“Ne” je najgora reč koju može da izgovori ugostiteljski ili turistički radnik, pa ipak čak i oni su prinuđeni da je sve češće izgovaraju, zato što su zahtevi koje dobijaju od klijenata sve nerealniji i opasniji.
Primera radi, turistička agencija Discover Africa imala je nedavno zahtev klijenata da njihovo dete na safariju jaše lava. Kada su objasnili roditeljima da je to opasno, izgubili su klijente koji su odlučili da ipak odu u Indiju gde će njihovo dete moći da jaše tigra.
Posle ovog primera, manje neobično deluje zahtev njihovog ranijeg klijenta, jedne japanske kompanije, da 2010. godine na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Južnoj Africi dobije isključivo japansku hranu pripremljenu od japanskih sastojaka od strane japanskih kuvara, i to za 6.000 osoba. Ili jednog para koji je zahtevao da na levoj strani kreveta u njihovom smeštaju bude perjani jastuk a na desnoj jastuk od pene, pa je jedno od njih u deset uveče nazvalo agenciju da se žali da su jastuci pomešani – perjani se nalazio na desnoj strani, a onaj od pene na levoj. Budući da je bilo kasno da se pošalje osoblje da ispravi ovaj neoprostivi propust, turistički radnik je ljubazno zamolio sagovornika da sam zameni jastuke, na šta je dobio odričan odgovor, jer je to posao ugostitelja.
Sa sličnim problemima se suočavaju i zaposleni u luksuznim hotelima gde je običaj da se pre nego što se sasluša pitanje gostiju odgovara sa “može”, sa nezaobilaznim osmehom, kao u reklami za jednu našu banku. Yngvar Stray, generalni menadžer luksuznog hotela Capella Singapore, kaže da su njegovi zaposleni do te mere izloženi neobičnim zahtevima ali i strahu da će izgubiti klijente, da moraju da smišljaju kreativne načine da ispune raznorazne želje gostiju. Na primer, da organizuju susrete gostiju sa nosorozima uz podizanje helikoptera i brojne mere zaštite kako bi osigurali njihovu bezbednost.
Ko je toliko razmazio putnike?
Andre Van Kets, direktor agencije Discover Africa, rekao je za CNBC da iz godine u godinu raste broj ovakvih neobičnih zahteva turista, posebno među ljudima koji idu na safari. Dodao je da putnici ponekad imaju prevelika, pa i nerealna očekivanja, za šta su zaslužne između ostalog i društvene mreže na kojima se objavljuju različiti sadržaji bez konteksta, čime se dobija iskrivljena slika o tome kako treba da izgleda neki smeštaj ili događaj.
Nisu međutim društvene mreže krive za sve probleme u društvu i ekonomiji. Činjenica je i da su se u prethodnim godinama turističke agencije utrkivale da pruže što bolju i sveobuhvatniju uslugu svojim klijentima, idući do granica legalnog i moralnog, zbog čega su oni počeli da očekuju još više i bolje. I još nerealnije, dodali bismo mi.
Izvor: CNBC
Foto: Robin Stuart, Unsplash