Evropa se već godinama neizbežno kretala prema obračunu koji će postati do tada najveća klanica u istoriji čovečanstva. Svet će je potom nazvati Veliki rat, a uslediće još veći.
Samo nedelju dana uoči početka Prvog svetskog rata, cene su mirovale, a tržišta novca, deonica, obveznica i dragocenih metala jedva da su davala bilo kakvu naznaku haosa koji će uslediti. U sledećem trenutku, sve je izmaklo kontroli i surovi kontrolori kapitala shvatili su šta znači rat. Veliki rat.
Nešto više od sto godina kasnije, svedočimo sve učestalijoj pojavi sukoba u svetu koji više gotovo da nema tačku na planeti do koje nije stigao kapitalistički poredak kao krajnji ishod razvoja zapadne civilizacije i početak njenog kraja koji neminovno vodi u veliko finale sudara između sila novca i krvi.
U međuvremenu, veza između novca i krvi preplitaće se u fazama koje će dovoditi do nesumnjivog uticaja između ostalog i na finansijska tržišta.
Investitori u ratove
U najgorem scenariju, svet se već nalazi na pragu trećeg svetskog rata, a uvertira je počela nagomilavanjem ruskih trupa uz ukrajinsku granicu koja je, nedugo potom, pređena.
I dok su oči celog sveta bile uprte u Ukrajinu, a pored pažnje, zasuto je ili bi se moglo reći čak i uloženo dosta oružja i novca, na scenu je stupio još jedan konflikt, na prvi pogled regionalni, ali kako vreme protiče javljaju se i drugi zainteresovani za preskakanje konopca i uletanje u ring poput kečera koji su samo zabavna varijanta nameštene tuče. U stvarnom svetu, veliki igrači igraju na veliko.
Sukob Izraela i palestinskog Hamasa preti da pređe u rat širih razmera. Najveći investitori u oba konflikta su Amerikanci čija je vojna podrška ključna za opstanak Izraela i Ukrajine. Pored toga, sve su učestalije vesti o napadima na američke vojne baze u Siriji i Iraku.
Ukoliko i Kina odluči da iskoristi prašinu koja se podigla i pokuša da vojnim putem povrati kontrolu nad Tajvanom, Amerikanci bi se mogli naći upleteni u najmanje tri sukoba na različitim stranama sveta. Za ostatak sveta svakako bi se povećao rizik da se ratovi isprepliću i pretvore u mnogo razornije sukobe.
U ovakvom scenariju tokovi novca deluju kao nešto što je u drugom planu pred užasom kakav bi globalni konflikt mogao da stvori, ali to je samo na prvi pogled.
Ekonomija i tržište
Investitori širom sveta već uveliko razmatraju kakav bi uticaj na tržište izazvao svetski rat. Ovakva mogućnost do sada nije izazivala veće potrese, ali tržišta su već duže vreme više opterećena strahom nego pohlepom, pa uz manje investicija ima i manje rizika.
Veća suma novca na štednji donosi i veću kamatu
Indeksi deonica padali su tri meseca uzastopno u SAD, Evropi i Kini iako se ovakav trend može objasniti i situacijom u mirnodoposkim uslovima.
Situacija na tržištu ne deluje kao da je na delu panika kakva bi se mogla očekivati u predvečerje svetskog rata. Zapravo, svetska ekonomija funkcioniše kao da su šanse za tako nešto ravne nuli. Isto onako kako je to bilo samo nekoliko dana uoči početka Prvog svetskog rata.
Treći svetski rat
Istorijski gledano, u slučaju da veliki investitori predvide mogućnost izbijanja trećeg svetskog rata, teško da bi mogli dalje anticipirati kuda bi takav sukob odveo svet, a kamoli kako bi u tom slučaju mogli da profitiraju.
Najlakši način da se to shvati je da zamislite sebe u 1914. godini sa sve saznanjem da će uskoro izbiti Prvi svetski rat. Potrebno je da brzo investirate svoje uloge znajući da će kroz nekoliko nedelja glavne berze od Njujorka, Tokija, Londona ili Rima biti zatvorene na neodređeni period. Da li bi ijedna investicija ostala sigurna? Da li bi državne obveznice bile sigurne i čije i da li biste izbegli bankrot usred krize likvidnosti koja bi pogodila većinu država? Da li biste uložili u ruske obveznice koje će nekoliko meseci kasnije pod komunističkom revolucijom potpuno izgubiti vrednost?
Rat, gledano iz ugla investitora, bankara i najbogatijih ljudi na svetu uključuje prevelik nivo neizvesnosti koji je daleko van dometa izračunljivog rizika na koji se većina profitera navikla. Tom treba dodagi i činjenicu da su prethodni svetski ratovi nosili prilično nejasne pouke za kasnije.
Optimalni pristup za investiranje 1914. godine podrazumevao je kupovinu robe i američkih deonica, a prodaju evropskih obveznica, deonica i valuta. Ovakav pristup, međutim, pokazao se kao potpuno bezvredan kasnih tridesetih godina. Investitori su tokom tridesetih pokušali da nauče nešto iz istorije. Očekujući još jedan svetski rat, prodali su evropske deonice i valute, ali ovaj rat imao je drugačije pobedničke investicije. Britanske deonice i državne obveznice ovog puta bile su su bolje od američkih.
Oružje i pohlepa
Danas postoji veći i strašniji izvor nesigurnosti, budući da mnoge potencijalno zaraćene sile poseduju nuklearno naoružanje. Finansijski gledano, to ima malo značaja jer u nuklearnoj katastrofi investicije teško da bi imale neku posleratnu vrednost.
Iako ratovi nesumnjivo donose profit, naročito zemljama čija je ekonomija u najvećoj meri zavisna od vojno-industrijskog kompleksa poput SAD, teško da bi investitori smeli da se odvaže i isprovociraju situaciju koja bi mogla da se otme kontroli.
Pretnja ratom i mogući sukob veća su misterija za investitore nego za vojne generale koji bi u tom slučaju imali neku vrstu kontrole.
U slučaju ratne katastrofe, budući istoričari mogli bi da se čude očiglednoj bezbrižnosti današnjih investitora upravo onako kako mi posmatramo događaje od pre sto godina posle kojih je imalo šta da ostane narednim generacijama. Imajući u vidu razornu oružanu moć kakvom čovečanstvo danas raspolaže budućnost bi bila prilično upitna. U svakom slučaju, pohlepa i oružje nalaze se na istoj strani u savezu koji pali varnice pred buretom baruta nepredvidivog dometa.
Izvor: Politika
Foto: Pixabay