Naime, internetom, pre svega društvenim mrežama, deli se određeni link i obaveštenje koje sadrži neistinite informacije o navodnoj investicionoj platformi UniCredit Banke, koja nudi brzu zaradu, zahtevajući ulaganje novca. UniCredit Bank Srbija obaveštava sve da ne stoji iza takvih informacija i da je u pitanju prevara.

U cilju bezbednosti UniCredit Banka poziva građane da ne učestvuju u pomenutim aktivnostima, niti da postupaju prema instrukcijama koje se navode u lažnim vestima. Kako bi se dodatno privukla pažnja, u ovakvim prevarama i lažnim vestima vrlo često se koriste poznate javne ličnosti, te je neophodna dodatna opreznost ukoliko neka ponuda izgleda previše privlačno. Banka je preduzela sve korake u cilju sprečavanja daljih sličnih aktivnosti, a sve građane podseća da budu oprezni kada se od njih traže lični podaci putem društvenih mreža.

Kako bi se u najkraćem roku eliminisale prevarne akcije, Banka poziva sve da uvek prijave lažne naloge društvenim mrežama, kako bi bili uklonjeni.

Чланак Internetom kruži prevara u vezi sa brzom zaradom, banka ne stoji iza toga се појављује прво на Biznis i Finansije.

U saopštenju NBS stoji da u poslednje vreme građani dobijaju sumnjive poruke sa nepoznatih brojeva, često sa pozivnim brojem +33. U njima se pošiljalac predstavlja kao pružalac određenih usluga (Netfllix, Pošta Srbije, DHL i sl) i zahteva od korisnika da platnom karticom plati poštanske troškove, pretplate i sl. preko sajta, za koji je naveden link, a koji vizuelno podseća na originalne sajtove kredibilnih kompanija.

Međutim, ovde se uglavnom radi o lažnim internet stranicama koje su pod kontrolom kriminalaca. U uverenju da uplaćuju manje iznose (pretplate, poštarine i sl.), korisnici unose podatke s kartice na sajt. Zatim, već naviknuti na to da se prilikom plaćanja na internetu mora uneti jednokratna lozinka (kod), automatski unose i tu lozinku na sajt, iako u poruci njihove banke u kojoj je taj kod dostavljen jasno piše da je to kod za aktivaciju platnog servisa (npr. ApplePay), a ne za plaćanje usluga za koje oni drže da ih plaćaju. Takođe, korisnici ne obraćaju pažnju ni kada dobiju SMS poruku da su uspešno aktivirali platnu aplikaciju, iako imaju još uvek dovoljno vremena za blokadu kartice pre njene zloupotrebe.

Prevara se otkrije tek posle zloupotrebe kartica

No, kada jednom smeste karticu u svoj elektronski mobilni novčanik, hakeri je koriste za plaćanja na internetu i fizičkim prodajnim mestima, jer takvi platni servisi funkcionišu tako da dalja autentifikacija pojedinačnih transakcija nije potrebna, pri čemu omogućava korišćenje jedne kartice na više uređaja.

Korisnici shvataju da se nešto dešava tek nakon što kriminalci izvrše nekoliko transakcija. Zakon o platnim uslugama, kao i kartična pravila svih kartičnih brendova, u ovakvim slučajevima propisuju da gubitak mogu i u potpunosti snositi korisnici zbog odavanja jednokratne lozinke grubom nepažnjom. Drugim rečima, korisnici često moraju sami da snose posledice prevare, posebno u onim slučajevima gde se oceni da se ne radi o veoma sofisticiranim oblicima prevara.

Čak i kada je kartica blokirana nakon što su njom kriminalci kupovali određene proizvode i kada su ta sredstva još uvek „samo” rezervisana, ne znači da se ona mogu zaustaviti odnosno vratiti korisniku. Kod kartičnih transakcija rezervisana sredstva se ne mogu voljom banke izdavaoca kartice vratiti platiocu bez saglasnosti trgovca i njegove banke, odnosno bez saglasnosti kartične šeme. Naime, ne postoji obaveza trgovca, a u nekim slučajevima je to i fizički nemoguće (npr. na internetu), da svaki put kad neko plaća karticom proverava da li je kupac istovremeno i vlasnik kartice. To posebno važi u slučaju kada je transakcija autorizovana jednokratnom lozinkom, pa se zato u skladu s pravilima kartičnih šema i ne može uopšte pokretati reklamacioni postupak i tražiti povraćaj novca od trgovca i njegove banke.

Kako se zaštititi?

Korisnici bi zato trebalo da znaju da kredibilni pružaoci usluga svojim korisnicima poruke dostavljaju tako što korisnik ne vidi broj telefona s kojeg se šalje poruka, već samo naziv pošiljaoca (kao i poruke koje ste dobili od banke). Naime, kredibilni pošiljaoci ovih poruka su kod mobilnih operatora verifikovali posebne brojeve telefona za komunikaciju s korisnicima i time su praktično onemogućili da se ti brojevi telefona zloupotrebe. Kada korisnici dobiju poruku s nepoznatog broja (vidljiv je broj telefona umesto naziva pošiljaoca, dok se naziv pošiljaoca nalazi u samoj poruci) od pošiljaoca koji tvrdi da je banka, kablovski ili internet provajder (uopšte, pružalac usluga), a koji od korisnika zahteva da nešto uradi (da pristupi nekom sajtu putem linka koji se šalje u toj poruci) postoji visok stepen verovatnoće da se radi o fišing prevari.

Dakle, ako dobijete poruku s nepoznatog broja telefona u kojoj vam se dostavlja link kojem treba da pristupite, budite oprezni. Kada vam se zaista obraća vaš pružalac usluga nećete videti broj telefona, nego njegov naziv. Ako ipak pristupite linku i uneste podatke s kartice, pročitajte šta piše u SMS poruci koju ste dobili od svoje banke, da li autorizujete plaćanje usluge koju želite da plaćate ili je u pitanju nešto drugo (u tom slučaju odmah kontaktirajte banku i blokirajte karticu).

Izvor: NBS

Foto: StockSnap, Pixabay

Чланак NBS upozorava na novu prevaru preko SMS-a: Ne delite podatke sa svojih kartica sa nepoznatima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Još 123 milijarde dolara je protraćeno ili pogrešno potrošeno.

Ukupni gubitak predstavlja 10 odsto od 4,2 biliona dolara koliko je američka vlada do sada isplatila kao pandemijsku pomoć. Taj će broj sigurno rasti kako istražioci budu dublje kopali po hiljadama potencijalnih slučajeva zloupotrebe.
Veliki deo krađe sredstava bio je drzak, čak i jednostavan. Prevaranti su koristili brojeve socijalnog osiguranja mrtvih ljudi i federalnih zatvorenika kako bi dobili naknade za nezaposlene. Varalice su skupljale te beneficije u više država, a podnosioci zahteva za federalnu pomoć nisu bili unakrsno proveravani u bazi podataka ministarstva finansija.

Kriminalci i bande „zgrabili“ su novac. Ali isto su učinili i američki vojnik u Džordžiji, pastori nepostojeće crkve u Teksasu, bivši parlamentarni poslanik u Misuriju i krovopokrivač u Montani.

Sve je to dovelo do najveće prevare u istoriji SAD-a. Lopovi su opljačkali milijarde dolara savezne pomoći za borbu protiv ekonomskih posledica najgore pandemije u poslednjih 100 godina i stabilizaciji ekonomije koja je bila u slobodnom padu.

Kako su uspeli da ukradu toliko novca?

Istražioci i spoljni stručnjaci kažu da je američka vlada, u nastojanju da brzo potroši bilione dolara humanitarne pomoći, sprovela premalo nadzora tokom ranih faza pandemije i uvela premalo ograničenja za podnosioce zahteva.

Ukratko, kažu, prevara je bila previše laka.

„Bila je to beskrajna gomila novca kojoj je svako mogao da pristupi. Ljudi su se zavaravali misleći da je to društveno prihvatljiva stvar, iako nije bila legalna“, rekao je Den Frušter, šef Odeljenja za prevare i kriminal u državnom tužilaštvu u istočnom okrugu Vašingtona.

Američka vlada optužila je više od 2.230 osumnjičenih za prevare povezane sa pandemijom i sprovodi hiljade istraga.

Većina opljačkanog novca ukradena je iz tri velike inicijative za pandemijsku pomoć pokrenute tokom administracije Donalda Trampa, a nasledio ih je predsednik Džozef Bajden. Ti programi su osmišljeni kako bi pomogli malim preduzećima i nezaposlenim radnicima da prežive ekonomski pad izazvan pandemijom.

Sve te krađe, velike i male, ilustruju epidemiju prevara i mutnih transakcija u vreme kada se Amerika borila s prenatrpanim bolnicama, zatvaranjem škola i zatvorenim preduzećima.

Od početka pandemije početkom 2020. godine više od 1,13 miliona ljudi u SAD-u umrlo je od kovida19, prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Istraga će trajati godinama

Mihael Horovic, glavni inspektor ministarstva pravosuđa SAD-a koji predsedava saveznim Odborom za odgovornu reakciju na pandemiju, rekao je Kongresu da se „očito radi o desetinama milijardi dolara“ i da bi prevara na kraju mogla premašiti 100 milijardi dolara.

On je za AP rekao da ostaje pri toj proceni, ali neće biti siguran u precizniju cifru dok ne dobije konkretnije podatke.

„Oklevam da idem predaleko u proceni, ali jasno je da se radi o ogromnom iznosu i da će konačno svođenje stanja trajati godinama“, rekao je on.

Pre odlaska s dužnosti bivši američki predsednik Donald Tramp odobrio je hitne mere pomoći u ukupnom iznosu od 3,2 biliona dolara.

Nikada nije tako brzo ubrizgano toliko federalne hitne pomoći u ekonomiju SAD-a.

Izvor: Index.ba/021.rs

Foto; Pixabay

Чланак Na koji način su prevaranti u SAD ukrali 280 milijardi dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ove godine očekuje se konačna presuda u postupku koje je javno tužilaštvo u rumunskom gradu Konstanci pokrenulo još 2018. protiv Danijela Boldora, osumnjičenog za pranje novca, carinske prevare, falsifikovanje dokumenata, prikupljanje i transport opasnog otpada i utaju poreza. Ukoliko bude osuđen, Boldoru preti kazna do deset godina zatvora za pobrojana krivična dela, koja na prvi pogled deluju kao tipična biografija još jednog u nizu „kontraverznih biznismena“.

Ipak, ova priča je daleko od tipične i ima više verzija. Javni tužilac u ovom procesu Teodor Nita, tvrdi da je Danijel Boldor kriminalac koji je izveo jednu od najvećih prevara u istoriji postkomunističke Rumunije, ali i da je on „veoma pametna osoba, čija je najveća veština da se predstavi kao častan čovek“. Nasuprot tome, Boldor je za stanovnike svog rodnog mesta, rudarskog gradića Baja Mare u Transilvaniji gde većinom žive Romi, heroj koji je spasao tamošnje ljude teške bede i vratio im dostojanstvo.

Treća verzija prisutna u rumunskoj javnosti predstavlja Boldora kao „ekološkog“ Robina Huda, koji je zajedno sa sirotinjom „preveslao“ bogate preokrenuvši tok opasnog otpada. Prema ovoj varijanti, umesto da kao mnogi njegovi sunarodnici u dogovoru sa stranim kompanijama uvozi otpad koji je pretvorio Rumuniju u smetlište, on je izvozio gomile beskorisnog transilvanijskog mulja širom sveta. Prodavao ga je stranim firmama „pod firmom“ da su to koncentrati vrednih metala i na tome zaradio bogatstvo ne samo za sebe, već i za mnoge svoje komšije.

Četvrta verzija potiče od samog Danijela Boldora, koji izjavljuje: „Ja nisam ciganski kriminalac, ja sam Ciganin koji je izgradio svetski uspešnu korporaciju. Za razliku od evropskih nevladinih organizacija koje insistiraju da nas nazivaju Romima ali ništa nisu uradile za nas a novac za te projekte su stavile u svoj džep, ja sebe i svoje nazivam Ciganima, ali ovi Cigani ovde voze BMW i žive u luksuznim kućama zahvaljujući meni. Država ništa nije učinila za ove ljude, a sada, pošto sam postao suviše veliki igrač, državni mafijaši žele da me izbace iz igre, kako bi nastavili da zarađuju na đubretu kojim su zagušili Rumuniju“.

El Dorado pod smećem

Ova saga o đubretu, u kojoj se o istom trošku prepliću rodoljublje, korupcija, kriminal i kao što će se pokazati licemerje koje daleko prevazilazi granice Rumunije, počinje još u vreme sedamdesetih godina prošlog veka. Tada je u neposrednoj blizini gradića Bija Mare punom parom radilo državno preduzeće „Kuprum“, u to vreme najveći metalski kompleks u Evropi koji je mesečno prerađivao tone dragocenih ruda, najviše zlato i bakar. Posle pada komunističkog režima, od fabrike koja se prostirala na površini od oko sto fudbalskih terena ostali su samo ruševine zarasle u korov i veliki boj ljudi bez posla.

Stoga su mnogi počeli da odlaze u inostranstvo, što je učinio i Danijel Boldor, koji se sa 24 godine zaputio 2001. u Veliku Britaniju. Zaposlio se kao fizički radnik na gradilištima, da bi vremenom pokrenuo sopstvene građevinske poslove. Partneri iz tog perioda ga opisuju kao veoma uspešnog preduzimača, ali i škrtog na rečima, koji nikada ništa nije otkrivao o svojim poslovima. Boldor se kao imućan poslovni čovek vratio 2011. iz Britanije u svoje rodno mesto.

Njegova verzija priče glasi da je to učinio kako bi negovao ostarele i bolesne roditelje. Ubrzo je u razgovoru sa jednim od bivših rudara saznao da se u močvarnom đubrištu koje okružuje Bija Mare, krije El Dorado. Naime, nekadašnja fabrika je sa svakom tonom prerađenog zlata i drugih minerala, bacala bar još jednu tonu zemlje koja je takođe sadržala dragocene metale, ali u premalim količinama da bi njihovo vađenje bio isplativo sa ondašnjom tehnologijom. Boldor je kao građevinski preduzimač znao da trgovci širom sveta tragaju za takvim rudnim koncentratima, koji se najviše koriste u građevinskoj i elektronskoj industriji, naročito u Kini i Južnoj Koreji. Za razliku od uobičajenog industrijskog otpada koji u proseku sadrži tek oko 4% metala, otpad koji se klasifikuje kao rudni koncentrat, mora u svom sastavu da ima najmanje 30% metala.

Boldor je rešio da se baci na novi posao i da od ruševina i mulja napravi bogatstvo. Otvorio je 2013. godine kompaniju „Exitico SRL“, kupio veliko skladište, industrijske mašine i kamione i zaposlio Rome iz svog mesta da za njega vade i pakuju otpad koji je on počeo da izvozi kao „koncentrat metala“ po svetu.

Svi pošteni

Proces trgovine je izgledao ovako. Iskopani otpad se vagao, pakovao u posebne vreće i zapečaćen se tovario na kamione koji su odvozili ovaj tovar u luku u Konstanci, gde su ga nadležni podvrgavali raznim hemijskim ispitivanjima kako bi dobio dozvolu za izvoz. Tokom naredne četiri godine, Boldor je izvezao deset miliona tona ovakvog otpada u Kinu, Singapur, Makao, Vijetnam, Južnu Koreju, Ujedinjene Arapske Emirate, Južnu Afriku, SAD, Belgiju i Španiju. Svi ovi kupci dobili su laboratorijske nalaze koji potvrđuju da se u koncentratu mulja pronađene veće količine vredne rude.

Boldor je u pomenutom periodu na izvezenom otpadu prema zvaničnim papirima zaradio više od šest miliona evra. Životni standard u nekada siromašnom rudarskom mestu Bija Mare je naglo skočio, a Boldor se i dalje šetao u trenerci iako je u međuvremenu kupio još devet kompanija i nekoliko parcela u Rumuniji, akcije u jednom skijalištu u Švajcarskoj i luksuzni stan u Dubaiju.

Problemi su počeli 2016. godine sa tovarom koji je spakovan u 123 kontejnera i poslat za Kinu. U papirima je pisalo da je reč o 2.700 tona rudnog koncentrata koji sadrži 39% bakra. Ali kada su tovar pregledali nadležni u luci Šangaj, on im se učinio problematičnim i poslali su ga na dodatna ispitivanja. Nalazi iz kineskih laboratorija su pokazali da je reč o običnom šutu koji je sadržao svega 2% bakra, ali je zato u sebi imao višak arsena i kadmijuma, koji se često nalaze u rudarskom otpadu.

Kinezi su o ovome obavestili rumunske vlasti, koje su naložile javnom tužilaštvu u Konstanci da ispita o čemu se radi. Tužilac Teodor Nita, koji je pokrenuo istragu, izjavio je kasnije da je na prvi pogled sve delovalo besprekorno. Boldor je imao račune u najboljim evropskim bankama, dozvolu za rad u SAD, zapošljavao je kvalifikovane inženjere od Paname do Turske a klijenti su mu se stalno vraćali.

Ali potom se javio još jedan kupac koji je tvrdio da je prevaren na isti način kao i Kinezi. Roberto Santos, direktor jedne španske kompanije za preradu rude, požalio se da je od Boldora kupio 112 tona koncentrata bakra za koji je platio 120.597 evra. Kada je stigao tovar, učinio mu se sumnjivim, a njegove zebnje da je u pitanju obično smeće potvrdili su nalazi u španskim laboratorijama. Tražio je svoj novac nazad, ali Boldor mu ga nikad nije vratio i više se nije javljao na telefon. No, zato su počeli da se javljaju investitori iz Velike Britanije i SAD koje je Boldor ubedio da ulože u njegov posao, optužujući ga da godinama nisu dobili ni centa od obećane zarade.

Tužilac Teodor Nita je posle dve godine istrage prikupio dokaze da je otpad koji Boldor izvozi gomila opasnog smeća, te da firma „Exitico SRL“ ima brojne lažne račune i zvanično je 2018. godine protiv njega podigao optužnicu. Boldor pak kaže da će na kraju ispasti kako je samo on zločinac a svi drugi pošteni, navodeći da se u ovom procesu ne tereti niko od državnih službenika koji su godinama odobravali izvoz njegovog tovara. Boldor tvrdi i da su kineska i španska kompanija koje su ga tužile za prevaru, njegov otpad preprodale dalje širom Azije i Afrike, kao koncentrat vrednih metala.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 207, mart 2023. 

Foto: gorkhe1980, Pixabay

Чланак Muljanje s muljem: Rumunski Robin Hud u trenerci се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, vrlo brzo se ispostavilo da su ova dva neimenovana prestupnika nabavila deo policijske opreme sa ciljem sticanja finansijske koristi od ljudi koje su zaustavljali.

Da bi sprečilo ovakve pojave u budućnosti, Ministarstvo unutrašnjih poslova objavilo je uputstvo za građane kako da prepoznaju prave policajce, posebno saobraćajne.

MUP je podsetio da svi saobraćajni policajci nose uniformu, da na levoj strani uniforme u visini grudi imaju značku policije, a na desnoj oznaku sa prezimenom i brojem policijskog službenika koji mora odgovarati broju službene legitimacije.

Građani koji su zaustavljeni u kontroli saobraćaja zbog izvršenog prekršaja, imaju pravo da zatraže uvid u video zapis na kom se mogu videti vozilo kojim je izvršen prekršaj, registarski broj , kao i ostala obeležja prekršaja, bilo da li je prekršaj dokumentovan ručnim radarom, ili radarom koji je ugrađen u vozilo bez spoljnih obeležja policije, takozvani presretač, naglašavaju iz MUP-a.

Foto: fsHH, Pixabay

Чланак Kako da razlikujete prave od lažnih policajaca? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Do sada je u Švajcarskoj podneto 2767 kaznenih prijava zbog moguće ili stvarne zloupotrebe kredita za Covid-19. Ukupni iznos prevara mogao bi dostići oko 307 miliona franaka, potvrdio je švajcarski Državni sekretarijat za privredna pitanja (SECO).

Od 2767 postupaka, 708 je zatvoreno, dok se 2059 prijava o zloupotrebama još uvek proverava. Iznos prevara u postupcima koji su okončani iznosi 59,3 miliona, a u onima koji su još otvoreni 247,5 miliona franaka.

Covid kredit uzelo 138.000 preduzeća

Tokom pandemije korona virusa, švajcarska vlada je da bi smanjila rizik od propasti poduzeća, izdvojila oko 17 milijardi franaka za Covid kredite između 26. marta i 31. jula 2020. godine.

Konfederacija je propisala uslove koje su kompanije morale da ispune da bi konkurisale za Covid kredit, kao i maksimalan iznos pozajmice. U programu dodele ovih kredita učestvovalo je 125 banaka, koje su odobrile pozajmica za 138.000 preduzeća.

Banke odobravale kredite preduzećima u likvidaciji

U slučajevima u kojima su dokazane prevare, najveći broj firmi je dostavio lažne podatke o prometu, a deo njih je već bio u stečaju ili likvidaciju kada su podnele prijavu za pozajmicu. Primera radi, vlasnica jednog frizerskog salona je navela da ima promet od 4,7 miliona franaka, što je sto puta više od stvarnog prometa koji ostvaruje njen salon.

Pre nekoliko dana, na aerodromu u Cirihu je uhapšen preduzetnik koji je pokušao da pobegne iz zemlje, jer je optužen za zloupotrebu Covid kredita u iznosu od skoro 300.000 franaka.

Foto: Pixabay

Чланак Prevare sa Covid kreditima u Švajcarskoj bi mogle dostići 307 miliona franaka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američka mormonska crkva poznata pod imenom “Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana” (Church of Jesus Christ of Latter-day Saints) i njena investiciona kompanija “Ensign Peak Advisers” moraće da plate kaznu od pet miliona dolara zbog optužbe da su od Komisije za hartije od vrednosti sakrile mnoštvo akcija koje su pazarile u periodu između 1997. i 2019. godine. Ova crkva je naime prikrila deo svog portfolija vredan 32 milijarde dolara. Ukupan portfolio crkve inače premašuje 100 milijardi dolara.

Ispostavilo se da je njena investiciona kuća, uz znanje crkvenog rukovodstva, kupovala akcije u ime 13 kompanija koje postoje samo na papiru, naravno ne prijavljujući sve to nadležnim organima. Kako objašnjavaju akteri ove prevare, “Crkva Isusa Hrista svetaca poslednjih dana” nije želela da se ta ulaganja povežu sa njom zbog negativnog imidža u javnosti.

Imidž Mormona u javnosti je pak posebna tema. Njihovo učenje se u nekim delovima drastično razlikuje od klasičnog katolicizma, ali više je poznat njihov način života. Mormoni su poznati kao neporočni ljudi, koji striktno izbegavaju alkohol, kafu, duvan, čajeve i bilo šta što može kod čoveka stvoriti osećaj zavisnosti. Neguju porodičan način života i veruju da veliki novac može iskvariti ljude i otuđiti ih od Boga.

Otud je ceo svet bio iznenađen kada je pre tri godine uzbunjivač, inače bivši viši menadžer portfelja u “Ensign Peak”-u, objavio da crkveno rukovodstvo obmanjuje svoje sledbenike i možda krši federalna poreska pravila.

Izvor: BBC

Foto: fujikanakama0, Pixabay

Чланак Mormonska crkva kažnjena jer je od američkih vlasti sakrila portfolio vredan 32 milijarde dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Većina radi od kuće, mnogi kao dodatni angažman. Pozicije ne zahtevaju formalno obrazovanje, ali je uslov da im problem nije što posluju – sa druge strane zakona.

Jedna od najpoznatijih softverskih kompanija, koja se bavi zaštitinim programima, analaizirala je tržište rada na dark netu – paralelnoj mreži otvorenoj i za nelegalne, nemoralne i pre svega sumnjive poslove. Na ovoj berzi rada su kreatori lažnih stranica, poznatih kao „fišing“ prevare, sistema koji skidaju novac sa računa i podatke sa kartica, kao i poverljive baze u kojima se čuvaju identiteti građana. Uz solidnu zaradu, međutim, moraju da budu na oprezu, jer ih lovi policija, stručnjaci za visoko-tehnološki kriminal. I prete im kazne.

„Većina tih ljudi nisu visoko obrazovani, ali ima i takvih. Zahteva specifična znanja i veštine“, objašnjava Zoran Živković iz Društva za informacionu bezbednost Srbije.

„Mnogi igraju dvostruku igru. Zarađuju sa obe strane zakona. Na tamnoj strani se nude obuke, alati, to je crna pijaca za deljenje podataka. U slučaju da neko bude žtrva prevare ove radne snage, traba da podnese prijavu MUP-ovom Odeljenju za visoko-tehnološki kriminal. Proces može da pokrene i država. Postoji i tužilaštvo koje se bavi ovim pitanjima. Što se tiče zakona, pokriveni smo. Nema puno uhvaćenih hakera, ali ih jure. U nekim zemljama su te kazne paprene. Naročito u SAD i Velikoj Britaniji“, priča Živković.

Programeri su najtraženiji stručnjaci na dark netu. U okviru ove specijalnosti, pokazuje analiza ove kompanije, najviše se traže veb developeri. Oni koji kreiraju razne internet proizvode poput fišing stranica. Takođe su cenjeni kreatori malvera, kojima je u opisu posla razvoj trojanaca, ucenjivačkog softvera.

Drugo najtraženije zanimanje u svetu sajber kriminala su izvršioci napada – IT stručnjaci koji sprovode napade na mreže. U normalnom svetu postiji pandan ovom zanimanju – etički haker. Od njih se na dark netu traži da kradu podatke korporacijama, i skidaju gotovinu sa njihovih računa. Podatke često prepordaju drugim „kolegama“.

Na trećem mestu su dizajneri. Oni su kretaori zlonamernog proizvoda. Na primer, pisma koje nas privuče da odamo sve lične podatke.

„Slušamo i kompanije i institucije da ulažu mnogo u informatičku sigurnost, ali to nije dovoljno. Da bi se zaštitili od ovih uigranih prevaranata, iza kojih stoje ozbiljne organizacije, potrebno je jače oružje. Više sredstava i najbolji stručnjaci.“, kaže Živković.

Najveća plata 20.000 dolara

Najveća mesečna plata koja se videla u oglasima bila je 20.000 dolara za poziciju programera. Najniža ponuđena naknada bila je 200 dolara. I na mračnoj strani nude se bonusi za dobar posao. Najviše se ccene iznude otkupa od napadnute organizacije.

Vrh brega

Svakako mesto za izbegavanje, dark net, prema rečima Zoran Živkovića ima i neke prednosti.

„To je prostor na kom funkciniše veliki broj slobodoumnih pokreta, razni „snoudeni“, novinari. To i ne čudi. Naš internet postor samo je vrh ledneog brega. Sve ispod je dark net. Nažalost, u njemu nisu samo finansijski kriminalci. I njemu vršljaju i oni mnogo opasniji i izopačeni. „, kaže Živković.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Živković: Internet prostor je vrh ledenog brega, sve ispod je dark net се појављује прво на Biznis i Finansije.

Proizvod proizvođača Upfield od prošle godine se prodaje u pakovanju od 400 umesto 500 grama, po istoj ceni u kutiji iste veličine.

Proizvod je poskupeo 25 posto, tvrde zaštitnici potrošača koji traže od zakonodavaca bolju zaštitu za potrošače od takvih skrivenih poskupljenja, pišu nemački mediji, a prenosi Feniks magazin.

Svake godine potrošački centri glasaju o najgorem „lažnom pakovanju godine“ i tako se suprotstavljaju prevarama velikih korporacija.

U januaru su potrošači putem interneta birali jednog od pet kandidata za neslavnu titulu.

Nikad više pritužbi

„Upfield je otišao predaleko i Rama više od ostalih zaslužuje glas za ’lažnu ambalažu godine'“, kažu iz Centra za savetovanje potrošača u Hamburgu.

„Ako se sadržaj smanji, a pakovanje ne, potrošači imaju male šanse da primete trik s manjom količinom“, dodaju.

Budući da je margarin namirnica koja se često kupuje i gotovo uvek nudi u posudama od 500 grama, postupak je posebno hrabar.

Savetovalište za potrošače nikada ranije nije primilo toliko pritužbi na neki proizvod.

Nakon Rame sledi Leerdammer

Na drugom mestu iza Rame nalazi se rezani sir „Leerdammer“ čiji se sadržaj smanjio sa 160 na 140 grama, iako je obećana „trajno jedna kriška sira više u pakovanju“.

Na neslavnoj listi se nalaze i Calgon, Haribo i čips „Pringles“.

Evo popisa:

2. mesto: Sir „Leerdammer“ iz Lactalisa: Sir ne samo da je poskupeo, nego se smanjio sadržaj sa 160 grama na 140 grama. Potrošači plaćaju i do 43 posto više za isti proizvod.

3. mesto: Omekšivač vode za mašinu za veš „Calgon“ proizvođač Reckit Benckiser: Kupci plaćaju 42 posto više.

4. mesto: Gumene bombone iz Hariba: Firma stavlja manje bombona u kesice, što znači da plaćate do 14 posto više.

5. mesto: „Pringles“ iz Kellogg’sa: Čips je poskupeo 25 posto, a u pakovanju ga ima i 15 grama manje nego pre.

Izvor: B92.net

Foto: Pixabay

Чланак Proglašen proizvod koji ima najvarljivije pakovanje godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

“FTX i SBF nijesu izuzetak – oni su pravilo”, rekao je za Yahoo Finance Live profesor na Njujorškom univerzitetu, koji je poznat kao “Doktor Propast” po svojim strašnim perspektivama o globalnim trendovima.

“Doslovno 90% kriptovaluta je prevara. Kriminalna aktivnost. Totalna Ponzi šema stvarnog balona koja propada”, oštar je bio Rubini u intervjuu datom u Davosu, tokom trajanja Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Rubini je odavno glasan kritičar kriptovaluta, pozivajući većinu u industriji prevarantima, što je ekonomistu uvelo u medijski rat s izvršnim direktorom Binance-a Changpengom Zhaom prije nekoliko meseci.

FTX je podnio zahtev za bankrot krajem 2022. godine, dok se njegov osnivač SBF suočava s optužbama za lančanu prevaru, prevaru s hartijama od vrednosti i zavjeru, za koje se izjasnio da nije kriv.

‘To je noćna mora’

SBF je postao kripto milijarder i glavna zvezda u industriji do svoje 29. godine. Godinu dana kasnije, izgubio je bogatstvo jer su poverenje i novac isticali iz kripto prostora , što je nateralo investitore da povlače novac.

Američki tužioci navode da je prema uputama Bankman-Frieda, FTX, koji se nekada smatrao jednom od najvećih i najpouzdanijih berzi kriptovaluta, prenio milijarde sredstava klijenata njegovoj trgovačkoj firmi Alameda Research.

“Morate se kloniti kriptoa, morate se apsolutno kloniti. A većini ovih ljudi bukvalno pripada zatvor. Bukvalno, svi su lopovi”, tvrdi ekonomista.

Ako bude proglašen krivim za ove optužbe, Bankman-Friedu prijeti kazna do 115 godina zatvora. Suđenje je zakazano za 2. oktobar 2023. godine.

I dok je Rubini uporedio posledice kolapsa FTX-a sa Ponzi šemom Bernija Madofa, primetio je da je u tom slučaju nekoliko hiljada ljudi “izgubilo košulju” u poređenju sa milionima pogođenim FTX-om.

“Samo FTX je imao milion korisnika u SAD-u. Postoji 40 miliona ljudi koi su investirali u kriptovalute, uglavnom mladi ljudi ili ljudi koji imaju niže prihode ili manjine, a niko od njih — njih 99% — nije kupio bitcoin po 1.000 ili čak 10.000 dolara. Većina njih je dobila FOMO u 2021. kada je bitcoin naglo skočio sa 20.000 na 30.000 dolara, na 50.000 na 69.000 dolara, a 99% njih je kupilo znatno iznad trenutne tržišne vrednosti. Tako da su izgubili veliki novac. To je noćna mora”, kaže Rubini.

On je izrazio sličan skepticizam prema blockchain tehnologijama, tvrdeći da “ne možete u suštini stvoriti poverenje samo tehnologijom”, bez provjere institucije od povjerenja.

Blockchain je blockchain samo po imenu

„Kažu: ‘Uključite globalne lance snabdevanja u blok lancu, pazeći da su vaši paradajz i celovita hrana organski.’ Ali kako znaš?” rekao je Roubini. “Budući da ga stavite na blockchain, sada Whole Foods mora poslati neke ljude na farme da se uvjere da ne koriste pesticide GMO i tako dalje, a zatim obaviti ostale testove u trgovini kako bi bili sigurni da je sve testirano i da je sve tamo.”

Rubini je dodao da je ideja da tehnologija “distribuirane knjige” može stvoriti povjerenje “nemoguća” jer “u stvarnosti, uvijek vam je potrebna neka kredibilna institucija koja potvrđuje transakciju. Dakle, većina onoga što oni zapravo zovu blockchain je blockchain samo po imenu… tako da je to, ne blockchain, to je proslavljena baza podataka.”

Ekonomista je citirao Google da bi potvrdio svoj argument.

“Dakle, Google dokumenti su baza podataka dozvola i svi je koriste. Niko ne zove to blockchainom jer to nije blockchain. Dakle, blockchain je hir i potpuno je beskorisna tehnologija i troši puno energije”, poručio je.

Izvor:Investitor.me
Foto: Pixabay

Чланак Rubini: 90% kriptovaluta je prevara се појављује прво на Biznis i Finansije.