Planirani rast u 2024. je 3,5 odsto BDP, a inflacija je 4,9 odsto, te Savet ističe da domaći i strani činioci ukazuju da bi privredni rast mogao lako da bude nešto niži od toga i da je rast trebalo planirati na oko 2,5 do tri odsto, a inflaciju na 5,5 do šest odsto.

Kada je reč o deficitu, Savet je naveo da je on oko 1,7 milijardi evra, odnosno oko 2,2 odsto BDP, i to je i dalje visoko za Srbiju, jer bi prema fiskalnim pravilima trebalo da bude 1,5 odsto BDP.

Ističe se da su ipak napravljeni određeni pomaci u dobrom smeru, jer je planirani deficit niži od onog koji se predviđa u ovoj godini u visini od 2,8 odsto, a u 2024. planira se i dalje smanjenje javnog duga na 51,7 odsto BDP.

Naglašava se da će se izdvajanja za Elektroprivredu Srbije i Srbijagas u 2024. znatno smanjiti, a glavni razlog je povećanje cena gasa i električne energije u 2023. i poboljšanje bilansa novih preduzeća.

Dodaje se da se u narednoj godini više ne planiraju nove isplate jednokratnih i neselktivnih davanja stanovništvu.

Kako se navodi, rashodi za socijalne trasfere nisu dobro planirani, jer je za socijalne izdatke planirano 157 milijardi dinara, što je 2,5 milijarde više nego u 2023. godini, što nije dovoljno, ocenio je Savet.

Propust  u projekcijama za programe dečje zaštite

Glavni propust je napravljen u projekcijama za programe dečje zaštite, za koje će biti potrebno šest milijardi dinara više, dok je za boračko-invalidsku zaštitu i druga socijalna davanja moguće probijanje budžeta od dve do tri milijarde dinara.

Budžetom se planiraju velika izdvajanja za javne inesticije sa više od pet milijardi evra (6,9 odsto BDP), što je u načelu dobro, ali je Savet skrenuo pažnu na pitanje selekcije projekata, jer će se dobiti dobra mreža autoputeva, ali ne i infrastruktura u zaštiti životne sredine, prosveti i zdravstvu.

Dodaje se i da se nastavlja sa rastom investicionih projekata koji se sprovode mimo standardne procedure i da se po posebnim procedurama sproveode projekti za puteve i pruge, poput puteva Preljina – Požega, Beograd – Sarajevo, Moravskog koridora, Fruškogorskog koridora i pruga Beograd – Budimpešta i Niš – Dimitrovgrad.

Savet je ocenio da planirane politike podsticaja poljoprivredne proizvodnje u narednoj godini nisu dovoljno jasne, jer su davanja za poljoprivredu gotovo ista kao u 2023. godini, ali sa drugačijom strukturom, a planirano je smanjenje direktnih davanja i izdvajanja za mere ruralnog razvoja.

„Vlada je ostala dužna da detaljnije objasni kako će se ostvariti planirano umanjenje direktnih podsticaja za poljoprivredu, tim pre što je u 2024. predviđeno da se podignu ograničenja za dobijanje podsticaja po hektaru sa 20 na 100 hektara“, naveo je Savet.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак Fiskalni savet: U budžetu za 2024. ne planiraju se isplate jednokratnih davanja stanovništvu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukoliko u Grčku putujete svojim automobilom, pored pasoša i saobraćajne dozvole, biće vam potreban Zeleni karton (zbog ulaska u Severnu Makedoniju), paket pomoći na putu Auto-moto saveza Srbije, jer predstavlja jednu brigu manje širom kontinentalne Evrope, pa tako i Grčke i, naravno, Putno zdravstveno osiguranje AMS Osiguranja.

Zašto su AMSS paketi pomoći na putu jedna briga manje?

Svako ko je imao priliku da pregovara sa automehaničarima u Grčkoj, zna kolike su cene samo za dijagnostiku vozila. O popravci automobila da ne govorimo!

Kupovinom jednog od AMSS paketa koji pokrivaju teritoriju kontinentalne Evrope – Super članskog ili Premium Evropa paketa – ostvarujete niz pogodnosti, ne samo kada govorimo o šlepu vozila, već i kada je reč o pomoći na putu.

Fotografija: AMSS

Super članski paket, kao najtraženiji paket za porodični odmor u regionu, pruža pogodnosti za besplatan šlep vozila u slučaju saobraćajne nezgode u Srbiji i Evropi, šlep vozila u kvaru do 140 km u Srbiji, pomoć na putu i šlep do najbližeg servisa u Evropi, uz brojne druge pogodnosti.

Premium Evropa paket, s druge strane, nudi najviše pogodnosti i neograničenu kilometražu za besplatan šlep i pomoć na putu, kako u Srbiji, tako i u Evropi. To uključuje i šlep vozila u kvaru do Srbije, u slučaju da vaš automobil ne može biti popravljen u roku od 7 dana.

Cena Super članskog paketa na AMSS webshop-u iznosi 2.700 RSD godišnje, dok je cena Premium Evropa paketa na webshop-u 6.750 RSD godišnje.

U slučaju da vam zatreba pomoć, dovoljno je da pozovete dobro poznat broj 1987 (iz Srbije) ili +381 11 333 2100 (iz Evrope) i AMSS ekipe stižu na lokaciju u najkraćem roku.

Detaljnije informacije o pogodnostima koje ostvarujete možete pronaći na sajtu www.amss.org.rs.

Uz AMSS pakete, POTREBNO JE i Putno zdravstveno osiguranje AMS Osiguranja

Iskusni turisti već znaju da je polisa Putnog zdravstvenog osiguranja AMS Osiguranja obavezna stavka prilikom svakog putovanja u inostranstvo.

Sa ovom polisom, ukoliko je ugovoreno, imate pokrivene troškove lečenja i prevoza usled iznenadne bolesti ili nesrećnog slučaja tokom privremenog boravka u inostranstvu, troškove prevoza u zemlju prebivališta u iznosu do 7.000 eura, kada se iz zdravstvenih razloga ne možete vratiti na način na koji ste nameravali, stomatoloških tretmana u iznosu do 200 eur i druge troškove medicinske pomoći. A cena polise uopšte nije visoka!

Putno zdravstveno osiguranje sa pokrićem za COVID-19 za četvoročlanu porodicu, za 10 dana boravka u Grčkoj, košta 4.665 dinara.

Fotografija: Getty Images

Kupovinom polise online, na webshop-u AMS Osiguranja, ostvarujete 30% popusta, bilo da je reč o individualnom ili porodičnom Putnom zdravstvenom osiguranju, dok više informacija možete saznati pozivom na broj telefona 0800 009 009.

Putujte bezbrižno, rasterećeno i bezbedno. Srećan vam put!

Чланак Šta sve treba da pripremite za letovanje u Grčkoj? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Srbiji je i dalje običaj da se započinjanje privatnog posla finansira pretežno ličnom ušteđevinom ili pozajmicama od rođaka i prijatelja, a kada posao dođe do tačke u kojoj su mu potrebna značajnija sredstva za razvoj, ona se izdvajaju uglavnom iz zarade preduzeća, ako je ima. No, ukoliko firma nema dovoljno sopstvenih sredstava da uloži, na primer, u izgradnju novih proizvodnih pogona ili nabavku nove opreme, uglavnom se zadužuje kod banaka ili lizing kuća. Kod nas, međutim, ni ove opcije nisu česte, jer najveći deo privrede čine mikro, mala i srednja preduzeća koja ne ispunjavaju potrebne uslove za ove vrste zaduživanja, ili su im takve pozajmice preskupe. To iz godine u godinu potvrđuju i podaci da skoro 70% domaćih preduzeća, uključujući i ona najuspešnija, uglavnom finansira svoj razvoj iz sopstvenih sredstava.

Privrednici u Srbiji imaju naročito velike teškoće kada su im potrebna sredstva za razvoj inovativnih proizvoda ili usluga, zbog slabo razvijenog tržišta kapitala i nedostatka alternativnih instrumenata finansiranja, kao što su fondovi rizičnog kapitala ili anđeli investitori.

Međutim, postoje i druge mogućnosti za finansiranje razvoja, kao što su različiti programi koje Evropska unija sprovodi u Srbiji sa partnerskim institucijama. Mnogi od tih programa su namenjeni malim i srednjim preduzećima, a neke od njih predstavljamo u nastavku teksta.

Oprema za uspeh

Program „Srbija i EU – Oprema za privredu“ sprovodi se već deset godina i obezbeđuje finansijsku podršku za nabavku proizvodne i građevinske opreme. Prema rečima Katarine Obradović Jovanović, pomoćnice ministra u Ministarstvu privrede, sredstva iz ovog programa je do sada iskoristilo 716 mikro i malih preduzeća, preduzetnika i zadruga. Neki od proizvoda kupljenih kroz ove fondove uključuju opremu za proizvodnju, specijalizovane delove i alate za mašine, kao i građevinske mašine.

U ovom programu korisnik učestvuje sa samo 5% sredstava, 25% predstavljaju bespovratna sredstva koja dolaze iz budžeta Republike Srbije i budžeta EU, a ostatak čine povoljni krediti ili lizing koji se uzimaju od finansijskih institucija. Važno je napomenuti da hipoteka nije potrebna za dobijanje ovog kredita.

Minimalni iznos bespovratnih sredstava za koji se ove godine može konkurisati je 500.000 a maksimalni pet miliona dinara, dakle visina ukupnih ulaganja u opremu može se kretati od dva do 20 miliona dinara.

Ukupan budžet za ovaj dvogodišnji program iznosi 26 miliona evra, od kojih je 16 miliona evra iz budžeta Republike Srbije i 10 miliona evra iz pretpristupnih fondova Evropske unije. Katarina Obradović Jovanović najavljuje da će kroz najnoviji javni poziv sredstva moći da dobije između 600 i 700 domaćih privrednika.

Pomoć za brži rast

Program za razvoj preduzeća i inovacija Zapadnog Balkana (Western Balkan Enterprise Development and Innovation Facility – WB EDIF), predstavlja sveobuhvatni skup mera za lakši pristup malih i srednjih preduzeća izvorima finansiranja i za pospešivanje ekonomskog razvoja u regionu. Cilj je da se podstakne otvaranje novih i razvoj postojećih inovativnih preduzeća sa velikim potencijalom za rast kao i nastanak regionalnog tržišta preduzetničkog kapitala. Program obuhvata četiri komplementarna instrumenta finansijske podrške za mala i srednja preduzeća.

Prvi je Fond za inovativna preduzeća (Enterprise Innovation Fund ENIF), odnosno Fond preduzetničkog kapitala za finansiranje inovativnih malih i srednjih preduzeća u početnoj fazi razvoja.

Drugi je Fond za razvoj preduzeća (Enterprise Expansion Fund ENEF), odnosno Fond razvojnog kapitala koji pruža podršku preduzećima koja su već prisutna na tržištu a imaju veliki potencijal za rast. Ovim fondom upravlja Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).

Treći instrument je kreditna linija za garantovanje kreditiranja (Guarantee Facility GF), čiji je cilj da malim i srednjim preduzećima olakša pristup bankarskim kreditima, kao i da smanji troškove zaduživanja putem osiguranja kreditnog portfolija finansijskim posrednicima. Ovim mehanizmom upravlja Evropski investicioni fond.

Četvrti instrument je tehnička podrška (TA Facility), čiji je cilj da unapredi regulatorni okvir od značaja za inovativna mala i srednja preduzećima sa velikim potencijalom za rast, kroz podršku zemljama učesnicama ovog programa pri sprovođenju prioritetnih reformi.

Od naučnika do privrednika

Horizont Evropa je novi okvirni program EU za istraživanje i inovacije za period od 2021. do 2027. godine, sa budžetom od 95,5 milijardi evra, što ga čini najvećim otvorenim izvorom finansiranja za istraživanje i inovacije na svetu. Ovaj program je podeljen na tri glavna segmenta.

Prvi je Izvrsnost u nauci, sa budžetom od 25 milijardi evra, koji podržava nove istraživačke projekte, finansira stipendije za iskusne istraživače, mreže za obuku i razmenu doktoranata, i ulaže u najsavremenije istraživačke objekte.

Drugi segment, Globalni izazovi i evropska industrijska konkurentnost raspolaže sa 53,5 milijardi evra za podršku istraživanjima povezanim sa društvenim izazovima i za jačanje tehnoloških i industrijskih kapaciteta. Program realizuje ciljeve održivog razvoja kroz šest klastera: 1) zdravlje; 2) kultura, kreativnost i inkluzivno društvo; 3) civilna bezbednost; 4) digitalizacija, industrija i svemir; 5) klima, energetika i mobilnost; 6) hrana, bioekonomija, prirodni resursi, poljoprivreda i životna sredina.

Treći segment, Inovativna Evropa, sa budžetom od 13,6 milijardi evra, pruža podršku novim tehnologijama koje povezuju obrazovanje, istraživanja i inovacije.

Pravo učešća u programu Horizont Evropa imaju preduzeća, istraživačke grupe, instituti, univerziteti, nevladine organizacije, kao i pojedinci. Najviše sredstava, oko 70%, namenjeno je malim i srednjim preduzećima. Korisnici ovog programa mogu dobiti grant koji pokriva 70, a u nekim slučajevima i 100% troškova.

Ravnomerniji lokalni razvoj

Program EU PRO Plus doprinosi ravnomernijem društvenom i ekonomskom razvoju u Srbiji. Program je započet 2021. godine i trajaće tri godine, a ukupna sredstva kojima raspolaže iznose 40 miliona evra. EU PRO Plus, čiju realizaciju vodi Ministarstvo za evropske integracije, ima za cilj da poboljša upravljanje teritorijalnim razvojem, podstakne ekonomski rast kroz podršku preduzećima i unapredi lokalnu infrastrukturu u 99 jedinica lokalne samouprave, u dva regiona: regionu Šumadije i Zapadne Srbije i regionu Južne i Istočne Srbije.

Program je u okviru pomoći preduzećima da nabave opremu i uvedu nove usluge, do marta 2023. godine podržao 116 projekata u 43 lokalne samouprave. Ukupna vrednost tih projekata iznosila je više od 3,6 miliona evra, pri čemu je skoro 2,8 miliona evra donirala Evropska unija, a preostali iznos su finansirala preduzeća koja su učestvovala u ovom programu. Mikro, mala i srednja preduzeća koja su dobila finansijsku podršku posluju u različitim industrijama, od proizvodnje mleka i mlečnih proizvoda, preko stolarije i tekstilne industrije, do farmacije i inovativnih tehnoloških proizvoda.

Zapošljavanje i socijalne inovacije

Program Evropske unije za zapošljavanje i socijalne inovacije (EaSI), pomaže socijalno preduzetništvo kroz mikrokreditiranje i mikrozajmove za ranjive grupe, mikro preduzeća i socijalno preduzetništvo. Program ne finansira direktno preduzetnike ili socijalna preduzeća, već omogućava odabranim davaocima mikrokredita i investitorima koji ulažu u socijalna preduzeća da povećaju kreditiranje.

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023. 

Foto: Nick Fewings, Unsplash

Чланак EU programi za ekonomski i društveni napredak: Kratki vodič za privrednike се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da biste taj osećaj imali tokom celog letovanja, naš savet je da, ukoliko na put krećete svojim automobilom, obezbedite neki od paketa pomoći na putu koji će vam biti od velike koristi ako vam se dogodi kvar na automobilu, ali i da za svako putovanje u inostranstvo obezbedite Putno zdravstveno osiguranje.

Drug na drumu na svakom putovanju

Učlanjenjem u Auto-moto savez Srbije omogućena vam je besplatna pomoć na putu 24 časa, sedam dana u nedelji, tokom cele godine, i to širom Srbije i kontinentalnog dela Evrope.

Uz AMSS pakete obezbeđeni su vam šlep vozila u slučaju kvara ili saobraćajne nezgode, pomoć na putu i brojne druge pogodnosti.

U skladu sa potrebama, možete izabrati Super članski paket, koji predstavlja najtraženiji paket za porodični odmor u regionu, Premium Srbija paket, sa kojim vam je zagarantovana neograničena kilometraža sa šlep vozila u slučaju kvara ili saobraćajne nezgode u Srbiji, ili Premium Evropa paket, koji nudi najviše pogodnosti i neograničenu kilometražu za besplatan šlep i pomoć na putu, kako u Srbiji, tako i u Evropi.

Sve pogodnosti koje ostvarujete kupovinom jednog od ovih paketa možete pronaći na webshop-u Auto-moto saveza Srbije, gde vas očekuje i popust od 10%.

Izvor fotografije: AMSS

Putno zdravstveno osiguranje za bezbrižno putovanje

Vaš automobil nije jedino o čemu treba da razmišljate kada se pripremate za putovanje!

Bilo da u inostranstvo idete sami, porodično, sa društvom, ili voljenom osobom, potrebno je da imate Putno zdravstveno osiguranje koje, u skladu sa uslovima osiguranja, pokriva troškove lečenja i prevoza usled iznenadne bolesti ili nesrećnog slučaja za vreme privremenog boravka u inostranstvu.

Pozivom na broj telefona 0800 009 009, prijatelji iz AMS Osiguranja uputiće vas u sve detalje o polisi individualnog ili porodičnog Putnog zdravstvenog osiguranja.

Polisu još brže i lakše možete obezbediti online, na webshop-u, čime ostvarujete popust od 30%, dok više informacija o samoj ponudi osiguranja možete pronaći na ovom linku.

Uz obezbeđenu pomoć na putu i polisu Putnog zdravstvenog osiguranja, preostaje vam samo da se spakujete i da nasmejani krenete na odmor.

Izvor fotografije: Getty Images

Srećan put!

Чланак Ove dve stavke nikako ne treba da izostavite u pripremama za letovanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dobri prinosi ostvaruju se pažljivim planiranjem svakog koraka u proizvodnji, pre svega setve, znao je Branislav, pa je taj princip primenio i prilikom nabavke mehanizacije – pažljivo, korak po korak, u skladu sa mogućnostima i uz korišćenje svih vidova podrške koje poljoprivrednicima stoje na raspolaganju.

A ima ih, srećom. Branislav je učestvovao na konkursu za bespovratna sredstva Instrumenta pretpristupne pomoći Evropske unije za ruralni razvoj (IPARD).

Prvo je modernizovao mehanizaciju priključnim rasipačem mineralnog đubriva i navigacijom, za šta je dobio više od 21.000 evra. Dobro iskustvo podstaklo ga je da ponovo učestvuje na konkursu za IPARD sredstva, kada je dobio više od 22.000 evra za nabavku nošene prskalice.

Ovo gazdinstvo, zahvaljujući bespovratnom podsticaju IPARD, sada ostvaruje prinos u nivou evropskih farmi.

Branislav Crveni i njegove brojne kolege znaju da nije lako biti poljoprivrednik. Onima koji proizvode zdravu hranu za sve nas treba pomoć, a tu na scenu – ili na zemlju – stupa IPARD.

Ratari, proizvođači mesa, jaja, mleka, vinogradari… svi mogu da konkurišu, a količina novca, odnosno bespovratnih sredstava EU, zavisi od konkretnih potreba i toga da li je konkurent poljoprivredna zadruga, gazdinstvo, poslovno udruženje…

Pokrenut je IPARD 3, novi ciklus za period od 2021. do 2027, a svi zainteresovani mogu videti uputstva za konkursanje na sajtu www.eumogucnosti.rs i tokom „Nedelje mogućnosti“.

Pridružite se EU nedelji mogućnosti 21. do 26. juna u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i saznajte kako da iskoristite dostupne fondove i sredstva za svoje projekte. Registracija je jednostavna i ceo program je besplatan, posetite veb sajt eumogucnosti.rs i prijavite se!

Чланак Do rekordnih prinosa uz IPARD i novu mehanizaciju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Projekti su odobreni u okviru Programa podrške unapređenja razvoja izrazito nedovoljno razvijenih opština u Srbiji.

Ministar bez portfelja zadužen za unapređenje razvoja nedovoljno razvijenih opštin Srbije Novica Tončev rekao je da su opštine konkurisale projektima iz najrazličitijih oblasti poput prosvete, zdravstva i socijale.
„Stiglo je mnogo projekata, a njihova ukupna vrednost je 1,1 milijarde, s tim što su opštine zatražile od Vlade Srbije 680 miliona dinara, a ponudile su iz sopstvenih sredstava 480 miliona“, izjavio je Tončev na potpisivanju ugovora u Oficirskom domu.

On je podsetio da je ovo treća godina kako nerazvijene opštine dobijaju novac iz državnog budžeta za realizaciju projekata.

„Projekti su izbodovani i oni koji nisu sada dobili novac, dobiće ih nakon rebalansa budžeta. Imamo obećanja ministra finansija, predsednice Vlade i predsednika Srbije da će iznos namenjen nerazvijenim opštinama biti uvećan rebalansom“, rekao je Tončev.

Problemi opština

Na skupu je bilo reči i o problemima sa kojima se suočavaju 44 opštine koje spadaju u red najnerazvijenijih u Srbiji.

Kao probleme prisutni su naveli male zarade i dnevnice zaposlenih u opštinskim upravama, probleme sa tužbama zbog zauzeća zemljišta za izgradnju puteva i neravnopravan položaj dece u nerazvijenim opštinama u odnosu na decu u Beogradu.

Tončev je istakao da je na sednici Vlade Srbije tražio da se za sve učenike u Srbiji obezbede besplatni učenici, kao što su odobreni osnovcima i srednjoškolcima u Beogradu.

„Ukoliko je trebalo da se dele besplatni udžbenici trebalo je da se krene od najsiromašnijih, pa do najbogatijih. Gradonačelnik Beograda podelu udžbenika pravda time da je za to novac obezbeđen u budžetu grada Beograda, ali taj budžet se delom puni iz privrede u ostatku zemlje“, rekao je on.

Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski rekla je na skupu da je „mnogo anomalija“ koje i u Gradu Nišu primećuju, počev od toga da je potrebno da se omogući gradovima i većim administrativnim centrima da izdvajaju novac iz budžeta za troškove prevoza srednjoškolaca iz nerazvijenih opština.

Sotirovski je kazala da je neophodno pomoći roditeljima plaćanjem polovine iznosa mesečnih kartica, jer su mesečni troškovi prevoza veliki izdatak. Na skupu je rečeno i da su opštine u protekle dve godine realizovale projekte koji su im odobreni i da nije bilo slučajeva da su opštine morale da vraćaju dobijeni novac.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Za nerazvijene opštine izdvojeno 245 miliona dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Premijer te zemlje Pedro Sančez najavio je da će PDV sa četiri odsto biti snižen na nula odsto, odnosno ukinut. Ova mera odnosi se na osnovne prehrambene artikle kao što su hleb, sir i povrće. Kada je u pitanju ostala hrana, poput na primer testenina, taj porez će biti snižen sa 10 na pet procenata.

Španska vlada će takođe za porodice koji imaju godišnji prihod manji od 27.000 evra uplatiti jednokratnu pomoć od 200 evra. Cilj ove mere je ublažavanje posledica inflacije koja je značajno podigla troškove života.

Najavljen je i nastavak politike sniženog PDV-a na struju i gas, ali i dalje sprovođenje odluke da se najsiromašnijim domaćinstvima koja ne mogu da plate struju ona ne isključuje.

Da podsetimo, Španija je u septembru ove godine opredelila 30 milijardi dolara za podršku svojim građanima koji se teško bore sa rastom cena, a pre toga je obezbedila za sve građane besplatan javni prevoz vozovima.

Izvor: Euronews

Foto: Tommaso Urli, Unsplash

Чланак Španija ukida PDV na hranu kako bi pomogla građanima се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Taj novac ćemo koristiti za dodatnu budžetsku podršku, a koristićemo ga i da završimo kapitalne infrastrukturne projekte od kojih ne odustajemo. To je ono što gura životni standard naših građana naviše i ono od čega zavisi naš rast – rekla je premijerka za Radio-televizija Srbije.

Po njenim rečima, MMF je ocenio da je javni sektor i ekonomija Srbije „jako otporna, ne nesalomiva, ali jako otporna“.

– Mi smo od 2014. godine imali aranžman sa MMF-om, što je važno zato što to daje dodatni kredibilitet zemlji i praktično kada i MMF može da posvedoči da mi naše finansije vodimo na dobar, transparentan način, da smo ozbiljna zemlja što će nam pomoći u privlačenju direktnih stranih investicija i zaduživanju po nižim kamatnim stopama – rekla je Brnabić.

Istakla je da će rast BDP-a ove godine biti manji od planiranog, ali da će to „svakako biti rast“

– Trenutno su različite prognoze Ministarstva finansija i Republičkog zavoda za statistiku, ali ja se nadam da će biti oko tri odsto, ili nešto iznad tri odsto. Zavisi kako nam bude ovaj četvrti kvartal – kazala je premijerka.

Na pitanje da li je moguće spustiti javni dug na 50% u odnosu na BDP, Brnabić je kazala da je javni dug Srbije u ovom trenutku 53,7%, ističući da on neće prelaziti 60%.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Srbija želi 2,45 milijardi evra od MMF-a се појављује прво на Biznis i Finansije.

Postoje određena primanja na koja mogu računati nezaposlene trudnice. Neka od njih plaća država i uslovi su isti za sve na nacionalnom nivou, dok postoje i određena plaćanja od lokalne samouprave, što se razlikuje od opštine do opštine. Koji su to uslovi koje porodilja mora da zadovolji da bi mogla da ostvari pravo na finansijsku pomoć i na koji način na koji se to pravo ostvaruje?

Finansijska pomoć koju plaća Republika Srbija zapravo predstavlja roditeljski dodatak, finansijsku pomoć koja se isplaćuje ženama za rađanje svakog od prva četiri deteta i ona je dostupna svima koji zadovoljavaju zakonom postavljene uslove, bez obzira na to u kojoj opštini u Srbiji žive i bez obzira na njihov radnopravni ili materijalni status.

S druge strane, fnansijska pomoć koja se dodeljuje od strane pojedinih opština i gradova zavisi od uslova koje propiše određena lokalna samouprava. Ti uslovi i visina davanja od strane lokalne samouprave razlikuju se od mesta do mesta. Zato je neophodno da se trudnica obrati nadležnoj službi lokalne samouprave (obično je to društvena briga o deci) i raspita se o finansijskoj pomoći koja se dodeljuje na lokalnom nivou, o uslovima za isplatu iste i dokumentaciji koju je neophodno predati.

Postoje isplate koje se daju pre porođaja i zato je već tokom trudnoće neophodno se informisati se u službi lokalne samouprave zaduženoj za dodeljivanje pomoći trudnicama i porodiljama.

Koji je iznos naknade za Beograđanke?

Primera radi, u Beogradu, nezaposlene porodilje imaju pravo na novčanu naknadu u iznosu od 25.000 dinara ako mesečna primanja u porodici po članu domaćinstva (roditelji i deca, uključujući i novorođenče) ne prelaze 10.000 dinara po članu porodice. Osim toga, svaka porodilja u Beogradu dobija 10.000 dinara mesečno bez obzira na radni status, tako da ona koja je nezaposlena, a primanja u porodici su mala, može da dobije ukupno 35.000 dinara…

Mnoge druge lokalne samouprave u Srbiji imaju različite programe novčane podrške nezaposlenim trudnicama, pa je najbolje o ovome se raspitati u opštini ili gradu prebivališta trudnice. Inače, za ostvarivanje prava kod opštine ili grada, od dokumenata uvek se zahtevaju: lična karta sa obaveznim prebivalištem na teritoriji lokalne samouprave gde trudnica, odnosno porodilja konkuriše za pomoć i dokaz da je trudnica nezaposlena. Ostala dokumentacija zavisi od postavljenih uslova.

Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta

Kada je reč o primanjima nezaposlenih porodilja nakon porođaja, zakon propisuje da ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode, a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti.

Prema tome, dva su uslova za isplatu navedene naknade nezaposlenim porodiljama: 1: da je u 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode i 2: da nije ostvarila pravo na novčanu naknadu za nezaposlena lica kod Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode danu rođenja deteta. Zbir prhoda se deli sa 18, pa se dobijeni rezultat deli sa koeficijentom 1,5. Tako utvrđen iznos jeste iznos mesečne naknade. Realno se radi o maloj visini naknade jer najverovatnije je reč o najviše 9 meseci primanja u tom relevantnom period od 18 meseci. Zbog čega je to tako?

Zapravo, mali je broj porodilja koje ostvaruju ovu vrstu naknade u praksi, i to iz dva razloga. Prvi razlog je vezan za zabranu otkaza zaposlenoj tudnici, a drugi za to da i kada ostanu nezaposlene, često trudnice ostvare novčanu naknadu za nezaposlena lica od NSZ, čime sebe isključuju od ostvarivanja prava na ostale naknade.

Više o ovome možete pročitati na sajtu Infostuda

Milan Predojević

Foto: Hu Chen, Unsplash

Чланак Kakvu finansijsku podršku imaju nezaposlene porodilje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukrajinski deficit budžeta je veliki i u opasnoj zoni. Analize stanja to govore. Upozorenja su sve glasnija i stižu sa svih strana.

Pomoć zapadnih država Ukrajini od februara ove godine iznosi 18 milijardi dolara i nije dovoljna da se pokrije mesečni deficit od pet milijardi dolara, izjavio je ministar finansija Ukrajine Sergej Marčenko, na međunarodnoj konferenciji u Minhenu.

Ministar je istakao da će, prema ocenama Svetske banke, u narednih 18-36 meseci Ukrajini za pripreme za zimu, žetvu, remont puteva, socijalne izdatke biti potrebno 105 milijardi dolara.

Ovih 105 milijardi je tri puta više od prihoda budžeta u 2021. godini. I to još u granicama od pre početka sukoba.

Ukrajina nema novca da isplati svoj javni dug i pod određenim okolnostima postoji rizik da se pretvori u zauvek dužnu zemlju, rekao je Džefri Taker, saradnik Fondacije za ekonomsko obrazovanje, mnogo pre “sudara” sa Rusijom.

Prema zvaničnim ukrajinskim podacima, budžetski deficit zemlje od marta ove godine u proseku iznosi pet milijardi dolara mesečno.

Oleg Ustenko, savetnik predsednika Ukrajine za ekonomska pitanja, ranije je rekao da bi do kraja godine budžetski deficit mogao da dostigne 50 milijardi dolara u okviru programa makrofinansijske pomoći EU.

Ukrajinski predsednik izjavio je da će budžet za sledeću godinu biti ratni i da će za odbranu biti izdvojeno 27,4 milijardi dolara.

500 milijardi evra finansijske pomoći Ukrajini

Zelenski je u obraćanju rekao da će socijalne obaveze, poput isplate penzija, biti potpuno pokrivene, i dodao da će se troškovi koji nisu esencijalni morati da se umanje koliko je moguće.

„Jasno je da će ovo biti budžet zemlje koja je u ratu. Najviše će sledeće godine ići na sektor bezbednosti i odbrane. To će biti prioritet“, naglasio je Zelenski.

Ukrajini je potrebno 750 milijardi dolara za trofazni plan rekonstrukcije nakon ruske invazije, izjavio je nedavno ukrajinski premijer Denis Šmihal na međunarodnoj Konferenciji za obnovu Ukrajine u Švajcarskoj.

Ukrajinski premijer je rekao da bi glavni izvor finansiranja tog plana bila sredstva zaplenjena od ruskih oligarha.

Evropska investiciona banka (EIB), kreditni ogranak Evropske unije, predložila je da finansijska struktura koja je pre korišćena za pomoć tokom pandemije, bude model za finansiranje obnove Ukrajine u iznosu do 100 milijardi evra.

Evropska unija planira da dodeli 500 milijardi evra finansijske pomoći Ukrajini kako bi joj pomogla da oživi ekonomiju. Evropska komisija traži opcije finansiranja, kao što su grantovi i zajmovi, preneo je TAS.

Sve u svemu, Ukrajina je izgubila finansijsku nezavisnost jer ne može da ispuni svoje obaveze prema građanima bez pomoći Zapada, mnogi to tvrde.

Prikupljeni porezi čine samo 40 odsto budžeta zemlje, a od toga više od 60 odsto odlazi na vojsku.

U nedavnom intervjuu za „RBK Ukrajina“, ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko rekao je da će budžet za narednu godinu biti „izuzetno neizvestan“ zbog „ratnih uslova“.

Kijev navodi da mu je potrebno pet milijardi dolara mesečno i to očekuje kao pomoć zapadnih sponzora. Međutim, biće tu još potrebno dodatnih četiri milijarde dolara mesečno u naredna tri meseca da bi se pokrili troškovi hitnog smeštaja i popravke stanova za milione ljudi, kao i da se finansiraju osnovni minimalni prihodi za one koji su ostali bez posla.

Dvogodišnje zamrzavanje isplate

Prekomorski kreditori Ukrajine podržali su zahtev Kijeva za dvogodišnje zamrzavanje isplate gotovo 20 milijardi dolara u obveznicama što će omogućiti da Ukrajina izbegne opasnu neredovnost u otplatama dugova.

Skoro sedam meseci od početka rata u Ukrajini, bez nagoveštaja da će mirovni sporazum ili prekid vatre biti uskoro postignuti, poverioci 75 posto nerešenog, aktivnog dugovanja Ukrajine, morali su da pristanu na zahtev Kijeva da se odlože isplate.

Rešenje su podržale i vlade najvećih zapadnih zemalja kao i najizloženiji investicioni fondovi.

Kako bi se izbegao tehnički bankrot, Ukrajina je poveriocima ponudila dodatne kamate na zamrznuta sredstva. Kako će se sve na kraju završiti, ne usuđuje se niko da prognozira.

Od početka sukoba Ukrajina od zapadnih zemalja dobija vojnu pomoć vrednu desetine milijardi dolara, a tako će se i nastaviti. Čelnici grupe G7 su objavili kako će nastaviti da šalju pomoć “dokle god to bude potrebno”.

Najveći pojedinačni iznos do sada je 40 milijardi dolara, koje je Amerika namenila Ukrajini u sklopu “Zakona o zajmu i najmu” koji je do sada bio aktiviran samo za vreme Drugog svetskog rata, kad su SAD u više od 30 savezničkih zemalja poslale oružje i vojnu opremu u ukupnoj vrednosti od tadašnjih 50 milijardi dolara.

Iako se naširoko misli da će ta američka pomoć Ukrajini biti besplatna, to naravno nije slučaj, kao što ni ta pomoć iz Drugog svetskog rata nije bila besplatna.

Da rat stane danas, i da Ukrajina dobije iste uslove o počeku i roku isplate, poslednju ratu Kijev će otplatiti tek 2077. godine. A to je po svim današnjim merilima daleka i neizvesna budućnost.

Izvor: Politika

Foto: Pixabay

Чланак Ukrajina izgubila finansijsku nezavisnost, nema besplatne pomoći се појављује прво на Biznis i Finansije.