Takve ankete su zapravo kreirali kriminalci koji se oglašavaju na lažnim profilima poslovnih banaka, pod njihovim imenom i logom. Njihov pravi cilj je da se od građana pribave podaci koji će kriminalcima omogućiti pristup računima građana preko aplikacije elektronskog i mobilnog bankarstva. Narodna banka Srbije je u prethodnim danima utvrdila lažne ankete kod kojih se od građana traži da dostave četiri poslednja broja kartice, podatke s korisničkog naloga elektronskog ili mobilnog bankarstva, uključujući i šifru, kao i da proslede poruke koje sadrže aktivacione kodove za pristup elektronskom bankarstvu. Nakon što putem ankete dobiju ove podatke, kriminalci mogu da koriste platne instrumente građana i vrše transakcije njihovim novčanim sredstvima, a građani postaju svesni prevare tek kada im stigne poruka o zaduženju računa.

Prava banka već ima vaše podatke

Kao i u prethodnim navratima kod sličnih prevara, Narodna banka Srbije apeluje na građane da se vode logikom i nikako ne odaju svoje podatke drugim licima – ako njihova poslovna banka ima nameru da im uplati određena novčana sredstva, ona svakako već poseduje podatke o njihovom broju računa u toj banci, broju kartice, kao i druge podatke.

Sigurnosne šifre koje banke dostavljaju građanima za korišćenje platnih instrumenata – kartica i elektronskog odnosno mobilnog bankarstva (PIN kartice, aktivacioni kodovi, SMS poruke s kodovima za izvršenje transakcije), kao i sigurnosni podaci koje građani nakon toga sami kreiraju (šifra za pristup nalogu elektronskog bankarstva, izmenjeni PIN kartice), poznati su isključivo vlasniku računa i građani ne treba da ih prosleđuju nikome, uključujući i lica koja se predstavljaju kao predstavnici njihove banke. Korisnici platnih kartica ili aplikacije elektronskog odnosno mobilnog bankarstva treba da znaju da banka takve podatke nikada neće tražiti od njih putem društvenih mreža ili anketa, a posebno neće za takve informacije nuditi novčanu nagradu.

Šta raditi u slučaju da ste već popunili ovakvu anketu?

Ukoliko mislite da ste žrtva ove prevare, neophodno je da se bez odlaganja javite svojoj banci i blokirate dalje korišćenje kartice ili aplikacije elektronskog odnosno mobilnog bankarstva. Nakon što ste obavestili banku o zloupotrebi, dalji rizik izvršenja transakcija prelazi na banku koja vam je izdala platni instrument.

Izvor: NBS

Foto: 10634669, Pixabay

Чланак NBS upozorava na prevare u vezi s lažnim anketama banaka na društvenim mrežama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, internetom, pre svega društvenim mrežama, deli se određeni link i obaveštenje koje sadrži neistinite informacije o navodnoj investicionoj platformi UniCredit Banke, koja nudi brzu zaradu, zahtevajući ulaganje novca. UniCredit Bank Srbija obaveštava sve da ne stoji iza takvih informacija i da je u pitanju prevara.

U cilju bezbednosti UniCredit Banka poziva građane da ne učestvuju u pomenutim aktivnostima, niti da postupaju prema instrukcijama koje se navode u lažnim vestima. Banka je preduzela sve korake u cilju sprečavanja daljih sličnih aktivnosti, a sve građane podseća da budu oprezni kada se od njih traže lični podaci putem društvenih mreža.

Kako bi se u najkraćem roku eliminisale prevarne akcije, Banka poziva sve da uvek prijave lažne naloge društvenim mrežama, kako bi bili uklonjeni.

Чланак Internetom kruži prevara u vezi sa brzom zaradom, banka ne stoji iza toga се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svega 3% građana u Srbiji je podnelo tužbu protiv preduzeća čiji zaposleni su ih uznemiravali na različite načine, uporno pokušavajući da im prodaju robu ili uslugu mimo njihove volje. Ovo, na žalost, ne znači da je ponašanje prodavaca koje regulativa definiše kao nasrtljivu poslovnu praksu retko na našem tržištu. Naprotiv, skoro 80% potrošača se žali da su bili izloženi maltretiranju prodavaca, ali samo petina zna koja su njihova prava u takvim slučajevima, pokazuje veoma obimno istraživanje koje je sproveo Bojan. L. Pajtić sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu na uzorku od skoro 4.300 ispitanika širom Srbije.

Prema dobijenim rezultatima, najčešći vid „aktivne prodaje“ kod nas – kako nasrtanje na kupce nazivaju preduzeća – je uporno zvanje telefonom i zasipanje građana porukama preko mobilnog ili računara. „Kada ne bi počeli da ’smaraju’ već od osam ujutru, to bi bilo sjajno“, negoduje jedan anketirani, dok je jedna ispitanica još nezadovoljnija: „Verujte, oni su kao lešinari. Toliko su dosadni i uporni da su to jedini brojevi koji su blokirani u mom telefonu. I ne prihvataju ’nisam zainteresovana’ kao odgovor“.

Veliki broj negativnih komentara odnosi se na neke od banaka. Jedan od ilustrativnih je ovaj: „Često me gnjave iz banke, šalju mejlove, sms poruke, zovu telefonom, da mi ’uvale’ kredit koji mi ne treba, karticu sa kojom mogu da uđem u minus i razne druge stvari. Svaki put kažem da neću i oni uporno i dalje zovu“. Ne zaostaju mnogo ni pojedina osiguravajuća društva, o čemu svedoči i sledeće iskustvo: „Svojevremeno sam imao sedamdesetak poziva od jednog osiguravajućeg društva i nekakvih agencija povezanih s njim, mislim da su me z…….li, bukvalno. Kada sam uspeo nekako da kod njih intervenišem da me više ne zovu, krenuli su da me maltretiraju preko Linkedin-a. Nerealno, šta drugo da kažem“.

Preprodavanje podataka o „naivnim kupcima“

Prema iskazima anketiranih, najčešće žrtve ovog vida nasrtljive poslovne prakse su penzioneri u poznijim godinama i slabijeg imovinskog stanja. Jedna ispitanica kaže: „Mojoj staroj majci su više puta ’uvalili’ nekulturno skupe uređaje, koje ne sme da koristi iz zdravstvenih razloga. Kada sam reagovala, u dva navrata vratili su novac i skinuli administrativnu zabranu na penziju i obećali da je više neće uznemiravati telefonom. Majka mi je predala ličnu kartu na čuvanje, da je ne bi opet prevarili. Za vreme pandemije, tokom policijskog časa, kad nisam smela da je obilazim, dolazili su ’trgovci’ sa urednim dozvolama za obavljanje poslovnih obaveza, iskoristili prethodne podatke i njenu zbunjenost i potpisala je administrativnu zabranu na 88.000 dinara. Inače, korisnik je najniže penzije.“

Slično iskustvo predočava još jedan anketirani: „Moj rođak od 95 godina je, nažalost, postao žrtva ovakvih prodavaca, koji manipulišu starim ljudima. Puno godina i manjak znanja doveli su ga u kandže prodavaca i ostavili na manje od trećine minimalne penzije“.

Ispitanici u svojim komentarima čak tvrde da pojedini prodavci usisivača, kuhinjskog posuđa i sličnih proizvoda „imaju baze ’naivnih kupaca’, uglavnom penzionera, koje preprodaju jedni drugima“. To potvrđuje i jedna učesnica istraživanja, koja je nekada radila u takvom trgovačkom preduzeću: „U firmi u kojoj sam radila imali su bazu podataka penzionera, koji su bili najomiljenija ciljna grupa i koje smo zvali na prezentacije. Inače, sve firme koje su zvale penzionere na prezentacije, bazu podataka su dobijale iz jedne državne institucije“. Druga ispitanica, „nesuđena“ radnica u sličnom preduzeću ističe: „Trebala sam da radim u jednom kol centru koji predaje posteljinu, a žrtve su penzioneri. Išla sam na obuku i kada sam shvatila da je to prevara, odustala sam i nisam počela da radim“.

Ili kupci ne mogu da izađu, ili to neće da uradi prodavac

Drugi po učestalosti oblik nasrtljive poslovne prakse u Srbiji, prema ovom istraživanju, predstavlja prevara kupaca da su osvojili neku nagradu, a jedini uslov je da određenom sumom pokriju „osnovne troškove“ za uručenje proizvoda. Skoro dve trećine anketiranih je potvrdilo da su bili izloženi ovakvim ponudama prodavaca. Tako, jedan ispitanik tvrdi: „Dojadili su mi zvanjem da sam srećnik koji je dobio nagradu, samo da platim dostavu ili dezinfekciju prekrivača ili eko jastuka, koje sam, eto baš ja osvojio“. Treći vid čestog nasrtanja na kupce je nešto indirektniji, jer se do odraslih, odnosno onih koji plaćaju, dolazi preko njihove dece. Više od 61% učesnika u istraživanju je izjavilo da su prodavci vrlo otvoreno podsticali njihovu decu da nagovore roditelje da im kupe igračku, odeću ili neki drugi proizvod.

Ali ovde se ne završava spisak „aktivnih“ metoda kako ubediti kupca da uzme i plati ono što mu ne treba. Skoro trećina anketiranih se žali da su prisustvovali prezentacijama sa kojih nisu mogli da izađu kada su želeli. Pored toga što su ih prodavci ubeđivali da „pravila zahtevaju da se ostane do kraja“, a što je u prevodu značilo igru iscrpljivanja dok ne kupe konkretni proizvod ili uslugu, bilo je i slučajeva da zaposleni u preduzeću koje je organizovalo prezentaciju čak zaključaju prostorije, „kako u odabrano društvo ne bi upadali nepozvani“.

Gotovo četvrtina ispitanika je imala nešto drugačije iskustvo, odnosno da prodavac koji im uđe u stan ili kuću neće da izađe dok ne kupe ono što nudi, pri čemu mnogi od njih dolaze nepozvani. Evo šta je doživela jedna od učesnica istraživanja sa „prezenterkom“ koja prodaje usisivače: „Gnjavila nas je satima, to se nije moglo zaustaviti. Na kraju, kada smo je zamolili da izađe jer smo trebali da okupamo sina koji je tada bio beba, ona je odgovorila – kako možete da odgajate dete, a znate da u stanu ima grinja i prašine“.

I drugi učesnici ankete su doživljavali slična iskustva sa prodavcima iz iste kompanije. Jedna ispitanica ističe: „Prodavac mašina za veš me je zamolio da ’kao’ odradi prezentaciju, da ispuni normu. Prihvatila sam, ali pod uslovom da brzo ode. Rekla sam mu da sam upravo kupila sličnu mašinu i da imam obaveze. Posle tri sata jedva sam ga izbacila iz kuće jer je zapeo da kupim mašinu koju on prodaje, tvrdeći da je mnogo bolja. Sada su postali još gori“.

Nešto više od petine anketiranih je doživelo i da ih prodavac ucenjuje pričom da ukoliko ne kupe proizvod koji nudi, ostaće bez posla. Konačno, najmanje učesnika u anketi (14%) se izjasnilo da su od njih prodavci zahtevali da preuzmu i plate proizvod ili uslugu koju nisu poručili. Jedan od retkih koji je zbog toga podneo tužbu sudu je ispitanik koji je u sporu sa komunalnim preduzećem iz njegovog grada, zato što prema njegovim rečima, „uporno dostavlja račune za neželjene usluge“.

Autor istraživanja napominje, da pored očigledne neinformisanosti velikog broja građana o svojim pravima, na ovako veliku zastupljenost nasrtljive poslovne prakse u Srbiji utiču i nedelotvorne sudske kazne, koje se svode na to da preduzeće plati iznos od 300.000 do dva miliona dinara. „Jasno je da se firmama više isplati da plate kaznu za svoje ponašanje i nastave po starom, jer novi klijenti najčešće ne znaju da je u pitanju preduzeće koje postupa neprofesionalno“, zaključuje Pajtić. Zato predlaže da se, između ostalog, uvede „Crna knjiga“ sa javno navedenim imenima preduzeća koja su kažnjena zbog nasrtljive poslovne prakse, što se pokazalo kao veoma efikasno rešenje u Francuskoj.

Marina Vučetić

Biznis i finansije 211/212, jul/avgust 2023. 

Foto: Vinicius Amnx Amano, Unsplash

Чланак Maltretiranje i zloupotreba kupaca: Nasrtljivi prodavci се појављује прво на Biznis i Finansije.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić za ovaj list objašnjava kako da proverite da li je neka turistička agencija pouzdana.

„Treba prvo pogledati kod nas na sajtu YUTA agencije koje su na spisku, jer one su proverene. Naravno, ima i agencija koje nisu naše članice, ali su dobre i pouzdane. Mi vodimo računa o standardima po kojima bi agencije trebalo da postupaju i imamo način da zaštitimo putnika kroz arbitražu koju sprovodimo kada je putnik nezadovoljan“, navodi on.

Prema njegovim rečima, zbog agencija koje su dobre a nisu članice YUTA-e, možda je najbolje da se turistička agencija proveri na sajtu Agencije za privredne registre (APR): „Treba pogledati da li je agencija registrovana, da li postoji i da li ima licencu za rad koju dodeljuje ministarstvo. Kada agencija ima licencu to znači da poseduje i neki garantni fond, a to je u ovom slučaju polisa osiguranja i to je jako bitno ukoliko dođe do insolventnosti agencije, da putnici mogu da se naplate“.

Seničić dodaje da i na internetu može da se pronađe dosta blogova i ličnih iskustava putnika vezanih za određene turističke agencije i smeštaje.

Prevare na društvenim mrežama i sa niskim cenama

Sagovornik Danasa tvrdi da na društvenim mrežama ima sve više lažnih turističkih agencija, odnosno onih koje se predstavljaju kao turističke agencije a zapravo su udruženja koja nisu nigde registrovana. One privlače putnike i “prodaju” im aranžmane, ali kada dođe do problema ne postoji nijedan zakonski način da se ti putnici zaštite.

“Ovde treba imati u vidu da kada se nešto reklamira na društvenim mrežama, bilo ko može da stoji iza toga. Vrlo lako to može biti prevara. Imali smo na primer grupe ljudi koji su uplaćivali putovanja na ovaj način i na kraju nisu nigde otišli. Ti ljudi su pokradeni. Ovakve prevare se obično prijave policiji ali se često teško rešavaju“, naglašava on.

Seničić ukazuje i na problem sa velikim razlikama u cenama: „Cene su manje više svuda iste ili približne. Zato ne treba nasedati na neke drastične slučajeve ni velikih ni malih cena. Kada je nešto nerazumno malo u odnosu na druge ponude, treba biti skeptičan i pitati se da li je ta ponuda kako treba“, savetuje on.

Putnici i nerealna očekivanja

„Turisti bi trebalo da istraže destinaciju na koju putuju i da pročitaju iskustva drugih putnika, te da stvore realna očekivanja. Najveći problem sa putnicima svodi se na to što nemaju realna očekivanja, nego sami projektuju sliku koju bi želeli kada uplaćuju određeni aranžman. Moraju da imaju saznanja o tome, moraju sami malo da se raspitaju na koju destinaciju idu, jer svaka destinacija ima i prednosti i mane“, pojašnjava Seničić i dodaje da su nerealna očekivanja najveći povod za žalbe putnika. „Među najčešćim problemima na koje se oni žale su da udaljenost od plaže, odnosno mora, nije onolika kako je predstavljeno, da kvalitet smeštaja nije onakav kako je predstavljen, da slike ne odgovaraju realnom stanju na terenu i slično. Žale se i na kvalitet autobusa, kašnjenja sa odlascima i polascima“, navodi on. U svim tim slučajevima je, kako kaže, teško izveštačiti da li je putnik zaista zakinut.

Kome se obratiti u slučaju problema sa aranžmanom?

Seničić objašnjava da je prva adresa turistička inspekcija, ako je turistička agencija registrovana i radi po zakonu: „Oni imaju ovlašćenja da utvrde da li je došlo do nekakvog neispunjenja ugovornih obaveza. Ukoliko je turistička agencija članica YUTA, mogu i nama da se obrate, mi imamo model i sistem gde kroz arbitražu možemo da ustanovima odgovornost agencije i možemo da naložimo povraćaj određenih sredstava, ukoliko agencija nije ispoštovala određene stavke koje su ugovorene“.

Kako dodaje, turistička inspekcija to ne može – ona može da kazni agenciju ukoliko je došlo do nekog većeg neispunjenja iz ugovora. Dalje, može da napravi procenu i da kaže agenciji da bi trebalo da isplati određeni iznos, ali ne može da naloži da se to uradi, može samo da kazni agenciju. Da bi dobili svoj novac nazad putnici u tom slučaju moraju da uđu u spor sa turističkom agencijom odnosno da ga traže preko suda. “Yuta, pak, ima drugačiji model, ide se na arbitražu i najčešće se reši sporazumno, a ako ne može tako, ide se na sudski spor“, objašnjava Seničić.

Izvor: Danas

Foto: Hugh Whyte, Unsplash

Чланак Kako se zaštiti od prevara sa turističkim aranžmanima? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Centralna banka podseća korisnike platnih kartica izdatih u Srbiji da ih ne dostavljaju trećim licima koja im traže kartice, niti da postojeće zamenjuju novom karticom sa izmenjenim dizajnom i novim materijalom.

Povodom ponuda na društvenim mrežama i veb-prezentacijama, za izradu platne kartice sa drugačijom podlogom i dizajnom, uz prebacivanje sigurnosnih elemenata postojećih kartica izdatih od ovlašćenih banaka, NBS ističe da takve usluge navode korisnike na postupanje koje je suprotno ugovorima i izlažu ih dodatnim rizicima.

– Bezbednost izdavanja i korišćenja platnih kartica jedan je od najvažnijih segmenata u poslovima s platnim karticama, zbog čega se primenjuju standardi, pravila i postupci kojih se pridržavaju svi učesnici u sistemu platnih kartica – ističe NBS.

Ko snosi odgovornost

Slanjem platne kartice korisnik može postupiti suprotno zakonskim obavezama jer deli personalizovane sigurnosne elemente tog instrumenta plaćanja, koji su od značaja za njeno korišćenje, zbog čega može snositi i odgovornost za eventualne zloupotrebe.

Korisnik bi, upozoravaju iz NBS, snosio punu odgovornost za štetu koja bi mu bila naneta eventualnom zloupotrebom platne kartice i preciziraju da je reč o neovlašćenoj proizvodnji platnih kartica, što kao posledicu može imati i druge zloupotrebe koje mogu nastati usled samovoljnog davanja platnih kartica i podataka s njih.

Iz NBS podsećaju korisnike na bezbedno korišćenje kartica, a radi očuvanja poverenja i sigurnosti ovog bezgotovinskog platnog instrumenta, navode da karticu može koristiti samo osoba čije ime je odštampano na kartici, izuzev u slučajevima posebnih vrsta kartica, poput pripejd poklon-kartica, kada na kartici nije odštampano ime korisnika.

Savetuju da je nakon dobijanja koverte s PIN-om, ovaj broj potrebno zapamtiti, sme ga znati samo korisnik kartice i ne sme ga saopštavati nikom drugom.

Kao posebno važan savet navode da PIN nikako ne treba zapisivati na samoj kartici, niti ga nositi zajedno s karticom, recimo u novčaniku te da je prilikom podizanja novca s bankomata preporučljivo zakloniti rukom tastaturu kada se unosi PIN broj.

U slučaju krađe ili gubitka kartice, potrebno je u što kraćem roku o tome obavestiti izdavaoca kartice, koji će istog trenutka blokirati karticu i tako eliminisati mogućnost da se ona neovlašćeno iskoristi.

Proverite adresu veb stranice

Korisnik kartice snosi rizik za eventualne zloupotrebe koje nastanu do momenta prijave krađe odnosno gubitka kartice, do iznosa definisanog važećim propisima. U slučaju da naknadno pronađe karticu koja je prijavljena kao ukradena odnosno izgubljena, korisnik je ne sme koristiti, već je obavezan da je vrati izdavaocu.

Kada je reč o plaćanju kartica na internetu iz Narodne banke savetuju da je uvek neophodno proveriti da adresa veb-stranice na kojoj se nalazi formular za unos podataka o kartici počinje s „https”, da bi u toku plaćanja uvek trebalo pažljivo čitati sva obaveštenja i poruke koji se pojavljuju na ekranu i nikada ih ne bi trebalo zanemarivati ili zatvarati pre prethodnog čitanja.

Dodaju da za onlajn plaćanje nikada nije potrebno da se unosi PIN, a čak i kada se traži da se on unese, to nikada ne bi trebalo raditi jer je, kako navode iz NBS najverovatnije reč o pokušaju zloupotrebe.

Karticu ne bi trebalo fotokopirati niti je na drugi način umnožavati, a drugima nikada ne bi trebalo slati mejlom ili na neki drugi pisani način, podatke o kartici koji se koriste za kupovinu preko interneta, tj. ime i prezime, broj kartice, datum isteka i trocifreni kod na poleđini kartice.

Izvor: Telegraf Biznis

Foto: Pixabay

Чланак Nemojte zbog lepših kartica postati žrtva prevare се појављује прво на Biznis i Finansije.

Slučaj, koji je prošle nedelje otkrila Londonska berza metala, istakao je rizike trgovine robom – ali to zapravo nije prvi put da je rukovalac teretom imao jedno takvo iznenađenje.

Švajcarski trgovac Merkurija enerdži naišao je u sličnu situaciju kada je umesto 36 miliona dolara vrednog bakra koji je naručio dobio kamenje farbano sprejom, izvestio je Blumberg u martu 2021. Merkurija je podnela prijavu za krađu i prevaru.

U novembru 2022. gigant za trgovinu robom Trafigura otkrio je ugljenični čelik i druge vrste čelika i gvožđa umesto nikla koji je naručio.

Robni gigant je tada započeo sudski postupak protiv indijskog biznismena Pratika Gupte i nekoliko kompanija povezanih s njim, uključujući TMT Metals i UD Trading Group zbog navodne sistematske prevare. Ugljični čelik obično ima oko 5% vrijednosti skupljeg metala, navodi Financial Times.

Postoje i drugi skandali u vezi sa niklom — ključnom sirovinom u baterijama za električna vozila — poslednjih dana, uključujući i onaj koji uključuje singapursku trgovačku firmu optuženu da je prevarila investitore u lažnom poslu sa niklom.

Cene nikla su skočile na oko 50.000 dolara po metričkoj toni 7. marta 2022, a zatim na 100.000 dolara po toni dan kasnije, ali su sada pale na oko 22.800 dolara po toni.

„Prevara sa robom nije uobičajena, ali nije nečuvena“

„Prevara sa robom nije uobičajena, ali nije nečuvena“, rekao je Nirgunan Tiruhelvam, analitičar u Aletheia Capital, za Insajder o industriji u celini, a ne konkretno o ovonedeljnom incidentu JP Morgan. Tiruchelvam prati robu i srodne akcije od 2005. „Postoje ljudi koji pokušavaju da iskoriste sistem i rekordne cene imaju tendenciju da podstiču takvo ponašanje.“

Takođe sagovornik kaže da ovakve vrste prevara sežu i daleko u prošlost, što pokazuje 3.750 godina stara glinena ploča koja dokumentuje žalbu. U žalbi, trgovac po imenu Nanni kritikovao je svog dobavljača jer mu je poslao ingote niskog kvaliteta i zahtevao je njegov novac nazad.

Neki od ključnih faktora koji pomažu robnim prevarama — nekada i sada — su da veliki deo papirologije u lancu snabdevanja još uvek treba da se ručno obrađuje i dokumentuje, uz malo standardizacije u različitim kompanijama, regionima i zemljama.

Ponekad se i dokumenti falsifikuju, sve češće pomoću visokotehnoloških fotokopirnih mašina koje čak mogu ubedljivo da dupliraju vodene žigove.

Izvor: Business Insider/Blic

Foto: Pixabay

Чланак JPMorgan Chase primio vreću kamenja umesto nikla koji je naručio се појављује прво на Biznis i Finansije.

Medof je samo prepisao ideju Italijana Čarlsa Ponzija koji je lakovernim klijentima, početkom prošlog veka, ukrao veliki novac, piše RTS.

Vladimir Pavlović, finansijski analitičar i jedan od prvih portfolio menadžera u našoj zemlji, kaže za RTS da je kod prevara glavna stvar ljudska želja za brzom zaradom.

Američki finansijski špekulant Bernard Medof (73) priznao je 2009. godine pred Saveznim sudom na Menhetnu da je glavni tvorac najveće finansijske prevare u istoriji, kojom je klijente svoje „ponzi šeme“, investicionog pandana piramidalnoj štednji, oštetio za čak 65 milijardi dolara. Medof je osuđen na 150 godina zatvora.

Vladimir Pavlović objašnjava da je Ponzijeva šema sistem prevare gde se investitorima obećava visoka zarada za neki sjajan posao koji je u pozadini, uz objašnjenje da u tom procesu investiranja nema velikog rizika.

„Međutim, u suštini se dešava da najčešće do investiranja i ne dolazi, već ulaganje novih ulagača služi da se isplate obećane zarade prethodnim ulagačima i tako ta Ponzijeva šema može da funkcioniše sve dok su nove uplate dovoljno velike da se prethodni ulagači isplaćuju, a kada nove uplate prestanu iz različitih razloga onda se cela šema urušava i onda svi investitori ostaju bez najvećeg dela svojih sredstava“, naglašava Pavlović.

Ističe da je glavna u celoj priči – ljudska želja za brzom zaradom.

„Prosto jedan čovek ili jedna organizacija kada plasiraju takvu priču, ljudi često zanemaruju neke signale koje su videli, ne žele da racionalni razmišljaju i u želji da brzo zarade odlučuju se da naprave takve investicije. Nažalost, posle toga izgube najveći deo svog novca“, kaže Pavlović.

Možemo biti deo prevare bez obzira koliko smo uložili

Naglašava da Ponzijeva šema može da stoji iza različitih stvari – i za kapitalne stvari praćene velelepnim projektima, ali i za sitne poslovne poduhvate.

Ukazuje da možemo biti deo prevare u takvoj šemi bez obzira koliko smo uložili, kao i da treba obratiti pažnju u šta ulažemo novac.

„Svaki pojedinac shodno svom riziku treba da vodi računa u koju vrstu imovine ulaže. Za nekoga je 10.000 evra kao što je za nekoga milion evra. Tako da svaki pojedinac treba da vodi računa o rizicima i to ne samo za pojedinačne investicije, već i ostale investicije koje je napravio“, kaže Pavlović.

Pored toga, za sve investitore je ključan proces diverzifikacije – to znači da nema samo jedno ulaganje, tj. jednu vrstu imovine, nego da podeli na različite vrste ulaganja.

Da li je danas teže upasti u zamku Ponzijeve šeme

Govoreći o tome da li je danas teže sprovesti Ponzijevu prevaru zbog lakše dostupnih informacija na internetu, Pavlović kaže da nam internet jeste olakšao život i finansijske transakcije, ali da bismo izbegli takve prevare potrebno je da imamo osnovna znanja o investicijama.

„To je nešto što se nažalost ne uči u našim školama, ali što je kulturološki prisutno u zapadnim ekonomijama i ljudi kada dođu do svoje 18. ili 20. godine, već imaju znanja o procesu investiranja“, rekao je Pavlović.

Pored toga, kako kaže, na razvijenijim tržištima ima mnogo više finansijskih savetnika sa kojima možete da se posavetujete kako ne biste doneli pogrešnu odluku.

Svaka investicija nosi rizik

Ističe da svaka vrsta investicija kao ključne pokazatelje ima rizik i očekivani prinos.

„Svi smo upoznati sa recimo bankarskim depozitima koji nose par procenata prinosa na godišnjem nivou. Sa druge strane, ako investirate u akcije na globalnim tržištima gruba računica pokazuje za nekih desetak godina udvostručićete vašu investiciju. Ako želite da preuzmete još malo više rizika, pa da ulažete u jednu aset kalsu koja se zove privatni kapital onda je recimo moguće za deset godina utrostručiti investiciju“, istakao je Pavlović.

„Kada se to preračuna na neki mesečni prinos, bilo koja od ovih mogućnosti će vam dati prinos koji je manji od jedan posto na mesečnom nivou. Kada pričamo o Ponzijevoj šemi, da bi bila jako interesantna i da bi privukla interesovanje potencijalnih ulagača, često se investitorima nudi pet, deset i više procenata na mesečnom nivou što je zaista odličan signal da nešto nije u redu i da treba dobro razmotriti da li u to treba uložiti“, dodao je Pavlović.

Kako je propala Banka Silicijumske doline

Pre nekoliko dana Banka Silicijumske doline u Sjedinjenim Američkim Državama bankrotirala je uprkos tome što je imala depozite klijenata u vrednosti od 175 milijardi dolara.

Pavlović objašnjava da to treba razdvojiti od Ponzijeve šeme.

„Kada su u pitanju finansijske institucije, one imaju permanentan nadzor od strane regulatora i zaista meni je teško da poverujem da je to bio slučaj Ponzijeve šeme. U pitanju je klasičan tržišni rizik – ta banka je imala više apetita ka riziku, finansirala je rizične poduhvate, i zato su njeni akcionari izgubili novac koji su tu uložili“, naglasio je Pavlović.

Ističe i da oni ljudi koji su stavili depozit u tu banku, oni su imali osiguranje do visine od 250.000 dolara i svi oni će taj novac napliti.

„Krize se ne treba plašiti, za krizu se treba dobro pripremiti“

Mnoge je to podsetilo i na veliku krizu iz 2008. godine. Pavlović kaže da su finansijske krize svojstvene tržišnim privredama, kao i da one nastupaju svakih desetak godina.

„Kriza je deo jednog privrednog ciklusa i krize se ne treba plašiti, za krizu se treba dobro pripremiti. Kako se pripremamo za krizu? Tako što smanjimo našu kreditnu izloženost, ako vodimo neki posao smanjimo troškove i pripremimo se za investicije“, poručuje Pavlović.

Naglašava da je tokom krize vrednost određenih imovina niža i da je, ako ste investitor, najbolje investirati tokom krize jer je tada najveća šansa za zaradu.

Poručuje da je uvek rizično ulagati i da se nikada ne može pobeći od rizika.

„Sa druge strane, danas je vrlo rizično ne ulagati, jer zbog visoke stope inflacije ako imate sredstva koja nisu uložena, vama će inflacija ta sredstva značajno umanjiti kroz određeni vremenski period. Tako da od rizika ne treba bežati, njemu treba pametno pristupiti i pametno upravljati“, ističe Pavlović.

„Crkva je za verovanje, za investiranje ključna edukacija“

Na pitanje kome da verujemo, Pavlović kaže da je crkva najbolja institucija u kojoj pojedinci mogu da zadovolje svoju potrebu za verom.

„Kada pričamo o investiranju – potrebno je da se ljudi edukuju i steknu osnovna znanja, a ako treba da se savetuju sa profesionalcima koji se time bave“, poručuje Pavlović.

Izvor: RTS/021.RS

Foto: Pixabay

Чланак Kod prevara glavna stvar je ljudska želja za brzom zaradom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prevaranti naime objavljuju potragu za radnicima na web sajtovima predstavljajući se kao regruteri, u pokušaju da ukradu sve, od lozinki do novca i identiteta.

Stručnjaci kažu da ako tražite posao, čak i na daljinu, postoje koraci koje možete preduzeti da biste preskočili prevare i dobili pravi posao. Američka kompanija CVS Health savetuje onima koji traže posao da provere web lokaciju kompanije za karijeru kako bi se uverili da je objava stvarna. Takođe, treba imati u vidu da poslodavci nikada neće tražiti od kandidata za posao da se pridruže Google Hangout-u, da kupe sopstvenu opremu ili da plate da bi se prijavili. I nikada neće slati email sa adresa kao što su Yahoo ili Gmail.

Kako se zaštititi od lažnih ponuda za posao?

Nekada je veoma lako uočiti sumnjivu ponudu za posao. To su često “poslodavci” koji vam nude brzu i laku zaradu. Ako je suviše dobro da bi bilo istinito, verovatno i nije istinito, kažu stručnjaci. Dodaju da ljudi koji se kriju iza ovakvih oglasa često naglašavaju da nije u pitanju prevara.

Dalje, savetuju da se raspitate o tome šta bi vi zapravo u toj firmi trebalo da radite. Kada su u pitanju legitimni poslovi poslodavac će vam objasniti specifične radne obaveze, često u listi. Budite oprezni sa poslovima koji zahtevaju da nešto primite, prepakujete i pošaljete na neko drugo mesto, posebno ako ne znate detalje. Tokom praznika, prevaranti mogu da promovišu poslove pakovanja poklona, a možete završiti u trgovini ilegalnim materijalima.

Pazite na pravopis i gramatiku. Ako je objava ili adresa prepuna pravopisnih i gramatičkih grešaka, stručnjaci se slažu da je to verovatno prevara. Greška u kucanju može biti samo štamparska greška, ali ako je poruka teška za čitanje ili je puna očiglednih grešaka, nastavite dalje jer vrlo je verovatno da je prevarant koristio neki program za prevođenje kako bi na što više adresa, u što više zemalja poslao svoju ponudu. Takođe pazite na razlike u jednom slovu u nazivu kompanije, emailu ili web adresi.

Istražite kompaniju. Većina kompanija je prisutna na internetu. Proverite web lokaciju kompanije i proverite da li ima LinkedIn nalog, profil društvenih medija ili komentare na sajtu za pregled zaposlenih Glassdoor. Možete li se povezati sa drugima koji tamo rade? Možete li pronaći adresu njenog sedišta? Da li zaista postoji?

Važnost kompanijskog emaila i načina komunikacije

Pogledajte imejl adresu i profil pošiljaoca. Regruter ili menadžer za zapošljavanje uvek treba da komunicira sa vama preko naloga e-pošte svoje kompanije, a nikako preko lične Gmail-e ili tekstualne poruke, na primer. Zato se uverite da kada odgovarate ili pišete e-poštu da adresa odgovara web domenu kompanije. Ako vam se obraćaju na društvenim mrežama, da li imaju veze ili postove? Da li su u interakciji sa drugima? Za koliko vremena?

Obratite pažnju na proces. Kompanije bi trebalo da budu u mogućnosti da navedu svoj proces zapošljavanja. Ako kompanija želi brzo da zaposli, a odgovori stižu za nekoliko minuta, to bi mogle biti crvene zastavice, upozorava Indeed. LinkedIn kaže da poslodavci retko zapošljavaju nakon jednog intervjua na daljinu, a Indeed je rekao da je to posebno tačno ako se intervju odvija preko servisa za razmenu tekstualnih poruka. Većina poslodavaca će vas povezati sa više ljudi pre nego što dobijete posao.

Ne plaćajte ništa

Ako poslodavac od vas traži da platite materijale, obuku ili testiranje, čak i ako nudi nadoknadu, posao je verovatno prevara.

Zaštitite svoje lične podatke. Dok se prijavljujete, nemojte davati slike lične karte ili pasoša, niti bilo kakve finansijske detalje, kao što su vaš bankovni račun ili broj kreditne kartice, kažu stručnjaci.

Tražite odgovore na sva pitanja. Idite na svaki intervju sa pitanjima i uverite se da ćete dobiti odgovore. Pravi poslodavci će to posmatrati kao interes, a lažni će paničiti ili izbegavati da odgovore.

Pazite na piramidalne šeme. Ne nasedajte na prilike za posao u kojima ste plaćeni samo ako namamite više ljudi u operaciju. Neke marketinške kompanije na više nivoa su legitimne, ali mnoge su piramidalne šeme.

I na kraju, verujte svojim instinktima. Ako vam se čini da nešto nije u redu, verovatno ste u pravu, kažu stručnjaci.

Izvor: PC Press

Foto: Clint Patterson, Unsplash

Чланак I ljudi koji traže posao preko interneta mogu postati žrtve onlajn prevara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre dve nedelje aktuelni svetski prvak u šahu i jedan od najboljih šahista u istoriji Magnus Karlsen odigrao je meč sa 19-godišnjim Hansom Nimanom koji se za vrlo kratko vreme proslavio u ovoj igri.

Karlsen je imao početnu prednost budući da je igrao belim figurama, odnosno otvarao igru prvi. Godinama pre toga nije izgubio partiju koju je igrao belim figurama. Međutim, njegov niz je prekinut ali tu nije kraj ovoj drami. Ona tek počinje.

Svetski šampion se prkosno povukao sa celog turnira tvrdeći da je njegov protivnik varao. Niman je to demantovao, a organizatori turnira su saoštili da nema indicija za takvu tvrdnju.

Međutim, u javnosti je posejano zrno sumnje, koje je počelo da raste i da se grana. Deo šahovske zajednice odlučio je da veruje pobeđenom šampionu iako niko zapravo nije video ništa sumnjivo tokom njihove partije. Uostalom, kako bi se moglo varati a da to baš niko ne primeti?

Ako ste dovoljno odlučni da po svaku cenu pobedite svetskog šampiona to bi bilo ostvarivo, kažu stručnjaci, pomoću malog kompjutera koji, zahvaljujući mašinskom učenju, igra šah bolje od ljudi.

Kako varati uprkos svim merama kontrole?

Pošto takmičari na šahovskim turnirima, posebno onima najvišeg ranga, prolaze rigorozne mere kontrole teško bi bilo sakriti uređaj poput malog kompjutera, osim u sebi. Kako bi onda mašina znala šta se dešava na tabli? To je već lako – budući da se partije šaha prenose uživo, mašina bi preko interneta mogla da prati sve poteze, da velikom brzinom analizira situaciju na tabli i da predviđa sve moguće naredne poteze protivnika, kažu fanovi Karlsena. Neki od njih su otišli i korak dalje od ovih tvrdnji i analizirali Nimanov uspeh na dosadašnjim turnirima. Utvrdili su da mnogo bolje igra na onima koji se direktno strimuju na internetu nego na onima koji nemaju prenos uživo.

Međutim, malecki kompjuter ne može sam da pomera figure. Kako onda igraču daje savete čime i na koje polje da napadne protivnika? Morzeovom azbukom ili na mnoštvo drugih načina koristeći skraćenice koje svi šahisti znaju, ne predaju se sumnjičavi predstavnici šahovske javnosti.

Ipak, sve ove teorije više deluju kao SF film nego kao realnost. Poznati šahisti su analizirali kontroverznu partiju i nisu naišli na sumnjive momente. Oni kažu da je moguće da je jednostavno Nimanu bio bolji dan a Karlsenu lošiji, jer na kraju krajeva, ljudi smo a ne mašine. Moguće je, dodaju, i da je Karlsenova strategija pre njihovog susreta “procurela” i da je Niman imao uvid u nju. Moguće je i da se desilo mnogo drugih stvari koje ne podrazumevaju gutanje mini kompjutera koji svetski poznatom šahisti dojavljuje šta treba da radi.

Pa ipak, ljudska fasciniranost tehnologijom, ali i strah koji gajimo prema njoj, uvek će biti plodno tlo za ovakve trilere, čak i u oblastima kojima dominiraju razum, promišljenost i smirenost.

Izvor: Techcrunch

Foto: Jarmoluk, Pixabay

Чланак Šahovski triler: Da li se na najboljim svetskim turnirima može varati pomoću tehnologije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Marina Nadejin iz Društva psihologa Srbije kaže za RTS da se na društvenim mrežama pojavljuju ljudi koji imaju doživljaj da nešto znaju i da mogu da se bave tom strukom.

„Ne postoje neke velike sankcije za njih. U krajnjoj liniji, oni mogu prekršajno da odgovaraju za lažno predstavljanje. Vrlo je teško dokazati njihovu nekompetenciju, dokazati da su naneli štetu klijentima, što se vrlo često dešava“, napominje Nadejin.
Kako kaže, psiholozi imaju licence, kao i lekari. Dodaje da tražiti nekom licencu nije sramota, već je neophodno.

„Ako idete kod lekara koji radi u određenoj instituciji, ta institucija garantuje za njega i njegove kompetencije. Ako se neko reklamira, što se vrlo često dešava preko društvenih mreža i interneta, vi imate pravo da tražite reference te osobe, šta je završila“, objašnjava Nadejin.

Prijave za osobe koje su nanele veliku štetu svojim klijentima

U Društvu psihologa Srbije povremeno imaju, navela je, prijave za osobe koje su nanele veliku štetu svojim klijentima.

„Ne govorimo materijalnoj šteti, koja ima svoj značaj, govorim o tome da su ti ljudi na neki način gurnuti preko ivice. Imali su vrlo ozbiljne zdravstvene probleme. Neko ko nije kompetentan, ko ne zna svoj posao, nema ni ograničenja u tom smislu, nekome može da napravi vrlo ozbiljne probleme“, upozorava Nadejin.

Mnogo je ljudi koji se reklamiraju, kao i udruženja i zvanične institucije, ali je, prema njenim rečima, važno ispitati koliko je to pouzdano.

Nadejin navodi koji su simptomi zbog kojih se pod hitno treba javiti psihologu.

„Ako postoje simptomi koji nam otežavaju život, u nekom dužem periodu utiču na kvalitet života, ako nas ometaju u efikasnosti, ako se pojavi čitav niz različitih simptoma, poremećaj spavanja, poremećaj ishrane, neraspoloženje, nedostatak energije koji počinje da utiče na nas u nekom dužem periodu – pod hitno se treba javiti nekome. To je hrabrost, a ne sramota“, istakla je Nadejin.

Upitana postoji li univerzalan savet za sve ljude, poručila je: „Pratite sebe“.

Izvor: RTS/021.rs

Foto: Pixabay

Чланак Na društvenim mrežama pojavljuju se ljudi koji se lažno predstavljaju kao psiholozi се појављује прво на Biznis i Finansije.