumnjivo donose profit, naročito zemljama čija je ekonomija u najvećoj meri zavisna od vojno-industrijskog kompleksa poput SAD, teško da bi investitori smeli da se odvaže i isprovociraju situaciju koja bi mogla da se otme kontroli.

Pretnja ratom i mogući sukob veća su misterija za investitore nego za vojne generale koji bi u tom slučaju imali neku vrstu kontrole.

U slučaju ratne katastrofe, budući istoričari mogli bi da se čude očiglednoj bezbrižnosti današnjih investitora upravo onako kako mi posmatramo događaje od pre sto godina posle kojih je imalo šta da ostane narednim generacijama. Imajući u vidu razornu oružanu moć kakvom čovečanstvo danas raspolaže budućnost bi bila prilično upitna. U svakom slučaju, pohlepa i oružje nalaze se na istoj strani u savezu koji pali varnice pred buretom baruta nepredvidivog dometa.

Izvor: Politika
Foto: Pixabay

Чланак Pohlepa i oružje nalaze se na istoj strani се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svetska energetska kriza kao posledica rata u Ukrajini i sankcija Rusiji, izazvala je nezapamćen rast cena gasa, a posledično i inflaciju širom planete.

Međutim i pored objektivnih činjenica koje utiču na rast cena, postoje i neki detalji koji nisu logični makar kada su u pitanju sirova nafta i njeni derivati.

Cena nafte je s početkom sukoba u Ukrajini očekivano porasla. Međutim, za razliku do gasa nije poobarala sve rekorde, već je to bilo najviše 50 odsto, a već više od mesec dana nafta ima nižu ili istu cenu kao pre početka sukoba u Ukrajini. Uprkos tome cene naftnih derivata su ostale visoke padajući daleko sporije nego što je to slučaj na berzi. Uz mega profite na gasu, najveće svetske korporacije su sredinom godine podelile bonuse zbog rekordnih zarada.

Rat je nekom majka, a nekom maćeha

Goran Radosavljević, ekonomista i profesor na fakultetu FEFA ističe da se to odnosi na sektore nafte i gasa, bilo da su u pitanju domaće ili strane kompanije.

„Rat je nekom majka, a nekom maćeha. Ovog puta su dobro prošle kompanije koje u svom delu poslovanja imaju vađenje, preradu i trgovinu sirovom naftom i gasom. Oni koji se bave samo trgovinom nisu bili srećne ruke jer su trgovinske marže zbog rasta cena bile ograničene na sedam dinara po litru“, kaže Radosavljević.

Kompanija Ekon mobajl (EkkonMobil) je nedavno objavila rekordni profit od 17,85 milijardi dolara za drugi kvartal 2022. godine što je brojka skoro četiri puta veća nego što je bio slučaj godinu dana ranije. I ostali giganti, poput Ševrona (Chevron) i Šela (Shell) su srušili svoje prethodne rekorde. Ševron je zaradio rekordnih 11,62 milijarde dolara, a Šel je ostvario dobit od skoro 11,5 milijardi dolara i obećao je da će akcionarima isplatiti 7,4 milijardi dolara.

Kao što se vidi, korist od rasta cena izazvanih ratom u Ukrajini iskazala se u milijardama dolara viška na računima velikih kompanija, dok su građani iz svog džepa pokrivali rekordna poskupljenja i rekordne profite.

Neto dobit NIS za polovinu 2022 – 43,71 milijardi dinara

Prema izveštaju o poslovanju u prvoj polovini 2022. godine NIS je zahvaljujući povećanoj ceni, obimu prodaje i distribucije ostvario ukupan profit od 66,24 milijarde dinara, dok je neto dobit 43,71 milijardu dinara. Proizvodnja je ostala na istom nivou, dok je uplaćeni porez za 24 odsto veći nego u prvoj polovini prošle godine.

Radosavljević smatra da je bilo za očekivati bilo da će velike cene doneti veliki profit.

„Naravno da su menadžeri kompanija to predstavili kao svoj fantastičan uspeh i naplatili visoke bonuse. I akcionari nisu bili nesrećni jer su podeljene dividende. Država je naplatila veće poreze, a jedini koji su sve to platili su suštinski građani. Nažalost, to je uvek tako“, kaže on.

Prema Vojislavu Vuletiću, predsedniku „Udruženja za gas“, ovakav ishod je posledica politike koja je izazvala sadašnju situaciju i smatra da je trenutno Evropa u najvećem problemu.

„Naravno da će da se sve prevali na običnog čoveka. Sankcije Zapada su uvedene da bi se naparavila šteta Rusiji, a sada vidim da je veća šteta napravljena Evropi“, kaže Vuletić za N1.

On ističe da je politička volja donela odluku da se zabrani prodaja ruske nafte, a zatim se dozvoli da npr. grčki brodovi prevoze tu naftu i prodaju je.

„To je sve jedan veliki bezobrazluk, gde će običan narod, odnosno svi mi da nadrljamo zbog toga, pre svega u Evropi. Pre neki dan su u Bajkonoru Amerikanci i Rusi lansirali satelit sa zajedničkom posadom, a s druge strane su u sukobu. Obe zemlje žive i rade kako hoće, a Evropa ostaje sirota zato što nije samostalna i zbog toga ima veliku štetu“, ocenjuje Vuletić.

Tako su se mnoge evropske zemlje u borbi za alternativu ruskom prirodnom gasu okrenule ka SAD, podižući cene prirodnog gasa na globalnom nivou, a posebno onome iz SAD. Od početka 2022. godine, akcije Ekkona i Chevrona porasle su oko 46%, odnosno 26%.

Vuletić očekuje da će cene i dalje biti visoke i podseća da ako poskupi nafta sledi i poskupljenje brojnih proizvoda koji imaju veze sa naftom, bilo da se radi proizvodnji, transportu ili distribuciji, a to je većina proizvoda široke potrošnje.

Slično stanje je bilo u Srbiji. Cene benzina u Srbiji su u odnosu na period kraja juna i početka jula manje za nekih 30-ak dinara. Tada je benzin koštao 205 dinara, a dizel oko 220. Podsetimo, u januaru, pre početka rata u Ukrajini, litar benzina je koštao 165 dinara, dok je dizel bio oko 173 dinara.

Subvencije za fosilna goriva rastu

Globalne javne subvencije za fosilna goriva 51 najrazvijenije ekonomije skoro su se udvostručile u 2012. godini na ukupno na 700 milijardi dolara. Većina subvencija je iskorišćena za smanjenje cene koju plaćaju potrošači.

Očekuje se da će subvencije još više porasti 2022. godine, pošto je ruski rat u Ukrajini doveo cene energije još više.

„Značajno povećanje subvencija za fosilna goriva podstiče rasipničku potrošnju, ali ne mora nužno da dopre do domaćinstava sa niskim prihodima“, rekao je Matijas Korman iz istraživačkog tima OECD koji su napravili ovu studiju.

Država se tokom proleća i leta odricala dela akciza koje su prema mišljenju Gorana Radosavljevića mogle da budu i veće. Podseća da se radilo o 10, najviše 20 odsto, a da se država odrekla većeg prihoda samo kada je u pitanju dizel za poljoprivredu.

„Po mojoj proceni mislim da je nedovoljno. Moglo je mnogo više. Iako su sa druge strane imali limitiranu dobit u sektoru maloprodaje i veleprodaje zbog ograničenja cena, visoke cene uticale su i na poslovanje NIS-a koji je u prvoj polovini ove godine ostvario rekordan profit iz istih razloga kao što su to učinile druge kompanije“, zaključio je Radosavljević.

Ekonomija je danas takva, zaraditi više u trenutku krize nije neobično. Ono što „bode oči“ običnim ljudima jesu ogromni, rekordni profiti. Neki bi rekli da je to i gotovo pa uvreda za stotine miliona širom planete koji se bore da prežive uz galopirajuće cene, pre svega generisane cenom gasa i nafte.

Ljudi širom planete suočavaju sa naglim padom standarda kakav nije viđen decenijama, dok ostaje nepoznato da li će se teret rasporediti uravnoteženije.

Izvesno je da će ogroman broj teško izdržati sva poskupljenja. Smanjena kupovna moć vodi i smanjivanju aktivnosti na tržištu, manjem standardu ali i profitu, a to je razvoj situacije koji gotovo nikome ne odgovara.

Izvo: N1

Foto: Pixabay

Чланак Naftne kompanije zarađuju a teret krize snose građani се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Grabili su što bi im dopalo šaka, sve do čega se moglo doći. To je prosto bila pljačka bez nasilja, teže ubistvo u većim razmerama, a ljudi su slepo srljali u smrt kao što i treba da bude sa onima koji dirnu tamu”, piše englesko-poljski romanopisac Džozef Konrad.

U kultnom romanu „Srce tame“ Konrad je, inspirisan u njegovo doba aktuelnom belgijskom aferom u Kongu, stvorio ep o Kurtcu i pohlepi belog čoveka, koja će doživeti tako mnogo citata. Retko se pak pominje da je otvarajući roman Marlouvom pričom o Rimljanima koji dolaze u Britaniju i koja je paralela crnom Kongu, Konrad govori o pohlepi ne samo kao uništitelju već i kao sili koja donosi civilizaciju u varvarsku zemlju.

Pohlepa kao pokretač kapitalizma

Pohlepa je, ne samo u literaturi, nego i u mnogim stručnim radovima, shvaćena kao važan element poretka – grozan ljudski porok i jedna od najnižih ljudskih slabosti koja u krajnjem ishodu ipak pomera svet napred. Nakon Napoleonovih ratova, onda kad su revolucionarni, odnosno ratovi protiv pohlepe viših klasa protutnjali svetom, pohlepa pokreće kapitalizam, raspaljuje peći industrijalizacije, dok bankarstvo dobija svoju stvarnu moć, postajući finansijski pogon civilizacije.

Bankarstvo se inače menja od XIV veka kad velike italijanske, hrišćanske porodice, poput Medičijevih, osnivaju svoje banke i zgrću čudovišno bogatstvo. Vremenom, u Evropi počinje da se trguje dugovima, a holandske banke finansiraju prekomorske ekspedicije koje evropsku pohlepu šire na nove kontinente.

Kolumbo, a kasnije i brojni drugi moreplovci, u prekomorske zemlje odlaze gonjeni pohlepom svojih kraljeva, a potom i kompanija kao što je zloglasna i svemoćna East Indies Company. Ishod je poznat – zatečene civilizacije bivaju isisane finansijski i vojno. Ekstremno oktrutna završnica ovog procesa odigrava se tokom i krajem XIX veka, u novim kolonijama, sa Kongom u srcu tame.

Petak trinaesti za bankare

Međutim, pohlepa odnosi žrtve i na drugoj strani, u velikim društvenim promenama koje prethode novom svetu. Opterećen smrću, sve više prožet strahom, čovek srednjeg veka vidi opasnost u čitavim grupama, a jedna od njih su svakako i oni koji su pohlepni. Sa tim se menja odnos prema pohlepi, a otpor prema njoj postaje značajna društvena sila.

Tradicionalno, prve žrtve jedne takve hajke na pohlepu su templari, kao prvi pravi bankari nakon Starog Rima. U petak 13. oktobra 1307. godine, francuski kralj Filip će, u želji da se obračuna sa templarima kao finansijskom silom, a pod izgovorom različitih grehova, a posebno pohlepe, uhapsiti, a potom surovo kazniti templare spaljivanjem na lomači.

Red će biti ukinut, mada će razne tradicije i mitovi dugo potom opstati, uključujući i onaj o petku trinaestom. Stihijski progon Jevreja širom Evrope uskoro će poprimiti elemente ovog progona, a pogromi će dobiti novi povod – pohlepu koja više nije lična, nego kolektivna, pohlepa sa grupnim predznakom.

Getoizirani i sa pravom boravišta u slobodnim gradovima, jevrejski bankari poput Šekspirovog Šajloka, prevrtljivog i škrtog, iz drame Mletački trgovac, postaju simbol prezrenja i navodni glavni razlog teškog života sitne vlastele i prve buržoazije. U XVII i XVIII u svim evropskim centrima pojaviće se takozvani Hofjuden, dvorski Jevreji, koji pozajmljuju novac vlasteli, dok sa uspešnošću njihovih poslova raste antisemitizam, koji se izgovara upravo grehom pohlepe. To će na kraju poslužiti i kao jedno od čudovišnih opravdanja za Hitlerov holokaust – obračun sa jevrejskom pohlepom.

Personifikacija pohlepe

Simboli pohlepe se polako menjaju kroz vekove, ali snaga mržnje prema njima nikad nije zanemarljiva. U drugačijem scenariju, ali sa istom epizodnom ulogom – pohlepom, obračun sa raskalašnošću crkve i Prvog staleža dovodi do pozitivnog preokreta – buržoaske revolucije u Francuskoj, samo jednu deceniju nakon što američke kolonije kreću u rat protiv pohlepnog britanskog kralja Džordža.

U uslovima prve industrijalizacije, kada društvena raslojenost i nepravda nikad nije bila veća u Evropi, pohlepa ponovo postaje lična. Simbol pohlepe se rađa kao Dikensov Ibinizer Skrudž, škrti starac koji u “Božićnoj priči” sreće tri božićna duha koji mu pokazuju kako vodi pogrešan život, nasuprot radosti koju osećaju oni koji nisu ovisni o novcu.

Njegov je lik bizaran, ali tragičan jednako kao istorijski preuranjeni Molijerov tvrdica Harpagon, Sterijin Kir Janja ili Gospođica iz istoimenog beogradskog romana Ive Andrića. Ovi junaci koji u novcu vide jedini smisao, daju sliku onoga što škrtost i pohlepa predstavljaju za čoveka XIX i ranog XX veka – bolest zavisnosti o novcu.

Šta je za vas blago?

Moćne porodice ovog doba, kao što su Rotšildi u Evropi i preduzimači kao Dž. P. Morgan u Americi poseduju finansijske imperije koje grade pruge, industrijalizuju gradove i donose nove tehnologije, uporedo stvarajući i veliki socijalni jaz između društvenih klasa.

Uskoro to opet postaje ključno političko pitanje, koje će se kroz splet malih evropskih revolucija i buna u dugom XIX veku, okončati u 1917. godini, tokom hladnog novembra ispred Zimskog dvorca u Petrogradu. Nova revolucija donosi novu ideju – društveni sistem sasvim lišen pohlepe. No, u bizarnom preokretu, u pokušaju da se on uspostavi, nastaju novi totalitarni sistemi.

Gnev koji se u raznim istorijskim okolnostima usmerava na cele nacije, grupe ili društvene slojeve, u svim epohama jednako razara živote običnih ljudi. U simpatičnom avanturističkom romanu “Blago Sijera Madre” iz 1927. misterioznog nemačkog autora B. Travena, tri Amerikanca kreću u avanturu kako bi se domogli zlata u Meksiku, sa idejom koja je gonila na hiljade preduzetnika da se upuste u neizvesnost kako bi se obogatili.

Na kraju svih uzajamnih sukoba i uzajamne mržnje, Travenovi junaci bivaju napadnuti od skitnica koji im otimaju zlatni prah, ali ne znajući njegovu vrednost, prosipaju ga naokolo.

Slobodan Bubnjević

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: terimakasih0, Pixabay

Чланак Istorija pohlepe се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, specijalni jednokratni plastični ventil koje je potrebno menjati u respiratoru (veštačkim plućima) nakon nekoliko dana korišćenja, kod proizvođača medicinskih uređaja koštaju oko 11.000 američkih dolara.

Međutim, dvojica inženjera iz jedne italijanske starap firme su uspela da za manje od 24 sata uz pomoć 3D tehnologije odštampaju potpuno funkcionalnu repliku originalnih ventila, što je koštalo oko jedan dolar po komadu.

3D štampači u službi zdravlja

Italija ima više od 32.000 potvrđenih infekcija COVID-19 i preko 2.500 umrlih od korona virusa. Obe brojke su globalno uporedive samo sa brojem zaraženih i umrlih tokom ekspanizije infekcije korona virusa u kineskom gradu Wuhanu. Italijanske bolnice doslovno su pretrpane bolesnicima čiji životi zavise od dostupnosti respiratora.

Pre nekoliko dana, bolnica u gradu Chiari u pokrajini Brescia nije mogla da obezbedi službenim kanalima ventile za rad respiratora od kojih zavise životi deset pacijenata.

Bolnica je poslala poziv za pomoć, a taj apel je u najširoj javnosti proširio Massimo Temporelli, osnivač italijanske firme za proizvodna rešenja FabLab. Na njegov poziv, istog dana su se odazvali Cristian Fracassi i Alessandro Ramaioli iz lokalnog startapa Isinnova, koji se bavi 3D štampom i ustupili svoj 3D uređaj kao rešenje za izradu zamenskih ventila.

Ali kada su njih dvojica zatražila od originalnog proizvođača tehničke crteže koje bi mogli da koriste za 3D štampu replika ventila, proizvođač ih je odbio i zapretio da će ih tužiti za kršenje patentne zaštite originalnog proizvoda.

Fracassi i Ramaioli su potom uzeli jedan originalni ventil, ručno ga izmerili, izradili CAD-CAM rekonstrukciju i odštampali tri različite verzije. Kada su ih odneli u bolnicu, jedna od verzija se savršeno uklopila u respirator. Posle toga su finalnu verziju reprodukovali u više desetina komada.

Ljudskost iznad profita

Od trenutka kada ih je originalni proizvođač odbio do potpuno funkcionalnog zamenskog dela proteklo je manje od 24 časa, pa su Isinnovini ventili ugrađeni za protekla tri dana u svih deset respiratora od kojih zavise životi najteže obolelih od korona virusa.

„Pacijenti su bili u životnoj opasnosti, mi smo morali brzo da delujemo – i tačka“, piše Fracassi na svom postu na Facebooku i dodaje: „Naš cilj nije da profitiramo od ove tragedije i zato ćemo praviti ove ventile isključivo za hitno spasavanje života u bolnicama – to je jedini razlog zbog kojega smo bili prisiljeni da uradimo ovako nešto uprkos protivljenju vlasnika patenta“.

Italijanska ministarka za tehnologiju i inovacije Paola Pisano se javno zahvalila dvojici mladih inženjera na njihovom radu, a reakcije na društvenim mrežama su jednoglasne u u oceni da je ovo „pobeda solidarnosti i zajedništva nad pohlepom tržišnog kapitalizma“.

Izvor: bug.hr

Чланак Italija: Javnost rekla ne korporativnoj pohlepi се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poslednjih sedam vijekova, od epidemije crne kuge pa do danas, kao civilizacija i nismo baš napredovali kao što mislimo, jer kao najefikasniji način suzbijanja epidemije korona virusa stručnjaci preporučuju karantin, kao i njihovi prethodnici u mračnom srednjem vijeku.

Jedina razlika je što je u današnjem svijetu masovni karantin na nivou globalnih metropola sa milionima stanovnika teže izvodljiv nego što je bio u 14. vijeku. Preventivna samoizolacija u trajanju od dvije sedmice, te rad od kuće, da bi se izbjeglo dalje širenje zaraze, odličan je savjet za one koji rade kancelarijske poslove i koji se generalno svrstavaju u srednju klasu. Za veliki broj običnih smrtnika koji nemaju tu sreću – savjet je bezvrijedan.

Širenje korona virusa samo je pokazalo da moderna ekonomija, pogotovu na Zapadu, ne počiva na visoko sofisticiranim finansijskim i tehnološkim uslugama, već na milionima radnika čije postojanje se ignoriše ali bez kojih sve staje.

Slavljenje „gig ekonomije“ ili jednostavnije rečeno, nadničarenja, kao radikalno novog načina zapošljavanja u 21. vijeku koje daje radnicima „fleksibilnost“ i „nezavisnost“, samo je cinično prikrivanje činjenice da je na djelu beskrajna trka prema dnu, gdje se svaki trošak, a pogotovu plate, vidi kao nepravedna prepreka povećanju profita.

Demontiranje socijalne države i višedecenijsko kresanje prava zaposlenih u anglosaksonskom svijetu, prvenstveno SAD i Velikoj Britaniji, u ime nesputanog slobodnog tržišta, kao što su eliminacija kategorija poput plaćenog bolovanja i što se kao model uporno nameće i ostatku svijeta, ima svoju cijenu, a sada je došlo vrijeme plaćanja.

Konobarisanje na daljinski

Pretvaranje miliona radnika u „nezavisne kontraktore“, plaćene po satu, oslobodilo je kompanije nepotrebnog tereta u vidu socijalnih davanja, minimalne plate i troškova bolovanja i godišnjih odmora.

Naravno, sve se ovo opravdava potrebom povećanja „konkurentnosti“ i „prilagođavanja tržišnim trendovima“.

Oni koji preživljavaju vozeći za Uber i slične kompanije, dostavljači hrane, konobari, kuharice, čistačice, kuriri, građevinski radnici, praktično su suočeni sa izborom: potencijalna smrt od virusa ili smrt od gladi. Jednostavno, oni koji žive od dnevne nadnice ne mogu sebi priuštiti luksuz preventivne samoizolacije od 14 dana. Ako ne rade nema ni para za hranu i kiriju, pa bi se nakon dvije sedmice našli na ulici, gladujući. Alternativa rada od kuće što se svesrdno preporučuje, teško da je moguća u slučaju ovih radnika i tu nikakva tehnologija ne pomaže.

Ne radi se tu o malom broju zaposlenih. U slučaju najveće svjetske ekonomije, SAD, u 2018. godini 58,5 posto od ukupnog broja zaposlenih ili 81,9 miliona radnika, plaćeno je po satu, što znači da nema plaćenog bolovanja. Ili radiš ili gladuješ, a karantin, dobrovoljan ili prinudni, za ove ljude je kraj svijeta. Sa virusom barem imaš 98 posto šanse da se izvučeš, ali bez plate teško.

Stoga će ogromna većina izabrati da radi sve dok može stajati na nogama, iako to znači da će aktivno širiti zarazu, ali to bi se moglo smatrati „kolateralnom štetom“. Virus je u suštini jako demokratičan i ne pravi razliku između milijardera i prosjaka.

Još gora je situacija sa hiljadama beskućnika na ulicama zapadnih metropola. Gdje će se oni dobrovoljno samoizolovati kada je jedini dom koji imaju ulica? A ukoliko je na snazi obavezan karantin, hoće li vlasti sada naći način da im obezbijede krov nad glavom iako su ih godinama ignorisali?

Bez Kine nema ni lijekova

U međuvremenu, posljedice epidemije u Kini se osjećaju širom svijeta, jer svi zavise od kineske industrije, bilo kao proizvođača gotovih proizvoda ili ključnih poluproizvoda i dijelova.

I ovdje se pokazuje da masovno seljenje proizvodnje u Kinu sa ciljem snižavanja troškova i povećanja profita nije bez rizika. Totalna zavisnost od jedne zemlje ili jednog proizvođača možda i nije bila tako dobra ideja.

Trenutne posljedice za globalne kompanije bile bi vjerovatno manje bolne da se išlo sa alternativnim snabdjevačima u različitim dijelovima svijeta, ali to bi onda značilo nešto veće troškove i manji profit, pa se takva radikalna ideja u startu odbacuje kao glupa.

Problem je što bi se cijena mogla platiti ne samo u finansijskim gubicima, već u ljudskim životima i to nema nikakve veze sa epidemijom korona virusa. To što će kasniti izlazak na tržište novih modela mobitela i ostalih elektronskih drangulija ili novog modela automobila, nije nikakva šteta.

Ali u SAD stidljivo se već čuju upozorenja da ukoliko se situacija u Kini ubrzo ne normalizuje, doći će do nestašice niza lijekova koji se koriste za liječenje hroničnih i drugih bolesti, kao što je upala pluća ili snižavanje krvnog pritiska.

Razlog je jednostavan: u pojedinim slučajevima Kina je jedini proizvođač komponenti za ove lijekove, jer su zapadne farmaceutske kompanije odavno odustale od proizvodnje ovih komponenti u svojem dvorištu, pošto je proizvodnja u Kini puno jeftinija i samim tim profitabilnija. Čisto teoretsko pitanje je da li bi žrtve nestašice ovih lijekova trebalo računati kao žrtve korona virusa, ili kao žrtve kompanijske pohlepe?

I dok svi izražavaju „duboku zabrinutost“ kako će se sa epidemijom nositi najsiromašnije zemlje u Africi i Aziji, obećana finansijska pomoć još ne dolazi.

Zanimljivo je da je Svjetska zdravstvena organizacija uporno oduglovlačila u proglašavanju epidemije korona virusa pandemijom iako su svi kriteriji bili ispunjeni, budući da se zaraza proširila na više regiona u svijetu gdje broj zaraženih raste geometrijskom progresijom.

U pitanju nije samo semantika, jer formalno proglašenje pandemije je preduslov za aktiviranje fondova Svjetske banke namijenjenih za finansijsku pomoć najsiromašnijim zemljama, kako bi se pripremili i mogli nositi sa posljedicama ove epidemije.

Pandemijska kladionica

U sjeni najave Svjetske banke da će obezbijediti 12 milijardi dolara, u formi kredita, za pomoć državama da se nose sa ekonomskim i zdravstvenim posljedicama pandemije, ostaje pitanje namjenskog fonda specifično kreiranog da se u slučaju pandemije virusa po hitnom postupku pomogne zdravstvenim sistemima najsiromašnijih zemalja.

Svjetska banka je 2017. godine došla na originalnu ideju kako da napuni ovaj namjenski fond. Emisijom dvije serije takozvanih „pandemijskih obveznica“ na finansijskom tržištu, Svjetska banka je prikupila 425 miliona dolara. Ono što je neuobičajeno i što ove obveznice čini više kockanjem nego normalnim pozajmljivanjem je da ključna klauzula kaže da ukoliko u periodu do dospjeća ovih obveznica izbije globalna pandemija filovirusa, Lasa groznice, Kongo groznice i još par specifičnih zaraza, koje po svojim kriterijumima sada uključuju i korona virus, investitori gube pravo na povrat glavnice ali zadržavaju kamatu.

Da u tom periodu nije bilo ovih specifičnih pandemija, nikome ništa, investitori bi dobili nazad i glavnicu i više nego velikodušne kamate koje čine ove obveznice jednom od najunosnijih investicija na današnjem finansijskom tržištu.

Da bi investitore kompenzirali za ovaj rizik kamata na ove obveznice je sedam i 11 posto godišnje, što je u današnjim uslovima kada dominiraju negativne kamate ravno ispunjenju snova za investitore.

Pošto ove obveznice obuhvataju i pandemiju korona virusa, da li će investitori izgubiti glavnicu zavisilo je od toga da li će prije dospijeća obveznica Svjetska zdravstvena organizacija zvanično proglasiti pandemiju korona virusa. Ona je to učinila u martu iako su ove obveznice dospijevale na naplatu u julu ove godine.

No, uprkos jučerašnjem proglašavanju pandemije, dragocjeno vrijeme je već izgubljeno, jer epidemiolozi upozoravaju da se virus obično širi sedmicama prije nego što ljekari registruju prve oboljele.

Kada sve prođe, na kraju će se moći postaviti pitanje da li je broj žrtava u najsiromašnijim zemljama mogao biti manji da su namjenski fondovi Svjetske banke aktivirani ranije?

Dražen Simić
Tekst je iz novog broja B&F-a koji će se uskoro naći na trafikama

Чланак Pohlepa pogubnija od korona virusa се појављује прво на Biznis i Finansije.