račun Архиве - Biznis i Finansije

Nemoguća misija je zatvoriti račun u banci ako imate bar jedan ček koji nije „prošao“

bifadmin — Mon, 06 Nov 2023 10:00:08 +0000

Danas je promeniti banku lakše nego ikada. Čak se i kredit koju dužnik ima u jednoj banci može „zatvoriti“ bez odlaska u nju – sve rešava druga banka u kojoj se refinansira kredit iz prve. Međutim, ono što je za korisnika nemoguća misija je – zatvoriti račun u banci ako ima bar jedan ček koji još nije „prošao“.

Nijedna banka ne dozvoljava zatvaranje tekućeg računa ukoliko korisnik ima nerealizovane čekove. Dok god postoji ijedan nenaplaćeni ček, korisnik računa plaćaće mesečno održavanje i neće moći da zatvori račun.

Problem, nastaje kada se čekovi izgube ili ih ukradu

Građani koje čekove ispišu na odloženo, ili njime plate neku vredniju robu na rate, poput nameštaja ili bele tehnike, moraće da sačekaju da trgovac podnese ček na naplatu i tek potom zatvore račun.
Problem, međutim, nastaje kada se čekovi izgube ili ih ukradu.

Maksimalna vrednost jednog čeka je 5.000 dinara i postoji teoretska mogućnost da korisnik koji ostane bez čekova, bilo da su izgubljeni ili ukradeni, banci na ime svakog nedostajućeg čeka plati 5.000 dinara i tako zatvori račun.

Ovakva mogućnost davno je postojala u nekim bankama, danas – ne.

A i da postoji, retko koji klijent je voljan da na ime čeka koji nije iskoristio banci plati 5.000 dinara.

„Ja sam čekove izgubila sigurno pre desetak godina, banka u kojoj sam je, u međuvremenu, i ime promenila. I dalje mi u m-banking aplikaciji stoji da me duže za te čekove, imam ih deset, nijedan nisam iskoristila, ne znam ni zašto sam ih podigla. Sada razmišljam o kreditu u drugoj banci, koja mi je povoljnija zbog kamatne stope, ali će mi ovi čekovi praviti problem da zatvorim račun u trenutnoj banci. I da može da se plati 5.000 dinara po čeku, ja ne nameravam to da učinim, jer ja te pare nisam potrošila“, kaže nam Beograđanka D. P. koja se svojih čekova setila tek sada, kada je htela da podigne kredit.

Međutim, pravila su jasna. Čak i kad bi nameravala da banci ostavi, tj. na svoj račun uplati po 5.000 dinara na ime svakog čeka – u slučaju ovih 10 to bi bilo ukupno 50.000 dinara – nemoguće je da joj banka „izbriše“ izdate čekove.

Nije ček lična karta

Građani koji su pomislili da se situacija rešava jednostavnim oglašavanjem u Službenom glasniku da su čekovi izgubljeni ili ukradeni, na žalost, nisu u pravu.

Čak se ni izgubljena lična karta više ne oglašava u Službenom glasniku, već se to čini na zvaničnoj veb prezentaciji Ministarstva unutrašnjih poslova.

Banka, kako objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije, čekove može da otpiše tek nakon prijema sudskog rešenja o poništavanju (amortizaciji) čeka.

I to je jedini način poništavanja čeka.

„Ako je banka izdala čekove, ona ima pravo da traži povraćaj nerealizovanih čekova ili poništavanje onih koji su izgubljeni ili ukradeni. Tek tada klijent može da ugasi tekući račun. Banka ne može da poništi izdate čekove (koji su izgubljeni ili ukradeni) dok se ne obavi amortizacija, tj. poništavanje koju sprovodi sud. Zakonom o menici na koji, po pitanju amortizacije, upućuje Zakon o čeku, i Zakonom o vanparničnom postupku propisano je da se poništavanje čeka vrši davanjem predloga za amortizaciju čeka nadležnom sudu, koji rešenjem poništava označeni ček. Pravosnažno rešenje suda o amortizaciji čekova nakon toga se dostavlja banci, koja evidentira da su ti čekovi poništeni, koji se onda ne mogu realizovati kod banke“, ističu u NBS.

Dakle, kako navode – građanin kome je ček ukraden treba da bez odlaganja podnese nadležnom sudu predlog za amortizaciju čeka kako bi umanjio rizik od toga da ukradeni ček bude realizovan.

Jer, ako u narednom periodu ukradeni ili izgubljeni ček stigne banci na naplatu, ona će sredstva isplatiti sa klijentovog računa, jer nije dovoljno samo to što je klijent prijavio da mu je ček ukraden ili izgubljen.

Šta ako ukradeni ček dođe na naplatu

Ako su zakasnili sa prijavom sudu, a ukradeni ček im se u međuvremenu realizuje – jer bilo je i takvih slučajeva u praksi – građani oštećeni realizacijom ukradenih čekova, imaju pravo da podnesu tužbu nadležnom sudu.

Tužba se podnosi, kako objašnajvaju u NBS, protiv lica koje je primilo takav ček na naplatu, odnosno trgovca, zbog nesavesnog postupanja prilikom primanja čeka na naplatu – ako npr. nije izvršilo identifikaciju klijenta koji je kupljenu robu plaćao čekom, što je trebalo da učini upoređivanjem potpisa na čeku i kartici, kao i uvidom u važeću ličnu kartu.

„Savet građanima je da preduzmu mere koje će umanjiti rizik od krađe i zloupotrebe čekova tako što će čekovne blankete čuvati na sigurnom mestu, odvojeno od čekovne kartice i lične karte, da čekove nose sa sobom samo kad planiraju da određenu kupovinu plate čekom, kao i da čekove ne popunjavaju i ne potpisuju „unapred“ već isključivo na prodajnom mestu na kome vrše plaćanje čekom“, ukazuju u centralnoj banci.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Nemoguća misija je zatvoriti račun u banci ako imate bar jedan ček koji nije „prošao“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

U kojim slučajevima ćete platiti porez kada vam neko uplati novac?

bifadmin — Mon, 14 Aug 2023 05:19:00 +0000

Ako vam na račun često „ležu“ uplate gotovine koju uplaćuju drugi građani, moglo bi da vam na adresu stigne i rešenje poreznika da platite porez od 20 odsto.

Naime, ako nemate registrovano neprofitno udruženje, poreznici smatraju da na ovaj način zarađujete novac ili da – u slučaju kad uplate nisu tako česte – dobijate poklon u novcu, što se takođe oporezuje, ali nižom stopom.

Građani koji se bave nekim oblicima dobrotvornog rada – bilo da spasavaju napuštene životinje ili pomažu ugroženim sugrađanima – mogli bi neprijatno da se iznenade ukoliko na svoj račun primaju uplate novca od drugih ljudi koji podržavaju njihov rad.

Poreznici ove uplate, ako su učestale, ne smatraju donacijama, već prihodom koji podleže oporezivanju. A, u slučaju da nisu učestale, poreznici ih opet ne smatraju donacijama, već bi mogli da ih podvedu pod poklon i oporezuju po tom osnovu.

U prvom slučaju plaća se 20 odsto od poreza na dohodak, a u drugom – 2,5 odsto od primljenog novčanog poklona iznad određenog iznosa.

Ako je za utehu – poreznici ne mogu na jednu uplatu istovremeno da „razrežu“ oba poreza, već ili jedan, ili drugi.

Rešenje za ove građane koji se bave neprofitnim radom je, kako za portal N1 objašnjava Ivan Raonić, sudski veštak za poreska pitanja – registrovanje neprofitne organizacije.

„Kada se svaki pravni posao reguliše, definiše i prati kroz dokumentaciju – sužava se prostor poreskom organu da tumači uplate novca. Jer, kad god postoji dokumentacija i pravni osnov, vidi se šta je šta. Kad toga nema, poreski organ u principu taj pravni posao tumači na teret poreskog obveznika – primaoca novca“, kaže Raonić.

Porez 20%

Ako su uplate na račun fizičkog lica učestale, a ne postoje nikakvi „papiri“ koji objašnjavaju o kakvom poslu je reč, onda će primalac novca, kako objašnjava naš sagovornik, da plati porez od 20 odsto.

„To je definisano Zakonom o porezu na dohodak građana i podvodi se pod ‘ostale prihode’ građana“, navodi Raonić.

Poreznici, isto tako, mogu da procene da je reč o poklonu u novcu, a ne prihodu fizičkog lica.

Ovo se, prema navodima našeg sagovornika, dešava kada uplate na račun nisu toliko učestale.

„U tom slučaju primalac novca moraće da plati porez na poklon po stopi od 2,5 odsto za iznos preko 100.000 dinara „, navodi Raonić.

Učestalost uplata i njihov broj ukazuju poreznicima o čemu je reč.

„Ukoliko bi se stalno nešto prihodovalo, onda bi poreski organ to tretirao kao da se građanin bavi nekom delatnošću – ne može neko stalno da vam poklanja novac, te ispada da vi prodajete neke proizvode ili usluge, a da niste registrovali delatnost. Takođe, bitan je broj različitih uplata. Ako ih imate stotinu odjednom – to nije poklon, već ukazuje da nešto radite, trgujete…“, pojašnjava Raonić.

U tom slučaju, osim obaveze da se plati porez, može da usledi i prijava za neregistrovanu delatnost.

Bez papira – veće „oko“ poreznika

Rešenje za građane koji se bave bilo kakvom vrstom dobrotvornog rada za koji primaju donacije je da – osnuju neprofitnu organizaciju, tj. udruženje.

Humanitarna udruženja

U Srbiji, prema podacima koje je Agencija za privredne registre dostavila portalu N1, postoji ukupno 227 aktivnih udruženja koja u svom nazivu imaju reč „human“.

„U slučaju registrovane neprofitne organizacije važe druga pravila – svaka uplata bi se tretirala kao donacija. Pošto na tržištu nema nikakve aktivnosti, sve što bi se uplatilo na račun, smatralo bi se nedobitnim prihodom. Ako ništa ne prodaju na tržištu, neće morati da plate porez. Ako prodaju – oporezovao bi se iznos preko 400.000 dinara“, navodi Raonić.

On na primeru stambene zajednice u zgradi objašnjava pojam neprofitne organizacije.

„Stambena zajednica je nedobitna organizacija i ne plaća porez. Ali, ako stambena zajednica izdaje prostor na krovu zgrade telekomunikacionim kompanijama za antene i to naplaćuje, onda bi se prihod preko 400.000 dinara oporezovao porezom na dobit“, pojašnjava Raonić.

On naglašava važnost dokumentovanja svih poslova.

„Što više papira – to bolje. Što manje papira – više se otvara ‘oko’ poreskom organu. Jer, čim nemate papir polazi se od toga da se nešto radi mimo zakona“, zaključuje naš sagovornik.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак U kojim slučajevima ćete platiti porez kada vam neko uplati novac? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Građani, koji su dobili besplatne akcije državnih kompanija i nisu ih prodali inkasirali oko 11.600 dinara

bifadmin — Sun, 25 Dec 2022 09:05:19 +0000

Danas i sutra bi trebalo da na račune oko 4,8 miliona građana Srbije koji su svojevremeno ostvarili pravo na besplatne akcije Telekoma Srbije legne dividenda od 8,4 dinara po akciji u bruto iznosu.

U neto iznosu, to je 220 dinara za 31 akciju koliko je svaki građanin svojevremeno dobio, prenosi Danas.Građani su pored akcija Telekoma, dobili i po pet akcija NIS-a i jednu akciju Aerodroma Nikola Tesla.

Naftna industrija Srbije je poslednji put u avgustu isplatila dividendu od po 35,5 dinara bruto po akciji, odnosno oko 30 dinara neto.

Građani koji nisu prodali svoje akcije, i koji do sada nikad nisu podizali novac od dividendi, na svojim računima bi od do sada isplaćenih dividendi trebalo da imaju ukupno 5.030 dinara.

Vrednost jedne akcije NIS-a iznosi 674 dinara, pa u ovom trenutku paket od pet besplatnih akcija koje poseduju građani koji ih nisu prodali vrede 3.370 dinara. Pored toga jedna akcija Aerodroma vredi 1.500 dinara.

Vrednost akcija Telekoma se ne zna, pošto ova kompanija nije listirana na berzi. Takođe je ranijih godina, svakom vlasniku besplatnih akcija uplaćeno po 1.700 dinara od Akcionarskog fonda.

Sveukupno građani, bar oni koji su dobili besplatne akcije i nisu ih prodali do sada, pojedinačno su poslednjih 13 godina od privatizacije nekih od najvrednijih državnih kompanija inkasirali po oko 11.600 dinara ili nešto manje od 100 evra, kada se sabere i tržišna vrednost akcija i ukupno do sada isplaćen iznos dividendi

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Građani, koji su dobili besplatne akcije državnih kompanija i nisu ih prodali inkasirali oko 11.600 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Fiskalni račun se mora izdati prilikom online prodaje

bifadmin — Thu, 20 Oct 2022 07:06:13 +0000

Prilikom prodaje robe preko interneta prodavac mora da izdaje fiskalni račun i da kupcu pošalje račun, uz taj proizvod, objavila je Poreska uprava, prenosi Nova ekonomija.

Račun se uz saglasnost kupca može poslati i elektronskim putem.

„Prodaja robe preko interneta je oblik trgovine gde se trguje isto kao i na svakom drugom tržištu. Da bi prodaja preko interneta bila i legalna neophodno je ispoštovati nekoliko zakona među kojima i Zakon o fiskalizaciji sa pratećim propisima. U skladu sa tim propisima, svi oni koji prodaju robu preko interneta na malo imaju obavezu da evidentiraju promet preko fiskalne kase, kao i da izdaju fiskalni račun“, piše na sajtu Poreske uprave.

Naime, delatnost trgovine na malo preko interneta nije izuzeta od obaveza evidentiranja prometa preko nove fiskalne kase.

Da li će za isporuku robe naručene putem interneta biti izdat poseban fiskalni račun zavisi od toga da li je u cenu uračunat i trošak isporuke.

Skoro deset miliona kupovina preko neta samo u prvom kvartalu

Ako je u cenu robe koju kupac plaća uračunat i trošak dostave, to će biti iskazano na jednom fiskalnom računu, objavila je Poreska uprava.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Fiskalni račun se mora izdati prilikom online prodaje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neobičan slučaj iz Hrvatske: Dobio račun od grada zato što je prikupio orahe koji su popadali na javnu površinu

bifadmin — Tue, 27 Sep 2022 10:15:35 +0000

U regionu Podravine jedan čovek je na kućnu adresu dobio račun zato što je kupio orahe ispod stabala na javnoj površini.

Kako prenosi portal Podravski.hr, na tom papiru piše da će ovaj “berač” gradu morati da plati 250 kuna, što je oko 33 evra, zato što je u nekoliko navrata pokupio orahe koji su padali u blizini jednog dečijeg igrališta u Đurđevcu.

Ovaj čovek je, kako hrvatski mediji navode, bio veoma iznenađen kada je dobio račun – koji sadrži i žig grada i potpis gradonačelnika – te ga je objavio na društvenim mrežama. No, pošto je njegova objava izazvala lavinu negativnih komentara u javnosti, iz gradske uprave su saopštili da se radilo o šali, što je još neverovatnije. Sada gradonačeknik tvrdi da je neko falsifikovao račun kako bi naneo štetu gradu.

Inače, račun je izdat za paušalni najam javne površine u svrhu berbe oraha, a izdao ga je đurđevački Upravni odjel za gospodarstvo i financije.

Izvor: Podravski.hr

Foto: LubosHouska, Pixabay

Чланак Neobičan slučaj iz Hrvatske: Dobio račun od grada zato što je prikupio orahe koji su popadali na javnu površinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Veliki broj ruskih državljana otvorio račune u srpskim bankama

bifadmin — Fri, 29 Apr 2022 07:20:52 +0000

Otvaranje računa za strane državljane u Srbiji regulisano je zakonima koji su usklađeni sa EU zakonima.

To je za Infobiz na N1 izjavio Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbija, povodom informacija da je veliki broj ruskih državljana otvorio račune u srpskim bankama. On ističe da nije samo ukrajinska kriza dovela strance u Srbiju, koji traže sigurnije mesto za život, nego da je prethodnih godina veliki broj IT nomada došao ovde, preselio firme i otvorio račune.

„To su nerezidentni računi. Oni mogu da donesu gotovinu do 10.000 evra. Sve preko toga morate da dokažete poreklo novca koji donosite – možete i sa nekog drugog računa da izvršite transfer“, navodi Vasić.
Sa tim računom, dodaje, jedino ne možete da – podižete kredit.

„Suštinski, klijent može da raspolaže novcem sa tog računa, da dobije kartice… Inače, pravo banke je i da ne otvori račun – postoje načini da banka izvrši potrebne provere u okviru Zakona o sprečvanju pranja novca i finansiranja terorizma, tu smo potpuno usklađeni sa EU, a to daje legitimitet banci da ne otvori račun“, objašnjava sagovornik Infobiza.

Oko 20.000 IT nomada je u Srbiji. To je, kaže, zanimljiv, pozitivan trend.

„Oni biraju Srbiju kao destinaciju za privremeni rad, pokreću tražnju i dobre ekonomske trendove, a razmenjuju i znanje“, ističe Vasić.

Građani ne treba da budu zabrinuti

Kada je reč o kreditima, podignuta je referentna kamatna stopa, a to se, pojašnjava, radi da se smanji davanje pozajmica kako bi se uticalo na smanjenje inflacije.

„Građani ne treba da budu zabrinuti, to je postepena promena, stopa je povećana za 0,5 odsto, što znači da je za gotovinski kredit od 300.000 dinara, sa rokom otplate od 48 meseci, rata povećana za 70 dinara“, navodi sagovornik Infobiza.

Ko može da očekuje blagi rast rate? Oni koji su uzeli dinarske kredite sa varijabilnom kamatnom stopom, sa tromesečnim ili šestomesečnim usklađivanjem kamatne stope belibor.

„Mirno mogu da spavaju oni koji su uzeli kredit indeksiran u evrima, njima se rata trenutno ne menja. Takođe i oni koji su uzeli kredit sa fiksnom kamatnom stopom, jer njima je rata do kraja otplate zajma – ista“, navodi Vladimir Vasić.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Veliki broj ruskih državljana otvorio račune u srpskim bankama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Samo na zahtev: Slovenija ukinula obavezu izdavanja računa

bifadmin — Tue, 25 Jan 2022 07:47:50 +0000

U Sloveniji je na snagu stupila izmena Zakona o porezu na dodatu vrednost (PDV) koja, između ostalog, donosi ukidanje dostave papirnatih računa. Prodavci roba i usluga će račun dati kupcu samo na izričit zahtev.

Pružaoci roba i usluga do sada su svojim kupcima morali da ispostavljaju račune u papirnom obliku ili u elektroničkom obliku, ako je kupac pristao. Od sada to više nije potrebno, porezni obveznik mora kupcu predati račun u papirnatom obliku samo na njegov zahtev, stoji u izmeni zakona.

To ne znači da se račun ne mora izdati.

“Poreski obveznik će i dalje morati izdati račun i on će biti registrovan, ali se neće predati”, naveo je ministar finansija Andrej Sircelj u Saboru prošlog novembra, izveštava RTV Slovenije.

Prodavac tako novom kupcu govori iznos koji treba da plati, izdani račun je poreski overen, ali ga ne daje kupcu u papirnom obliku.

Što se tiče potrošača, zabrinuti su zbog novosti, posebno sa stajališta zaštite potrošača, jer zakonska regulativa ne reguliše pitanje šta se događa ako potrošač ne zatraži račun, objašnjava Matjaž Jakin.

“Treba li prodavac da pita potrošača, ili mu na neki drugi način predaračun? Ovde je rupa i može se dogoditi da potrošač ni na koji način ne dobije račun. Kada potrošači imaju račun, puno je lakše iskoristiti svoj račun. prava, kao što je garacija. Zapravo, potrošaču je bez računa teško dokazati što je gde kupio i koja je cena, rekao je Jakin za Radio Slovenije.

Istovremeno sa stupanjem na snagu ovih izmena, ne važi više odredba Zakona o poreznom overavanju računa, kojom se utvrđuje novčana kazna za kupca robe, odnodno primaoca usluge koji ne preuzme i ne zadrži račun odmah po izlasku iz poslovnog prostora.

Izvor: Indikator.ba

Foto: Pixabay

Чланак Samo na zahtev: Slovenija ukinula obavezu izdavanja računa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koliko plaćamo struju kada potrošnje nema?

bifadmin — Mon, 29 Nov 2021 09:45:59 +0000

Česte su zabune građana oko toga koliko zapravo treba da plate svoje račune za struju, a najveće se stvaraju oko toga koliko treba da nam budu režije ukoliko uopšte ne živimo u stanu, ali postoji strujomer koji otkucava i stvara račune koji nisu baš realni.

Čitaoci našeg portala mesecima se žale na svoje račune za struju jer su ponekad previše veliki, a nekad blizu nule. Poslednji u nizu nedoumica za plaćanje računa stvara situacija gde postoji stan u kojem ne živi niko, potrošnje gotovo i da nema, a račun je preko 1.000 dinara.

Jedan od čitalaca Nova.rs, koji stanuje na Dorćolu, obratio nam se i rekao da poseduje stan u kojem godinama niko ne živi, ali da je dobio račun za struju preko 1.000 dinara.
„Mi imamo taj stan, ali to mi je dao stric i trenutno u njemu niko ne živi. Zapravo, hoću da kažem da osim povremenog mog dolaska kako bih proverio da li je sve u redu, niko ne troši struju. Prilikom dolaska uključim sijalicu i to je me na kraju meseca košta 1.066 dinara“, rekao je naš čitalac.

I zaista, uvidom u račun zaključili smo da je trošak energije iznosi 171 dinar. Nakon toga na osnovu raznih akciza i osnovica za obračun akcize dobija se iznos od 843 dinara, koliko iznosi zaduženje za obračunski period od mesec dana. Sve to stavara račun od preko 1.000 dinara.

Potrošači se često bune zbog ovakvih nameta jer kažu da njihova potrošnja ne može da „dobaci“ do 1.000 dinara ukoliko povremeno uključuje jednu sijalicu.

Izvor: Nova.rs
Fotp: Poxabay

Чланак Koliko plaćamo struju kada potrošnje nema? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Šta sve sadrži račun za struju

bifadmin — Thu, 14 Oct 2021 09:45:09 +0000

Na računu za struju plaćamo tarifne zone, ali i porez na dodatu vrednost (PDV) koji je obračunat na akcizu, kažu za Novu ekonomiju u Udruženju za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada. Prema njihovim rečima, u tom slučaju računa se porez na porez i ispada da je struja luksuzna roba, a ne životna potreba.

„Na računima za struju imamo ukupno 17 stavki i od toga 15 su administrativni nameti ili sadrže te namete. Građani ih mogu videti na poleđini svojih računa“, objašnjava član Prosperiteta i inženjer elektronike Milorad Rančić.

Odobrena snaga je prvo što zapažamo u gornjem levom uglu i o tome je naš portal već pisao. Kako Rančić podseća Elektro privreda Srbije (EPS) odobrava svim domaćinstvima sa trofaznom instalacijom električnu snagu u visini od 11,04 KW (kilovata).

„Ako ovo pomnožimo sa 3,6 miliona brojila u Srbiji ispada da nam EPS odobrava električnu snagu u visini 39.744 MW (megavata), a raspolaže sa svega 7.855 MW. Dakle, EPS nam prodaje i ono što nema, tako što odobrenu snagu pretvara u obračunsku i množi je sa cenom po jedinici snage (po cenovniku koji važi od januara to 52,158 dinara)“, napominje sagovornik Nove ekonomije.

Trošak garantovanog snabdevača je, kako podseća predstavnik Prosperiteta, stavka koja je propisana Metodologojom za garantovano snabdevanje i koja je objavljena Službenom glasniku br.84/14. On kaže da to bez sumnje predstavlja administrativnu stavku na računu za struju.

Pored toga, prema Rančićevim rečima, za obračun utrošene energije (treća stavka na računu) upotrebljen je ogroman administrativni namet, tarifne zone, zelena, plava i crvena. Određena je cena po KWh (kilovat času) za sve tri tarifne zone (zelena, plava i crvena) koja se množi sa pripadajućom potrošnjom.

Cene po tarifnim zonama

„Nije jasno po kom kriterijumu su određene cene po tarifnim zonama. Rekao bih, da je to određeno administrativno, u kancelariji. Tarifne zone još jedan namet koji je apsolutno nepotreban, jer smo doprinos za angažovanu snagu već platili kroz obračunsku snagu“, smatra Rančić.

On kaže da se akciza na računu za struju obračunava se tako što se saberu njegove stavke od 1 do 7 i svet to pomnoži akciznom stopom 7,5 odsto. PDV se obračunava na iznos koji se dobija kada se saberu sve stavke od jedan do sedam i iznos akcize.

Rančić smatra da se na taj način obračunava porez na porez. Podseća da na sve to treba dodati stavke 14 i 17, odnosno taksu za Radio-televiziju Srbije (RTS) i kamatu koja je kako on smatra „bez obrazloženja“.

Ako potrošač ne plati sve stavke računa za struju, Rančić kaže da mu stiže naplata tužbe, računaju se glavnica, kamata, predujam, PDV predujma, dodatni trošak, preostali troškovi od tužbe, deo duga od neplaćene takse, trošak izvršitelju, kao i ostali sudski troškovi.

Kako računati utrošenu struju?

Naš sagovornik predlaže da se umesto tarifnih zona i obračunske snage za potrošače struje uvede elektronski limitator. To je uređaj koji ograničava zakupljenu snagu tako što je sabira po fazama. Rančić kaže da je to pošteno i potrebno jer se u Srbiji 66 odsto električne energije proizvodi iz uglja, pa je njena cena zbog toga i dosta veća. Najjednostavnije objašnjenje toga je, prema Rančićevim rečima je da struju treba više da plati onaj ko je više i angažuje:

„Treba ukinuti sve administrativne namete: obračunsku snagu, tarifne zone, akcizu, PDV na sve administrativne namete, taksu za javni medijski servis, prepoloviti PDV za domaćinstva, ne isključivati građanima struju bez pravosnažne odluke suda“, smatra sagovornik Nove ekonomije.

On predlaže da se računi za utrošenu energiju obračunavaju po jednostavnom principu: izmerena potrošnja u KWh koja je pomnožena cenom po jedinici, kao i svuda u svetu. Rančić podseća das se cena svakog proizvoda pa i električne energije određuje tako što se saberu materijalni troškovi, nematerijalni troškovi i dobit.

Izvor: Novaekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Šta sve sadrži račun za struju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nova stavka na računu – kovid naknada

bifadmin — Fri, 12 Jun 2020 06:17:05 +0000

Otvaranje malih preduzeća u Kanadi pre dve nedelje pratilo je i jedno neprijatno iznenađenje. Poseta frizeru, odlazak u restoran ili kod zubara, uključuje i novu stavku na računu – kovid naknadu.

Takozvana “kovid naknada” osmišljena je da pomogne u pokrivanju troškova lične zaštitne opreme za zaposlene, povećanih sanitarnih mera ili prihoda izgubljenog zbog smanjenja broja klijenata koje biznis može da usluži uz nove mere, prenosi Tanjug.

Stomatolozi u kanadskoj provinciji Kvebek naplaćuju naknadu za dodatne troškove prouzrokovane pandemijom virusa kovid-19, a njihove kolege u drugim pokrajinama razmatraju da li da slede isti model, izvestava Glob end Mejl.

Ovog meseca stomatolozi su nastavili sa redovnim pregledima i počeli da naplaćuju i do 30 dolara (20 evra) po poseti samo za ličnu zaštitnu opremu poput respiratornih maski i mera potrebnih da bi se ispunili novi zdravstveni standardi u toj provinciji.

Pol Alison, stručnjak za javno stomatološko zdravlje, koji predaje na Univerzitetu Mek Gil, rekao je da će ti troškovi “značajno uticati” na sposobnost Kanađana da dobiju stomatološku negu u vreme kovida-19.

A s druge strane, stomatolozi će imati sve manje pacijenata zbog dodatnih mera predostrožnosti .

“Zbog trenutne krize, mnogi ljudi su izgubili posao, tako da više neće imati osiguranje, a povrh toga neće imati ni novca”, rekao je dr Alison.

“Ukoliko ih ne boli, zubna nega neće biti na vrhu njihove liste prioriteta. Na prvom mestu to će biti plaćanje stanarine i nabavka hrane, pa sve ostalo”, naveo je Alison.

Nešto više od trećine Kanađana nema osiguranje koje pokriva usluge stomatologa plaća ih iz svog džepa, pokazuju poslednji podaci ankete kanadske Statistike. Velika je verovatnoća da će oni bez osiguranja izbeći odlazak kod zubara, jer je preskupo, pokazuju istraživanja.

Izvor: Bankar.rs

Чланак Nova stavka na računu – kovid naknada се појављује прво на Biznis i Finansije.