Da podsetimo, štrajk je započeo zato što su radnici, a posebno poštari koji primaju plate od oko 55.000 dinara, tražili povišice od 30 odsto.

Rukovodstvo Pošte je u međuvremenu smislilo kako može da im poveća plate – tako što će im dati više posla. Naime, u subotu je menadžment Pošte, predvođen direktorom Zoranom Đorđevićem, objavio saopštenje prema kom je napravljen sporazum sa preduzećem Post pro prema kome će poštari i dostavljači imati priliku da zarade još 40 odsto na platu, ako ispune norme.

Radnicima nije baš najjasnije kakva je ponuda rukovodstva, ali prema rečima Stefana Mitrovića, predsednika Sindikata radnika Pošte Sloga, zaključuju da ne želi da im isplati povećanje plata koje oni traže.

„Koliko sam shvatio oni prosto ne žele da povećaju platu za procenat koji traže zaposleni, zbog čega je obustava rada i počela. Nude taj neki bonus na učinak – kao neku vrstu dodatnog posla za tu drugu firmu.

Mitrović ističe da je stav radnika da „umesto što su davali pare za marketing i spinovanje mogli su da nam povećaju plate“.

„Pošta je odavno zrela za finansijsku policiju i nezavisnog revizora da pročešlja šta se tu sve dešava“, zaključuje on.

Izvor: Danas

Foto: xat-ch, Pixabay

Чланак Radnici Pošte tražili veće plate, rukovodstvo im ponudilo – više posla се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, neregistrovane poštanske pošiljke koje su zbog niske cene i najzastupljenije, ne stižu uvek kao pošiljke iz Kine, već ih kineski trgovci često šalju preko logističkih centara širom sveta, pa se tako dešava da one u Srbiju i ostale države regiona dolaze iz Litvanije, Letonije, Turske, Solomonskih Ostrva, Holandije i drugih zemalja.

U tom procesu, kineski operatori označavaju da je neregistrovana pošiljka stigla u zemlju odredišta čim roba napusti Kinu, odnosno logistički centar u nekoj od navedenih država, a što u većini slučajeva praktično znači da je pošiljka predata avio kompaniji na prevoz ili se nalazi u tranzitu, navodi se u saopštenju Pošte Srbije.

Kako, uprkos svemu navedenom, ispratiti pošiljku

“Ovom prilikom ponovo skrećemo pažnju korisnicima i da broj pošiljke koji kupac može dobiti od prodavca iz Kine, a koji počinje slovnom oznakom U (drugo slovo u rasponu od A-Z) plus 9 cifara i na kraju ima kodnu oznaku zemlje porekla, nije broj za praćenje već predstavlja bar-kod oznaku koja se unosi kako bi se obezbedilo pružanje prekograničnih carisnkih najava. To znači da, bez obzira na prisustvo U identifikatora, a saglasno važećim međunarodnim propisima, za neregistrovane pošiljke nije predviđena opcija praćenja. Ukoliko kupci žele da prate status svojih pošiljaka, prilikom internet kupovine treba da odaberu opciju isporuke sa registrovanim praćenjem”, naglašava Pošta.

Iz ovog preduzeća su takođe istakli da „na svojoj teritoriji korisnicima pružaju usluge bez ikakvog zastoja, a da se prispele pošiljke iz međunarodnog saobraćaja uručuju primaocu odmah nakon prispeća i sprovedenih carinskih procedura, shodno naznačenim adresama primalaca“.

Direktna avio-linija Air Serbia za Kinu u 2022?

Pošta Srbije ponovo je podsetila da su, u cilju uspostavljanja dugoročne stabilne isporuke pošiljaka iz Kine, inicirali direktne pregovore sa kineskim nacionalnim operatorom, kao i da se „dodatno ubrzanje tokova internet trgovine očekuje se od januara 2022. godine, najavljenim uvođenjem direktne avio-linije Air Serbia za Peking“.

Još početkom avgusta, podsetimo, Pošta Srbije saopštila je kako se očekuje da će Air Serbia uskoro pokrenuti letove za Daleki istok, što će stvoriti dodatne mogućnosti prevoza poštom, što je podstaklo dalje spekulacije. Ta informacija stigla je, inače, samo nekoliko sedmica nakon što je ministar finansija Siniša Mali razgovarao sa kineskom ambasadorkom u Srbiji o budućim letovima između dve zemlje, te istakao da „postoji velika želja obe strane da se letovi uvedu u drugoj polovini 2022“, kao i da će se raditi na detaljima usluga od Beograda do Pekinga ili Šangaja.

Izvor: PlutonLogistics

Foto: Pixabay

Чланак Na šta treba obratiti pažnju prilikom praćenja pošiljki iz Kine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovakve aukcije sa predmetima iz neisporučenih poštanskih pošiljaka, po isteku roka čuvanja, organizuju se najmanje jednom godišnje, u prostrorijama „Pošte“. Najava licitacije, spisak predmeta, mesto i vreme prodaje objavljuju se na sajtu preduzeća.

Na javnu prodaju idu samo pošiljke iz unutrašnjeg poštanskog saobraćaja

U JP „Pošta Srbije“ kažu, godišnji obim pošiljki u Srbiji je 270 miliona, a broj neisporučivih je 0,03 odsto. Kako objašnjavaju, u skladu sa Zakonom o poštanskim uslugama, paketi za koje se utvrdi da ne mogu da se uruče ni primaocu, ni pošiljaocu, u predviđenim rokovima, smatraju se neisporučivim. Naglašavaju da na javnu prodaju idu samo pošiljke iz unutrašnjeg poštanskog saobraćaja, dok se iz međunarodnog vraćaju državi odakle su poslate.

U Kikindi je u sredu ponuđena roba iz čak 114 pošiljaka, koje nisu uručene od kraja 2018. do kraja 2020. godine, a po koje niko nije došao. Na prodaju su bile i čarape, haljine, nekoliko ručnih satova, mašinice za tetoviranje, supu i za savijanje cigareta, ali i dve flašice biljnih kapi ginko biloba.

– Ponuda je bila raznovrsna i moglo se naći gotovo sve od igle do lokomotive – rekla nam je Kikinđanka, koja se u sredu nadmetala i uspešno izlicitirala računar za 550 dinara. – Nova je jedino bila četka za pse, koja je prodata za 100 dinara. Najviša suma plaćena je za dva ženska ruksaka od veštačke kože, čija je početna cena bila 100 dinara, a kupljeni su za čak 550 dinara.

Komisija „Pošte“ pregleda neisporučive pošiljke, što podrazumeva i otvaranje da bi se utvrdila adresa primaoca ili pošiljaoca.
– Roba i predmeti čuvaju se najduže šest meseci od komisijskog pregleda – kažu iz „Pošte Srbije“. – Početna cena utvrđuje se na osnovu njene tržišne vrednosti. Za ove javne prodaje postoji interesovanje, jer se rasproda oko 90 odsto ponuđenog. Pravo učešća imaju građani i firme.

Neprodate pošiljke mogu se prema proceni komisije naći na narednoj javnoj prodaji. Mogu se prodati neposrednom pogodbom, ili na osnovu ugovora o otkupu otpadnog materijala.

Kvarljivo se uništava

Na spisku robe koja nije uručena, kako u „Pošti“ kažu, najčešće se nalaze dečje igračke, parfemi, kozmetika, nakit, knjige, mobilni telefoni i oprema, automobilske gume, računari, delovi računara, štampači, odeća i obuća, kućni aparati. Na licitacijama završe i tamjan, Sveto pismo, jastuk, šampon protiv peruti. Pošiljke koje imaju kvarljiv sadržaj se uništavaju ili prodaju neposrednom pogodbom.

Sapuni skuplji od računara

Procenjena vrednost polovnog laptopa bila je 20 dinara, četiri puta jeftinije od pakovanja sapuna. Računar je na kraju prodat za 550 dinara, a osam sapuna za 100. Laptop je svojevremeno iz Kikinde poslat za Niš, ali ga primalac nije preuzeo, kao ni pošiljalac kada se roba vratila. Ručni sat marke „fosil“ prodat je za 250 dinara.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Licitacije neisporučenih pošiljki putem Pošte се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova “psihodelična” vozila, kako ih mediji nazivaju, uveseljavaju građane a nekima od njih pružaju i “instagramičan” prizor koji oni rado slikaju i dele na društvenim mrežama.

Izuzetno šarmantan i živahan dizajn delo je grafičkog dizajnera Endrua Luisa, koji je prvobitno angažovan kako bi napravio predlog poštanskih markica kojima bi se ova kompanija zahvalila svojim zaposlenima, kojih ima 64.000, za požrtvovan rad tokom pandemije, tokom koje je onlajn kupovina značajno povećala ovim njihovog posla.

Međutim, dizajner je, više u šali nego u zbilji, predložio rukovodstvu Pošte da optimističnim motivima ukrasi i kombije, što je kompanija, na Luisovo ogromno iznenađenje, prihvatila, smatrajući da će to pozitivno uticati na raspoloženje njenih sugrađana.

Zato sada u 28 kanadskih gradova dostave vrši 40-tak šarenih kombija u veselim bojama, sa ogromnim žutim suncem i sa neizostavnom dugom na krilu. Nažalost, fotografija koja ilustruje ovaj tekst nije veran prikaz kombija kanadske pošte. Njih možete pogledati na ovom linku.

Foto: Activedia, Pixabay

Чланак Kandaska pošta šarenim kombijima pokušava da oraspoloži građane се појављује прво на Biznis i Finansije.

Politizacija Pošte; optuživanje direktora Pošte za sukob interesa; priprema privatizacije Pošte planskim urušavanjem kompanije; manipulacija Poštom tokom izbora; nedostatak zaštitnih sredstava u Pošti za rad u uslovima pandemije; ignorisanje sindikata… Iako zvuči jako poznato, ovo nisu naslovi iz domaćih nego iz američkih medija. Njima se najavljuju brojni tekstovi o sudbini koja je u godini predsedničkih izbora u SAD zadesila United States Postal Sevice (USPS), jednog od najuglednijih poštanskih operatora u svetu.

Američka pošta je decenijama bila najcenjenija državna institucija za 91% Amerikanaca, zahvaljujući dostupnosti i pouzdanosti usluga, kao i zbog toga što je odolevala politizaciji poslovanja. Ali zbog posledica pandemije, prvi put je ove godine zatražila pomoć od dražve. Imala je nesreću da je to godina predsedničkih izbora u SAD, u kojima igra vrlo značajnu logističku ulogu u glasanju. Umesto finansijske, od predsednika Donalda Trampa je u junu ove godine dobila pomoć u vidu novog direktora, Luisa De Džoja, koji je veliki donator i promoter Trampove izborne kampanje. Uz to, poseduje logističku kompaniju koja sarađuje sa USPS-om, kao i desetinu miliona dolara vredno indirektno učešće u nekoliko poštinih konkurenata.

Novi direktor je pokrenuo agresivnu reorganizaciju USPS-a, pravdajući takve poteze nužnošću da se umanje troškovi, ali je rasplamsao i sumnje da je pravi cilj slabljenje kompanijskih kapaciteta, kao i brzine i pouzdanosti usluga, uključujući i one vezane za izborni proces. Tako je već započeta rasprava republikanaca i demokrata oko USPS-a postala još užarenija, preteći da ova institucija kojoj su osnivači SAD dali toliki značaj da je prvi čelnik bio legendarni Bendžamin Frenklin – završi kao jedna od najvećih kolateralnih šteta aktuelnih predsedničkih izbora.

Gubici koji su davno programirani

Ovo bi, manje-više, bio kroki ovogodišnjih događanja, ali su uzroci krize Američke pošte dugotrajniji i dublji. Za početak, ona deli sudbinu svetske poštanske industrije čije usluge već decenijama zamenjuju telefonija, internet i ostale modernije tehnologije, dok je ono što preostaje izloženo sve većoj konkurenciji tržišta koje se neprestano liberalizuje i postaje globalno. Zato nije nimalo lako biti konkurentan u okruženju gde za razliku od javnog operatora, svi domaći i takmaci koji dolaze iz inostranstva mogu da se ograniče samo na profitabilne usluge u najvećim gradovima.

Odredbe američkog ustava pokazuju da su poštanske uprave prvobitno nastajale iz uverenja da je nacionalna infrastruktura za pouzdanu i brzu razmenu informacija i pošiljaka preduslov i svojstvo državnosti. Tek mnogo kasnije, fokus je pomeren na očekivanja da one generišu profit, ili makar ne prave gubitke. To je uticalo na razvoj novih modela poslovanja i dovelo do uspostavljanja „univerzalne poštanske usluge“, odnosno da USPS-u, kao i javnim operatorima u drugim zamljama, država nalaže koje usluge i kog kvaliteta mora stalno da pruža i u najzabitijem i najnenaseljenijem kutku zemlje.

Za pokrivanje najdirektnijih gubitaka koje proizvodi ovakva obaveza, država jedan deo ovih usluga, i to vremenom sve manji, ostavlja u poštanskom monopolu, što se naziva „rezervisanim poštanskim uslugama“. Sve ostalo što nude poštanski operatori mogu da nude i drugi, a USPS ima širok dijapazon takvih, komercijalnih servisa. Karakteristično je da, za razliku od većine inostranih pandana, više ne pružaju finansijske usluge, ali imaju veliku ulogu u dostavi recepata i čekova socijalne pomoći. Tokom ove epidemije razaslali su i ogromne količine zašitne opreme, uputstava i drugog materijala.

Pored ograničenja vezanih za samu delatnost, za USPS su važna i ona koja definiše američki Kongres. Do početka 70-tih godina Američka pošta je bila budžetska ustanova, ali je nakon velikog štrajka zaposlenih tada transformisana u državnu kompaniju kojoj federalna vlast imenuje upravu, daje saglasnost na cene i postavlja druga ograničenja. Takav USPS je uspevao da funkcioniše bez finansijske pomoći države, iako je zbog opadanja broja pisama beležio sve slabije rezultate.

Prvi gubici se javljaju nakon 2006. godine i zakonskih propisa za koje se sada međusobno optužuju demokrate i republikanci, a kojima se Američka pošta obavezuje na dodatno izdvajanje u penzione fondove, dok su korekcije cena limitirane stopom inflacije.

Budući da su sindikalno organizovanje i pretnje štrajkovima odavno retkost u američkom društvu, moćni poštanski sindikati su relikt i trn u oku većine, naročito republikanskih političara, pa smisao pomenutih propisa nije bila podrška zaposlenima, već nametanje dodatnih troškova od oko 500 miliona dolara godišnje. Sami sindikalisti veruju da je njihova snaga mnogo veći uzrok netrpeljivosti dela formalnog i neformalnog establišmenta prema USPS, nego što se to javno ističe.

Razarajuće posledice pandemije

Od tog perioda gubici su postali uobičajeni, a sa njima i manjak sredstava za ulaganja i drugi problemi koji su laka meta onih koji osporavaju poslovni model Američke pošte, ignorišući činjenicu da se ona finansira iz sopstvenog poslovanja. Predsednik Tramp je među redovnim kritičarima, pa je tako USPS, koji obrađuje preko 140 milijardi pošiljaka godišnje, umeo da čašćava tvitovima da su „sprdnja od kompanije“.

Pre dve godine je formirao radnu grupu za analizu poslovanja USPS-a, na čelu sa uticajnim sekretarom trezora Stivenom Mnuhinom. Izveštaj je ukazao na silne neracionalnosti i mogućnost ušteda, ali je iznet i kontraverzan predlog da se redukuje obim i kvalitet usluga, a poveća autsorsovanje.

Ne treba posebna pamet da se shvati kako to znači stavljanje katanca na mnoge od 34.000 poštanskih ispostava i 500 sortirnih i logističkih centara, kao i otpuštanje ko zna koliko od 634.000 zaposlenih. Deo usluga bi na komercijalnim osnovama, što u praksi znači i po znatno višim cenama, preuzele privatne kompanije, među kojima verovatno i „New Breed“ Luisa De Džoja.

To je izazvalo brojne reakcije, posebno u ruralnim sredinama koje bi bile najviše pogođene i gde je ovaj predlog ocenjen kao srozavanje civilizacijskog nasleđa i pobeda profita nad javnim interesom. Imajući u vidu da republikanci upravo u takvim sredinama imaju tradicionalno jaku podršku, možda je strah od gubitka glasača doprineo manjku entuzijazma za primenu Mnuhinovih zaključaka, sve dok se nije desio Luis De Džoj u čijim se potezima nazire ista logika.

Američka pošta je pre stupanja na funkciju novog direktora, završila prošlu godinu sa gubitkom od 8,8 milijardi dolara, a u maju je izneta procena da će ovogodišnji minus dostići 13 milijardi dolara, što je sada korigovano na oko 10 milijardi. Ovoliki sunovrat se povezuje sa razmerama recesije izazvane epidemijom, zbog koje se u SAD strmoglavio broj poslovnih pisama, računa, reklamnog materijala i drugih pošiljaka, što nije uspeo da nadoknadi ni povećan broj paketa usled uzleta e-trgovine.

Tadašnji direktor USPS-a je u maju uputio molbu Kongresu da odobri petogodišnju finansijsku pomoć od 85 milijardi dolara za pokriće tekućih gubitaka, otplatu kredita, ali i za nova ulaganja u visini od 25 milijardi.

Država nekom majka, a nekom maćeha

Neoliberalni ekonomski model je najbolji na svetu sve dok ne prestane da to bude. A to se desi tokom svake recesije, pa najveći protivnici mešanja države u mehanizme tržišta postanu najveći štampači novca koji posredstvom banaka, a sada i direktno, završava na računima privatnih kompanija. Trampov paket pomoći privredi projektovan je na 2.300 milijardi dolara, što je red veličina 50-to godišnjeg BDP-a Srbije. Paket uključuje i takva davanja kao što je 50 milijardi privatnim avio kompanijama, čijim se uslugama u najboljem slučaju koristi svaki drugi Amerikanac.

Pomoć USPS-u, čije usluge na svakodnevnom nivou koriste gotovo svi građni je izostala. Možda će je na kraju i biti, ali za razliku od drugih, ona je uslovljena prethodnim reorganizacijama, kresanjem troškova i promenom menadžmenta. Čim je Tramp u junu imenovao za novog direktora Luisa De Džoja, ovaj je odmah stavio na led zahtev za pomoć. U isto vreme je prionuo na sprovođenje mera koje je pominjala Mnuhinova radna grupa, poput redukovanja mesta za prijem pošiljaka, preraspodele sortirnih mašina i ograničavanja prekovremenog rada.

Iskreno ili ne, demokrate su se odmah proglasile braniocima Američke pošte, kritikujući izostanak pomoći, a inicirale su i ukidanje ili umanjivanje famoznih rezervacija za penzione fondove. Usred toga, USPS je većini američkih država uputio obaveštenje da ima ograničene kapacitete za sprovođenje glasanja poštom i da tome prilagode izborne rokove. Javnost je ovo dočekala na nož, pitajući se kako je to moguće ako uspešno rukuju višestruko brojnijim pošiljakama tokom božićnih i novogodišnjih praznika?

Usledilo je ribanje novog direktora pred nadležnim odborom Kongresa, nakon čega je on započete reforme odložio do završetka izbora i obavezao se na obezbeđivanje uslova za glasanje. Ali to istovremeno znači da se do tada odlaže i razmatranje finansijske pomoći USPS-u.

Glasanje koje se odvija danima pre samog dana izbora

Ogromna pažnja koja se trenutno posvećuje Američkoj pošti proizilazi iz njene uloge u izbornom procesu. Na prethodnim izborima, blizu četvrtine birača je glasalo poštom, a zbog straha od zaraze sada se očekuje da to uradi polovina. Postupak teče tako što zainteresovani pojedinac od pošte naručuje da mu odštampa i pošalje glasački listić, koji popunjen vraća pošti, a ona ga prosleđuje izbornoj komisiji. Sve se ovo odvija danima pre zvaničnog datuma izbora, u rokovima koji se razlikuju po saveznim državama jer one samostalno i decentralizovano organizuju izbore.

I do sada se dešavalo da neki listići budu zagubljeni ili stignu sa zakašnjenjem, ali su to bili retki slučajevi i nisu ugrožavali regularnost izbora. Zato je Trampovo insistiranje da demokrate spremaju izbornu krađu sa glasovima koji se šalju poštom i da se na to spremaju i kineski i ruski hakeri, kao i njegove pretnje da tada neće prihvatiti izborni poraz, šokantno za sredinu koja nije sigurna kakav bi u tom slučaju bio dalji postupak.

U pozadini cele ove priče je činjenica da se za glasanje poštom više opredeljuju pristalice demokrata, dok pobornici republikanaca češće izlaze na birališta. Tramp zato traži da se uveća broj glasačkih mesta kako bi se umanjile gužve i rizici od zaraze, hrabreći pristalice da se pojave u što većem broju. S druge strane, oponente koji većinom glasaju poštom zastrašuje pretnjama da njihovi glasovi mogu da se izgube ili da zakasne, da se sprema krađa ličnih podataka i druge zloupotrebe, računajući na to da će oni radije odustati od glasanja nego fizički otići na birališta.

Situacija je još složenija ako se uzme u obzir i različit stepen dostupnosti USPS-a na teritoriji desetak država, čiji elektorski glasovi mogu da prevagnu na jednu ili drugu stranu, a možda i da odluče o pobedniku.

Barem do izbora, samoj Pošti ne preostaje drugi izbor nego da bude jedan od uloga u igri u kojoj se i ranije dešavalo da zbog posrednog i anahronog izbornog procesa, pobedi kandidat koji dobije većinu od 538 elektorskih glasova, a ne onaj za kojeg se u ukupnom zbiru izjasni više američkih glasača.

Vladan Žarković

broj 178, oktobar 2020. 

Foto: Pixabay

Чланак Politizacija Američke pošte: Kolateralna žrtva u trci za američkog predsednika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rekao je da će u narednom razdoblju stranka SDSM upravljati makedonskom poštom i da se nada da će se naći najbolje rešenje te da će biti dobra ponuda.

Vlada Severne Makedonije saopštila je pre nekoliko dana da je odobrila zakonske amandmane koji će otvoriti put za delimičnu ili potpunu privatizaciju operatora poštanskih usluga u zemlji.

Vlada je najavila izradu studije izvodljivosti za javno-privatno partnerstvo ili privatizaciju. Potencijalna privatizacija pošte Severne Makedonije, kako je rečeno, pomoći će nastavku procesa liberalizacije poštanskih usluga u zemlji, u skladu s propisima EU.

Najave privatizacije naišle su na reakcije opozicije, pa je tako stranka VMRO-DPMNE rekla da je reč o prodaji državne imovine, a da SDSM kupuje socijalni mir.

Pošta u Severnoj Makedoniji zapošljava više od 2000 ljudi.

Izvor: Investitor.me

Чланак Slovenci zainteresovani za kupovinu makedonske pošte се појављује прво на Biznis i Finansije.