U kojoj meri su danas employer branding strategije presudne za uspeh jedne kompanije? Zašto?

Strateški pristup razvoju ove funkcije, koji podrazumeva istraživanje, praćenje i razumevanje svega što se dešava i plasira na tržištu, pažljivo osluškivanje potreba i očekivanja interne i eksterne publike, pametno planiranje, kako dugoročno, tako i kratkoročno, merenje rezultata bilo je i mnogo ranije, ne tek danas presudno za uspeh kompanije. Jer o ozbiljnom, pravom uspehu ne možemo govoriti ukoliko u sveukupnu reputaciju nije integrisano objektivno iskustvo, doživljaj zaposlenog ili subjektivna percepcija svih ostalih stejkholdera na tržištu. EB funkcija je u našem regionu još uvek veoma mlada, ali rezultati uspešnih strategija su zaista primetni i sve prisutniji. Međutim, imamo još mnogo posla i ugledanja na tržišta i kompanije koje su počele da investiraju u ovu priču u svakom smislu pre više decenija. Ovde mislim na svetski poznate kompanije, koje ni u jednom trenutku nisu razdvajale svoj brend od brenda poslodavca; na kompanije koje su ulagale ne samo u zadovoljstvo i sreću svojih zaposlenih, već i u eksternu promociju svega toga. To su kompanije koje su izgradile jaku, stabilnu i čvrstu percepciju čak i na tržištima na kojima ne posluju.

Da li živimo u eri krize talenata? Zašto?

Nikako. Talenata ima i te kako i svuda oko nas. Mlađe generacije su umešnije da daleko ranije pokažu svoj potencijal onima koji žele da ga otkriju. Ono što karakteriše savremeno doba jeste kriza u komunikaciji. Nepoznavanje kanala za komunkaciju, neumešna komunikacija sa mlađima, nedovoljno strpljenja da razumemo šta nam poručuju, to je ono što je danas problem. Gen Z su tu, uveliko menjaju svet, a evo ih, na velika vrata, vrlo brzo ulaze i Alfe. Važno je da sve svoje menadžerske veštine preispitamo, posebno vrline kao što je strpljenje, pažljivo osluškivanje i slušanje. Dakle, ako želiš da ostaneš uvek na visini zadatka, na krovu, vrhu, moraš biti prilagodljiv, moraš shvatiti da nam mnoga učenja dolaze upravo od mlađih naraštaja, da u stvari nema kraja učenju.

Šta će biti svrha brendova u budućnosti u odnosu na zaposlene?

Danas je teško pričati o nekoj daljoj budućnosti, jer ono što je posebno zastrašujuće je sa jedne strane brzina kojom se stvari menjaju, a sa druge nepredvidivost i neizvesnost. Sigurno je da taj budući pravac treba sve više da predvidi fleksibilnost i agilnost, kreiranje održivih modela koji uzimaju u obzir potrebe i očekivanja svih učesnika i uloga u poslovnom sistemu. Podvukla bih i odgovornost. Godinama unazad pričamo o društvenoj odgovornosti, dakle o odgovornosti prema zajednici u kojoj poslujemo. Međutim, zaposleni su takođe deo društvene zajednice koju svaki poslodavac, svaki brend mora uzeti ozbiljno u obzir.

Šta Mark Awards znači za Vas lično i kako će uticati na Vašu dalju karijeru?

Prija mi nagrada itekako. Ona mi je u stvari potvrda da sam dobro uvezale moje najveće profesionalne ljubavi. Internu komunikaciju, marketing rikrutment, brendiranje poslodavca. Sve one, u službi su jedna drugoj, sve rade jedna za drugu, sa krajnjim ciljem da unaprede motivaciju i zadovoljstvo u radnom ekosistemu svakog pojedinca i posledično kontinuirano unapređuju korpo klimu i kulturu. Ja sam po životnom opredeljenju entuzijasta, ali svakako će u nastavku moje karijere ova nagrada ojačati moju istrajnost i samouverenost, i nadam se doprineti daljim profesionalnim uspesima i satisfakciji od kojih sam zavisnik, kao i mnogi profesionalci.

Чланак Ivana Eror Bauk, Head of People Engagement and Culture, Delhaize Serbia: Kompanije treba da ulažu u zadovoljstvo zapsolenih ali i promociju istog се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zbog nedostatka radne snage kompanije su u poslednjih nekoliko godina počele da nude znatno bolje radne uslove nego ranije. To je posebno uočljivo na najrazvijenijim tržištima poput američkog. Jer, nije toliki problem ni pronaći radnike koliko je teško zadržati ih. Zato im sada nude ne samo veće zarade, već i rad od kuće, više slobodnog vremena, brigu o njihovom zdravlju isl, ali i neke nesvakidašnje mogućnosti.

Jedna od njih je odmor pre početka rada. Naime, ugostiteljska kompanija SevenRooms kada zaposli nekoga prvo ga pošalje na dve nedelje plaćenog odsustva kako bi “došao svež na posao”.

Neke kompanije svojim zaposlenima i plaćaju odmore. Prošle godine je britanska agencija za pronalaženje kadrova Yolk Recruiting svih svojih 55 zaposlenih odvela u all-inclusive rizort na ostrvu Tenerife. Tokom njihovog produženog vikenda kompanija nije radila već se klijentima javljala govorna pošta.

Bonusi, ketamin i kućni ljubimci

Neke druge kompanije počele su ženama koje rade za njih da isplaćuju bonuse posle porođaja, a neke ih samo nagrađuju ako se vrate na posao posle istog. Primera radi, aplikacija Flo svojim uposlenicama daje 5.000 dolara ukoliko se na posao vrate u roku od godinu dana posle porođaja.

U većini kompanija zaposleni imaju pravo na odsustvo ukoliko im je član bliže familije bolestan. Međutim, sve je više firmi u kojima se može uzeti odsustvo i zbog bolesti baka i deka. Zanimljivo je da se u pojedinim preduzećima dobija odsustvo i u slučaju bolesti kućnih ljubimaca. Šta više, i kada neki od ljubimaca premine, može se dobiti odsustvo za nošenje sa bolom i prihvatanje nove realnosti.

Takođe, širom sveta raste i broj radnih mesta na koje je moguće sa sobom dovesti i svoje krznate prijatelje, jer im oni pomažu da se na poslu osećaju kao kod kuće.

No, sve ovo je prilično uobičajeno. Međutim, najneobičniji primer izlaženja u susret zaposlenima dolazi iz kompanije Dr. Bronner koja proizvodi sapun. Ona svojim radnicima pruža mogućnost da praktikuju ketaminske terapije, jer joj je cilj da vodi računa o njihovom mentalnom zdravlju. Ketamin je inače psihodelična droga koja se nekada koristila u lečenju depresije ili anksioznosti.

Manje neobični slučajevi su da kompanije svojim zaposlenima plaćaju časove surfovanja, ne na internetu nego na talasima, i veslanja na daskama, kako bi održavali fizičku formu.

Izvor: Kvarc

Foto: analogicus, Pixabay

Чланак Šta sve kompanije rade da bi pronašle i zadržale zaposlene? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Advokatica Ninoslava Vasić iz Leskovca, koja je zastupala oštećene radnike u sudskim postupcima, za Infobiz je govorila o nepoštenoj praksi poslodavaca i kršenju zakona o radu. „Svi mi znamo da možemo kod jednog poslodavca, na jednom radnom mestu, da radimo najduže dve godine na određeno vreme i da nakon toga imamo pravo da tražimo preobražaj radnog odnosa na neodređeno vreme. Ali, to u praksi – nije tako“, kaže gošća Infobiza.

Sve više i ugovora o privremeno povremenim poslovima (PPP)

Ninoslava Vasić ističe da, prema njenom iskustvu, radnicima se menjaju ugovori o radu na određeno vreme tako što se prebacuju s jednog radnog mesta na drugo – i oni posle dve godine ne dobijaju ugovor o radu na neodređeno, već nastavljaju da rade kao i do tada.

„Preduslov da bi kod ugovora na određeno došlo do preobražaja na ugovor na neodređeno vreme je da jedna osoba obavlja iste poslove na jednom radnom mestu, kod istog poslodavca, duže od dve godine. Tada ugovor na određeno mora da se preobrazi u ugovor na neodređeno“, navodi Ninoslava Vasić.

Poslodavci to, međutim – izbegavaju i rešavaju tako što radnicima uručuju nove ugovore na određeno vreme radi obavljanja – različitih poslova.

„Primećujem da je sve više i ugovora o privremeno povremenim poslovima (PPP). Radnici sa takvim ugovorima nemaju status zaposlenih , angažovani su maksimalno 120 dana za privremene poslove za kojima poslodavac ima potrebe“, navodi gošća Infobiza.

Institut ugovora o PPP se, kaže Vasić – zloupotrebljava.

„Toga je sve više u lokalnim samoupravama i kod javnih preduzeća. Kod njih je u poslednjih desetak godina to mehanizam zloupotrebe od strane vlasti – oni često radnicima uručuju te ugovore o PPP, pa ih menjaju, radnike prebacuju na drugo radno mesto, drže ih u šaci radi agitovanja za vladajuću stranku i prikupljanja sigurnih glasova. Takvih je lica za teritoriju Leskovca sve više u poslednje vreme“, navodi gošća N1.

Kada je reč o pokretanju sudskog postupka protiv poslodavaca – ovi radnici se plaše da će snositi posledice. Uz to, dodaje, u tom postupku su im potrebni i svedoci, a retko ko se od kolega, kaže – usuđuje da svedoči.

Izvor: N1

Foto; Pixabay

Чланак Na određeno vreme radi pola miliona radnika u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Problem za sve – zaposlene, poslodavce, Republički fond za zdravstveno osiguranje. Od aprila, kada je počeo da se primenjuje Pravilnik o obrascima u sistemu zdravstvene zaštite, doznake za bolovanje više ne sadrže šifru bolesti, piše RTS.

“Imali smo situaciju da su zaposleni morali dva puta da idu kod izabranog lekara, jer je Fond tražio dijagnozu na doznaci za ona bolovanja koja Fond plaća, s obzirom na to da je Zakonom o zdravstvenom osiguranju propisano da se u postupku naknade zarade unosi i dijagnoza bolesti, a ne samo razlog”, navodi Vesna Latinović iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Visina nadoknade za bolovanje u nekim slučajevima zavisi od šifre bolesti. Mnoge firme zaposlenima obolelim od kovida isplaćuju punu platu, ali ako šifre na doznakama nema to ne mogu da urade, jer ne znaju o kojoj bolesti je reč.

Zbog toga je Fond poslao dopise svojim filijalama i zdravstvenim ustanovama da se do elektronskog povezivanja Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i ISIS-a na doznakama upisuje i dijagnoza bolesti. U domovima zdravlja kažu da su im dolazili pacijenti koje su poslodavci slali da se upiše šifra bolesti.

Naknada za odsustvo sa rada

“Zbog trenutne epidemijske situacije ostalo je da to bude na osnovu dogovora između poslodavca i našeg pacijenta. Ono što je na nama jeste da upišemo šifru kovida i bolesti koje su u korelaciji sa kovidom. Da bi poslodavac isplatio 100 odsto bolovanje”, ističe dr Aleksa Živković, lekar opšte prakse.

Novi Pravilnik, posebno deo koji se odnosi na obrazac o bolovanju, u skladu je sa Zakonom o pravima pacijenata. Milan Marinović kaže da kao poverenik za informacije od javnog značaja podržava novi Pravilnik. Dodaje, da se na taj način sprečava da neovlašćena lica dođu do podatka o tome od koje bolesti neko boluje. A bilo je zloupotreba.

“To ne bi trebalo da spreči Republički fond za zdravstveno osiguranje da može da utvrdi koliku naknadu za odsustvo sa rada treba da isplati tom osiguraniku zbog toga što je deo te potvrde i rubrika u kojoj se unosi dužina bolovanja, znači vreme trajanja od–do, a nadležni medicinski radnik dužan je da upiše procenat naknade koji treba da bude isplaćen”, objašnjava Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja.

Poverenik smatra da doznake ne treba da se izdaju u pisanoj formi već elektronski. Ideja je da se i potvrda o privremenoj sprečenosti za rad izdaje elektronski.

Do elektronskog povezivanja čekaćemo još nekoliko meseci, a krajem septembra stižu i nove doznake. Umesto da pacijentu olakša sada će, po svemu sudeći, morati da se bori dvostruko – i sa svojom bolešću i sa administracijom. Pred šalter u dom zdravlja nekoliko puta dok se propisi ne približe čoveku.

Izvor: RTS

Foto; Pixabay

Чланак Novi i stari propisi, nisu usaglašeni oko otvaranja bolovanja zaposlenog се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ono što je do sada poznato jeste da bi u novoj rundi podrške država firmama mogla da isplati dva ili tri puta po pola minimalca, što bi bilo do 48.000 dinara. Kako je najavljeno, bila bi to injekcija za sve kompanije, a zaposleni u najugroženijim sektorima mogli bi da računaju i na jednu isplatu više, odnosno na dodatnih 16.000 dinara.

Prema informacijama „Blic Biznisa“ konačna odluka trebalo bi da bude poznata narednih dana. U Nemanjinoj 11 intenzivno se razgovara o detaljima novog paketa pomoći a koji bi trebalo da bude donet do Sretenja, 15. februara.

Prvo i najvažnije pravilo, kao i u prethodnim paketima mera, trebalo bi da bude da na minimalac imaju pravo samo radnici koji su prijavljeni, u prevodu oni koji ne rade na crno. A broj radnika koji rade na crno je značajan. Istina jeste i da broj neprijavljenih radnika pada, ali i da je dalje postoji i to najviše u sledećim sektorima – trgovini, građevinarstvu, ugostiteljstvu, proizvodnji tekstila, kože i obuće, proizvodnji prehrambenih proizvoda, delatnostima smeštaja i ishrane.

Angažovani po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima neće imati pravo na minimalac

Pravo na minimalac ne bi imala lica angažovana po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, kao ni ostala lica koja su angažovana van radnog odnosa. U ovoj grupi najčešće su sezonci, radnici po ugovoru o delu…

Tako bi minimalac bio uplaćen onima koji su imali ugovor o radu, ugovor na određeno ili na neodređeno vreme. Pritom su na isti način tretirani zaposleni sa punim radnim vremenom, odnosno nepunim radnim vremenom, bez obzira da li je reč o zaposlenom na određeno ili neodređeno.

Takođe, preduzetnik koji istovremeno ima status zaposlenog, a penzioner je, ne bi imao pravo na minimalac. Pravo na ovakvu direktnu pomoć države ni u ranijim paketima nisu imale ni trudnice i porodilje kojima celu zaradu isplaćuje država.

Što se tiče datuma osnivanja firme koja bi imala pravo na pomoć on bi, uredbom vlade, bio naknadno definisan. U prvom paketu mera, podsetimo, uslov je bio da je firma osnovana do 15. marta, a u drugom da je osnovana do 20. jula.
Jedan od glavnih uslova za dobijanje državne pomoći u prvom i drugom paketu mera bio je da firme u roku od tri meseca nakon poslednjeg isplaćenog minimalca ne smeju da otpuste više od 10 odsto radnika.

Poznavaoci tvrde da je logično očekivati takav kriterijum i ovog puta, jer je jedan od glavnih ciljeva državne pomoći upravo očuvanje zaposlenosti i radnih mesta.

Do Sretenja (15. februara) biti donet dodatni paket

„Sektori koji su najteže pogođeni krizom su ugostiteljstvo, hotelijerstvo, turizam, putnički saobraćaj, koji da se sutra normalizuje situacija ne mogu preko noći da se oporave. To je izuzetno važan korak. Država je pokazala da može i da hoće da sačuva ono što je najbitnije, a to su radna mesta. Ljudi treba sutra kada se ovo završi i kada se budemo statbilizovali da budu spremni da rade“, rekao je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će do Sretenja (15. februara) biti donet dodatni paket pomoći privredi. Kako je rekao, to neće biti izdašna pomoć kao prvi paket, ali će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja, pa i velika preduzeća, što je, kaže, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.

Vučić je precizirao će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Poslodavci će moći da računaju na direktnu novčanu pomoć samo za prijavljene radnike се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, svaki peti radi na crno, a pored poljoprivrede, najviše ih je još u turizmu i ugostiteljstvu (15,1%) i građevinarstvu (11,3%), dok na kućnim i pomoćnim poslovima svako drugo lice radi bez ugovora i bez prava na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu za svaki dan koji provede na poslu.

Neformalno zapošljavanje

Neformalno zapošljavanje jedan je od ključnih generatora sive ekonomije, jer na svakih 100 dinara koji se obrnu u sivoj zoni, 62 dinara je od neprijavljenih zarada, a 38 dinara neprijavljeni profit. Problem produbljuje činjenica da u Srbiji trećina neformalno angažovanih radi kraće od tri meseca, svaki peti radi do šest meseci, a tek njih 16% angažovano je na rok do godinu dana. Oko 126.000 njih radi samo na osnovu usmenog dogovora.

Primer su zaposleni u turizmu i ugostiteljstvu, pre svega na poslovima za koje se radnici angažuju po potrebi, kada je povećani obim posla, poput barmena, kuvara, konobara. Često rade za više njih u toku jednog dana, sa nepunim radnim vremenom i po nekoliko dana u nedelji, pa je procedura prijave za njih komplikovana i skupa.

Slično je i sa radnicima za pomoć u kući, koje u proseku godišnje angažuje 55.877 domaćinstava i često rade za više njih u toku jednog dana. Specifična situacija je i sa gradilištima gde se procenjuje da 37% njih radi na crno, a svaki treći samo povremeno ima posla, zbog čega se poslodavcima ne ulazi u proceduru prijave. Sa druge strane, povrede na radu kod ovih poslova su česte, zbog čega su neprijavljeni posebno ugroženi, jer zavise isključivo od volje poslodavca da li će im pokriti troškove lečenja, pokazala je analiza NALED-a.

U Srbiji ima između 35.000 i 55.000 sakupljača sekundarnih sirovina

Poslodavci kao ključni razlog za visoku stopu rada na crno vide visoko poresko opterećenje rada. Za ugovor o privremenim i povremenim poslovima izdvajaju mesečno u proseku 16.000 dinara za poreze i doprinose. Primer sezonskog online angažovanja radnika u poljoprivredi predvideo je fiksni iznos za ove svrhe od oko 300 dinara po svakom danu angažovanja, što poslodavcima donosi fleksibilnost, državi prihod, a radnicima mogućnost da ostvare pravo na penziono osiguranje i zaštitu od povrede na radu.

Nalazi analize pokazuju i da u Srbiji ima između 35.000 i 55.000 sakupljača sekundarnih sirovina i svi rade neformalno, ali između operatera i njih ne postoji klasičan odnos poslodavca i radnika. Zato NALED i GIZ preporučuju da se uspostavi poseban Registar individualnih sakupljača, uz uvođenje podsticaja: radnici ne bi gubili status nezaposlenih, mogli bi da dobiju uvećanje socijalne pomoći za 20%, država bi mogla da im uplaćuje penzijsko osiguranje, imali bi prvenstvo učešća na javnim radovima, mogućnost korišćenja subvencija i drugih budžetskih transfera i pravo da za račun javnih komunalnih preduzeća vrše poslove separacije otpada.

Kojim profesijama bi pomogao novi sistem prijave?

Uz određena prilagođavanja, elektronski sistem prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi mogao da bi da se proširi na kućne i pomoćne poslove čuvanja dece, starih, kućnih ljubimaca i poslove čišćenja i održavanja. Kada je reč o turizmu i ugostiteljstvu, tu spadaju kuvari, konobari, šankeri i čistači koji se angažuju po potrebi „na dan“, a u građevini radnici na nekvalifikovanim fizičkim poslovima (utovar/istovar i prenošenje materijala i građevinskog alata, ručni iskop i nasipanje zemlje, čišćenje gradilišta i sl).

Чланак Uvođenje u legalne tokove čeka 80.000 neprijavljenih radnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema zvaničnoj statistici, više od pola miliona ljudi u Srbiji radi na neformalnim poslovima. U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED) kažu da je pojednostavljena procedura prijave putem portala i aplikacije za sezonske radnike, uvela u legalne tokove 47 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi. …

Mikloš Balaša iz Čantavira ima savremenu farmu goveda, gde je proizvodnja dobrim delom automatizovana. Iako se radi o farmi gde su uslovi rada dobri, Mikloš se žali  da teško dolazi do radne snage koja poslednjih godina odlazi u inostranstvo u potrazi az boljim standardom.

Sava Šućin iz Iriga, voćar i vinogradar, smanjio je površine pod zasadima baš zbog nedostatka radne snage. ističe da je svake godine zarada u poljoprivredi sve manja, a cena radne snage veća. Napominje da razume to što je država regulisala prijavu sezonskih radnika, ali da on tu ne vidi svoju računicu.

„Ja sam isuviše mali da bih prijavljivao sezonce, ja se organizujem sa porodicom, komšijama da oberemo to što nam je i malo ostalo“, kaže Šućin.

Fiksni iznos poreza

U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj objašnjavaju da mnogi sezonski radnici u poljoprivredi nisu upoznati sa zakonom o pojednostavljenom angažmanu sezonskih radnika u poljoprivredi, dok su poslodavci prihvatili novi sistem prijave.

Brzinu prijavljivanja i fiksni iznos poreza, koji se plaća putem onlajn registracije, istakli su u analizi NALED- a kao ključnu prednost u odnosu na skuplju i komplikovaniju proceduru potpisivanje ugovora na papiru.

U Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj podsećaju na to da je do pre dve godine ugovor imalo svega pet odsto od oko 80.000 sezonaca, koliko se procenjuje da radi u poljoprivredi.

Izvor: RTV

Чланак Koliko je „legalizovanje“ sezonaca (ne)isplativo? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Turizam i ugostiteljstvo su sektori koji su najviše pogođeni pandemijom, a slede ih kreativna industrija, saobraćaj i skladištenje, dok se kriza delimično prelila i na prerađivačku industriju i IT sektor, pokazao je drugi ciklus ankete „Zajedno kroz krizu“, koju su realizovali Privredna komora Srbije i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj. Proizvodni i uslužni kapaciteti su smanjeni kod dve trećine firmi. Sada već trećina ispitanika izveštava o delimičnom ili potpunom oporavku kapaciteta.

Petina firmi stopirala deo poslovnih procesa

Trećina preduzeća je započela pregovore sa poveriocima o odlaganju otplate duga, a petina firmi je bila primorana da zatvori deo poslovnih procesa.

Prema veličini, najugroženiji su bili preduzetnici i mikro firme, a gotovo sve firme očekuju pad prodaje i profita do kraja 2020. godine. Nešto više od petine ispitanika, 21 odsto, uspelo je da brzo promeni način poslovanja, što ukazuje da su te firme spremnije dočekale krizu.

Anketa pokazuje da postoji potencijal za dalji napredak, jer svako treće preduzeće može delimično ili potpuno da se prilagodi poslovanju putem interneta. Gotovo sve srednje i velike firme imaju veb stranu, dok je broj firmi sa onlajn prodajom porastao, pa svaka peta prodaje proizvode ili usluge preko elektronske prodavnice. Iako je najoptimalnija prodaja putem interneta ona u kojoj se kupcima nude sve opcije plaćanja, mali je procenat firmi koji kupcima i klijentima nudi više od jedne, ili sve opcije plaćanja.

Sporiji oporavak

U sedmoj nedelji krize privrednici ocenjuju da će im, pod pretpostavkom da je kriza prestala u poslednjim danima aprila, u proseku, trebati više vremena za oporavak nego što je to bilo na samom početku. Vreme oporavka procenjuje se najčešće na tri do šest meseci, ili na šest do 12 meseci. Vreme očekivanja teškoća u naplati potraživanja, pomerilo se uglavnom na period od početka jeseni.

Ubedljiva većina privrednih subjekata prijavila se za mere državne pomoći, a mere koje su privrednici ocenili kao najkorisnije jesu direktna pomoć MMSP sektoru kroz uplatu minimalne zarade; odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose; odlaganje plaćanja akontacije; kao i pristup povoljnim kreditima u okviru garantne šeme. Značajnom broju privrednika između 10 i 14 procenata potrebna je dodatna pomoć u korišćenju mera državne pomoći.

Anketa pokazuje da pad poslovanja u sektorima saobraćaja, turizma i industrije znatno utiče na pad poslovanja ostalih firmi u njihovom lancu snabdevanja. Većina firmi, dve trećine njih, promenama u poslovanju utiče na do 30 njihovih dobavljača, i na do 100 njihovih poslovnih kupaca.

Rezultate prethodnog istraživanja možete pogledati ovde.

Izvor: PKS

Foto: Pixabay

Чланак PKS-ova anketa: 85% poslodavaca tokom krize zadržalo isti broj zaposlenih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Martina Furtula je gostujući u Dnevniku RTS-a rekla kako u Ministarstvu veruju da će na narednoj sednici Vlade ta uredba i biti usvojena, jer smo do sada imali uredbe koje su se odnosile samo na određene delatnosti trgovina, ugostiteljskih objekata i gradilišta.
„Ovom uredbom to proširujemo i na sve ostale poslodavce i na sve druge delatnosti“, kazala je Furtula.

Prema njenim rečima, za sve poslodavce i zaposlene biće obavezno da na ulazu u radni prostor izvrše dezinfekciju, da ukoliko je moguće poslodavac oraganizuje poslove tako što će uvesti drugu i treću smenu, da u zatvorenom prostoru ako je nemoguće obezbediti udaljenost između zaposlenih obavezno koriste zaštitne maske.

„Epidemija je još uvek tu. Ovo što Vlada ublažava mere ne znači da trebamo da se opustimo, sve do onog trenutka dok se epidemija ne odjavi“, istakla je Furtula.

Navodi da klima uređaji u određenim industrijama moraju da rade.

„U određenim tehnološkim procesima to je neizvodljivo. Savetujemo poslodavcima da u takvim slučajevima organizuju drugačije rad tako da na takvim mestima bude mali broj zaposlenih“, istakla je Furtula.

Ističe da su uredbom propisane kazne.

„Za poslodavce je to od 50.000 do 500.000 dinara, a za zaposlene 20.000 dinara. Do sada nismo imali kazne za poslodavce, ali je pokrenuto osam prekršajnih i jedna krivična prijava tokom vanrednog stanja. Nakon usvajanja uredbe i inspekcija će nastaviti da kontroliše primenu mera bezbednosti i zdravlja na radu još jače nego što je to bio slučaj do sada“, zaključila je Furtula.

Izvor:B92.net

Чланак Uredbom će se kažnjavati i poslodavci i zaposleni се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da li se minimalac isplaćuje poslodavcima i za zaposlene na određeno?

Odgovor je potvrdan, jer poslodavci mogu da ostvare pravo na direktna davanja za zaposlene na određeno kao i na neodređeno. Glavni kriterijum za računanje broja radnika za koje se isplaćuje podrška je to koliko ih ima puno radno vreme, a ne da li je ugovor za stalno ili određeno.
Jedina razlika u položaju zaposlenih “za stalno” i na određeno ogleda se u tome da poslodavci mogu da izgube pravo na isplatu finansijske podrške za radnike, ukoliko smanje broj zaposlenih za više od 10 odsto, osim ukoliko je reč o zaposlenima na određeno kojima ugovor ističe tokom meseci za koja se isplaćuju direktna davanja iz paketa mera.

Sa druge strane, uredbama koje regulišu primenu mera podrške jasno je propisano da poslodavac ne može da ostvari pravo na direktna davanja za lica angažovana po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, poznatim i kao PP ugovori.

Da li će bespovratna sredstva biti uplaćena i za zaposlene koje su na trudničkom i porodiljskom?

Neće, pošto je Uredbom o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima predviđeno da se za isplatu podrške ne računaju zaposleni koji plate dobijaju “u celosti na teret drugih isplatilaca”.

U takve zaposlene, između ostalih, spadaju zaposlene za trudničkom i porodiljskom odsustvu, čije zarade više ne isplaćuje poslodavac već budžet.

Kada će novac početi da stiže na račune mikro, malih i srednjih preduzeća?

Prema pojašnjenjima i uputstvima koje su objavili Ministarstvo finansija i Privredna komora Srbije, prva sredstva iz paketa pomoći stižu u maju 2020. Tada će na namenske račune leći podrška u iznosu koji odgovara broju radnika za čije plate i naknade zarada je poslodavac podneo PPP-PD obrazac za mart.
Još dve tranše potom će leći u junu za aprilski, i u julu za majski obračunski period.

Takođe, ako su firme ili preduzetnici isplatili zarade za mart pre stupanja na snagu paketa mera, i dalje imaju vremena da se prijave za bespovratna davanja ukoliko do kraja aprila popune PPP-PD obrazac i stave datum 04.01.2021.

Da li je moja firma uopšte malo pravno lice, čiji zaposleni imaju pravo na isplatu minimalca iz paketa?

Jedno od pitanja upućeno Privrednoj komori Srbije odnosilo se na to da firma ne zna da li ima pravo na podršku zato što još nije određeno da li je mala ili velika.

Firma je, naime, osnovana tokom 2019. godine, što znači da ranije nije predavala završni račun, pa nije ni razvrstana kao mikro, malo, srednje ili veliko pravno lice.

Ministarstvo finansija zauzelo je stav da se svi privredni subjekti osnovani posle 01. januara 2019. automatski smatraju malim privrednim subjektima, što znači, za početak, da zaposleni imaju pravo na isplatu celog minimalca, odnosno na po 30.000 dinara.

Da li je odložen rok za prijavu poreza na imovinu?

Za sve one koji su se ponadali da će moći da odlože i obaveze na osnovu poreza na imovinu, sledi hladan tuš – programom ekonomskih mera nije obuhvaćeno odlaganje obaveze plaćanja tog poreza.

Ministarstvo finansija i Privredna komora Srbije objavili su detaljna uputstva za primenu uredbi koje prate Paket ekonomskih mera podrške, a sva pitanja i odgovori mogu se naći da portalu Komore www.pks.rs

Izvor: Portal Nova.rs

Чланак Pitanja poslodavaca i odgovori nadležnih koji sprovode mere се појављује прво на Biznis i Finansije.