Većina poslodavaca, njih 85 procenata, uspela je da zadrži isti broj radnika kao pre krize uzrokovane pandemijom virusa korona, pokazuje najnovije istraživanje PKS-a i USAID-a. Ono je sprovedeno na 1.000 kompanija.
Turizam i ugostiteljstvo su sektori koji su najviše pogođeni pandemijom, a slede ih kreativna industrija, saobraćaj i skladištenje, dok se kriza delimično prelila i na prerađivačku industriju i IT sektor, pokazao je drugi ciklus ankete „Zajedno kroz krizu“, koju su realizovali Privredna komora Srbije i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj. Proizvodni i uslužni kapaciteti su smanjeni kod dve trećine firmi. Sada već trećina ispitanika izveštava o delimičnom ili potpunom oporavku kapaciteta.
Petina firmi stopirala deo poslovnih procesa
Trećina preduzeća je započela pregovore sa poveriocima o odlaganju otplate duga, a petina firmi je bila primorana da zatvori deo poslovnih procesa.
Prema veličini, najugroženiji su bili preduzetnici i mikro firme, a gotovo sve firme očekuju pad prodaje i profita do kraja 2020. godine. Nešto više od petine ispitanika, 21 odsto, uspelo je da brzo promeni način poslovanja, što ukazuje da su te firme spremnije dočekale krizu.
Anketa pokazuje da postoji potencijal za dalji napredak, jer svako treće preduzeće može delimično ili potpuno da se prilagodi poslovanju putem interneta. Gotovo sve srednje i velike firme imaju veb stranu, dok je broj firmi sa onlajn prodajom porastao, pa svaka peta prodaje proizvode ili usluge preko elektronske prodavnice. Iako je najoptimalnija prodaja putem interneta ona u kojoj se kupcima nude sve opcije plaćanja, mali je procenat firmi koji kupcima i klijentima nudi više od jedne, ili sve opcije plaćanja.
Sporiji oporavak
U sedmoj nedelji krize privrednici ocenjuju da će im, pod pretpostavkom da je kriza prestala u poslednjim danima aprila, u proseku, trebati više vremena za oporavak nego što je to bilo na samom početku. Vreme oporavka procenjuje se najčešće na tri do šest meseci, ili na šest do 12 meseci. Vreme očekivanja teškoća u naplati potraživanja, pomerilo se uglavnom na period od početka jeseni.
Ubedljiva većina privrednih subjekata prijavila se za mere državne pomoći, a mere koje su privrednici ocenili kao najkorisnije jesu direktna pomoć MMSP sektoru kroz uplatu minimalne zarade; odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose; odlaganje plaćanja akontacije; kao i pristup povoljnim kreditima u okviru garantne šeme. Značajnom broju privrednika između 10 i 14 procenata potrebna je dodatna pomoć u korišćenju mera državne pomoći.
Anketa pokazuje da pad poslovanja u sektorima saobraćaja, turizma i industrije znatno utiče na pad poslovanja ostalih firmi u njihovom lancu snabdevanja. Većina firmi, dve trećine njih, promenama u poslovanju utiče na do 30 njihovih dobavljača, i na do 100 njihovih poslovnih kupaca.
Rezultate prethodnog istraživanja možete pogledati ovde.
Izvor: PKS
Foto: Pixabay