U poređenju sa prethodnom godinom, komercijalni prihodi su porasli za 8% (sa 3,5 milijardi evra na 3,8 milijardi evra). Međutim, ovo povećanje je neutralisano padom od 11% (485 miliona evra) prihoda od prava na emitovanje u poređenju sa visokim prihodima u sezoni 2020/2021, postignutim zbog kašnjenja prihoda od prenosa utakmica koje su bile planirane za 2019/2020.

Drugu godinu zaredom Mančester siti vodi u Fudbalskoj finansijskoj ligi (731 miliona evra ukupnog prihoda), a slede Real Madrid (714 miliona evra), Liverpul (702 miliona evra), Mančester junajted (689 miliona evra) i Pari Sen Žermen (654 miliona evra).

Prvi put od objavljivanja izveštaja više od polovine klubova dolazi iz jedne zemlje, odnosno premijerligaški klubovi čine 11 od 20 najuspešnijih klubova. Pet od „velikih šest“ klubova Premijer lige zabeležilo je rast prihoda u evrima od 15% ili više (ukupno 226 miliona evra) zahvaljujući novim komercijalnim partnerstvima i povratku događaja bez utakmica kao što su koncerti i obilasci stadiona.*

Tim Bridž, partner u Sektoru za analizu sportskog poslovanja u Deloitte-u, komentariše: „Prvi put klubovi Premijer lige zauzimaju najviše mesta u ovogodišnjoj Finansijskog ligi. Sada je pitanje kako preostale lige mogu da nadoknade razliku, eventualno povećanjem vrednosti međunarodnih medijskih prava u budućnosti, ili u slučaju da Premijer liga postane gotovo nedodirljiva, povećanjem prihoda.

„Premijer liga je jedina od „velikih pet“ evropskih liga postigla povećanje vrednosti medijskih prava tokom poslednjeg postupka prodaje medijskih prava. I dalje privlači milione gledalaca širom sveta, a njeni klubovi imaju veće prihode od svojih međunarodnih rivala.“

„Interesovanje komercijalnih partnera, navijača i investitora za Premijer ligu je veće nego ikada ranije. Iako ovo ukazuje na izglede za dalji rast, stalni pozivi na ravnomerniju raspodelu finansija engleskih klubova u celom fudbalskom sistemu i kriza izazvana rastućim troškovima života čine da je za fudbalske aktere sve važnije da se fokusiraju na svoju rukovodeću ulogu u vođenju klubova.“

Pojedinačni lideri

Nakon što je tek u sezoni 2015/2016. prvi put ušao u pet najboljih klubova, Mančester siti je brzo napredovao, a sada je na vrhu tabele drugu godinu zaredom. Ostvario je rekordne komercijalne prihode u Premijer ligi od 373 miliona evra u sezoni 2021/2022, 65 miliona evra više nego prethodne sezone.

Liverpul je napravio najveći pomak ove godine, skočivši četiri mesta (sa sedmog na treće) na najvišu poziciju ikada. Prvi put je pretekao Mančester junajted, s obzirom na put do finala UEFA Lige šampiona 2022. godine, gde je ostvario dodatni prihod od prava na emitovanje. Pored toga, Liverpul je bio jedini od pet najuspešnijih klubova koji je ostvario više od 100 miliona evra prihoda od utakmica kada su se navijači vratili na stadione.

To je prvi put od sezone 2018/2019. da novi klub ulazi u 10 najboljih klubova Finansijske fudbalske lige: Arsenal je sa 11. mesta porastao na 10., prvenstveno zbog visokih prihoda od utakmica koje nastavlja da ostvaruje. Štaviše, Lids junajted (18.) je takođe dospeo u prvih 20 Finansijske fudbalske lige po prvi put od sezone 2002/03, dok se Njukasl (20.) vratio među prvih 20. Navedeni klubovi imaju veće prihode od dana utakmica i komercijalne prihode od mnogih drugih engleskih klubova (kojima su dodeljena značajna sredstva Premijer lige).

Izvan Premijer lige, FK Barselona i Real Madrid tek treba da povrate svoje prihode na nivoe pre pandemije, koji su pali za 203 miliona evra (FK Barselona) i 43 miliona evra (Real Madrid) od sezone 2018/2019.

FK Barselona je sa sedmog mesta pala na četvrto, što je jedan od najvećih padova na rang listi. Ovo je uglavnom rezultat pada televizijskog prihoda od 13 odsto, delom zbog lošijeg učinka u UEFA klupskim takmičenjima u odnosu na prethodnu godinu. Real Madrid je zabeležio pad prihoda od utakmica od 40 odsto u odnosu na sezonu 2018/2019, uglavnom zbog ograničenja zbog pandemije COVID-19 u sezoni 2021/22.

Među 30 najuspešnijih klubova nalazi se 16 engleskih klubova ili 80% klubova iz Premijer lige. Preostali klubovi uključuju pet klubova iz La Lige, tri iz Serije A i Bundeslige i jedan iz Lige 1, koji su se svi takmičili u UEFA klupskim takmičenjima u sezoni 2021/22.

Sem Bur, direktor u Deloitte-ovom Sektoru za analiu sportskog poslovanja, dodaje: „Velika je verovatnoća da će Premijer liga ostati finansijski superiorna u narednim sezonama, posebno pošto njeni klubovi nastavljaju da privlače međunarodne investicije koje često, u najboljem slučaju, pokreću profitabilnost i uspeh na terenu. Samo je pitanje vremena kada će se svih 20 premijerligaških klubova naći među 30 najuspešnijih klubova Finansijske fudbalske lige“.

FK Barselona je ostvarila najveći prihod od svog ženskog tim

Ženske ekipe klubova Finansijske fudbalske lige ostvarile su prosečan prihod od 2,4 miliona evra u sezoni 2021/2022.

Deloitte-ov izveštaj o finansijama u fudbalu po prvi put pominje prihod koji ostvaruju ženski timovi klubova Finansijske lige, sa prosečnim prihodom od 2,4 miliona evra od ženskih timova u sezoni 2021/2022**

FK Barselona je ostvarila najveći prihod od svog ženskog tima među svim klubovima u Finansijskoj ligi. FK Barselona Femeni, pobednica UEFA Lige šampiona za žene 2021. i finalistkinja 2022. godine, ostvarila je prihod od 7,7 miliona evra u sezoni 2021/2022. Mančester junajted je imao drugi najveći prihod od svog ženskog tima (6 miliona evra, a slede Mančester siti (5,1 milion evra), Pari Sen Žermen (3,6 miliona evra), Arsenal (2,2 miliona evra) i Totenhem (2,1 milion evra).

Bridž zaključuje: „Ženski profesionalni fudbal je još uvek u povoju i prihodi vrhunskih klubova u ovoj ranoj fazi sugerišu da će ženski timovi ostvariti veliku vrednost u narednim sezonama. U kombinaciji sa dugoročnim donošenjem odluka sa naglaskom na rastu, očekujemo da će razvoj industrije podataka ženske sportske analitike doprineti uspehu ženskog sporta. Ovo će omogućiti klubovima i ligama da pokažu vrednost svojih ženskih timova i navijača koje privlače.“

Чланак Mančester siti vodi u Fudbalskoj finansijskoj ligi, slede Real Madrid pa Liverpul се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mlađe generacije u Japanu piju manje alkohola od svojih roditelja, što utiče na proizvodnju i umanjuje državne prihode od poreza na pića kao što je sake (alkoholno piće napravljeno fermentacijom pirinča), prenosi Bi-Bi-Si.

Državna poreska agencija (NTA) pokrenula je kampanju, pod nazivom „Sake viva” u kojoj se traži od onih između 20 i 39 godina da daju predloge koji bi pomogli da se obnovi popularnost alkoholnih pića među svojim generacijama, čija potražnja je opala zbog promena načina života tokom pandemije koronavirusa i među mladima, prenosi Tanjug.

Konkurs, koji traje do 9. septembra, poziva na „nove proizvode i dizajne”, kao i na načine za promovisanje pijenja kod kuće, a najbolji predlozi će se zatim razvijati dalje uz pomoć stručnjaka pre nego što se u novembru prezentuju konačna rešenja.

Učesnici se podstiču da istraže metode prodaje koristeći najsavremenije tehnologije koji uključuju veštačku inteligenciju, navodi Bi-Bi-Si.

NTA je saopštila da je potrošnja alkohola u Japanu pala sa prosečnih 100 litara po osobi godišnje koliko je iznosila 1995. godine na 75 litara u 2020. godini.

Smanjenje prodaje alkohola pogodilo je japanski budžet i i dodatno povećalo budžetski deficit.

Takse na alkohol činile su 1,7 odsto japanskih poreskih prihoda u 2020. godini, tri odsto u 2011. i pet odsto u 1980. godini.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Smanjenje prodaje alkohola pogodilo je japanski budžet, podstiču da se pije više се појављује прво на Biznis i Finansije.

Snažan oporavak u pogledu prihoda na evropskom tržištu, koji su u sezoni 2019/20. bili manjili po prvi put posle više od jedne decenije zbog uticaja pandemije COVID-19, podstaknut je odloženim prihodima od prenosa i uspehom odloženog evropskog turnira u fudbalu UEFA EURO 2020.

Najznačajnije lige Evrope

“Velikih pet“ evropskih liga – sa udelom od 57% na evropskom fudbalskom tržištu – porasle su za 3% na 15,6 milijardi evra. Međutim, polarizacija prihoda između i unutar evropskih fudbalskih liga se nastavila dosta intenzivno.

U velikoj meri zahvaljujući odloženim prihodima od prenosa, prihodi klubova Premijer lige porasli su za 8% na 5,5 milijardi evra u 2020/21. Nasuprot tome, Bundesliga – koja je doživela najniži porast ukupnog prihoda od prenosa od „velike petorke“ u 2020/21. – prijavila je pad prihoda od 6% na 3,0 milijarde evra.

Prihodi u španskoj La ligi takođe su smanjeni za 6% na 2,9 milijardi evra. Кlubovi La lige zajedno su zabeležili gubitak operativnog profita po prvi put od kada je Sektor za analizu sportskog poslovanja počeo da prati ove podatke na nivou pojedinačnih klubova, u sezoni 2013/14.

Кlubovi u Seriji A ostvarili su najveći procentualni rast ukupnih prihoda od svih liga „velike petorke“ u sezoni 2020/21., koji je iznosio 23%, tj. 2,5 milijarde evra. Na osnovu povećanja prihoda od prenosa od 48% zbog značajnih odlaganja, to je jedina liga koja je prijavila veće kombinovane prihode nego pre početka pandemije COVID-19.

Liga 1 je dodatno zaostala za Serijom A u smislu prihoda, sa razlikom između ukupnih prihoda ove dve lige koja se udvostručila na preko 900 miliona evra. Prihodi klubova Lige 1 porasli su za samo 1% tokom sezone 2020/21. na 1,6 milijardi evra, pošto je smanjenje, a ne odlaganje takmičenja, dovelo do priznavanja veoma ograničenih odloženih prihoda.

Premijer liga je bila jedina od „velikih pet“ koja je prijavila poboljšan ukupni operativni profit u godini, koji je kumulativno porastao sa 55 miliona evra na 541 milion evra. Кada se izuzme Premijer liga, „velika petorka“ je prijavila povećanje ukupnih operativnih gubitaka tokom godine, sa 461 miliona evra na 901 milion evra.

Tim Bridž, vodeći partner u Sektoru za analizu sportskog poslovanja u Deloitte-u, objašnjava: „Кlubovi širom Evrope igrali su značajan deo utakmica iza zatvorenih vrata ili sa smanjenim kapacitetom tokom sezone 2020/21., što je dovelo do skoro potpunog gubitka prihoda od utakmica. To je dokaz otpornosti industrije, vrednosti bazirane na ugovorima o prenosu i uspehu turnira EURO 2020 da je evropsko fudbalsko tržište ostvarilo stabilan rast u smislu prihoda, tokom prošle godine.

„Međutim, važno je ne zanemariti gubitašku poziciju mnogih klubova. Uticaj pandemije COVID-19 iz temelja je promenio finansijsko upravljanje evropskog fudbala, pri čemu su lige i klubovi morali da traže spoljna ulaganja i da odgovore na promenu trendova transfernih rashoda i klupskog poslovanja.“

„Pomaci napravljeni da se poveća finansijska održivost kroz nove UEFA propise i da se profesionalizuje ženski fudbal će navesti klubove da se odvoje od tradicije, uz potencijalno povećanje profitabilnosti u industriji poznatoj po gubicima i stvaranje inkluzivnijeg okruženje za sve. Ovo je uzbudljiv period, ali za koji treba biti dobro pripremljen.”

Trideset godina Premijer lige

Uprkos tome što su prihodi od utakmica pali na samo 35 miliona evra, prihodi klubova Premijer lige porasli su za 8% na 5,5 milijardi evra u sezoni 2020/21, nakon prvog pada prihoda lige u prethodnoj sezoni.

Ovo povećanje se u velikoj meri može pripisati prijavljenom popustu za emitovanje od 330 miliona funti koji je umanjio prihod od sezone 2019/20. i pomeranju nekih prihoda od prenosa iz sezone 2019/20. u finansijski period 2020/21.
Troškovi plata klubova Premijer lige porasli su za 5% na 3,9 milijardi evra u sezoni 2020/21, pri čemu je samo sedam od 17 stalnih klubova Premijer lige prijavilo smanjenje plata. Кao rezultat rasta prihoda koji nadmašuje povećanje plata, odnos plata/prihod je blago smanjen sa 73% na 71% u 2020/21.

Dok se operativni profit u klubovima Premijer lige povećao sa 55 miliona evra na 541 milion evra tokom sezone 2020/21, gubici pre oporezivanja ostali su značajni uprkos smanjenju sa 1,1 milijarde evra na 756 miliona evra. Ovo je treća uzastopna godina da klubovi Premijer lige prijavljuju gubitke pre oporezivanja, a samo četiri kluba su prijavila dobit pre oporezivanja u 2020/21.

Sve u svemu, neto dug klubova Premijer lige na kraju sezone 2020/21 porastao je za 4% na 4,6 milijardi evra (2020: 4,4 milijardi evra).
Deloitte predviđa da će povratak navijača na stadione, novi ugovori o prenosu i poboljšani komercijalni ugovori povećati prihode Premijer lige na više od 7 milijardi evra u sezoni 2022/23.

Bridž dodaje: „Кako Premijer liga ulazi u četvrtu deceniju, ispred je konkurencije više nego ikada, pošto je izašla iz pandemije bez povećanja neto duga u meri u kojoj su mnogi očekivali. Oštra realnost je, međutim, da je ova liga poslednji put bila na pozitivnoj nuli pre oporezivanja u sezoni 2017/18, što naglašava ključnu potrebu za snažnim upravljanjem i finansijskim planiranjem u godinama koje su pred nama.

Priliv investicija

Deloitte-ov izveštaj ističe procvat investicija u evropskim ligama „velike petorke“, pošto su klubovi tražili i privukli investicije na vrhunskom nivou. Petnaest investicija u fudbalske klubove širom liga „velike petorke“ je realizovano 2021. godine, više nego u 2019. i 2020. zajedno (12). Većinu (87%) investicija izvršili su pojedinci sa visokom neto vrednošću i privatne kompanije, pri čemu je više od dve trećine investicija iz SAD.

Model vlasništva više klubova (multi-club ownership) postaje popularan sve više, sa preko 70 takvih vlasništva za koje se trenutno smatra da postoje, što je više nego duplo od broja klubova pre samo pet godina (28). Devet od 20 klubova Premijer lige funkcioniše u okviru ovakvog modela.

Sem Bur, glavni M&A savetnik u Deloitte-ovom Sektoru za analizu sportskog poslovanja dodaje: „Fudbal se dokazuje kao atraktivna prilika za sve veći broj stranih investitora, čije je poverenje ojačano oporavkom klubova nakon pandemije COVID-19. Кako bi se osiguralo da nova investicija donosi vrednost svima – onima na terenu, na tribinama i u salama za sastanke – važnost odgovornog ulaganja, koje štiti finansijsku i operativnu održivost klubova, ne može se prenaglasiti.

Чланак Deloitte: Prihodi na evropskom fudbalskom tržištu su porasli za 10% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za stručnjake iz 10 oblasti poput bankarstvа i finansijа, automobilskе industrijе, energetikе, transportа, medicinskе tehnologijе, postoji više objašnjenja zašto je većina kompanija uprkos stagnaciji obima prodaje uspela da poveća profit. Ovo se odnosi i na kompanije koje su u proteklom periodu izgubile Rusiju kao tržište, a jedno od glavnih objašnjenja za ovaj paradoks je trenutna inflacija. Veliki broj narudžbina u proteklom periodu upućuje na dobre prognoze za 2023. godinu. U međuvremenu, poremećaji u lancima snabdevanja i nestašice materijala dovele su do nemogućnosti zadovoljenja ove rastuće potražnje.

„Unapređenje situacije u sferi distribucije ponovo će otvoriti prostor rastu proizvodnje i povećanju prihoda. Čak tri od četiri kompanije očekuju povećanje prodaje, a najveći rast može se očekivati u industriji transporta i logistike, koja je bila veoma pogođena krizom uzrokovanom kovidom-19 i koja se sada oporavlja. S druge strane, očekuje se da će kašnjenja u isporuci tokom ove godine na neke industrije imati negativne efekte, kao što je, na primer, automobilska. Ipak, zbog velike potražnje za automobilima i dalje postoji blago pozitivno raspoloženje i optimizam“, kaže Maria Boldor iz konsultantske kuće Horváth.

Neke kompanije u energetskom sektoru imale koristi od skoka cena sirovina

Čak ni trenutni sukob u Ukrajini nije imao većeg uticaja na prihode industrija kao što su transport i logistika, bankarstvo i energetika. Štaviše, istraživanje je pokazalo da su neke kompanije u energetskom sektoru imale koristi od skoka cena sirovina i iskoristile priliku da nesrazmerno povećaju cene sopstvenih proizvoda. Istovremeno, rast troškova proizvodnje osetila su preduzeća iz oblasti biotehnologije, nafte, hemikalija i građevinarstva.

„Ove industrije su snažno pogođene poremećajima u lancu snabdevanja, nestašicama materijala i rastom cena sirovina i energenata, što je direktno prouzrokovala novonastala situacija. Njihova prednost je što mogu da prenesu većinu povećanja cena na svoje kupce, dok neke kompanije, kao što su dobavljači automobila, mogu preneti samo mali deo povećanja troškova“, pojašnjava Boldor.

Upravo je poskupljenje energenata i sirovina glavni ekonomski izazov trenutnog rata u Ukrajini, a dugoročno rešenje ovog problema Maria Boldor vidi u kreiranju otpornijih lanaca snabdevanja.

„Preduzeća čiji su procesi snabdevanja zaštićeniji od spoljnih faktora manje su podložna negativnom uticaju poskupljenja cena sirovina. Ovo omogućava kompanijama da, sa jedne strane, adekvatno odgovore na postojeću tržišnu potražnju i, sa druge, stvore mehanizme koji će im pomoći da se u budućnosti lakše nose sa rizicima koji mogu proisteći iz trenutne globalne situacije“, ističe Boldor.

Чланак Gubitak ruskog tržišta bez ozbiljnog uticaja na kompanije, u sledećoj godini rast prihoda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupna vrednost globalnog gejming tržišta procenjena je na preko 162 milijarde dolara, a u naredniih pet godina mogla bi premašiti neverovatnih 300 milijardi. Igrice danas igra oko dve milijarde korisnika širom sveta, a do 2025. broj bi mogao da bude veći za 20 odsto.

Gejming industrija trenutno je jedna od onih koje najbrže rastu u svetu, a podaci za Srbiju nikako nisu za potceniti. Naprotiv.

Domaća industrija video igara nastavila je svoj rast, i prema izveštaju koji redovno objavljuje Asocijacija industrije video igara Srbije (SGA), čitav ekosistem je uspeo da inkasira 125 miliona dolara u prošloj godini. Igrice koje su izašle iz „srpske kuhinje“ prošle godine su preuzete čak 370 miliona puta.

Prihodi dolaze iz SAD, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstvo. Oko 44 odsto odsto se generišu preko kompjutera, 23 odsto preko mobilnih telefona, 12 odsto preko web platformi, a ostalih 12 odsto iz VR setova i konzola.

U gejming ekosistemu Srbije, prema procenama SGA, trenutno operiše oko 130 timova i kompanija koje zajedno zapošljavaju preko 2.200 ljudi. Ono čime se iz industrije opravdano hvale, je da su oko trećine zaposlenih žene, što nas stavlja u sam vrh u Evropi.

Od 130 timova i kompanija, više od pola se nalazi u Beogradu. Novi Sad sa 22 gejming studija je na drugom mestu, a na trećem mestu sa 8 studija je Niš. Oko 20 odsto njih ima kancelarije i izvan Srbije. One se, što je pokazatelj potencijala domaćeg ekosistema, u 60 odsto slučajeva bave razvijanjem sopstvenih igara (tj. kako se u industriji kaže originalnih IP-ova).

Početno ulaganje do 10 hiljada dolara

Ako pogledamo podatke o budžetima za izradu jedne video igre u Srbiji, najviše ih je razvijeno sa početnim ulaganjem do 10 hiljada dolara (oko 37 odsto svih igara). Sa budžetima od 10-50 hiljada prošle godine je razvijeno 15 odsto igara, od 50-100 hiljada oko 17 odsto. Od 100 do 500 hiljada dolara budžeta je potrošeno na oko 20 odsto proizvedenih igara. Ostalih 11 odsto, imalo je budžete od 500.000 dolara pa na više.

Posebno je zanimljivo da je dominantan način finansiranja studija za razvoj igara u Srbiji direktna prodaja sopstvenih igara.

– Čak dve trećine kompanija i studija iz Srbije finansira se od direktne prodaje svojih igara, što je idealan scenario i odličan je pokazatelj to što su uspeli da na osnovu svog proizvoda budu finansijski samostalni i omoguće sebi rad na novim igrama. Što se tiče novih timova koji tek rade na svojoj prvoj igri uglavnom su to lična sredstva ili investicije van gejming industrije, objašnjava izvršna menadžerka SGA, Kristina Janković Obućina.

Ona ističe da je u poslednje vreme dostupno i nekoliko fondova, što državnih što evropskih i da je određen broj timova iz Srbije uspeo da se u potpunosti finansira na ovaj način, ali je on i dalje mali.

Najviše pravio mobilne „casual“ igre, zatim simulacije, strategije i RPG igre.

Što se tiče platformi na kojima se objavljuju video igre, najviše ih je na kompjuterima (42 odsto), a zatim na telefonima (39 odsto). Ostalih 19 odsto je podeljeno među VR setovima, konzolama i web-u.

U pripremi trenutno 41 igra

Kada se pogleda izveštaj industrija je rasla u gotovo svim segmentima, i po pitanju prihoda, broja kompanija, broja zaposlenih, ali nije rastao broj video igara. Kako je potvrdila naša sagovornica, reč je o tome da studiji u poslednjih godinu dana poduzimaju sve ambicioznije i kvalitetnije projekte za koje treba i više vremena i više sredstava.

– To potvrđuje i još jedan podatak iz izveštaja, a to je da je u pripremi trenutno 41 igra, što je odličan broj. Ipak, na ovo utiču i neki ne toliko pozivitvni faktori, a to je da mladi timovi često odustanu od rada na projektu – ponestaje im ili finansija ili vremena ili inspiracije. Na celoj gejming zajednici je da pomogne novim studijima kroz edukaciju, pristupe finansiranju i umređavanjem, kaže Obućina.

Gejming kampus

Naša sagovornica je istakla i da je pored velikih akvizicija, prošle godine bila posebno važna i najava da će Epic Games (jedan od giganata u svetu gejminga) izgraditi svoj kampus u Novom Sadu.

– Njihova saradnja sa 3Lateral kompanijom iz Novog Sada već povoljno utiče na domaći gejming ekosistem. Kada se kampus izgradi i počne sa radom 2024. godine, postaće jedinstven prostor ovog tipa u Evropi. Koristiće se za razvoj i istraživanje najmodernijih tehnologija i alata, ali i za edukativne sadržaje i pomoć svim gejm developerima, zaključuje ona.

Izvor: Blic.rs

Foto: Pixabay

Чланак Gejming industrija trenutno je jedna od onih koje najbrže rastu u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Inače, Lucid grup je takođe nova kompanija za proizvodnju električnih automobila, piše Lider.

Blumberg objašnjava da su, u odnosu na početnu javnu ponudu od 78 dolara, u sredu akcije Rivijana skočile za 67 odsto. To znači da im nedostaje oko 25 odsto dobitka da u tržišnoj vrednosti prestignu Folksvagen AG, jednog od najvećih svetskih proizvođača automobila. U međuvremenu, Lucid je ove godine zabeležio porast cene akcija za 339 odsto, prenosi T portal.
„To je jednostavno neverovatno jer kompanija još nije ni zabeležila nikakav vidljiv prihod“, rekao je Majkl Hjuson, glavni tržišni analitičar u CMC marketsu, govoreći o proceni vrednosti Rivijana.

Inače, električna vozila posebno privlače interes ulagača od sredine 2020. godine, kada su vlade, kreatori politika i korporacije najavili planove za ulaganje u industriju kao oblik borbe protiv klimatskih promena. Nedavni izuzetno dobri rezultati Tesle i ulaganje u električna vozila kompanije za iznajmljivanje automobila, Herc, dodatno su povećali akcije kompanija.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Kompanija bez prihoda ima neverovatan rast akcije na berzi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Uprkos globalnom ekonomskom padu izazvanom pandemijom korona virusa, kombinovani prihod sto najvećih kompanija u Jugoistočnoj Evropi pao je u 2020. godini za 7%, odnosno na 120 milijardi evra, dok su u poređenju sa 2019. godinom pomenute kompanije ostvarile rekordnih 129,3 milijardi evra, pokazuje 14. izdanje liste SEE TOP 100 koje je danas objavio SeeNews.

Iako je pad prihoda najvećih kompanija u regionu bio skroman, njihov kombinovani profit smanjio se za četvrtinu, odnosno na 3,5 milijarde evra, brišući trogodišnju dobit.

Automobile Dacia, poslovna jedinica francuskog Renaulta, sedmu godinu zaredom vodi na rang listi, iako su joj prihodi smanjeni za 26% godišnje, i iznose 3,8 milijardi evra. Kada je reč o profitu, zarada je prepolovljena na 61 milion evra, a zbog krize izazvane korona virusom, kompanija je morala da obustavi proizvodnju na više od mesec dana. Pored toga, kao i drugi proizvođači automobila, Dacia se suočila sa ozbiljnim nedostatkom delova, kao što su poluprovodnici, zbog čega su takođe morali da obustave proizvodnju u nekoliko navrata.

Srpske kompanije na listi

Na ovogodišnjoj listi SEE TOP 100 našlo se i dvanaest srpskih kompanija. JP Elektroprivreda Srbije najbolje je rangirana i nalazi se na 8. mestu, sa prihodima od 2,6 milijarde evra u 2020. godini.

Sektorska analiza

„Po prvi put otkako je SeeNews, pre petnaest godina počeo da objavljuje svoju rang listu najvećih kompanija u Jugoistočnoj Evropi, veleprodajne i maloprodajne kompanije prestigle su naftni i gasni sektor, čime su postale lideri po ukupnim prihodima, dobiti i broju kompanija koje se rangiraju. Snažan učinak sektora rezultat je naglog porasta e-trgovine zbog ograničenja kretanja ljudi povezanih s pandemijom, lakših procesa plaćanja putem interneta i razvoja novih mogućnosti finansiranja. Pandemija korona virusa ubrzala je trend koji već postoji nekoliko godina”, prokomentarisala je Nevena Krasteva, glavna urednica SeeNews-a.

S druge strane, naftne i gasne kompanije na SEE TOP 100 rang listi zabeležile su pad svog kombinovanog prihoda za četvrtinu zbog globalnog ekonomskog pada, niskih globalnih cena i zabrana putovanja, čineći da ovaj sektor ima najveći gubitak na ovoj rang listi. Globalni prelazak na zelenu energiju snažno utiče i na razvojne strategije naftnih i gasnih kompanija, primoravajući ih da transformišu svoje aktivnosti.

Uprkos milionima evra pomoći, ekonomije u regionu su se smanjile za oko 6%. U zemljama u kojima turizam generiše veliki deo bruto domaćeg proizvoda, ekonomski pad je bio najveći, prelazeći 15% u Crnoj Gori. Direktne strane investicije, glavni pokretač rasta u regionu, takođe su naglo opale. Prekid u ponudi i mala potražnja pogodili su podjednako domaća preduzeća i njihove glavne trgovinske partnere u inostranstvu.

Kompletnu SEE TOP 100 listu možete preuzeti ovde.

Foto: Pixabay

Чланак Dvanaest srpskih kompanija na SEE TOP 100 rang listi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nebojša Dukanac, proizvođač iz Trnavske Baluge, kaže:

– Oni nam sve jave na vreme, kad se šta i čime prske, kad treba da se bere. Kad doteram uveče robu da predam, nemam problema. Naplata je za sedam dana, odmah ležu pare na račun.

U centralnoj Srbiji za nemačkog prerađivača kornišone proizvodi više stotina kooperanta. Otkup je u toku u čačanskom, gružanskom i kraljevačkom kraju, kao i u selima rasinskog okruga, gde su proizvođači koristili dozvoljena sredstva za zaštitu.

– Kooperanti koji rade sa nama su bili jako savesni, izneli su tu proizvodnju koliko god ova godina bila teška. Teško je bilo sačuvati kornišon na ovim temperaturama ali, oni su ispoštovali naše preporuke, koristili isključivo preparate sa dozvoljenim aktivnim materijama – navodi Nemanja Joksić, direktor Global sistem kooperativa.

Orgazovanom proizvodnjom, mala poljoprivredna gazdinstva koja se bave uzgajanjem kornišona, u protekle četiri godine ostvarila su prihod više od 10 mil EUR.

Snežana Marković Đurović, Služba za razvoj poljoprivrede grada Čačka, naglašava:

– Ovaj model proizvodnje je idealan. Kad bi se moglo uvesti i kod drugih kultura, ovo bi bilo vrhunski. Proizvođači bi radili, orijentisali bi se na ono koliko imaju radne snage, koliko imaju vode i koliko imaju zemljišta. Ne bi se bavili svaštarenjem.

Stručnjaci kažu da je ovakav način organizovane proizvodnje jedina perspektiva da mala gazdinstva pronađu sigurno tržište.: RTS

Foto: Pixabay

Izvor: RTS/ Ekapija

Чланак Dobar prihod od uzgoja kornišona се појављује прво на Biznis i Finansije.

Godinu dana ranije profit im je bio 67,7 milijardi dinara, takođe pre oporezivanja, što je iznosilo oko 573 miliona evra. Preračunato, profit im se sunovratio za čak 32 odsto. Podsećanja radi, u 2018. godini banke su zaradile oko 600 miliona evra i to posle oporezivanja.

Na spisku banaka koje su poslovale sa profitom nema nikakvih iznenađenja. Inteza je zadržala lidersku poziciju sa zaradom od 9,5 milijardi dinara koja joj je smanjena za 23,1 odsto u odnosu na godinu ranije. Na drugom mestu je UniCredit sa zaradom od 5,3 milijarde dinara i padom profita od 35,52 odsto, piše Politika.

Na trećem su zbirno Komercijalna sa svojim novim vlasnikom NLB i njihove zarade lane su iznosile 3,2 milijarde dinara s padom od 65,83 odsto. Na četvrtom mestu su takođe dve banke istog vlasnika OTP i Vojvođanska čiji je profit pre oporezivanja bio 1,2 milijarde dinara i one imaju najveći pad profita od čak 88,84 odsto.

Šta je uzrok pada profitabilnosti ove industrije koja, inače, dobro zarađuje, odnosno pada prinosa na kapital? U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da je glavni razlog to što su banke povećale rezervisanja za potencijalne kreditne gubitke u 2020. godini.

„Neto rezultat bankarskog sektora pre oporezivanja je u 2019. godini iznosio 67,7 milijardi dinara, a uprkos nepovoljnim okolnostima koje su izazvane pandemijom, zadovoljavajući nivo profitabilnosti bankarskog sektora očuvan je i u 2020. sa neto rezultatom pre oporezivanja na kraju prošle godine od 46,1 milijardu dinara. Pri konstantnom porastu kreditne aktivnosti, navedeni rezultati ostvareni su uz znatno povoljnije uslove finansiranja privrede i građana”, navode iz centralne banke.

Izvor: Bonitet.com

Чланак Banke beleže pad profita za 30% u 2020. godinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovi podaci proističu iz istraživanja koje je realizovala Unija poslodavaca Srbije, uz podršku Međunarodne organizacije rada.
Anketa, sprovedena među više od 400 preduzeća, potvrdila je da kriza, izazvana virusom COVID-19 i merama za sprečavanje širenja pandemije, nije poštedela nijedan sektor, ali da postoji bitna razlika u položaju određenih privrednih grana. U sektoru HORECA trećina anketiranih firmi prijavila je pad prihoda veći od 80%, dok je među nisko tehnološkim preduzećima 83% firmi zabeležilo pad prihoda.

Mere Vlade Srbije privreda ocenjuje kao izuzetno snažne (po udelu u BDP) i kao nesumnjivu pomoć. Međutim, anketa pokazuje da podrška nije bila prilagođena potrebama pojedinih sektora. Većina ugroženih preduzeća nije dobila dovoljno pomoći i očigledna je potreba za ciljanim merama, kako bi se delotvornije koristila raspoloživa sredstva. Za 37% preduzeća mere Vlade Srbije su bile adekvatne, a 8% kaže da su spasile njihova preduzeća. Za 10% ispitanih mere Vlade su potpuno neadekvatne ili nedovoljne, a četvrtina kaže da su mogle biti bolje.

70% preduzetnika najavljuje da neće smanjivati broj zaposlenih

Mera podrške koja je najviše iskorišćena je minimalna zarada za zaposlene, a najmanje preduzeća koristilo je kredite Fonda za razvoj ili iz Garantne šeme. Više od pola firmi nedostatak finansijskih sredstava pokrivalo je iz svojih rezervi (55%), moratorijum na kredite koristila je trećina preduzeća, a kredite banaka, ili Fonda za razvoj/Garantne šeme po 17%. Probleme sa finansijama nije imalo 17% privrednih subjekata.

Ohrabrujuće deluje da skoro 70% preduzetnika najavljuje da neće smanjivati broj zaposlenih. Otpuštanja su verovatna kod 15% anketiranih, ali taj nedostatak radnih mesta trebalo bi da nadoknadi onih 16% preduzeća koja veruju da će u narednom periodu imati novo zapošljavanje. Kod velikih firmi čak trećina veruje u takav optimistički scenario.

Kad je reč o budućnosti, skoro 30% preduzeća smatra će im biti potrebna dodatna podrška kako bi postali ili ostali održivi u svom poslovanju. Ovaj procenat je najveći kod mikro preduzeća (34%), a daleko najmanji kod velikih firmi (samo 6%). Ovi procenti potvrđuju opšti zaključak da je kriza najviše pogodila mikro i mala preduzeća, a da su velike kompanije potvrdile daleko veću otpornost na udar krize.

Foto: Pixabay

Чланак 70% preduzeća u Srbiji imalo je niže prihode nego godinu dana ranije се појављује прво на Biznis i Finansije.