Svakodnevno primećujemo naslove i tekstove u medijima u kojima se na najužasniji način izveštava o saobraćajnim nezgodama, zločinima i sličnim tragedijama, tako što se žrtvama i njihovim porodicama dolazi na kućni prag, pretražuju im se nalozi na društvenim mrežama, spekuliše o tome ko je kakav (bio), s kim je (bila), itd. Informacije se dobijaju od komšije, pouzdanog izvora bliskog porodici, neimenovanog izvora iz policije, itd. Objavljuju se fotografije članova porodice, dvorišta kuće, a ponekad osvane i nečija fotografija iz lične karte.

Ovo poslednje – kada podatak koji je u posedu institucije nekako nađe put do medija – predstavlja poseban problem, koji ilustruje stanje u našem medijskom prostoru i nivo poštovanja prava građana. Radi se o uhodanom partnerstvu javnih institucija i pojedinih medija u kršenju zakona iz čega korist imaju obe strane.

Verovatno najpoznatiji primer saradnje medija i institucija u narušavanju privatnosti građana je slučaj Igora Vukotića. Njegova slika je osvanula na naslovnoj strani „Blica“ u okviru šeme Škaljarskog klana. Međutim, ne radi se o stvarnom članu klana, već o „običnom“ čoveku iz Zemuna, apsolutno nepovezanom sa bilo kakvim klanovima. Iako su greške moguće, ova epizoda zabrinjavajuća je jer na naslovnoj strani nije objavljena bilo kakva Igorova fotografija, na primer neka fotografija sa letovanja koju je možda objavio na „Fejsbuku“, već ona koja je nastala za potrebe izrade njegove lične karte.

Dakle, radi se o fotografiji koju su institucije morale da koriste odgovorno i zakonito. Ipak, ona je završila u mediju. Odgovor na pitanje, kako se to dogodilo, dao je tadašnji urednik „Blica“ u okviru sudskog postupka: „Izvor informacija je bio iz najviših krugova bezbednosnih službi, koji je bio čest izvor informacija za redakciju i nikada nije bilo problema”.

Zaštita privatnosti je važna i kad nemamo šta da krijemo

O posledicama koje trpi zbog ovakvog ugrožavanja svoje privatnosti Igor je govorio tokom „Nedelje privatnosti“. Igor i dalje ne uspeva da se „opere“ od toga što je proglašen članom kriminalnog klana; njegov život više nije isti a strah da može biti ugrožen ne prestaje. Poseban problem predstavlja to što medij i dalje odbija da prizna grešku, a institucije mu ne pružaju adekvatnu zaštitu:

„Očekivao sam nekakvu empatiju, da će novine objaviti ispravku, da to nisam ja. Međutim, to se nije desilo. Institucije nisu odreagovale, bio sam prepušten samom sebi, da se snalazim“, kazao je Igor.

Neko iz Bezbednosno informativne agencije ustupio je Igorovu fotografiju mediju. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sproveo je inspekcijski nadzor i na osnovu nalaza podneo nadležnom javnom tužilaštvu krivičnu prijavu protiv N.N. lica, zbog neovlašćenog ustupanja podatka o ličnosti prilikom obavljanja službene dužnosti. Ova prijava, kao i brojne druge sa sličnim karakteristikama, nije dobila svoj epilog. Slučaj stoji u tužilaštvu.

Iako možemo poverovati da se radi o pukoj slučajnosti, odnosno da nije bilo namere da se Igor ugrozi, šteta je napravljena. Napravio ju je neimenovani službenik BIA, očito sa namerom da nešto postigne ustupanjem fotografije mediju. Da li je u pitanju finansijski ili postoje neki druge interesi, u ovom trenutku nije poznato. Ali možemo da naslutimo šta je motivisalo medij da krene ovim putem pribavljanja informacija – ekskluziva na naslovnoj strani donosi čitanost, a čitanost donosi profit.

Igorov slučaj nudi tri važne lekcije. Prvo, ponekad se može čuti da privatnost i nije toliko bitna, da ne moramo brinuti za svoju privatnost ako ne činimo loše stvari, ili da šteta koja može da nastane ako neko pristupi našem podatku nije velika ili opasna. Iz Igorovog slučaja vidimo da je sve suprotno. Igor nije učinio ništa loše, a sada je suočen sa realnim strahom da mu se može dogoditi isto što i stvarnim pripadnicima dva klana koji su u višegodišnjem krvavom sukobu. Kako kaže:

„Ceo sistem vam poremete. Okrećete se za sobom, gledate… Akumulator mi nije radio, moj kum je iskočio iz kola, mi smo mislili ko zna šta se dešava. Prosto, sve vam se promeni u životu. Način kretanja, druženja, razmišljanja, psihički i fizički obolite… Iskreno, dok se taj čovek ne procesuira (zaposlen u BIA koji je ustupio podatke mediju), ili nalogodavci, ja neću mirno spavati“.

Ovaj primer pokazuje koliko je zaštita privatnosti važna čak i kada nemamo šta da krijemo. Zato privatnost predstavlja štit od nasrtaja na našu autonomiju, integritet i bezbednost.

Drugo, nisu samo javne ličnosti, sportisti ili glumci na udaru medija, niti podaci iz institucija cure samo ako se neko pobuni pa ga treba diskreditovati. Nije neophodno ni da dođe do neke tragedije pa da medijski lešinari počnu da obleću žrtve. Dovoljno je da imate interesantno preklapanje imena i prezimena sa nekom medijski interesantnom ličnošću, pa da se pokrene mehanizam trgovine vašim biometrijskim podatkom koji bi morao biti zaštićen u instituciji čiji rad finansiramo. Infrastruktura narušavanja privatnosti dobro je razrađena, samo je pitanje čija će se intima u konkretnom trenutku pojaviti na udaru medija u jurcanju za klikovima i većom prodajom i zaradom. Dakle, povrede privatnosti mogu da se dogode svakome od nas.

Zloupotrebe bez primerene kazne

Odsustvo pravnog epiloga Igorovog slučaja uči nas nečemu još opasnijem. Institucije nadležne da rade svoj posao, da spreče ili sankcionišu one koji ustupaju podatke građana medijima, do sada nisu dale mnogo razloga „pouzdanim izvorima“ i medijima da odustanu od ovakve prakse. Tužilaštvo nije utvrdilo ko je zloupotrebio biometrijsku fotografiju iz evidencije Bezbednosno informativne agencije, pa nema ni optužnice koja je nužan preduslov da slučaj dođe do suda.

Sprovedene analize sudske prakse za krivično delo koje se odnosi na nezakonito korišćenje ličnih podataka građana pokazuje da pred sudove u Srbiji do sada nije stigao niti jedan slučaj koji odlikuje ozbiljnija povreda nečije privatnosti, ili kompromitacija podataka o većem broju građana. Malobrojni slučajevi nezakonitog korišćenja podataka koji jesu sankcionisani odnose se na povrede koje su po posledicama manje drastične od ovoga što se dešava Igoru. Sve su okončane uslovnom kaznom ili opomenom.

Odsustvo efikasnog kažnjavanja zloupotrebe ličnih podataka može dovesti samo do još većeg gaženja etike u medijima, a time i novih slučajeva poput ovog koji je zadesio Igora. Zato, nemojmo biti iznenađeni ukoliko se nešto slično ponovi.

U nekim drugim okolnostima, zaključak teksta o privatnosti verovatno bi bio da je potrebno da uradimo sve što možemo da zaštitimo svoje podatke. Da pazimo kome ih ustupamo, da ih ne delimo svakome, da ne pristajemo na razne potrošačke pogodnosti koje se ostvaruju transakcijama na štetu naše privatnosti. Iako svi treba da primenjujemo takve savete, na Igorovom slučaju to prosto nije prigodno niti dovoljno sugerisati. Malo toga žrtve ovakve povrede privatnosti mogu da urade da spreče dešavanja na svoju štetu.

Umesto toga, odgovor se nalazi u institucijama. Prvo, u onim institucijama iz kojih cure podaci, jer njihova dužnost je da onemoguće takve pojave. Zatim, odgovor se nalazi u poboljšanju rada institucija čiji je posao i dužnost da kvalitetno sprovode krivične istrage, kada do curenja podataka dođe. I na kraju, ali ne manje važno, profesionalni integritet novinara i urednika mora dobiti primat u odnosu na trenutne pokretače i motive svakodnevnog ugrožavanja prava na privatnost građana o kojima mediji izveštavaju.

Uroš Mišljenović, rukovodilac programa, Partneri Srbija

Biznis & finansije 206, februar 2023.

Foto: Sander Sammy, Unsplash

Чланак Institucije kao uzrok kršenja privatnosti u medijima: Curenje informacija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Primeri koje su učesnici panela „Nadzor i etika u upotrebi veštačke inteligencije“ izneli su primena biometrijskog nadzora, sistem socijalnih karata, dalja digitalizacija javnih usluga, ali i „fetišizacija“ digitalizacije, njeno formalno uvođenje u funkcionisanje javnog sektora, po svaku cenu, umesto istinskog rešavanja problema građana.

Moderator panela bio Vukašin Petrović iz DTI, a učesnici Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Danilo Ćurčić, Koordinator programa „A11 Inicijativa za socijalna i ekonomska prava“, Sanja Stanković, pravni savetnik, Odeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji. Učesnici su se složili da je neophodna saradnja svih sfera društva, privatnog i javnog sektora, kao i organizacija civilnog društva.

Iskustva svoje zemlje kada je u pitanju problematika zaštite podataka iznela je pre početka panela Sesil Skat ispred holandskog organa za zaštitu podataka. Prema njenim rečima, prilikom apliciranja za vize, građani su ostavljali svoje podatke koji su osetljive prirode, a koji su mogli da budu zloupotrebljeni, pa su bila neophodna drugačija rešenja. Radili su na zadacima da se to popravi, ali i dalje se bore da reše problem softvera koji je postavljao suvišna, lična i pitanja sklona zloupotrebi. Kao rešenje napravljen je državni program i oformljena administracija koja će se baviti problemima veštačke inteligencije, sa budžetom od 2,75 miliona evra.

Kršenja prava od strane algoritama teže se primećuje

Po rečima Brankice Janković, poverenice za zaštitu ravnopravnosti, efekti automatizacije i veštačke inteligencije su značajni za društvo. Napomenula je da to pitanje posebno dobilo na značaju tokom kovida 19, kada smo se svi uverili u potencijalne opasnosti i moći tehnologije.

– Kršenja prava od strane algoritama teže se primećuje nego kada je diskriminator fizičko lice – rekla je Janković. – Često nismo svesni da je došlo do neke povrede prava, kao i da konkretni algoritam tako sačinjen u jednom trenutku može da pogodi mnogo veći broj ljudi, nego kada se odlučuje u pojedinačnim slučajevima. Očigledan primer je kod nas kada je u pitanju primena Zakona o socijalnoj karti.

Da bi se sprečila marginalizacija društvenih grupa koje su najugroženije, među kojima su starija lica i invalidi, poverenica je istakla da je koordinacija svih društvenih aspekata prioritet. Cilj je da se kroz buduće aktivnosti spreči isključivanje najugroženijih građana kojima je pomoć najpotrebnija i kod kojih su zloupotrebe najčešće. Ona je podvukla da su dosadašnja iskustva pokazala da se najveće zloupotrebe dešavaju u sferi javnog, a ne privatnog sektora.

Kako je Vukašin Pavlović podsetio, Vlada Srbije je u decembru pripremila Etičke smernice za razvoj i korišćenje veštačke inteligencije, dok je prošle godine donela Zakon o socijalnim kartama. Danilo Ćurčić, Koordinator programa u organizaciji „A11 Inicijativa za socijalna i ekonomska prava“ smatra da se Vlada ne pridržava svojih smernica, tokom sprovođenja Zakona.

– Odlučivanje u okviru socijalnih karti nije transparentno. Nemamo tačne kriterijume, ne zna se koji su to podaci koji socijalnim radnicima izdaju notifikaciju šta treba da preduzmu. Dobijene notifikacije samo budu predstavljene korisniku, pa ako je odbijen, ne bude saslušan, ne može da učestvuje i ne objašnjava mu se na koji način se našao u toj socijalnoj karti.

Pitanje transparentnosti

Dodatni problem, kako smatra Ćurčić, je pitanje transparentnosti. Kako tvrdi već godinu dana ne uspevaju da otkriju na kom principu radi algoritam rangiranja i notifikacija u socijalnim kartama.

– Iz Ministarstva za rad nam kažu da nema algoritma, da socijalna karta funkcioniše sama od sebe, bez logike odlučivanja – kaže on. – Većina građana se ne žali, jer proces traje duže nego da podnesu novu prijavu. Sve to je dovelo do koalicije i saradnje između socijalnih radnika i organizacija koje pružaju pravnu pomoć. Socijalni radnici prinuđeni su da rade po notifikacijama, a znaju da je stvarna situacija korisnika drugačija, upućuju ih na organizacije civilnog društva.

Prema rečima Sanje Stanković, pravnog savetnika Odeljenja za medije Misije OEBS-a u Srbiji, sistem informacija je pod uticajem pre svega biznisa i modela velikih platformi. Sve je učestalije odbijanje publike da gleda neprijatne vesti. Podvukla je da istraživanja i analize u regionu pokazuju da nije kriv samo algoritam, već da kvalitet vesti opada.

– U srži algoritama velikih platformi koje globalno dominiraju u produkciji i plasiranju sadržaja je profit. Takav sistem podrazumeva više oglašivača, veći angažman publike, a za to je potreban sistem prikupljanja podataka o nama, šta slušamo, gledamo, pretražujemo, kupujemo. Ti se podaci razmenjuju, kupuju, predstavljaju ogroman kapital kojim se trguje – rekla je Stanković. Kako objašnjava, tradicionalni mediji ulaze u trku sa njima, a da bi postali klikabilni gube na kvalitetu, zatim izostaje poverenje u medije, i proces se završava opadanjem pluralizma kao osnove svakog društva.

Preporuka kako da se poboljša situacija je da se podrži nezavisno novinarstvo, informacije od javnog interesa. Rešenje je, smatra ona multisektorski rad – država, privatni sektor, građani.

„Fetišiziranje“

Jedan od imperativa za budućnost koji je istaknut na panelu je da marginalizovane grupe dobiju mogućnost u dizajniranju i implementaciji veštačke inteligencije. Kako je Ćurčić objasnio, u Srbiji se dešava „fetišiziranje“ tehnologije od strane donosioca odluka sa porukom da će sve biti rešeno digitalizacijom, dok promiče činjenica da socijalno ugroženi nemaju pristup tim servisima.

Poverenica je dodala da treba sprečiti da upotreba veštačke inteligencije dovede do novih nejednakosti i takozvane digitalne diskriminacije. Podvukla je da bi paralelno trebalo da teku procesi razvoja tehnologije, ali i strategije razvoja digitalnih veština i pismenosti.

Problem je zaštita podataka o građanima, koje javne institucije uzimaju da bi mogle da im ukažu pomoć. Panelisti se slažu da je neophodan način kako se stiže do podataka, da li su obrađeni, kodirani, testirani. Stanković je dodala da je u toku velika planetarna debata o tome da li se svi podaci koje neprestano prikupljaju platforme mogu zloupotrebiti, prodati državama, kao i da je na kraju procesa odlučivanja i klika uvek čovek, a ne mašina. Kao krajnju zaštitu ističe važnost našeg Ustava i konvencijskih osnovnih ljuskih prava.

Prema rečima Vadima Paka iz Saveta Evrope, koji radi kao administrator u Sekretarijatu komiteta veštačke inteligencije, Evropa je trenutno lider u stvaranju međunarodnih pravnih mehanizama koji će služiti za pravnu regulaciju veštačke inteligencije, demokratije i zaštite prava. Taj proces je počeo 2019. godine, uz učešće mnogobrojnih učesnika, univerziteta, NVO.

Na kraju diskusije Ana Toskić Cvetinović iz organizacije Partneri Srbija je istakla da su ranije sumnje u pogledu pogrešne upotrebe veštačke inteligencije sada potvrđene primenom Zakona o socijalnoj karti, koji nam daje opipljive dokaze o posledicama primene veštačke inteligencije. Dodala je da ove greške treba popravljati i učiti na njima.

Veštačka inteligencija i tržište rada

Kako je Brankica Janković istakla, veliki je uticaj veštačke inteligencije na sve sfere života, pa i na tržište rada. Pojedina istraživanja pokazuju da ona može da doda vrednost od 16 odsto globalnoj ekonomiji do 2030. godine. Još je otvoreno pitanje da li će veštačka inteligencija dovesti do više otvorenih ili izgubljenih radnih mesta.

– Procena je da će oko 70 odsto radnih mesta u Evropi biti zamenjeno nekom inovacionom tehnologijom – kaže poverenica. – Prema svetskom ekonomskom forumu automatizacija veštačke inteligencije trebalo je da stvori 133 miliona novih radnih mesta do 2022, a da ih 75 miliona nestane. Uskoro ćemo se uveriti da li je zaista na ovaj način stvoreno 58 miliona radnih mesta. Jedan od izveštaja pokazuje da je veštačka inteligencija stvorila tri puta više radnih mesta 2018. nego što ih je ukinula.

Чланак „Nadzor i etika u upotrebi veštačke inteligencije“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prošle godine u Srbiji je bilo nekoliko ozbiljnih inicijativa i zakonodavnih procesa koji su povod da razgovaramo o zaštiti prava na privatnost, kaže izvršna direktorka Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović.

„Počela je primena Zakona o socijalnoj karti koji predviđa da algoritam obrađuje oko 140 različitih vrsta podataka o građanima i pravi procenu da li su oni mogu da budu kroisnici socijalne pomoći. Već u prvih šest meseci je oko 20.000 ljudi isključeno iz socijalne pomoći bez bilo kakve transparetnosti kako taj algoritam izgleda, kakva je njegova logika“, kaže Toskić Cvetinović.

Ona navodi i da je drugi put pokušano da se kroz Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima predvidi pravni osnov za biometrijski nadzor, kao i da je bilo nekoliko hakerskih napada koji su potencijalno ugrozili podatke građana. Uz sve to, nastavljena je i praksa zloupotrebe ličnih podataka od strane medija zarad profita, kaže Toskić Cvetinović.
Dodaje da bi u narednom periodu posebnu pažnju trebalo posvetiti obradi podataka od strane javnog sektora, kroz različite vrste elektronskih usluga koje se razvijaju i primene veštačke inteligencije.

Takođe, treba raditi na zaštiti privatnosti najosetljivijih grupa na kojima se, i u Srbiji i globalno, testiraju modeli obrade podataka i praćenja.

Prvi panel: Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica

Neophodno je da evropska regulativa zabrani korišćenje biometrijskog nadzora, bez pravljanja izuzetaka, zaključci su prvog panela „Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica – evropska perspektiva“.

Masovni nadzor ne odnosi se samo na prepoznavanje lica, već i delova lica, načina ponašanja i to tokom obavljanja svakodnevnih akitvnosti kao što je odlazak u školu ili u kupovinu, ističe savetnica za politike u oblasti osnovnih prava u digitalnom dobu iz organizacije European Digital Rights (EDRi) Ela Jakubovska. „Biometrijski sistem za praćenje analizira kako sedite na stolici, kako vam je raspoređena težina i koriste to kako bi vas identifikovali“,kaže Jakubovska. Ona dodaje da je trenutno prepoznavanje lica prisutno na stanicama javnog prevoza, bulevarima ili parkovima u brojnim evropskim gradovima.

Pre skoro dve godine, u aprilu 2021, Evropska komisija predložila je regulativu kojom bi se regulisano korišćenje veštačke inteligencije. Cilj regulative je bio da bude prvi propis ove vrste u svetu, kaže analitičarka EU politika Katerina Rodeli iz organizacije Access Now. Objasnila je da prate legislativu od početka i da ona ima određene poztiivne elemente, ali da pre svega ugrožava neka od osnovnih prava. Naime, iako je Evropska komisija ukazala da neki sistemi fundamentalno ugrožavaju prava i ne mogu da se koriste, Rodeli je dala određene izuzetke u kojima je dozvoljeno koristiti sisteme koji se odnose na biometrijsku identifikaciju kao, na primer, deo kamera za nadzor. „Evropska komisija je odlučila da zabrani neke od ovih sistema, ali sa izuzecima. To je problematično, jer kada imate izuzetke, onda ne možete da imate zabranu. To se naročito odnosi na sisteme koji podrazumevaju masovni nadzor. Problem sa ovakvim sistemima je da, kada su jednom postavljeni, teško je ublažiti njihove posledice,“ kaže Rodeli.

Evropska regulativa treba da bude usvojena i od strane Evropskog parlamenta, ali evropske nevaldine organizacije traži potpunu zabranu masovnog nadzora.

Međutim, izvršni direktor ApTI iz Rumunije Bogdan Manolea kaže da treba računati na još dve godine nakon usvajanja u insitucijama Evropske unije kako bi se regulativa implemetirala i u državama članicama. On ističe i da ukoliko već postoji infrastruktura video nadzora na koju su ljudi naviknuti, da je identifikacija samo sledeći korak.
Nabavka opreme za video nadzor je veoma unosan posao, kako za privatni, tako i za javni sektor, kaže Manolea. „Tehnologija je veoma jeftina, a političarima je lako da je uspostave,“ kaže on. Međutim kada pogledate primenu i kada se zaista imate delove grada gde dolazi do krađa ili maltretiranja građana, vidimo da sistemi i ne rade tako uspešno.On dodaje je i da je prilikom nabavke opreme često prisutna i korupcija, jer jedne te iste kompanije sklapaju ugovore sa vlastima.

Drugi panel: Pokretači i infrastruktura curenja podataka u medije

Podaci najčešće cure iz policije, a neretko završe i na naslovnim stranama tabloida. Međutim, nadležni ne reaguju na kršenje privatnosti u medijima pa tako pojedine redakcije neprestano dobijaju informacije iz insitucija.

Igor Vukotić, žrtva povrede privatnosti kome je u dnevnim novinama „Blic“ objavljena fotografija u okviru šeme škaljarskog klana objašnjava da su posledice toga osetitli i on i njegova porodica. „Prvo je usledio je šok kada su mi javili da kupim novine. Video sam da nije fotografija sa Fejsbuka, već biometrijska fotografija u boji,“ kaže Vukotić. Dodaje da ispravka nikada nije objavljena, a da je od „Blica“ dobio odštetu od 200.000 dinara, kao i da trenutno vodi tužbu protiv N.N. lica iako je dobio informacije da je to osoba iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Vukotić kaže da nije naišao na razumevanje državnih insitucija, a da se objavljivanje fotografije nastavilo i nakon više meseci.

„Kada sam došao da prijavim policiji, tu je tužilac rekao da tu nema ništa za njih. Svaki put sam tražio da mi napišu potvrdu da sam bezbedan“, kaže Vukotić.

Ovakvu vrstu potvrde nikada nije dobio, a kaže da od kada je fotografija objavljena ima i zdravstvene probleme. Jedina institucija koja je odgovorila na upit Vukotića bio je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i pristup informacijama od javnog značaja.

Poverenik je sproveo inspekcijih nadzor nad Ministarstvo unutrašnjih poslova i podeo krivičnu prijavu. Trenutno je sve na tužilaštvu koje treba da uradi svoj deo posla, kaže šef odseka u Sektoru za nadzor and zaštitom podataka o ličnosti iz institucije Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Ivan Trišović.
On dodaje i da curenje informacija iz instituvija vrlo teško dokazati, ali i da treba vagati kada je u pitanju ograničavanje medijskih sloboda.“Vrlo je diskutablino na neki način ograničavati medije. U slučaju Vukotića je jasno šta se desilo, ali inače treba vagati, da li je nešto otkriveno u svrhe istraživanja,“ ističe Trišović.

Na pitanje iz kojih insitucija informacije najčešće cure, Jelena Kleut sa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, koja je učestvovala u nekoliko istraživanja koje se bave ovom problematikom kaže da se čini da su najčešće u pitanju policija ili BIA.“Postoje ozilbjne indicije da neke redakcije imaju svoje ljude u poliicji koji im dostavljaju čim je nešto zanimljivo“, kaže Kleut. Dodaje da postoje i ozbiljni problemi sa centrima za socijalni rad.“Imali smo nekoliko delikatnih slučajeva koji su se ticali dece, gde oni nisu radili dovoljno da zaštite svoje korisnike, decu ili majke“, napominje ona.

Javni interes mora da bude ispred i medijskoj intesa ili bilo kog klika, ističe novinarka Jelena Zorić. Ona daje primer istraživanja koje je objavila, a koje se bavi lažnim dijagnozama psihijatra. „Po cenu toga da niko ne poveruje, nismo imenovali nijednog pacijneta koji je bio ugrožen. Davali smo im nadimke. Nismo pokazali dokumentaciju i čitaoci su morali da nam veruju na reč“, kaže Zorić. Ona zaključuje da curenje informacija ne bi sprečile toliko represivne mere koliko veća transparentnost i komunikacija sa policijom i tužilaštvom.“Curenje informacija ubedljivo najviše opada sa transparetnošću, a to u Srbiji nažalost nemamo jer imamo hermetički zatvorene institucije“, kaže Zorić.

Чланак Privatnost između biometrijskih kamera i naslovnica tabloida се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom 2020. i 2021. godine registrovane su 142 povrede privatnosti. Tri četvrtine povreda (75%) odnosilo se na neadekvatno korišćenje ličnih podataka građana – informacionu privatnost. Pored toga, povrede su zabeležene i u odnosu na psihički i fizički integritet građana, kao i narušavanje privatnosti njihovog prostora. U kršenju privatnosti prednjače javne institucije kao rukovaoci zbirkama podataka o građanima (51 povreda privatnosti), a za njima privatne kompanije (40 povreda).

Povrede informacione privatnosti najučestalije su u oblastima radnog prava i javne uprave, a izdvajaju se i prava potrošača, kao i povrede u sektora zdravstva, što je posebno problematično tokom krize javnog zdravlja kakva je pandemija COVID-19.

Društvene mreže  imaju visok udeo

Poseban razlog za zabrinutost donosi podatak da je 11 maloletnika bilo žrtva povrede privatnosti, najčešće od strane javnih institucija i medija. Baza takođe evidentira način izvršenja povrede privatnosti. One se događaju u fizičkom svetu, odnosno bez posredstva medija, uz posredstvo tradicionalnih medija i u digitalnom svetu, tj. posredstvom online medija, zvaničnih sajtova ili društvenih mreža/sajtova bez uređivačke politike. Najčešće zabeležene su povrede bez posredstva medija – njih 61% – dok povrede putem društvenih mreža takođe imaju visok udeo – 18% od ukupnog broja povreda.

Što se tiče lokacije – kriterijuma koji se odnosi na mesto gde je nastupila povreda, ona se može izvršti u onlajn prostoru, na nacionalnom nivou i na lokalnom nivou, a može da obuvata i više od jednog kriterijuma. Najviše povreda bilo je na lokalnom nivou – 74 puta, zatim u onlajn prostoru – 41 put, a na nacionalnom nivou 19 puta.

Kontinuirano praćenje povreda privatnosti i nezakonite obrade ličnih podataka važno je iz više razloga. Ono najpre daje uvid u trenutno stanje ili smenjivanje određenih trendova, što omogućava uvid u rizične situacije kojima je potrebno posvetiti pažnju. Takođe može biti izvor raznih vrsta istraživanja koje određene teme mogu produbiti i detaljnije obraditi. Najzad, u slučajevima ozbiljnih ili važnih povreda, informacije prikupljene na ovaj način mogu inspirisati ili olakšati vođenje strateških parnica u oblasti zaštite podataka o ličnosti.

Stanje privatnosti u nezavidnom položaju

Iz svega prethodno navedenog, uočava se da je stanje privatnosti u nezavidnom položaju. Nema naznaka da će ovakav status prava biti promenjen, budući da mnogi faktori u značajnoj meri utiču na građanska prava i slobode. Pre svega, u Srbiji i dalje nije razvijena sudska praksa u slučajevima ozbiljnijih povreda privatnosti građana, odnosno, izostaju sankcije za kršenje zakona. Imajući u vidu da se povrede najučestalije dešavaju u javnom sektoru, smatra se nužnim da javne institucije unaprede rukovanje podacima, uključujući znanje svojih zaposlenih, primenu mera zaštite podataka, kao i interne mehanizme za utvrđivanje nedozvoljene upotrebe podataka građana.

Takođe, privatni sektor treba dalje da radi na unapređenju pravila postupanja sa ličnim podacima i prilagođavanju svojih poslovnih modela ljudskim pravima uopšte, pa tako i poštovanju prava na privatnost zaposlenih i korisnika. Dalje, mediji svojim neprofesionalnim izveštavanjem ignorišu dostojanstvo i privatnost građana zarad profita. Konačno, i sami građani svojim ponašanjem, pre svega na društvenim mrežama i u onlajn prostoru, pokazuju tendenciju da ne vode dovoljno računa o privatnosti drugih građana.

Baza povreda privatnosti kreirana je u okviru projekta “Sačuvaj privatnost – odupri se pritisku” koji podržava Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji.

Чланак Monitoring: U kršenju privatnosti prednjače javne institucije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ta Facebookova aplikacija, prema istraživanju, deli čak 79 odsto ličnih podataka korisnika sa drugim kompanijama, uključujući informacije o kupovinama, lične podatake i istoriju pregledanja.

Takođe koristi 86 odsto podataka kako bi korisnicima prikazivao relevantne oglase u ime drugih i prodao više proizvoda sa Instagrama ili iz Facebook grupa.

Po invazivnosti, prema tom izveštaju, Facebook je na drugom mestu, dok aplikacije Signal, Clubhouse i Netflix ne dele te podatke sa trećim licima ili ih uopšte ne koriste za marketing.

Kompanija pCloud je objedinila podatke na osnovu nove politike privatnosti u Apple App Store-u, a njihova najnovija istraživanja sugerišu da Instagram i Facebook najveći deo korisničkih podataka dele sa nezavisnim kompanijama i masovno ih koriste za svoje marketinške aktivnosti.

„Nije ni čudo što na vašem fidu ima toliko promovisanog sadržaja. Sa više od milijardu aktivnih korisnika mesečno, zabrinjavajuće je da je Instagram središte za deljenje tako velike količine podataka korisnika koji sa tim nisu upoznati“, piše u objavi na blogu kompanije.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Instagram i Facebook najviše korisničkih podataka dele sa nezavisnim kompanijama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada govorimo o našoj zemlji, broj pojedinaca u Srbiji koji su upućeni u to da “kolačići” koje gotovo svaki sajt kom pristupamo prikuplja služe zapravo za praćenje svojevrsnog kretanja po Internetu iznosio je 39 odsto.

Procenat pojedinaca koji su zapravo pročitali šta piše u politici privatnosti koju gotovo svaki sajt nudi prilikom traženja dozvole za “kolačiće” blizu je 28 odsto, a čak 24 odsto pojedinaca odbija da dozvoli sajtovima da prikupljaju privatne podatke.Ukoliko govorimo o procentualnom broju pojedinaca koji su ograničili pristup njihovim profilima ili deljenom mrežnom skladištu, taj broj iznosi 20 odsto.

Svega 18 odsto odbilo je da dozvolu za prikupljanje ličnih informacija u svrhe prilagođavanja reklamnog sadržaja, a jedva 10 odsto je u poslednja tri meseca proveravalo sigurnost sajtova na kojima ostavljaju lične podatke.

Kada je u pitanju dopuštanje aplikacijama da prikupljaju podatke poput geografske lokacije, u poslednja tri meseca 24 odsto korisnika Interneta je odbilo da dopusti prikupljanje tih podataka.

Kakva je situacija u EU?

Prema rezultatima istraživanja za 2020. godinu, svaka druga osoba starosti između 16 i 74 godine u EU odbila je da dozvoli upotrebu svojih ličnih podataka u svrhe prilagođavanja reklama prilikom korišćenja Interneta u prethodnom tromesečnom periodu.

Pored toga, 46 odsto je izjavilo da dozvoljavaju samo ograničeni pristup svom geografskom položaju ili u potpunosti odbijaju pristup ovim informacijama.

Oko 40 odsto građana EU čita izjave o politici privatnosti pre nego što daju dozvolu za prikupljanje ličnih podataka.

Slično tome, 40 odsto je ograničilo pristup profilima ili sadržaju svojih stranica na društvenim mrežama ili deljenom mrežnom skladištu.

U međuvremenu je 33 odsto proverilo da li je veb lokacija na kojoj su dali svoje lične podatke bezbedna.
Udeo ljudi koji odbijaju da dozvole upotrebu svojih ličnih podataka za oglašavanje varirao je u državama članicama EU.

Najveći udeo zabeležen je u Holandiji (73 odsto), Finskoj (70 odsto), Danskoj i Nemačkoj (obe 63 odsto) i Španiji (62 odsto).

Suprotno tome, najniži udeo zabeležen je u Bugarskoj (10 odsto), Rumuniji (20 odsto), Grčkoj (29 odsto), Slovačkoj (30 odsto) i Letoniji (32 odsto).

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Koliko su građani spremni da omoguće pristup svojim ličnim podacima? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupno je zbog povrede ovog prava formirano tek 28 predmeta. Od toga je samo u dva slučaja javno tužilaštvo smatralo da ima razloga da pokrene postupke a u 26 ostalih reč je o privatnim tužbama građana. Javna tužilaštva ignorišu prijave Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, jer nijedna krivična prijava ovog organa, od ukupno 17 podnetih, nije dobila epilog.

Pomenuti nalazi deo su analize prakse sudova po krivičnom delu “neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka” iz člana 146. Krivičnog zakonika i postupanje javnih tužilaštava po krivičnim prijavama Poverenika, za periodu od 2015. do 2020. godine koju je organizacija “Partneri Srbija” predstavila tokom onlajn panela o sudskoj zaštiti privatnosti građana Srbije u okviru “Nedelje privatnosti”, koju ova organizacija održava u saradnji sa Share fondacijom, udruženjem A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Beogradskom otvorenom školom, i udruženjima ATINA i “Da se zna”.

“Curenje” privatnih podataka maltene svakodnevica

“Pred krivična odeljenja sudovau Srbiji još uvek nije stigao predmet sa značajnijom povredom privatnosti, a samo tokom prošle godine bili smo svedoci nekoliko ozbiljnih skandala u kojima je došlo do tzv “curenja” privatnih podataka”, rekla je Ana Toskić Cvetinović iz organizacije “Partneri Srbija”, podsetivši i na izloženost baze COVID 19, na aferu sa zdravstvenim kartonima iz privatne klinike koji su završili u dnevnoj štampi, postavljanje kamera koje snimaju lice na brojnim mestima po Beogradu, snimanje i fotografisanje pacijenata kovid pacijenata i druge. Zašto tužilaštva ne iniciraju sudske postupke i tako uskraćuju građanima sudsku zaštitu privatnosti, upitala se ona i upozorila da, ukoliko institucije ostanu pasivne možemo očekivati sistemske povrede prava na zaštitu privatnog i porodičnog života pojedinaca.

“Kako tužilaštva ne pokreću postupke po službenoj dužnosti i ignorišu prijave Poverenika, građani treba da u što većoj meri pokreću privatne tužbe i zahtevaju zaštitu svog prava na privatnost. Takođe, naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti propisuje prekršajne kazne od 50 000 do dva miliona dinara. Do sada je po novom Zakonu do kraja 2020. godine, kazna izrečena samo jednom, kada su Crveni krst Medveđa i odgovorno lice u ovoj organizaciji platili novčane kazne, nakon što je otkriveno da je Miša Vacić, vođa desničarskog pokreta, imao podatke iz njihove baze korisnika”, istakla je Ana Toskić Cvetinović.

Potreban pritisak javnosti

Lidija Komlen Nikolić, predsednica predsedništva Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije rekla je da veruje da će kad javnost pojača pritisak i pokaže veće interesovanje za zaštitu ovog prava i tužilaštvo brže i efikasnije reagovati. Ona je rekla da krivične prijave koje dobijaju nisu često potpune te da se mnogo vremena izgubi u dopuni prijava i komunikaciji sa policijom. „Većina krivičnih prijava je podneta protiv NN lica što dodatno usporava proces“, rekla je Komlen Nikolić.

„Tužilaštvo može da reaguje i brzo i kvalitetno, što smo videli na primeru curenja podataka iz privatne klinike. Verujem da treba raditi više na edukaciji tužilaca da prepoznaju primere kršenja prava na privatnost kao i na podizanju značaja privatnosti građana, to je pravo koje je potcenjeno“, rekao je Zlatko Petrović iz Sektora za nadzor iz kancelarije Poverenika.

Ana Toskić Cvetinović podsetila je i na to da je 2020. godina trebalo da bude godina u kojoj je Srbija trebalo da završi proces usklađivanja svih propisa sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti a taj posao nije ni započet. Naprotiv, novi propisi koji se usvajaju mahom ignorišu standarde ovog Zakona a neki koji se najavljuju, poput Zakona o socijalnoj karti, predstavljaju pretnju po pravo na privatnost širokog kruga, socijalno ugroženih građana.

Tokom “Nedelje privatnosti” svakog dana će biti organizovan onlajn panel koji će otvarati problematična pitanja zaštite privatnosti u određenim osetljivim kategorijama: ugroženost podataka tokom pandemije kovida, način uvođenja socijalne karte koji se najavljuje, ugroženost privatnosti dece žrtava nasilja kao i kvir osoba.

“Nedelja privatnosti” traje od 25. do 29. januara, tema današnjeg panela (utorak, 26. januar) je obrada podataka o ličnosti kovid pacijenata za vreme pandemije, a učesnici su predstavnici SHARE fondacije i Sektora za harmonizaciju iz kancelarije Poverenika.

Primeri kažnjavanja povrede prava na privatnost u svetu i u regionu

Velika Britanija: ukupno 1,2 miliona funti bila je visina naknade koju je sud dosudio u korist osam građana koji su tužili novinsku kuću „Mirror Group Newspapers“ zbog hakovanja telefonskih poziva i objavljivanja tekstova u novinama sa sadržajem hakovanih razgovora. Od dve do 12,500 funti je Ministarstvo policije moralo da naknadi građanima (tražiocima azila) čiji su podaci neko vreme bili javno dostupni na sajtu.

Nemačka: 1000 evra je jedan poslodavac morao da plati kandidatu za posao jer je greškom njegove podatke poslao drugom kandidatu. Službenik koje je sa zakašnjenjem od pet meseci odgovorio na zahtev građanina povodom prava na zaštitu podataka o ličnosti kažnjen je sa 5000 evra.

Slovenija: Policajac koji je koristio informacioni sistem MUP-a za upoznavanje devojaka, dobio je kaznu od Poverenika u iznosu od 20 000 evra. Sud je odbio policajčevu žalbu, pa je policajac digao kredit da bi isplatio kaznu.

Foto: staffordgreen0, Pixabay

Чланак Partneri Srbija: Postoji li sudska zaštita prava na privatnost građana? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako za uspeh pomenute apilkacije nije u potpunosti zaslužan Mask, za uspeh jedne druge kompanije jeste. Naime, posle njegovog inicijalnog tvita koji nisu baš svi najbolje razumeli, investitori su, kao i u slučaju Zoom-a, ulagali u pogrešan Signal – ne u aplikaciju već u biotehnološku kompaniju Signal Advance.

Tako je vrednost akcija kompanije u koju niko pre njegovog tvita nije ulagao porasla sa 60 centi na 40 dolara za samo nekoliko dana.

Još uspešniji Signal

No, ni “pravi” Signal u celoj ovoj zavrzlami nije loše prošao. Prošle nedelje je zabeležen rast skidanja ove aplikacije od neverovatnih 4.200 odsto. Razloga za to je nekoliko.

Ali vratimo se na početak. Šta je zapravo Signal? Ova aplikacija za komunikaciju nastala je pre dve godine kada je jedan od osnivača WhatsApp-a napustio Facebook (koji je pripojio ovu aplikaciju) zato što ne poštuje pravila privatnosti korisnika onako kako je on smatrao da treba. Potom je Brajan Ekton uložio 50 miliona dolara u stvaranje Signal fondacije. Zajedno sa IT preduzetnikom Moksijem Marlinspajkom kreirao je aplikaciju za komunikaciju pod imenom Signal koja koristi enkriptovane poruke, zaštićene od treće strane.

U početku su je koristili uglavnom oni koji veoma brinu o svojoj privatnosti, međutim nedavno je postala jedna od najpopularnijih aplikacija u SAD. Tome je kumovala odluka Facebook-a da počne međusobnu razmenu podataka o korisnicima sa WhatsApp-om, ali nisu joj odmogli ni nedavno održan nasilni protest na Kapitolu, ni Ilon Mask.

Dok jednom ne smrkne drugom ne svane

Kao što smo pomenuli, 7. januara ove godine vlasnik Tesla Motorsa je na svoj tviter nalog okačio jednu veoma kratku objavu: “Koristite Signal”. Nekoliko miliona ljudi je momentalno počelo da koristi ovu aplikaciju, što je prouzrokovalo zastoj u njenom funcionisanju, budući da njeni serveri nisu mogli da izdrže takvu navalu korisnika. Rukovodstvo kompanije je potom ojačalo serversku mrežu, te se očekuje da će u budućnosti biti bolje pripremljeno za ovakve izazove.

Pojedini analitičari pak tvrde da ih ne treba kriviti jer su milioni korisnika zaista došli neočekivano – posle Maskovog tvita koji je napisan u besu jer je ovaj milijarder krivio donekle i Facebook za nasilje koje se desilo u domu američkog Kongresa.

Međutim, samo nekoliko dana ranije Facebook je objavio uvođenje nove politike privatnosti, koja će, kako su njegovi mnogi korisnici smatrali, narušavati njihovu privatnost. Kombinacija ovih događaja dovela je do masovnog zaokreta ka “sigurnijim” aplikacijama. Facebook je kasnije pojasnio da će poruke koje se razmenjuju preko WhatsApp-a ostati enkriptovane i da će lični podaci, poput brojeva telefona u imeniku, ostati zaštićeni, ali šteta je već načinjena.

Lepo, lepše, desno

U ovom opštem haosu mnogi su već zaboravili na odluke poznatih društvenih mreža poput Facebook-a i Twitter-a da ukinu naloge Donalda Trampa, zbog pozivanja na nasilje. Bez ulaženja u to koliki je doprinos odlazećeg američkog predsednika eskalaciji nasilja, a jasno je da nije baš najmudrije koristio slobodu izražavanja, činjenica je da je on u samo nekoliko dana isključen sa većine popularnih društvenih mreža. Paralelno sa tim događanjima rasla je i popularnost Parler-a, društvene mreže koja nije baš toliko stroga po pitanju izgovorenog, pa je veliki broj desno orijentisanih građana, zajedno sa Trampom, prešao na nju. Međutim, tada su prodavnice aplikacija, odnosno Google Play i App Store, uklonile Parler iz svoje ponude. Prostor za javnu razmenu mišljenja se tako značajno smanjio bar za deo populacije.

Za razliku od Parlera, Signal je uvek važio za aplikaciju koju su koristili levo orijentisani aktivisti. No, pretpostavlja se da sada i veliki broj pristalica Donalda Trampa koje se osećaju uskraćeno, i koje smatraju da im je ugrožena sloboda govora, prelaze na Signal. Možda čak i one koje planiraju radikalniji aktivizam.

U prilog toj tvrdnji govori i podatak da je broj skidanja Signala rastao tokom velikih protesta u Americi, poput Black Lives Matter. Korisnici ove aplikacije su se naime osećali sigurnije prilikom njenog korišćenja, jer nijedna treća strana, pa ni policija, ne može pratiti njihovu komunikaciju.

Tako bi aplikacija koja deo svog uspeha duguje masovnom protivljenju postupcima desno orijentisanih demonstranata, ironično, mogla da postane i njihovo utočište.

Foto: Rocapurpura, Pixabay

Чланак Kako je naglo porasla popularnost aplikacije Signal? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Otkada je WhatsApp objavio da će deliti podatke o korisnicima sa svojom matičnom kompanijom društvenom mrežom Facebook, mnoštvo ljudi prešlo je na aplikacije Signal i Telegram.

Najveće tržište WhatsAppa-a je Indija, gde svakodnevno oko 400 miliona njegovih korisnika razmenjuje poruke na ovaj način. Upravo u ovoj zemlji je zabeležen toliki rast preuzimanja novih aplikacija da je WhatsApp platio oglas u 10 tamošnjih novina i to preko cele naslovne strane, slično onome što smo mi mogli da vidimo 2018. kada je reklama za Srpsku naprednu stranku izašla na naslovnim stanicama većine domaćih novina.

U poruci koju WhatsApp na ovaj način želi da podeli sa svojim korisnicima piše „Poštovanje vaše privatnosti nam je upisano u DNK“, kao i „WhatsApp poštuje i čuva vašu privatnost“. Kompanija kroz ovu kampanju pokušava da objasni građanima da promena politike privatnosti neće uticati na bezbednost poruka koje oni razmenjuju sa svojim najbližima.

Rojters smatra da ovaj potez najbolje pokazuje u kakvom se problemu našla popularna aplikacija, koja svakim danom gubi korisnike.

Foto: E1N7E, Pixabay

Чланак Indija: WhatsApp plaća oglase na naslovnim stranama novina kako bi očuvao broj korisnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

WhatsApp je naime objavio da će od 8. februara deliti podatke o korisnicima sa svojom matičnom kompanijom društvenom mrežom Facebook. Pomenuta društvena mreža je i pre toga bila optuživana za monopolsko ponašanje, a sada je na meti kritika i zbog nepoštovanja privatnosti svojih korisnika.

Viber je već reagovao na ovu vest nizom tvitova i saopštenja za javnost u kojima kritikuje narušavanje privatnosti korisnika pomenute aplikacije. U jednom od njegovih tvitova stoji: „Kada koristite WhatsApp vi delite mamin broj telefona sa Facebook-om. I detetov broj. I psihijatrov. A oni znaju kada ih zovete. Osećate li se sigurno?“

Odgovor na to pitanje stigao je veoma brzo – korisnici koji se ne osećaju sigurno na WhatsApp-u počeli su masovno da skidaju druge aplikacije za komunikaciju.

Među njima su i Signal, Telegram i Skype. Aplikaciju Signal je prošle nedelje skinulo 7,5 miliona ljudi, što je rast od 4.200 odsto u odnosu na nedelju koja joj je prethodila. Telegram je zabeležio rast korisnika od 91 odsto.

Da li će svi ovi ljudi deinstalirati WhatsApp sa svojih telefona to za sada ne znamo, ali činjenica je da su se ipak odlučili da i ostalim aplikacijama daju šansu.

Foto: HeikoAL, Pixabay

Чланак WhatsApp promenom politike privatnosti oterao korisnike u ruke konkurencije се појављује прво на Biznis i Finansije.