U odnosu na 2021. godinu su prosečni mesečni prihodi viši nominalno za 9,3 odsto, a izdaci za 9,4 odsto.

Prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi domaćinstava u gradskim područjima iznosili su 80.697 dinara (viši su za 9,2 odsto nominalno u odnosu na 2021.), a domaćinstava u ostalim područjima 74.644 dinara (povećanje 9,5 odsto).

Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava u gradskim područjima iznosili su 81.087 dinara (viši su za 9,2 odsto nominalno u odnosu na 2021.), a domaćinstava u ostalim područjima 74.739 dinara (povećanje 9,7 odsto).

Najveći udeo u prihodima u novcu i u naturi imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa – 49,9 odsto, penzije – 32,1 odsto, prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova – 4,3 odsto, naturalna potrošnja – tri odsto, prihodi van redovnog radnog odnosa – 2,6 odsto, primanja od socijalnog osiguranja – 2,5 odsto.

U potrošnji domaćinstava najveći udeo čine izdaci za hranu i bezalkoholna pića – 36 odsto i za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva – 16,1 odsto.

Slede izdaci za transport – 8,9 odsto, za ostale lične predmete i ostale usluge – 5,9 odsto, za komunikacije – 5,5 odsto, za rekreaciju i kulturu – 5,1 odsto, za odeću i obuću – 4,9 odsto, za alkoholna pića i duvan – 4,7 odsto, za zdravlje – 4,4 odsto.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак RZS: Prosečni mesečni prihodi 78.393 dinara, a izdaci 78.678 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zato će on u 2023. prihodovati za 40 odsto manje nego u 2022. kada je na njegov račun od ove kompanije leglo čak 99,4 miliona dolara.

Naime, Eplov Komitet za kompenzacije doneo je odluku da u 2023. njegovi prihodi ne bi trebalo da pređu ukupno 49 miliona dolara. Ovde se ne radi samo o visini zarade, jer Kukova godišnja plata iznosi “svega” tri miliona dolara, a bonusi šest miliona. Međutim, on dobija i udeo u kompaniji sa čijom vrednošću njegovo bogatstvo dostiže neverovatne brojke. Samo u 2022. dobio je akcije u vrednosti od 75 miliona dolara, a iznos koji je za opredeljen za njegov privatni avion bio je 712.500 dolara, plus dodatni troškovi.

Direktor zarađuje 1.477 puta više od radnika

Prošle godine vrednost akcija ove američke tehnološke kompanije osetno je pala usled geopolitičkih i ekonomskih problema u koje je zapao ceo svet. Epl je doduše dobro poslovao ali akcionari smatraju da taj uspeh nije bio toliki da bi njegov direktor zaradio skoro 100 miliona dolara.

Zbog svega navedenog, Tim Kuk ove godine neće dobiti tako visok iznos nagrade u akcijama, već će steći udeo od maksimalno 40 miliona dolara, od čega će trećina zavisiti od uspeha Epla na berzi. Prošle godine maksimalni iznos koji je mogao da dostigne preko akcija iznosio je 84 miliona dolara.

Zato su akcionari Epla pokrenuli postupak da se prihodi direktora umanje. Oni su objavili da su prihodi direktora ove kompanije 1.477 puta veći od prosečne zarade u njoj.

Izvor: BBC

Foto: Laurenz Heymann, Unsplash

Чланак Pošto je za samo godinu dana prihodovao skoro 100 miliona dolara, direktoru Epla smanjene mogućnosti za zaradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

U republičkom budžetu Srbije ostvaren je suficit od 0,5 milijardi dinara u periodu januar – avgust 2022. godine, objavilo je Ministarstvo finansija danas.

Prihodi su ostvareni u iznosu od 1.111,8 milijardi dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 1.111,4 milijardi.

Samo u avgustu mesecu ostvaren je deficit budžeta u iznosu od 0,7 milijardi dinara.

A kako se i od čega puni budžet?
U posmatranom mesecu su naplaćeni prihodi od 119 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 105,9 milijardi. Najveći deo poreskih prihoda odnosi se na uplatu PDV-a u iznosu od 57,3 milijardi dinara, zatim akciza u iznosu od 23 milijarde i poreza na dobit u iznosu od 10,4 milijardi dinara.
Neporeski prihodi su u avgustu iznosili 12,4 milijarde dinara, a priliv donacija 0,7 milijardi.

Rashodi su izvršeni u iznosu od 119,7 milijardi dinara, pri čemu su izdaci za zaposlene u tom mesecu iznosili 29 milijardi, kapitalni izdaci 22,1 milijardu, subvencije 13,6 milijardi, a transferi fondovima PIO, RFZO, NSZ, i fondu SOVO 12,8 milijardi dinara.

Na nivou opšte države, u periodu januar – avgust ostvaren je fiskalni suficit od 27,5 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 119,1 milijardu, navodi se u saopštenju ministarstva.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак U republičkom budžetu Srbije ostvaren je suficit od 0,5 milijardi dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovogodišnji najveći biciklistički spektakl na svetu, Tur de Frans okupio je tokom tri nedelje jula 198 takmičara, sa zadatkom da pređu blizu 3.400 kilometara kroz ukupno 21 etapu i četiri zemlje: Dansku, Belgiju, Švajcarsku i Francusku. Ovaj sportski događaj koji se održava 109. put po redu je među najgledanijima u svetu, rame uz rame sa olimpijskim igrama i svetskim prvenstvom u fudbalu. Svake godine, navijači iz više od 180 zemalja bodre svoje favorite na dva točka.

Ali i pored tolike popularnosti, malo je poznato koliko zarađuje najprestižnija svetska biciklistička trka koja je besplatna za javnost, ko sponzoriše timove i kako finansiranje utiče na same bicikliste koji učestvuju u takmičenju?

Paradoksalno, ali ovaj „sveti gral biciklizma“ nastao je zbog finansijskog škripca. Početkom prošlog veka, francuski list „Auto“ se borio za opstanak na tržištu, pa je vlasnik zatražio od novinara da smisle ideju kako da povećaju tiraž. Mladi novinar i zaljubljenik u biciklizam Đio Lefevr, predložio je vlasniku da pokrenu biciklističku trku oko Francuske, što će se pokazati kao revolucionarno rešenje. Pre nego što je realizovana prva trka 1903. godine, „Auto“ je prodavao 25.000 primeraka, a posle trke 65.000 primeraka, da bi se tokom naredne tri decenije tiraž novine uvećao 34 puta.

Posle Drugog svetskog rata, vlasništvo nad trkom je prešlo na novosnovani list „Ekip“, koji je preuzeo organizaciju događaja. Sve do šezdesetih godina prošlog veka, novine su ostvarivale prihode od trke na više načina. Organizatori su prodavali na aukciji stajališta na ruti gradovima sa najvećom ponudom i izdavali su oglasni prostor duž rute. Glavne sponzore su birali među najpoznatijim domaćim kompanijama, dok su ostale firme plaćale naknadu kako bi mogle da prate vozače u reklamnim karavanima sa svojim logotipom i da usput posmatračima bacaju reklamni materijal.

Finansijska strategija se uglavnom oslanjala na ogromne gužve koje su pravili gledaoci duž rute, a već tada su novinari konkurentskih listova komentarisali da se prestižna trka pretvorila u vulgarnu trku za novcem. Ali uprkos takvim etiketama, organizatori trke su i dalje poslovali u minusu.

Većina prihoda od TV prava

To se promenilo kada je organizaciju „Tur de Frans“ 1965. godine preuzeo njen današnji vlasnik, „Amori sportska organizacija“ (ASO), deo francuske medijske grupe „EPA“. Novi vlasnik se okrenuo tadašnjoj novoj tehnologiji, televiziji, kako bi zahvaljujući televizijskom prenosu trke pridobio publiku u celom svetu. Na osnovu takve odluke, ASO je u periodu od 1980. do 2010. godine uvećao prihod za 20 puta, a TV prava su postala okosnica njegovog poslovnog modela.

Danas, naknade za „gostovanje“ trke u nekom gradu čine svega 5% prihoda, ali lokalne vlasti i privreda i dalje izdvajaju veliki novac da bi njihovo mesto bilo uključeno u rutu koja se menja iz godine u godinu. Sponzorstva i naknade od reklamnih karavana doprinose sa oko 40% ukupnim prihodima. Prošle godine su iznete procene da su 33 poznate kompanije platile između 250.000 i 600.000 dolara da bi bile u karavanu, a cena je zavisila od toga koliko je etapa za koju plaćaju prestižna. Firme su za taj novac tokom tri nedelje podelile ukupno 15 miliona artikala navijačima, najviše majice, sapune za veš, priveske za ključeve, štapiće od mesa…

Kompanije posebno plaćaju za mogućnost da biciklisti nose njihovo ime na pobedničkom dresu. Cena opet zavisi od toga koja boja dresa je u pitanju, pošto se biciklisti bore za četiri različite pobedničke majice. Žuti dres je najvredniji jer ga nosi ukupni pobednik trke, zeleni dobija najbolji sprinter, tačkasti se dodeljuje najboljem biciklisti na brdskim usponima, dok beli dobija najbolji vozač mlađi od 26 godina. Primera radi, „LCL“ banka troši oko 12 miliona dolara godišnje da stavi svoje ime na žuti dres, a „Škoda“ oko četiri miliona da bi se njeno ime pojavilo na zelenom dresu.

Većinu prihoda, odnosno preostalih 55%, AOS ostvaruje od prava na TV emitovanje, koja su do sada prodata u 186 zemalja. Premda organizator Trke kroz Francusku nije poznat po otvorenosti za javnost u pogledu finansija, procenjuje se da se njegovi prihodi od ove manifestacije kreću od 60 do 150 miliona dolara, a zarada od 12 do 30 miliona dolara godišnje. Prema krajnje okvirnoj računici, AOS ostvaruje od Tur de Fransa skoro polovinu svojih ukupnih godišnjih prihoda.

Uprkos tome što je tačan iznos zarade očigledno teško utvrditi, jasno je da organizator trke ima finansijsku korist, ali šta je sa profesionalnim timovima i biciklistima koji se takmiče? Prema raspoloživim podacima, vrhunski biciklistički timovi moraju da obezbede za trku budžete koji premašuju 20 miliona dolara. Od toga, najveći deo odlazi na plaćanje biciklista, ali nisu zanemarljivi ni troškovi opreme, kao i naknade za prateće osoblje, mehaničare, sportske lekare i nutricioniste.

Težak uspon do sponzora

Timovi, međutim, ne dobijaju od organizatora mogućnost da prihoduju od trke, pa moraju da se snalaze sami, odnosno da se oslanjaju na sponzore i donatore. Nastoje da obezbede više različitih donatora za bicikle, opremu i hranu koju biciklisti uzimaju tokom trke, ali oko 70% novca se pribavlja od glavnog sponzora koji plaća od pet do 15 miliona dolara da bi učesnici trke nosili njegovo ime i logo na svom dresu. To je, međutim, prosek, jer ima slučajeva da se za neke vrhunske timove izdvajaju daleko veće sume. Tako je 2019. godine bogati britanski industrijalac Džim Retklif dao 47 miliona dolara da bi bio glavni sponzor tima „Ineos Grenadiers“.

Sve do pedesetih godina prošlog veka, samo je proizvođačima bicikala bilo dozvoljeno da sponzorišu timove, ali situacija se promenila kada je prodaja dvotočkaša počela da opada. Podučeni takvim iskustvom, sada se timovi oslanjaju na korporativne sponzore koji nemaju vratolomne uspone na berzi, ali zato posluju stabilno, poput osiguravajućih društava, telekomunikacionih kompanija i proizvođača nekih osnovnih proizvoda za široku upotrebu.

A šta je sa biciklistima? Veći deo prve polovine 20. veka profesionalni biciklisti nisu dobijali platu i morali su da obezbede prihod pobedom na trkama. Da je to danas slučaj, većina vozača bi ostala prilično praznih ruku. Naime, ukupan nagradni fond koji obezbeđuje Tur de Frans je relativno mali, sa iznosom od 2,7 miliona dolara. Najveći deo, 595.000 dolara dobija ukupni pobednik, koji ovu sumu deli sa celim timom, a svaki sledeći ukupni plasman dobija sve manji iznos. Neki francuski novinari su izračunali da oni koji se plasiraju pri dnu, zarade za tri nedelje manje nego prodavac u nekoj elitnijoj prodavnici u Parizu.

Zato se i biciklistima isplati učešće u najvećoj trci na svetu isključivo zahvaljujući sponzorima. Minimalna plata koju timovi moraju da obezbede profesionalnim biciklistima koji se takmiče u Trci kroz Francusku je oko 35.000 dolara, ali mnogi profesionalci zarađuju pet do deset puta više, dok najbolji ostvaruju zaradu i do šest miliona dolara godišnje.

Ovolika zavisnost sportista od sponzora ima i svoju cenu. Naime, biciklisti pored sportske, moraju da razvijaju i „strategiju“ kako će imena sponzora na njihovim dresovima tokom trke biti što vidljivija televizijskim kamerama i publici koja takmičenju prisustvuje uživo. Jer ako sponzor ne bude zadovoljan učinkom, preti opasnost da će smanjiti, pa i ukinuti finansiranje. Iz ovih razloga, mnogi članovi biciklističke zajednice smatraju da poslovni model Tur de Fransa mora da se menja, budući da sve više obesmišljava sam sport i ulogu biciklista bez kojih ove najprestižnije biciklističke trke u svetu ne bi ni bilo.

Izvor: Biznis i finansije

Foto: Pixabay

Чланак Koliko ko zarađuje u trci Tur de Frans? Reklama na dva točka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Te podatke objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Prosečni mesečni prihodi su lane u odnosu na 2019. godinu bili veći za 7,3 odsto, a izdaci za ličnu potrošnju za 7,2 odsto.
Prihodi stanovništva u gradskim sredinama su bili veći od onih u seoskim i iznosili su 73.931 dinar, dok su u seoskim bili za oko 5.000 dinara manji, odnosno 68.157 dinara.

I izdaci za ličnu potrošnju su bili veći u gradskim područjima gde su iznosili 74.238 dinara dok su oni u seoskim sredinama u proseku bili po 68.100 dinara.

Najveći udeo u prihodima domaćinstava imale su plate, 49,1 odsto i penzije, 32,6 odsto, a u potrošnji izdaci za hranu i bezalkoholna pića, 34,3 odsto i izdaci za stanovanje, vodu, struju, gas i ostala goriva, 16,4 odsto

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Domaćinstva u Srbiji prošle godine imala veće izdatke od prihoda се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poređenju s trećim tromesečjem zabeležen je rast poslovnih prihoda od 13,3 odsto.

U informaciono-komunikacionom sektoru ostvaren je rast poslovnih prihoda za 33,7 odsto na međugodišnjem nivou, a 28,9 odsto u odnosu na treće tromesečje.

Poslovni rashodi u nefinansijskoj ekonomiji u poslednjem tromesečju prošle godine bili su veći za 24odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a 16,7 odsto veći u odnosu na prethodno tromesečje.

U informaciono-komunikacionom sektoru poslovni rashodi su bili veći za 32,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a 27,1 odsto u odnosu na prethodno tromesečje.

Najveći međugodišnji rast prihoda zabeležio je sektor smeštaja i ishrane čak 45,7 odsto, a ovaj sektor je zabeležio i najveći rast rashoda 37 odsto. S druge strane, najmanji međugodišnji rast prihoda u četvrtom tromesečju ostvarila je poljoprivreda 11,9 odsto, dok su rashodi porasli znatno više -27,4 odsto.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак U četvrtom kvartalu rashodi rasli brže od prihoda се појављује прво на Biznis i Finansije.

U februaru je ostvaren deficit u iznosu od 5,8 milijardi dinara.

U februaru su naplaćeni prihodi u iznosu od 103,5 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 93,3 milijardi dinara.

Najveći deo poreskih prihoda u februaru odnosio se na uplatu PDV u iznosu od 43,8 milijardi dinara i akciza u iznosu od 29,9 milijardi dinara.

Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 10 milijardi dinara, a priliv donacija u februaru iznosio je 0,2 milijarde dinara.

Rashodi su izvršeni u iznosu od 109,4 milijarde dinara.

Rashodi za zaposlene, u februaru, su iznosili 26,7 milijarde dinara, isplata kamata je bila 18,8 milijardi dinara, kapitalni izdaci su iznosili 12,5 milijardi dinara, a transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 17,8 milijardi dinara.

Na nivou opšte države u prva dva meseca je ostvaren fiskalni suficit u iznosu od 17,4 milijardi dinara i primarni fiskalni suficit u iznosu od 53,5 milijardi dinara.

Prema godišnjem planu izvršenja budžeta opšte države, za ovaj period je planiran fiskalni deficit u iznosu od 59,2 milijarde dinara.

Javni dug Srbije na kraju februara 53,5 odsto BDP-a

Javni dug Srbije na kraju februara ove godine iznosio je 27 milijardi evra, što je činilo 53,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), objavilo je Ministarstvo finansija.

Javni dug na kraju januara bio je 27,14 milijardi evra, odnosno 53,7 odsto BDP-a, navedeno je na sajtu ministarstva.

Na kraju prošle godine javni dug Srbije iznosio je 26,66 milijardi evra, odnosno 57,4 odsto BDP-a.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак U februaru je ostvaren deficit u iznosu od 5,8 milijardi dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Godina koju ispraćamo je bila godina požrtvovanosti svih u Neltu. Naš lanac snabdevanja je neprekidno funkcionisao na svim tržištima na kojima poslujemo i time omogućio nesmetanu nabavku ključnih proizvoda svim potrošačima. Zakoračili smo značajnije u proces digitalizacije, omogućili veću efikasnost poslovnih procesa i nastavili sa investicijama. Bazirana na kompanijskim vrednostima, transformacija biznisa se nastavlja u želji da obezbedimo dugoročnu perspektivu poslovanja Nelta i naših poslovnih partnera“, izjavio je Miloš Jelić, generalni direktor Nelt Grupe.

Tokom godine obeležene Covidom, Nelt je obezbedio sve raspoložive mere zaštite i edukacije zaposlenih, vodeći pre svega računa o njihovom zdravlju, ali i o neophodnosti kontinuiteta poslovanja. Donacijom zdravstvenim sistemima u regionu u iznosu od preko 350.000 eura, kompanija Nelt je poslala poruku da je iskren i stabilan partner i oslonac zajednice u kojoj posluje.

Kroz kreiranje i lansiranje mobilne aplikacije „Nelt Market“ na tržištu Srbije, ponovo je dokazana liderska pozicija kompanije u distribuciji robe široke potrošnje. U saradnji sa principalom Philip Morris International (PMI) pokrenut je globalni pionirski projekat u oblasti digitalne trgovine duvanskim proizvodima ka maloprodaji.

Kompanija Neoplanta je kroz najbolje rezultate u istoriji svog poslovanja potvrdila mesto broj jedan u mesnoj industriji, dok je Baby food factory (Fabrika dečije hrane) ispunila ciljeve sa ostvarenim učešćem na tržištu u kategoriji od preko 20%. Nelt je u saradnji sa BFF inicirao i sproveo dva dodatna projekta: akviziciju brenda hrane za bebe Bebi, od Atlantic grupe, čija će se proizvodnja nastaviti u Beogradu a distribucija u Rusiji, dok je osim toga, kreiran i revolucionaran proizvod zdrave hrane pod nazivom Nutrino LAB, koji se odnedavno može naći u radnjama širom Beograda.

Planirane investicije za 2021. godinu iznose više od 10 miliona eura, pre svega u proširenje prvog privatnog Intermodalnog terminala u Dobanovcima, ali i drugim ekološkim, tehnološkim i transportnim segmentima poslovanja svih kompanija u okviru Nelt Grupe.

Чланак Ostvareni planirani poslovni prihodi uz iskorak ka digitalizaciji се појављује прво на Biznis i Finansije.

UBS je naime od jula do septembra zabeležila neto prihod od 2,1 milijarde dolara. Analitičari su očekivali da će neto prihodi te banke iznositi 1,5 milijardi dolara, što bi takođe bio rast budući da je u drugom kvartalu UBS beležio pad profita od 11 odsto. Banka je međutim prevazišla očekivanja analitičara.

Podaci za treći kvartal dolaze posle nedavnih medijskih spekulacija da bi UBS i Credit Suisse mogle pristupiti merdžovanju.

Ovaj rezultat je jedan od prvih objavljenih podataka za taj period godine od strane velikih evropskih banaka. Očekuje se da će i ostale beležiti oporavak u trećem kvartalu.

Izvor: CNBC

Foto: Anestiev, Pixabay

Чланак UBS u trećem kvartalu zabeležio rekordne prihode се појављује прво на Biznis i Finansije.

U tekstu stoji da je obveznik poreza na dohodak građana fizičko lice koje:

1. na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa, ili
2. na teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.

Nezavisno od uslova predviđenih u stavu 2. člana 7. ZPDG, rezident Republike je i fizičko lice koje je iz Republike upućeno u drugu državu radi obavljanja poslova u diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike, odnosno obavljanja poslova za Republiku u međunarodnim organizacijama, u periodu obavljanja delatnosti u tom ili bilo kom drugom diplomatskom ili konzularnom predstavništvu Republike, odnosno međunarodnoj organizaciji.

Ko su subjekti samooporezivanja?

Sve je više profesija koje zarađuju “onlajn”, često u inostranstvu, a žive u Srbiji. U njih spadaju i programeri, veb dizajneri, influenseri na društvenim mrežama… Oni, ali i ostali koji prihoduju iz inostranstva, poput rentijera smeštaja, su takođe poreski obveznici. U našoj zemlji porezi se obračunavaju na:

– prihode koje isplaćuje isplatilac koji nije pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac, i to na:

1. prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine;
2. kamate;
3. druge prihode;

– prihode koje isplaćuje isplatilac koji nije pravno lice, preduzetnik, preduzetnik paušalac ili preduzetnik poljoprivrednik, po osnovu prihoda od izdavanja nepokretnosti i davanja u zakup pokretnih stvari.

Obveznik koji ostvaruje zarade i druge prihode u ili iz druge države, kod diplomatskog ili konzularnog predstavništva strane države, odnosno međunarodne organizacije ili kod predstavnika i službenika takvog predstavništva, odnosno organizacije, dužan je da sâm obračuna i uplati porez po odbitku po odredbama ovog zakona, ako porez ne obračuna i ne uplati isplatilac prihoda.

Obavezu obračunavanja i plaćanja poreza, obveznik ima i u slučaju ako porez po odbitku ne obračuna i ne uplati drugi isplatilac, kao i ako prihod ostvari od lica koje nije obveznik obračunavanja i plaćanja poreza po odbitku. Bitno je i da li su ti prihodi ostvareni iz radnog odnosa ili van njega, kao i da li ti prihodi uključuju doprinose ili ne.

Kako se podnose poreske prijave u svim ovakvim slučajevima i šta bi one sve trebalo da obuhvataju možete pročitati na sajtu Paragraf.rs.

Foto: Pixabay

Чланак Ko je sve dužan da plati porez na prihode iz inostranstva? се појављује прво на Biznis i Finansije.