U Srbiji, iako između Beograda i Novog Sada saobraćaju brzi vozovi i nove kompozicije, mali je broj mesta do kojih se može otputovati vozom, dok opcija za putovanje u inostranstvo, osim Bara poslednjih godina nema.

Najveće šanse da putujete Srbijom iz voza postoje ako se krene iz Beograda. Glavni grad je povezan je železnicom sa Valjevom, Novim Sadom, Užicem, Loznicom, Vršcem, Šidom, Nišom. Ipak, potrebno je obratiti pažnju na to da su neke pruge u boljem stanju i pružaju ne samo zadovljstvo putovanja već i optimalnu brzinu.

Najbrže do Novog Sada

Pruga Beograd Novi Sad je bez dileme najbrža u Srbiji. Između dva grada stiže se u zavisnosti od broja stanica na kojima se voz zaustavlja od 35 do 50 minuta. Osim Egzita, Novi Sad nudi dovoljno različitih sadržaja koje mogu upotpuniti izlet.

Obnovljena pruga do Užica pruža mogućnost da se relativno brzo dođe do centralne Srbije. Na pojedinim delovima pruge razvijaju se brzine i do 140 kilometara na sat. Brzi voz putuje oko tri sata po redu vožnje, a putovanje na ovaj način je bezbednije od onog automobilom. Takođe se izbegava putovanje ovčarsko-kablarskom klisurom. Na ovaj način se brzo može stići i do Zlatibora koji se nalazi u neposrednoj blizini.

Atrakcije u Vršcu

Popularna je i linija Beograd Vršac. Ovaj banatski grad je poznat kao vinogradarski kraj i popularne su vinske ture. Vršac, tačnije vršačke planine iznad grada je i mesto gde se zbog vetra masovno praktikuje paraglajding i pruža se panoramski pogled na šumu, plantaže grožđa i grad.

Putovanje traje oko sat i 45 minuta. Kako za portal N1 najavljuju iz Srbija voza, u planu su i posebni programi za Vršac tokom vinskih svečanosti. Ne treba posebno pominjati da putnici vozom ne moraju da brinu o vožnji ako popiju koju čašu vina. Šteta je što se do Vršca vozom može doći samo iz Beograda.

Obnovljena je i pruga do Šida, odnosno Loznice. Ipak se dužina putovanja nije smanjila tako da je do Loznice potrebno odvojiti tri sata, a Šida, pola sata manje. Voz do Loznice ide samo jednom dnevno.

Do Niša se putuje šest sati, a iako je to duplo duže nego autoputem ova linija je, kako navode iz Srbija voza, često puna, jer ljudi i vole komfor koji pružaju vagoni.

Van zemlje samo do Bara

Jedina međunarodna linija iz Srbije je trenutno ona od Zemuna do Bara. Nekadašnji voz Beograd Bar je zbog zatvaranja Glavne železničke stanice, a zatim i one na Topčideru prebačen u Zemun.

Ovaj voz po redu vožnje putuje zvanično oko 12 sati, ali zna se da je moguće ići i po 16, 18, 20 časova. Ako ni zbog čega drugog dugog, dugo putovanje u Crnu Goru može biti i prednost, pod uslovom jer je ova pruga remek delo gradnje 20. veka.

Dugačka je 476 kilometara, sa čak 254 tunela i 234 mosta. Most iznad Male rijeke je jedan od najviših u Evropi. Dužine je 498, a visine 200 m. Osim njega ističu se i mostovi Ljuboviđa (450 m) i Uvac (308 m). Ovim voz staje i u Podgorici.

Nišlije do Zaječara i Lapova

Osim za Beograd Nišlije teško da mogu da putuju vozom bilo gde. Zvanično, postoje linije za Zaječar i Lapovo. Pruga do Zaječara je lepa za oko, ima dosta tunela, ali je i pored rekonstrukcije i dalje spora, tako da je za ovu razdaljinu potrebno oko četiri sata iako je planirano da putovanje traje duplo manje. Nišlijama željnim voza ostaje i mogućnost da odu do Lapova, a za to je potrebno utrošiti oko tri sata.

Jagodina bolje povezana od Kragujevca

Kraljevo ima ukupno 11 polazaka dnevno a povezano je sa lokalnim gradovima pout Čačka, Požege, Lapova, Jagodine, Rudnice, Za razliku do Kraljeva, Jagodina je povezana sa dva velika grada Beogradom i Nišem, dok daleko veći i Kragujevac ima vezu samo sa Lapovom i Kraljevom.

Iz Smedereva može se samo do Požarevca i Lapova, dok Požarevljani mogu samo do Smedereva. Stanovnici Zaječara i okoline mogu da putuju samo po lokalu odnosno istočnoj Srbiji. Osim do Niša tu su još rute do Negotina i Majdanpeka, a putuje se između dva i dva i po sata.

Iz Novog Sada u tri mesta

Novosađani osim za Beograd imaju mogućnost da putuju do Beograda i Sombora, a sudeći prema redu vožnju sa sajta Srbijavoz i do Subotice iako se ta pruga u rekonstruciji. Putovanje do Sombora traje dva sata i 20 minuta, a do Subotice četiri sata i 15 minuta.

Subotica u rekonstrukciji

Iz Subotice je, prema rasporedu Srbijavoza, moguće putovati samo po Vojvodini, odnosno do Novog Sada, Zrenjanina, Sombora i Kikinde. Do Sombora ide tri puta dnevno, a do Kikinde i Novog Sada dva puta, dok ka Zrenjaninu postoji samo jedna polazak dnevno.

Šarganska osmica

Gosti Tare i okoline imaju priliku da putuju najromantičnijem vozom u Srbiji, Šarganskom osmicom. Ona je ujedno jedno od najatraktivnijih turističko muzejskih železnica u Evropi i smatra se jedinstvenim graditeljskim remek delom u svetu među prugama uzanog koloseka.

Pruga, širine koloseka 760 mm, prolazi najlepšim planinskim predelima Mokre Gore sa pet mostova i 22 tunela. Na ukupnoj dužini pruge, na relaciji Mokra Gora – Šargan Vitasi, od 15,5 km prelazi se visinska razlika od 300 m. Postoji i druga linija koja ide do Višegrada. Voz „Nostalgija“, koji čine restaurirani vagoni, saobraća tokom letnje i zimske turističke sezone.

Izvor: N1/Danas
Foto: Pixabay

Чланак Kuda voz može da vas vodi po Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od juna do novembra 2023. godine, samo 69% učesnika ispitivanja navelo je da planira putovanje, što je 4% manje u odnosu na prošlu godinu. Austrijanci, Švajcarci i Nemci ističu se kao najkolebljiviji turisti, sa 45%, 56%, odnosno 62% ispitanika koji planiraju putovanja u narednim mesecima. Nasuprot tome, Francuzi (80%), Belgijanci (79%) i Britanci (75%) su najviše željni putovanja u istom periodu.

Putovanja van sezone i pristupačnije destinacije

Iako se pad namere Evropljana za putovanja može objasniti usporavanjem nagomilane potražnje nakon Covid-19 (tzv. osvetnička putovanja), skoro četvrtina (24%) evropskih putnika zabrinuto je zbog ukupnog povećanja troškova putovanja (porast za 6% u odnosu na 2022. godine), dok je 17% zabrinuto ekonomskom situacijom i svojim finansijama.

„Evropljani su i dalje željni putovanja u narednim mesecima. Mnogi traže alternativne izbore putovanja, traže pristupačnije destinacije ili razmišljaju o putovanju van sezone kako bi povećali svoje budžete. Savetujemo destinacijama i kompanijama da iskoriste ove trendove i pomognu putnicima da skrenu sa utabanih staza i putuju u mesecima kada ima manje posla“, prokomentarisao je izveštaj predsednik ETC-a Migel Sanz.

Da bi se izborili sa rastućim putnim troškovima, Evropljani prilagođavaju ponašanje pre dolaska na odredište i po dolasku. Tako, 17% ispitanika ima za cilj da putuje van sezone kako bi dobili bolje cene, a 14% planira da ode na odmor na destinacije koje smatraju pristupačnijim. Evropski putnici takođe traže jeftinije avionske karte i 13% njih ima za cilj da rezerviše letove ranije nego obično kako bi dobili najbolju ponudu, a 12% planira da leti niskotarifnim avio-kompanijama.

U međuvremenu, evropski putnici nastavljaju da prilagođavaju svoje ponašanje na destinaciji kako bi se uklopili u raspoložive budžete. Tako će 17% će smanjiti troškove pri kupovini, 15% će tražiti jeftinije restorane, a 15% će izabrati jeftinije smeštajne objekte.

Drugi faktori koji izazivaju zabrinutost među Evropljanima su tekući rat Rusije u Ukrajini (12%), pretrpane turističke destinacije (9%), politika rezervacija i otkazivanja (9%) i mogući ekstremni vremenski uslovi (8%).

Uprkos rastućim troškovima života, evropski putnici planiraju putovanja više puta, pri čemu 33% njih ima za cilj da putuju dva puta, a 26% najmanje tri puta ovog leta i jeseni. Još 30% ispitanika razmišlja o samo jednom putovanju (4% manje nego prošle godine). Što se tiče trajanja, većina evropskih putnika (36%) odlučuje da provede manje od nedelju dana (4-6 noćenja) u svojoj destinaciji, dok 27% ima za cilj da ostane 7-9 noći.

Prijatno vreme i atraktivne ponude

Evropa je i dalje prvi izbor ispitanika, pri čemu 59% planira da krene na odmor u regionu, dok 12% ima za cilj putovanje van Evrope (porast za 3% od 2022. godine). U međuvremenu, popularnost domaćih putovanja opala je za 6%, a samo 26% putnika se odlučilo za putovanja sa smeštajem u narednim mesecima.

Španija je i dalje najpopularnija destinacija za putnike, sa 8% koji planira odmor tamo, a slede Francuska (7%), Italija (7%), Grčka (5%) i Hrvatska (5%). Ipak, mediteranske destinacije su zabeležile pad od 10% posetilaca koji žele da tamo putuju u odnosu na prošlu godinu. S druge strane, destinacije poput Češke, Bugarske, Irske i Danske doživljavaju porast popularnosti. Ovo se može pripisati putnicima koji traže manje gužve na destinacijama i blažim temperaturama.

Putovanje do destinacije radi nekog događaja raste u popularnosti, sa 10% evropskih putnika koji to planiraju da urade između juna i novembra 2023. godine, u odnosu na 4% u 2022. godine.

Pored toga, došlo je do povećanja poslovnih putovanja od 4%, sa 9 % ispitanika koji nameravaju da krenu na putovanje vezano za posao. Uprkos padu od 6% u odnosu na isti period 2022. godine, putovanja iz razonode i uživanja ostaju glavni izbor za 68% Evropljana.

Izvor: Daljine.rs

Foto: ETC

Чланак Evropljani će manje putovati ove godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

„U Italiju, Grčku, Crnu Goru, Sloveniju, Albaniju, Tursku, Bugarsku i Hrvatsku naši turisti mogu da uđu bez ikakvih ograničenja, dok su im za Španiju i Tunis neophodne kovid potvrde“, kaže Seničić za N1 i dodaje da kovid potvrda za vakcinisane treba da sadrži dve doze vakcine od kojih nije prošlo više od devet meseci, a kada se radi o trećoj dozi, nema vremenskog ograničenja. Nevakcinisani treba da imaju potvrdu da su preležali bolest, odnosno da je to uneto u sertifikat, ili negativni PCR ili antigenski test, urađen u referentnoj laboratoriji.

Neke mere zadržane u Italiji i Grčkoj

Navodi da su neke mere zadržane u Italiji i Grčkoj, poput nošenja maske u zatvorenom prostoru, ali dodaje da kontrole nisu rigorozne, te se slabo poštuje.

Podseća da građani Srbije sa ličnom kartom mogu da uđu u zemlje u okruženju, kao što su BiH, Severna Makedonija i Crna Gora, a od skora i u Tursku, ali samo sa biometrijskom ličnom kartom.

Kada se radi o Crnoj Gori, navodi da su do pre godinu i po dana deca, u pratnji roditelja, mogla u tu zemlju da uđu i sa đačkom knjižicom ili krštenicom, ali da od ove godine moraju da imaju svoj pasoš.

Ako se u Tursku putuje avionom, onda se bez problema u nju može ući sa ličnom kartom, ali ako se ide automobilom ili autobusom, svakako je potrebno poneti pasoš, zbog prolaza kroz druge zemlje.

Na pitanje da li ima većih otkaza aranžmana, zbog rasta cene goriva što uzrokuje doplate, kaže da nema.

„Više o tome pričaju tobožnji zaštitnici potrošača nego što to sami putnici pominju, jer ovo ne zavisi ni od njih ni od nas, već od okolnosti u kojima živimo, i ljudi su toga svesni“, navodi Seničić.

Kada se o cenama na turističkim destinacijama radi, kaže da su skočile svuda, jer je inflacija u Evropi velika – od osam do 15 odsto. Ukazuje da, međutim, poskupljenja nisu veća od 10 odsto.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Da li će se mere vratiti zbog porasta broja zaraženih od korone? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Aktivnosti na promociji turističke ponude ove zemlje počeće već sa prvim danom Međunarodnog sajma turizma otvaranjem štanda Republike Turske.

„Turska i Srbija imaju tradicionalno dobre odnose u sferi turizma, a ako bih mogao da sumiram odnose naše dve zemlje, rekao bih da je ovaj period kroz koji prolazimo najbolji u istoriji Srbije i Turske. U januaru ove godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je u zvaničnoj poseti Turskoj, a tom prilikom potpisano je čak četiri sporazuma, od kojih je jedan upravo iz oblasti turizma“, izjavio je ambasador Aksoj.

U 2021. godini Tursku je posetilo 85 odsto više srpskih turista u odnosu na 2020. godinu, dok je Srbiju posetilo čak 95 odsto više turskih državljana. Ovaj pozitivan trend u vreme pandemije potpomoglo je međusobno priznanje kovid sertifikata, a najavljena je i dalja liberalizacija putovanja.

„Između naše dve zemlje već postoji bezvizni režim putovanja, a prema novom sporazumu koji će ući u proceduru uskoro moći ćemo da putjemo sa čipovanim ličnim kartama“ , dodao je Aksoj.

Ambasador Aksoj predočio je da Tursku ne čine samo Antalija, Alanja i Istanbul, već i prelepi predeli puni istorijskih znamenitosti, kulturnih i turističkih atrakcija.

„Od decembra je uspostavljena direktna linija između Beograda i Ankare koja ima za cilj da olakša svim srpskim turistima da stignu i do drugih turističkih centara naše zemlje. Izdvojio bih Anadoliju koja, kao najveća regija u Turskoj, ima mnogo znamenitosti koje nikako ne treba propustiti.“

Govoreći o sličnosti naša dva naroda, ambasador je izrazio posebno oduševljenje prema prisutnosti turske kulture u Srbiji, navodeći posebno kulinarske sličnosti, turcizme u svakodnevnom govoru, ali i veliku prisutnost turskih serija koje dodatno približavaju njihovu kulturu ljudima sa ovih prostora. „Naš cilj nije usmeren samo ka tome da srpski turisti posećuju Tursku, već i da našim državljanima približimo lepote Srbije“, zaključio je ambasador.

Чланак Aksoj: „Srpski turisti će uskoro u Tursku putovati sa čipovanim ličnim kartama“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Džared Ajzakmen (37), osnivač Shift4 Payments, je još u detinjstvu doneo odluku da putuje u svemir, samo nije bio siguran kako bi to mogao izvesti. Srećom, u proteklih 20 godina bavio se ovozemaljskim IT biznisom koji mu je doneo milijarde. Sada će mu taj novac pomoći da ostvari dečački san.

Za javnosti još uvek nepoznatu svotu novca on je kupio karte za putovanje letelicom kompanije SpaceX. Sebi je ostavio jednu, a ostale tri će dati zainteresovanim licima koja će na neki način doprineti njegovim ciljevima.

Jedna putnica je već izabrana – zdravstvena radnica iz dečje bolnice Sent Džud. Treću kartu će dobiti preduzetnik koji koristi Shift4Payments sistem, a u izbor za njihovog četvrtog saputnika ući će svi oni koji ovog meseca budu donirali novac bolnici Sent Džud.

Ajzakmen će naime organizovati lutriju čiji cilj je prikupljanje donacija za pomenutu dečju bolnicu. Nada se da će na taj način prikupiti 200 miliona dolara za ovu zdravstvenu ustanovu.

Kada okupi posadu, ona će morati da završi brojne obuke i testove kako bi mogla da se upusti u ovaj poduhvat. A kada prođe iscrpljujuće treninge, prva civilna posada koja će izaći izvan Zemljine orbite trebalo bi na svoj put da krene krajem ove godine. Oni će kružiti oko naše planete dva do četiri dana i potom će sleteti na obalu Floride.

Foto: SpaceX-Imagery, Pixabay

Чланак Ko će činiti prvu civilnu posadu u Zemljinoj orbiti? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neke okolnosti možemo i pretpostaviti

U najkraćem, međunarodna putovanja mogla bi da budu prilično depresivna, sa čitavim spiskom pravila o kojima smo do sada samo čitali; u mnoge zemlje neće biti moguće ući bez „kovid pasoša“, neke će čak biti i zabranjene za turiste, maske ćemo i dalje nositi, a u nekim državama zbog kazni, plašićemo se i da ih skinemo. Izbegavaćemo i druženja na odmorima, ali i bazene u hotelima, nećemo moći ni da putujemo u baš sve zemlje jer će mnoge ostati zatvorene…

S druge strane, domaća putovanja bi dodatno procvetala, seoska domaćinstva zarađivala kao nikada do sada, a kanjon Uvca bi bio najčešća pozadina za selfi. Poslovnih putovanja i dalje neće biti, a onlajn sastanci ostaće ključni za donošenje odluka. Teško će biti održavani i sajmovi i velike konferencije i sve će to i dalje biti u onlajn svetu, na Zoom i raznim drugim aplikacijama.

Dobra vest za one koje budu leteli jeste da će to biti velikim udobnim avionima i da će aviokompanije, one male, zbog ograničenog prostora, jednostavno izbegavati. Loša je istovremeno, da bi letovi koji su još uvek jeftini, u sezoni mogli da budu skuplji.

No, krenimo redom.Aleksandar Seničić, predsednik JUTE, ocenjuje da je jako teško predvideti kako ćemo putovati u 2021. godini, ali da se može pretpostaviti da neće biti povratka na staro.

„Putovanja u 2021. godini su najveća nepoznanica i najveća prepreka za planove, kako samih turističkih radnika, tako i putnika. Treba očekivati protokole za ulazak u određene zemlje, daleko veću bezbednost u objektima, kao i zahteve za potpuno drugačijim ponašanjem putnika“, navodi Seničić.

Kuda na more?

Od pregovora na međudržavnom nivou i eventualnog dogovora Srbije sa jedne strane i zemalja poput Grčke, Crne Gore i Bugarske s druge, zavisiće da li ćemo, gde i kako ove godine moći na more.Za ulazak u Crnu Goru više nije potreban PRC test. Za ulazak u Tursku i Egipat test je obavezan. Što se tiče ulazaka iz Srbije na Kipar, trenutno je potreban negativan PCR test sa rezultatom ne starijim od 72 sata. Kiparske vlasti, inače, redovno ažuriraju spisak zemalja koje su kategorizovane prema epidemiološkoj situaciji.

„Kiparski model je dobar, ali primenjiv samo za putovanja avionom. Mi u okruženju imamo još dva načina za odlazak turista – individualno, automobilom, i grupno, autobusom. To bi mogli biti slični uslovi, poput PCR testa, ili ako bude bolja situacija onda bez testa, ali sa uzorkovanjem na licu mesta. To je sve stvar dogovora i mi smo dali svoje predloge i inicijative“, objašnjava Seničić.

Među omiljenim destinacijama srpskih turista trenutno je najproblematičnija Grčka. Razgovori na visokim nivoima između Srbije i Grčke traju veće neko vreme, a pre neki dan je dozvoljen slobodan ulazak vlasnika srpskih turističkih agencija u ovu mediteransku zemlju.Grčki premijer Kiriakos Micotakis jedan je, inače, od najvećih zagovornika „kovid pasoša“ koji bi ljudima koji su primili vakcinu omogućili slobodno putovanje. Micotakis, čija se ekonomija u velikoj meri oslanja na turizam, pisao je predsednici Evropske komisije Ursuli Fon der Lajen u znak podrške inicijativi, tvrdeći da će podstaći ljude da se vakcinišu.

Napisao je da vakcinacija ne bi bila preduslov za putovanje, ali oni koji bi mogli da dokažu da su primili vakcinu imali bi sigurnost da to mogu učiniti.

„Obezbeđivanje što bržeg ponovnog uspostavljanja slobode kretanja je neophodno i osnovni prioritet za sve nas“, napisao je Micotakis.

Putovanja u evropske metropole

Kako će se putovati u Beč, Prag, Rim… pitanje je koje će isključivo zavisiti od odluka zemalja. U Austriji je, rcsimo, stupio na snagu pooštreni režim za ulazak u zemlju.

Praktično, svi koji dolaze iz rizičnih regiona moraju u obavezni desetodnevni karantin, koji je moguće prekinuti tek nakon petog dana izolacije, negativnim testom.

Od karantina izuzete su samo osobe koje prekogranično rade, poslovni punici, pripadnici humanitarnih organizacija, tranzitni saobraćaj, kao i osobe koje su dobile poziv od suda, koje moraju na sahranu, a svi oni će pre ulaska morati da prikažu, to jest na digitalnu registraciju „zakače“ negativan PCR ili antigenski test ne stariji od 72 sata.

Koliko će koštati turistički aranžmani?

Iako su uslovi za putovanje još neizvesni, očekivanja su da će cene biti nešto niže. Među „first-minute“ ponudama agencija za Grčku, na primer, mogu se naći desetodnevni aranžmani od 30 do 100 evra po osobi, za standardne apartmane nadomak plaže. Za nešto kasnije termine, krajem leta, sedmodnevni polupansion u hotelu sa pet zvezdica, za tročlanu porodicu kreće se između 600 i 800 evra.

Desetodnevno letovanje na hrvatskoj rivijeri u maju i junu košta od 400 evra za polupansion u hotelu sa tri zvezdice, za porodicu sa jednim detetom. Slične cene mogu se naći i u Crnoj Gori, s tim što najskuplji aranžmani idu i do 1.000 evra.

U međuvremenu su hoteli počeli da reklamiraju potpuno drugačije vrednosti, pa umesto „ol inkluziv“ ponude, besplatnog spa centra ili čarobnog pogleda iz sobe danas potenciraju kvalitetan ventilacioni sistem i mere zaštite protiv korone.

Skuplji letovi

Ako se postignu planirani međudržavni sporazumi i protokoli, sa preciznim kriterijumima i uslovima putovanja, aviokompanije bi ponovo „prodisale“. Imajući u vidu minuse i gubitke sa kojima su se do sada suočavale, mogle bi se očekivati i veće cene tokom sezone.

Cene karata koje su početkom pandemije najpre značajno pojeftinile, kasnije su se vratile na stari nivo, uz smanjene kapacitete aviona. Trenutno se iz Beograda za Tivat može leteti za stotinak evra, a dvadesetak evra više košta karta do Atine i Istanbula. Do Antalije se iz glavnog grada Srbije avionom može stići za nešto više od 200 evra.

Dobra vest za one koje budu leteli, je da će to biti velikim udobnim avionima i da će aviokompanije, one male, zbog ograničenog prostora, jednostavno izbegavati.

Putovanja po Srbiji

Hotelijeri ne očekuju da će cena smeštaja značajno da poskupi, baš kao ni boravak u privatnom smeštaju, ali ako pojedini hoteli odluče da je za boravak neophodan negativan test na koronu, to bi moglo da znači dodatnih 9.000 dinara po osobi, koliko od nove godine koštaju PCR testovi na zahtev. To i nije tako mala suma, jer bi četvoročlana porodica morala da plati dodatnih 36.000 dinara, ne računajući trošak vremena i čekanja u redovima za testiranje.

Ako trenutno želite da rezervišete letovanje u predsezoni na Zlatiboru, cene se kreću od najmanje 200 evra za 10 dana u privatnom smeštaju do 600 evra u hotelima sa četiri zvezdice. Na Kopaoniku su slične cene, pa se apartmani mogu iznajmiti za 250 do 300 evra, dok boravak u hotelima trenutno košta između 600 i 900 evra.

U Vrnjačkoj Banji tročlana porodica u maju može dobije smeštaj u apartmanu za deset dana za 200 do 350 evra.

Kovid pasoši

Informacije o tome da li je neko preležao koronu, da li je i kada radio PCR test i da li je primio vakcinu mogle bi uskoro da se nađu u takozvanim „kovid pasošima“.
Pojedine svetske avio-kompanije već su najavile uvođenje „kovid pasoša“ kao uslov za let u budućnosti. Tako je australijski „Kvantas“ naveo da će vakcinacija protiv kovida biti obavezna za sve njene međunarodne putnike, ali se razmatra uvođenje istog uslova i na domaćim letovima.

O načinu funkcionisanja „kovid pasoša“ za sada postoji više opcija, a najrealnija je aplikacija koja bi bila povezana sa zdravstvenim sistemima i funkcionisala putem skeniranja koda koji bi sadržao podatke o putniku – rezultate testiranja ili potvrde o vakcinisanju, kao i planove za putovanje.

Ovde se postavlja još jedno pitanje – da li će zemlje uslovljavati ulazak na svoju teritoriju time da putnik bude vakcinisan tačno određenom vakcinom. Na primer, EU za sada priznaje vakcine dva proizvođača, Fajzera i Moderne, pa je upitno da li će građani Srbije koji se budu vakcinisali ruskom ili kineskom vakcinom moći da putuju u zemlje EU.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Kako će nam izgledati odmori u ovoj godini? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Preduzeće „Srbija voz“ je obavestilo putnike da zbog infrastrukturnih radova između stanica Elemir i Banatsko Miloševo (Novo Miloševo), u vremenskom intervalu od 4 do 23 časova, na liniji Zrenjanin – Kikinda umesto voza i dalje saobraća autobus. I tako će biti do decembra, saznaje portal „Zrenjaninski“.

To se odnosi na polaske iz Zrenjanina za Kikindu u 7.20, 14.15 i 20.20 časova, kao i iz Kikinde za Zrenjanin u 4, 10.55 i 17.10 časova.

Kako su objasnili na Glavnoj železničkoj stanici u Zrenjaninu, putnici kartu za voz kupe na železničkoj stanici i sa njom uđu u autobus. Autobus putuje rutom kao voz, odnosno svraća na svaku usputnu železničku stanicu. Kako ide brže od voza, pravi i pauze, pa se putovanje malo otegne.

„Autobus koji zamenjuje voz od Zrenjanina do Kikinde putuje oko dva sata. Mogao bi i brže, jasno je, ali mora da poštuje red vožnje voza“, rekli su na železničkoj stanici.

Malo je duže, ali nije skuplje. Karta u jednom smeru košta 306, a povratna 490 dinara.

Kad radovi budu završeni, voz će na ovoj relaciji moći da se kreće brzinom i do 70 kilometara na sat, umesto 20, koliko je “puzao” u prethodnom periodu, navodi portal „Zrenjaninski“.

Чланак Putnici kartu za voz kupe na železničkoj stanici i sa njom uđu u autobus се појављује прво на Biznis i Finansije.