Setva pšenice je u jeku, i aktuelni pljuskovi tu neće mnogo promeniti jer je zemlja suva i brzo se može nazad u polje. Ali, daleko je od toga da će i tada sve teći kao po loju i zbog toga bi sledeća žetva mogla da bude „veoma zanimljiva“, kaže za 24sedam Petar Radić, stručni savetnik za agrarnu proizvodnju u Zadružnom savezu Vojvodine.

– Mnogo se u javnosti licitira sa time koliko smo ove godine manje sejali pšenice, teško je to sa predvideti. Neki kažu 30 odsto neki i više od 50, čak 60 odsto. Ono što je sigurno je da se seje znatno manje, jer definitivno tu „nema matematike“ ali ni to nije najveći deo problema i neizvesnosti – objašnjava Radić.

Uz to što se zbog veoma niske cene na domaćem tržištu, srpski seljak ove godine u dobrom delu slučajeva odlučio za nešto drugo, problem je i što su oni koji su zasejali, nisu se držali neophodnih agrotehničkim mera i dobre poljoprivredne prakse.

– Đubrivo za pšenicu je skupo, i zbog toga će se ono mnogo manje baciti u zemlju. Uz to, seje se svoja proizvodnja a ne deklarisano seme pa će i zbog toga prinosi biti znatno manji. Kolko rodi, rodiće i to je to – pesimističan je po ovom pitanju naš sagovornik.

Aktuelna akcija države, odnosno Robnih rezervi, da ponude ratarima 36.000 tona mineralnog đubriva NPK (6:24:12) u zamenu za merkantilnu pšenicu i merkantilni kukuruz roda 2023. i 2024, neće tu imati mnogo efekta.

Na štetu proizvođača

– Cena pšenice na tržištu je katastrofa. Ljudi u Vojvodini ne znaju da li da prodaju ili da bace u Dunav i nahrane ribu, ili da čekaju. Pariret po kome se ta pšenica menja za đubrivo je izuzetno nepovoljan i ljudima se to isplati jednako kao i da je prodaju na berzi po ovoj žalosno niskoj ceni – kaže RAdić.

Prema oglasu Republičke direkcija za robne rezerve, kilogram mineralnog đubriva NPK menjaće se za 2,3 kg merkantilne pšenice roda 2023, odnosno za 2,4 kg roda 2024, kao i za 2,8 kg merkantilnog kukuruza roda 2023, i 2,9 kg roda 2024. Može da se dobije 350 kilgrama đubriva po hektaru i to za do 100 hektara.

– Davno smo mi pogubili normalne paritete. Poslednji put su bili u korist proizvođača osamdesetih godina prošlog veka. Tada je kilogram pšenice vredeo koliko i dva kilograma brašna ili četiri hleba ili se za osam kilograma pšenice dobijalo koliko i za kilogram žive vage mesa. A danas kifla košta koliko tri kilograma žita – priseća se Radić.

Prevedeno u današnje dinare, a ako bi gledali prema velikoprodajnoj ceni brašna (50 dinara), to bi značilo da bi kilogram pšenice trebalo da vredi bar 25 dinara a da kilogram hleba košta 100 dinara. U Srbiji su poslednjom uredbom Vlade iz septembra a koja važi do kraja godine, ograničene cene i brašna i osnovne vrste hleba „sava“ (nekadašnjeg „narodnog hleba), tako da je i ovaj paritet uslovan, ali i po njemu bi pšenica trebalo da vredi mnogo više od 15 do 20 dinara koliko se plaćala u oktobru.

Za hleb će biti, što možda i jeste problem

Ovi pariteti se, po svemu sudeći, neće (brzo) vratiti ali bez toga nema ni razvoja ratarstva a s tim u vezi i stočarstva. Međutim, i sa nerazvijenim ratarstvom Srbija ne mora da brine da neće ostati bez hleba.

– Koliko god dobijemo, biće dovoljno za naše potrebe, Uz to i centralnoj Srbiji pšenicu većim delom seljaci i prave za svoje potrebe, dok u Vojvodini 80 odsto se pravi za tržište. To možda i jeste deo problema, jer možda bi tek kada nam zafali uradili nešto da stvar u korenu popravimo. Ovako se oslanjamo na seljaka i njegovu potrebu da zemlja ne bude u parlogu – zaključuje Petar Radić.

U zlu oko manje pšenice koje ćemo imati na proleće malo dobrog je to što će to što se prikupi imati gde da e skladišti. Jer, sa žitaricama koje su skinute jesenas, kao što je kukuruz ili soja, to je bio veliki problem. Silosi su po Srbiji i dalje puni stare robe jer ona prvo nije mogla da se proda zbog zaliha prošle godine napravljenih donekle opravdanom zabranom izvoza, a potom i prirodnim (niski vodostaj), geopolitičkim (rat u Ukrajini) i na kraju ekonomskim problemima (niska cena kod konkurencije u okruženju i svetu).

– Sa kukuruzom još ponegde ima problema da ne mogi ni da ga skinu sa polja jer nema mesta gde da ga stave – objašnjava Radić.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Srpska gazdinstva se okreću drugim žitaricama, sve manje seju pšenicu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Očekivana proizvodnja kukuruza je oko 6,6 miliona tona, što je za 54,8 odsto viša u odnosu prošlu godinu, kao i suncokreta za 6,7 odsto, šećerne repe za 22,4 odsto i soje za 55,5 odsto.

Kako se navodi u saopštenju, očekuje se manja proizvodnja šljiva za 27,8 odsto, jabuka 11,9 odsto i grožđa 12,4 odsto.

U odnosu na desetogodišnji prosek (2013-2022) proizvodnja pšenice je veća 25,1 odsto, 14,9 odsto suncokreta, 9,9 odsto soje i pet odsto kukuruza, a za 16,5 odsto je manja proizvodnja šećerne repe i 10,8 odsto grožđa.

Očekivana proizvodnja šljiva u ovoj godini je, u poređenju sa desetogodišnjim prosekom, manja 14,2 odsto, a jabuka 17,1 odsto.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji proizvedeno više pšenice za 10,9 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ne samo da ovog leta neće ništa zaraditi, prinosi su više nego upola manji u odnosu na prošlu godinu, kvalitet pšenice lošiji, a za sto kilograma otkupljivači im nude koliko trenutno na Jadranu košta pet kugli sladoleda ili banana-split. Jedna obična kifla u pekari košta kao i četiri kilograma pšenice, a na moru koliko i 8 kilograma pšenice, upozoravaju.

– Nijedan poljoprivrednik nije glupav da ne može računati do 10, a onaj ko zna, na jesen neće sijati jer poljoprivreda nije politika, nego proizvodnja hrane. Žetva znači hleb za sav narod, a iako trenutna svetska dešavanja idu na ruku ukrajinskoj pšenici, nje sledeće godine možda neće biti. Možda ni ruske. A šta ćemo tada – pita član predsedništva Hrvatske poljoprivredne komore (HPK) Antun Vrakić, piše Večernji list.

Pred bankrotom su

Da su nadležni prošle jeseni slušali ratare, omogućili bi im da dođu do jeftinijeg đubriva ili semena i danas bi se, tvrdi on, pomirili sa podbačajem žetve i vremenske bi neprilike smatrali višom silom. Ipak, država ih je izneverila i jesenas, a i sada. Pred bankrotom su.

Prvo je đubrivu cena dva puta išla na gore, dok ih je kilogram semenske pšenice, umesto nekadašnja dva, koštao koliko 6-7 kilograma merkantilne. Razgovarali su s Vladom, ali nije se preduzelo ništa, pa im otkupljivači sada nude svega 160 evra za tonu, a na mađarskoj se berzi plaća i 230-240 evra.

Kao jedna od mera kojima bi Vlada gasila požar spominju se 3,3 miliona evra, koliko se očekuje od EK zbog ukrajinske krize, a država bi ih pojačala do maksimalno dopuštenih 10 miliona evra bespovratne pomoći.

Izvor:Telegraf Biznis
Foto: Pixabay

Чланак 100 kilograma pšenice košta kao pet kugli sladoleda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međutim, Rusija je ovog vikenda suspendovala svoje učešće u tom sporazumu zbog “velikog napada ukrajinskim bespilotnim letelicama na njenu crnomorsku flotu na Krimu”. To znači da ova zemlja više neće garantovati siguran prolaz brodovima koji prevoze ukrajinske žitarice namenjene izvozu.

Ovaj potez zvanične Moskve najviše će pogoditi siromašne zemlje koje su zavisile od uvoza ukrajinskih žitarica.

Međutim, i drugi će trpeti zbog ove odluke Rusije. Fjučersi na pšenicu su na čikaškoj berzi već danas bili za 7,7 odsto viši, a na kukuruz za tri odsto. U toku dana su doduše fjučersi na pšenicu pali, pa je njihov rast zapravo iznosio 5,7 procenata.

Foto: Avinash Kumar, Unsplash

Чланак Povlačenje Rusije iz crnomorskog sporazuma podiglo cenu pšenice се појављује прво на Biznis i Finansije.

U odnosu na 2021. godinu očekuje se viša proizvodnja suncokreta za 5,9 odsto, a manja proizvodnja šećerne repe za 21,4 odsto i soje za 26,2 odsto.

Ostvarena proizvodnja malina je viša za četiri odsto, a višanja za šest, dodaje se u saopštenju.
Očekivana proizvodnja kukuruza je 4.523.000 tona, što je za 25 odsto manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.

U odnosu na desetogodišnji prosek (2012-2021) proizvodnja pšenice je veća za 15,9 odsto i suncokreta za 13 odsto, a manja je proizvodnja soje za 25,4 odsto, kukuruza za 27,5 odsto i šećerne repe za 36,3 odsto.

U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj godini, očekuje se veća proizvodnja šljiva, za 14,7 odsto, a manja proizvodnja jabuka, za 2,1 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se povećanje proizvodnje šljiva za šest i jabuka za 15,8 odsto, dodaje se u saopštenju.

Konačni podaci o proizvodnji useva, voća i grožđa u 2022. godini biće objavljeni u toku marta 2023. godine.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Manja proizvodnja pšenice, soje i šećerne repe u ovoj godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

U periodu od sedam godina razlika između najniže i najviše cene je bila oko 8 dinara po kilogramu.
Periodi sa turbulentnim cenama koji su trajali od žetve 2010. do žetve 2015. i od žetve 2021. godine, koji još uvek traje. U prvom periodu za 5 godina maksimalna oscilacija u ceni je bila 25 dinar po kilogramu, čemu je dosta doprinela kursna razlika. U drugom periodu turbulentnih cena maksimalna razlika u ceni je bila 20 dinara ali u mnogo kraćem vremenskom interval, za nepune 2 godine, nego u prvom periodu.

Turbulentni period se karakteriše većim oscilacijama ali većom verovatnoćom za gubitkom

Verovatno je da će se u ovoj krizi svetskih cena pratiti logika iz perioda Svetske ekonomske krize da se cena nikada više spuštati na nivo pre krize i da će biti potrebno barem tri godine da se ona stabilizuje i vreti u mirno stanje

Tokom 11 godina…

U dve godine cena se smanjila u periodu skladištenja, dok u 4 godine povećanje nije bilo više od 10% i za 9 godina povećanje je bilo značajno (preko 10%)

U 5 godina rast je preko 30%, od čega u 2 godine preko 50% i jednu godinu rast je bio 93%

Prosečan rast od jula do januara iznosio je 21%, a od januara do maja 1%.

U periodu januar – maj cena je porasla 9 puta i smanjena 6 puta

Prinosi smanjuju svoju varijabilnost i povećava se razlika između Vojvodine i Centralne Srbije

Sušne godine u slučaju pšenice nije bilo odavno, pošto se vegetacija završi pre nego sušni periodi počnu

Perspektive izvoza

Srbija ima pšenice za izvoz ali se ne tržišnim merama uvodi nepoverenje, ne transparentnost i nesigurnost. Očekivanja su da će uslediti još zabrana izvoza.

Izvozna cena je dostigla najviši nivo u poslednjih 9 godina, uzroci su nedostatak pšenice na svetskom tržištu pre svega uzrokovan manjom proizvodnjom kod velikih proizvođača i pravljenjem zaliha od strane država.
Trgovina na domaćem tržištu je minimalna, u izvozu takođe. Svi čekaju. Izvoznicima problem predstavlja i gubitak poverenja internacionalnih partnera zbog nesigurnosti izvoza iz Srbije

Ipak očekivanja su da će čekanje da prestane i da će pšenica i brašno početi da se intenzivno izvozi, što će u jednom momentu ugroziti domaće bilanse. Kada će se to desiti zavisi od prohodnosti Dunava, namere izvoznika i količine pšenice i brašna na zalihama. Imajući prethodna iskustva očekivanja su da će se zabrana izvoza doneti kada zalihe budu na oko 3 meseca potrošnje do dolaska novog roda.

Izvor: SEEDEV

Foto: Plodna zemlja

Чланак Cena pšenice poslednjih 11 godina se kretala od 145 dolara po toni do 417 dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je rekao direktor Produktne berze u Novom Sadu Miloš Janjić.

„Treba očekivati skoro stabilan nivo cena pšenice i kukuruza, ako ne bude geopolitičkog uticaja i ne uvedu se nove sankcije prema Rusiji, kao najvećem proizvođaču pšenice u svetu, koje bi sprečile njen izvoz“, rekao je Janjić.

On je kazao da je povećana proizvodnja pšenice u Rusiji, Australiji, Kanadi i Kini nadoknadila manjak proizvodnje u Evropi, pa će Rusija od rekordnih 88 miliona tona imati za izvoz 42 miliona, a Kanada od proizvedenih 35 miliona tona na strano tržište može da plasira 26 miliona tona.

Ukupan rod pšenice u svetu je, naveo je on, 779,6 miliona tona, a potrošnja 788,6 miliona tona, ali su zalihe 267 miliona tona, što je više od 30 odsto potrošnje.

Cene neće porasti do kraja godine

Janjić je rekao da je ukupan rod kukuruza u svetu 1,179 milijardi tona i manji je nego prošle godine kada je bio 1,218 milijardi tona, a u Srbiji se očekuje višak za izvoz od oko milion tona.

Procena je da bi prosečan prinos kukuruza u Srbiji mogao biti oko 5,5 tona po hektaru, pa se sa oko 950.000 hektara zasejanih površina očekuje oko 5,5 miliona tona, a za domaće potrebe treba oko 4,5 miliona tona.

Cene tih osnovnih poljoprivrednih proizvoda obuzdava i nemogućnost izvoza viškova zbog niskog vodostaja Dunava, koji, kako se procenjuje, neće porasti do kraja godine.

Pšenica je danas na Produktnoj berzi u Novom Sadu koštala 39,33 dinara po kilogramu sa porezom na dodatu vrednost (PDV), kukuruz se prodavao po 37,40 dinara sa PDV-om, a cena soje raste obzirom da su prinosi značajno smanjeni zbog suše i danas je bila 91,3 dinara sa PDV-om.

Pšenica je na Njujorškoj berzi danas za isporuku u septembru koštala 335 evra po toni ili oko 39,32 dinara za kilogram, a kukuruz 326 evra po toni ili 38,35 dinara po kilogramu.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Na cenu pšenice i kukuruza neće uticati suša се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Proizvodnju pšenice otežaće idućih godina sve promenjivija klima, a brojna istraživanja signaliziraju pad uroda od sedam posto za svaki stepen povećanja temperature, stoji u strateškom dokumentu inicijative, prenosi Seebiz.
Smanjena dostupnost vode već sada značajno utiče na regije koje se navodnjavaju, a problem će, kako se očekuje, dodatno zaoštriti snižen nivo podzemnih voda i oborina, upozoravaju autori dokumenta.

Verojatno će se pojačati i pritisak da se smanji upotreba veštačkih đubriva i pesticida kako bi se ublažilo zagađenje okoline, dodaju.

Inicijativa ističe da su prioriteti njihovih istraživanja poboljšanje genetske raznolikosti i razumevanje biologije korenja i tla, a u njima sudeluju agronomi, predstavnici vlada i kompanija za uzgoj biljaka.

Inicijativa za pšenicu osnovana je 2011. godine i povezuje istraživače širom sveta sa ciljem poboljšanja snabdevanja hranom.

U 2020. provodili su oko 770 istraživačkih projekata povezanih s pšenicom samo u Australiji, Kanadi, Kini, Španiji i SAD-u, navodi se u izveštaju.

Gotovo četvrtina proizvedene pšenice plasira se na svetska tržišta, za razliku od pirinča koja se uglavnom konzumira u matičnim zemljama proizvođača, napominje agencija dpa.

U svetu se na međunarodnom nivou trguje sa gotovo četvrtinom pšenice, za razliku od pirinča koju proizvođači uglavnom koriste na domaćem tržištu.

Izvor: Blic.rs

Foto: Pixabay

Чланак Za svaki stepen celzijusa više, rod pšenice 7 odsto manji, usled klimatskih promena се појављује прво на Biznis i Finansije.

On je za Betu rekao da ima njiva gde nije bilo padavina i gde su prinosi pšenice 2,5-3,5 tona po hektaru, a da su u južnom Banatu i Sremu prinosi do 8,5 tona i da će „to popraviti prosek u Srbiji“.

„Pšenica je zbog suše preskočila pojedine faze nalivanja zrna, ali ima dobru hektolitarsku masu i sadržaj proteina, međutim biće slabijeg tehnološkog kvaliteta. To znači da je zrno sitnije i sadrži dosta proteina u omotaču, ali ne i u sredini zbog čega će biti manje kvalitetno brašno jer neće moći da upija vodu i teže će se razvlačiti testo“, rekao je Malešević.
Dodao je da je to posledica, ne samo suše, već i neblagovremene prihrane pšenice zbog skupog mineralnog đubriva.

Malešević je rekao da je očekivani ukupan rod pšenice u Srbiji oko 2,6-2,7 miliona tona.

Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut rekao je da je rod pšenice zbog nedostatka vlage i visokih temperatura manji za oko 30 odsto i da se očekuje da prosek iznosi od 4,5 do pet tona po hektaru.

Pšenica, prema njegovim rečima, ima dobru hektolitarsku masu, ali proizvođači neće moći da zarade ni ove godine kada je cena veća nego prethodnih jer su višestruko porasli troškovi.

Najezda insekata

„Ulaganje po hektaru ove godine iznosilo je 145.000 dinara, ako je zasejana na sopstvenoj zemlji. U te troškove nije uračunata nadoknada za iznajmnjivanje zemljišta ako je zasejana na tuđem, kao ni amortizacija i zarada poljoprivrednika kao da je robijaš“, rekao je Kleut.

Dodao je da je samo izdatak za mineralno đubrivo, zbog astronomske cene, iznosio 75.000 po hektaru.

On je rekao da jedino poljoprivrednici sa prinosom od pet tona po hektaru i ako uspeju da pšenicu prodaju po 35 dinara, što je vrlo teško, mogu da malo više zarade od sume koju su uložili, a to je oko 30.000 dinara po hektaru, ali je takvih proizvođača malo.

Svi ostali, kako je rekao, čiji su prinosi niži, neće moći da pokriju ni troškove, a kamoli da nešto zarade.

Kleut je rekao da su se poljoprivrednici ove godine borili, ne samo sa sušom, već i sa nezapamćenom najezdom insekta žitni bauljar koji jede koren pšenice, pa ima njiva gde je na određenoj površini pšenica potpuno unišena i narastao je smo korov, pa su i prinosi 1,5 tona po hektaru.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Rod pšenice zbog nedostatka vlage i visokih temperatura manji za oko 30 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trenutno su skladišta puna lanjskih zaliha i veliko je pitanje kako će se uskladištiti žito ovogodišnjeg roda. U međuvremenu i cene na berzama su poprilično pale.

Tu, pak, nije kraj paorskim nevoljama. Kako nisu prodali robu, nemaju ni novac koji im je potreban da plate prispele obaveze, ali i da kupe seme, đubrivo, gorivo i hemikalije za jesenju setvu. Tako se poljoprivednici, umesto da budu zadovoljni zahvaljujući veoma dobrom lanjskom rodu i istorijski maksimalnim cenama ratarskih useva, zapravo muče praznih džepova.

Država određuje izvoznu kvotu za svaki mesec

Početak seljačkim nedaćama je uredba Vlade Srbije od 11. marta kojom se zabranjuje izvoz pšenice, brašna, kukuruza i ulja, kasnije zamenjena uredbom po kojoj država određuje izvoznu kvotu za svaki mesec. Tako je u junu iznosila 220.000 tona za pšenicu, 150.000 tona za kukuruz, dok je ulje na slobodnom režimu.

Srbija je tracionanoi veliki izvoznik ovih useva. Nakon dobre prošlogodišnje sezone i podmirivanja domaćih potreba, 1,6 miliona tona pšenice, četiri miliona tona kukuruza i 90.000 tona jestivog ulja, za inoplasman je preostalo dva miliona tona žita i 2,15 miliona tona kukuruza, te oko 175.000 tona ulja.

To su ozbiljne količine, pogotovo za državu koja nema izlaz na more i stoga ima složeniju i skuplju izvoznu logistiku. Posebno je izvoz postao značajan kada je septembra prošle godine počeo nagli uzlet cena hrane, pa su i dostigle istorijski rekordni nivo.

Bila je to prilika da se veliki viškovi prodaju po više nego solidnoj ceni, a tim novcem paori bi bili u prilici kupiti dovoljne količine đubriva, semena, goriva, zaštitnih hemikalija, takođe enormno poskupelih u poslednjih dvanaest meseci.
No, država, u predizbornoj atmosferi, igra na kartu da građanima zabranu, potom ograničenje izvoza prikaže kao „brigu za snabdevenost domaćeg tržišta“ i prikupi izborne poene. Efekat uredbi po paore bio je poguban. Već dogovoreni poslovi su stornirani, a seljaci ostadoše bez novca.

Tako je početkom jula u skladištima oko 900.000 pšenice lanjskog roda od kojih će 200.000 tona biti izvezeno na osnovu junskog odobrenja, dok se sa 625.000 hektara pod žitom očekuje najmanje 2,9 miliona novih tona. Naše potrebe za sve namene su maksmalno 1,6 miliona tona, te bi nam već krajem avgusta na raspolaganju za izvoz bilo 0,7 miliona tona starog i 1,3 miliona tona ovogodišnjeg žita.

Pogubno uplitanje države

Veliko je pitanje kako će se čuvati pravo seljačko blago. Mešanje starog i novog u skladištima nije dobro, povećava mogućnost da štetočine „napadnu“ robu.

Posebno je pitanje organizacije logistike transporta. Trenutno samo dve kompanije za rečni transport imaju uslove da prevoz organizuju Dunavom do crnomorskih luka, a to su minimalni kapaciteti. Tu je, naravno, i železnica, mada je ovaj vid prevoza u Srbiji decenijama totalno zapostavljen, pa nema dovoljno ni lokomotiva, a još veći je manjak vagona za rasuti teret.

Prava je umetnost organizovati transport i u uobičajenim prilikama, sada država još ograničavanjem važenja kvote na samo mesec dana dodatno usložnjava i otežava promet. Poređenja radi, na berzama pšenica se prodaje i dve, tri godine unapred.

Kako u letnje vreme pristiže rod na celoj severnoj hemisferi, naravno da je povećanjem ponude cena počela da pada, sa 400 evra sredinom maja spala je na još uvek više nego pristojnih 330 evra po toni. Propušten je pravi trenutak za prodaju mada je kupaca bilo i za dvostruko više robe od naših ukupnih mogućnosti.

Preterano uplitanje države u ekonomiju još jednom se pokazalo pogubnim.

Devize donose likvidnost

Slična je situacija i sa kukuruzom. Još oko 850.000 tona lanjskog roda je, upravo zbog limitirajućih uredbi Vlade Srbije, ostalo neprodato. Sa 950 hiljada hektara, koliko se poslednjih godina seje u Srbiji, izvozni višak je, zavisno od sezone, između dva i četiri miliona tona.

Sasvim je izvesno da se i kod inoplasmana ovog useva kasnilo, te će se pri lagerovanju novog roda naići na problem uskladištenja.

Principijelno, poljoprivreda je jedna od najvažnijih privrednih grana u Srbiji, jedina koja kontinuirano svake godine u inorazmeni beleži suficit od najmanje 1,5 milijardi evra. Naši paori, zavisno od godine, proizvedu dva i po do tri puta više nego što su potrebe domaćeg tržišta. Višak završava u inostranstvu i stoga agrar ne može da funkcioniše bez stranih kupaca.

Oni su suština, njihov novac omogućava likvidnost srpskoj poljoprivredi i na nju naslonjenim delatnostima. Stoga bilo kakvo ograničavanja inorazmene predstavlja veliki rizik i za paore je najbolje da država uplitanje svede na minimum. U suprotnom, pokazuju to i aktuelna dešavanja, biće samo štete, a mnogi seljaci će, umesto rekordnog prihoda, ostati praznih džepova.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

Чланак Pšenica rodila, cena visoka, a seljaci bez novca се појављује прво на Biznis i Finansije.