Nemačka ekonomija je najveća na Starom kontinentu i vredi oko četiri biliona evra. Međutim, ona u poslednje vreme ne beleži dobre rezultate. Ove godine će biti u recesiji, što znači da će njena ekonomija pasti za 0,4 odsto, bar prema prognozi Evropske komisije.

Kristijan Suing, izvršni direktor Dojče banke, smatra da je to posledica strukturalnih problema nemačke ekonomije koji se moraju rešavati jer predstavljaju veliku prepreku za razvoj njene ekonomije. Prema njegovom mišljenju, u koštac sa ovim problemom treba da se uhvate i banke čija uloga se menja u trenutnoj makroekonomskoj klimi i one toga moraju biti svesne.

Suing je dodao da nemačka ekonomija više nije konkurentna na međunarodnom tržištu kao što je nekada bila, a na njenu anemičnu “krvnu sliku” utiču i nepredvidivi troškovi za energiju, spor internet, zastarela želetnica, troma digitalizacija zemlje, nedostatak kvalifikovane radne snage i preterana birokratizovanost.

Izvor: CNBC

Foto: FelixMittermeier, Pixabay

Чланак Direktor Dojče banke upozorava da nemačka ekonomija mora da reši strukturne probleme се појављује прво на Biznis i Finansije.

20-člani blok zemalja koji koriste evro prijavio je bruto domaći proizvod od -0,1% za prvi kvartal, prema revidiranim procenama regionalnog statističkog zavoda, Eurostat, objavljenim u četvrtak.

U prvom čitanju, agencija je saopštila da je evrozona porasla za 0,1% u prva tri meseca ove godine. Ovi podaci međutim, korigovani su naniže nakon što je i Nemačka smanjila svoje brojke rasta za isti period i efektivno ušla u recesiju. Irska je takođe izvršila reviziju svoje stope rasta naniže, pokazujući sada smanjenje od skoro 5%.

Pre slabih performansi u periodu januar-mart, evrozona je takođe pala za 0,1% u poslednjem kvartalu 2022. Dva uzastopna kvartala negativnog učinka BDP-a su takođe odvukla širi region u tehničku recesiju.

“Vesti da se BDP smanjio u prvom kvartalu ipak znači da je evrozona već zapala u tehničku recesiju. Pretpostavljamo da će se privreda dodatno smanjiti do kraja ove godine”, rekao je Andrew Keningham, glavni ekonomista za Evropu u Capital Economics-u, u bilješci u četvrtak.

Irska, Holandija, Njemačka i Grčka su među ekonomijama evra koje su u prvom tromesečju izvestile o ekonomskom smanjenju na kvartalnom nivou.

Potrošnja domaćinstava pala je 0,3% u prvom tromjesečju, naglašavajući pritiske s kojima se potrošači suočavaju usled viših cena.

Loši izgledi za ostatak godine

Claus Vistesen iz Pantheon Macroeconomics rekao je u belešci da je malo verovatno da će region evrozone imati značajan rast u narednim mesecima, kada očekuje usporavanje investicija.

Slabo ekonomsko okruženje takođe predstavlja izazov za Evropsku centralnu banku (ECB), koja je poslednjih 12 meseci bila na jastrebskom putu i nedavno je postavila svoju glavnu stopu na 3,25%. Centralna banka bi trebalo da se sastane sledeće sedmice, a tržišta očekuju povećanje kamatnih stopa za još 25 baznih poena.

Loš ekonomski učinak mogao bi ograničiti sposobnost ECB-a da dalje povećava stope u pokušaju da se izbori sa inflacijom. Zvaničnici ECB su ipak ranije sugerisali da je važnije sniziti cene nego izbeći usporavanje privrede.

Prinosi na obveznice evrozone nastavili su da se trguju znatno višim cenama u četvrtak nakon objavljivanja podataka o recesiji, jer nekoliko tržišnih igrača očekuje dalje monetarno pooštravanje.

Izvor: Investitor
Foto: Pixabay

Чланак Evrozona upala u recesiju, izgledi loši i za ostatak godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, u prvom kvartalu ove godine njena ekonomija je pala za 0,3 odsto, dok je u poslednja tri meseca 2022. taj pad iznosio 0,5 odsto.

Veliki problem sa kojim se ova zemlja suočava je inflacija jer je zbog nje potrošnja domaćinstava pala za 1,2 procenta u prvom kvartalu. Nemci su manje trošili na hranu, pića, odeću, obuću, nameštaj i ostalu robu kao što su automobili. To je naravno uticalo i na poslovanje kompanija koje ovu robu proizvode.

Međutim, kada se sve sagleda, nemačke vlasti nisu nezadovoljne. Budući da je ta zemlja veoma zavisna od ruske nafte, ove godine u njoj se očekivala teška zima. Sreća je da su vremenski uslovi bili blagi i da je ipak imala dovoljno energenata.

Izvor: DW

Foto: Christian Lue, Unsplash

Чланак Nemačka ušla u tehničku recesiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zašto bi dobre vesti bile loše? Investitori su 2022. proveli uglavnom fokusirani na Federalne rezerve i njenu brzu seriju značajnih povećanja kamatnih stopa s ciljem da inflaciju dovedu pod kontrolu. Ekonomske vesti koje upućuju na sporiji rast i manje goriva za inflaciju mogle bi poslužiti za podizanje deonica na ideji da bi Fed mogao početi da usporava tempo.
S druge strane, dobre vesti o ekonomiji mogle bi biti loše vesti za deonice.

Od čega se investitori plaše

Pa šta se promenilo? U protekloj sedmici je indeks potrošačkih cena u novembru bio mekši nego što se očekivalo. Iako je još na visokim nivoima, s cenama koje rastu više od 7% na godišnjem nivou, investitori su sve sigurniji da je inflacija verovatno dostigla vrhunac u oko četiri decenije, iznad 9% u junu.

Međutim, Federalne rezerve i druge velike centralne banke naznačile su da nameravaju zadržati podizanje stopa, iako sporijim tempom, do 2023. godine i verovatno ih zadržati na povišenom nivou duže nego što su investitori očekivali. To izaziva strahove da će recesija biti sve verovatnija.

“U međuvremenu, tržišta se ponašaju kao da je najgori strah od inflacije za njima, a strahovi od recesije se sada naziru”, rekao je Džim Bejrd, glavni investicioni direktor Plante Moran Financial Advisors-a.
Taj osjećaj je pojačan poslednjim podacima o proizvodnji i slabijim od očekivanih maloprodajnim podacima, rekao je Baird u telefonskom razgovoru za Market Watch.

Tržišta se “verovatno vraćaju u period u kojem su loše vesti zaista loše ne zato što će stope izazvati zabrinutost za investitore, već zato što će rast zarade oslabiti”, smatra on.

Izvor: Blic/Investitor
Foto: Pixabay

Чланак Investitori se više plaše recesije nego inflacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Naše opredeljenje je stabilnost cena i to moramo da ostvarimo koristeći sve alate koje imamo na raspolaganju. Odlučni smo da učinimo ono što je neophodno da inflaciju vratimo na ciljani nivo od 2,0 odsto, rekla je Lagardova, ponavljajući u velikoj meri poruku sa prošlonedeljne sednice o monetarnoj politici, prenosi Rojters.

ECB je podigla kamatne stope za ukupno 200 baznih poena u prethodne tri sednice, a tržišta predviđaju niz daljih povećanja koja će ključnu kamatnu stopu od 1,5 odsto 2023. godine dovesti blizu nivoa od 3,0 procenta.

– Naše odredište je jasno, još nismo tamo. Biće daljih povećanja kamate u budućnosti, rekla je Lagardova ne precizirajući na kom nivou bi podizanje stopa moglo da se završi.

Inflacija u evrozoni je porasla na 10,7 posto u oktobru i očekuje se da će ostati iznad cilja ECB-a od 2,0 procenta do 2024. godine, što povećava rizik od promene ponašanja preduzeća i domaćinstava jer gube poverenje u spremnost ECB da inflaciju vrati pod kontrolu.

– Što duže inflacija ostane na tako visokom nivou, to je veći rizik da se proširi i prodre u sve pore ekonomije, rekla je Lagardova.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Evropska centralna banka zbog inflacije podiže kamatne stope, i po cenu veće recesije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Neverovatna inflacija, velika povećanja kamatnih stopa, ruska invazija na Ukrajinu i nepoznati učinci politike kvantitativnog stezanja Federalnih rezervi među pokazateljima su potencijalne recesije, rekao je Dajmon u intervjuu kanalu poslovnih vesti.

“Ovo su vrlo, vrlo ozbiljne stvari za koje mislim da će gurnuti SAD i svet – mislim, Evropa je već u recesiji – verovatno u neku vrstu recesije za šest do devet meseci “, rekao je Dimon.

Njegovi komentari dolaze u trenutku kada će velike američke banke od petka objaviti svoje zarade za treći kvartal. U dosadašnjem toku godine, referentni indeks S&P 500 izgubio je oko 24 odsto, pri čemu sva tri glavna američka indeksa trguju na području medveđeg tržišta.

Dajmon je rekao da bi S&P 500 mogao pasti za dodatnih 20 odsto u odnosu na trenutne nivoe, pri čemu će sledeći pad od 20 odsto vjerovatno “biti mnogo bolniji od prvog”.

Ranije ove godine, Dajmon je zatražio od ulagača da se pripreme za ekonomski “uragan”, s JPMorganom, najvećom investicijskom bankom u SAD-u, koja je obustavila otkup dionica u julu nakon što je iznevjerila kvartalna očekivanja Vol Strita.

Goldman Sachs je u junu predvideo 30 odsto šanse da će američka ekonomija upasti u recesiju tokom sledeće godine, dok su ekonomisti Morgan Stanleyja izglede za recesiju u sledećih 12 meseci postavili na oko 35 odsto.

Predsednik Svetske banke Dejvid Malpas i direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva takođe su upozorili na sve veći rizik od globalne recesije i rekli da inflacija ostaje problem nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Izvor: CNBC/SEEbiz
Foto: Pixabay

Чланак Globalna ekonomija bi mogla ući u recesiju do sredine sledeće godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Trenutno su mnoge centralne banke za glavni zadatak postavile smanjenje inflacije. Kredibilitet monetarne politike je isuviše dragocena imovina da bi se izgubio. Tako da će biti veoma agresivni“, rekao je Rob Subaraman, koji je takođe šef istraživanja globalnih tržišta, Azije, bivšeg Japana, za CNBC „Street Signs Asia“ u utorak.

„Već nekoliko meseci ukazujemo na rizike od recesije. A sada mnoge razvijene ekonomije padaju u recesiju“, dodao je on.

Pored SAD, Nomura sledeće godine očekuje recesiju u zoni evra, Velikoj Britaniji, Japanu, Južnoj Koreji, Australiji i Kanadi.

Izvor: Sveonovuc.rs

Foto: Pixabay.com

Чланак Koje vodeće ekonomije upadaju u recesiju u narednih 12 meseci? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cene bakra najniže su u posljednjih 16 meseci – u samo dve sedmice snizile su se za više od 11 posto. Daniel Ghali iz finansijske kompanije TD Securities je ukazao da cene ovog resursa, njegovo pojeftinjenje ukazuje na to da se usporava globalni ekonomski rast, prenosi Klix.ba.

Bakar se koristi u različite svrhe – za proizvodnju električnih žica, za proizvodnju vodovodnih cevi, itd. Potražnja za njim raste kada se i ekonomija razvija, a potražnja se smanjuje kada se ekonomski razvoj usporava.

Cene bakra su ranije ove godine, nakon početka agresije Rusije na Ukrajinu, porasle. U Rusiji je četiri posto od ukupne svetske proizvodnje bakra i sedam posto od ukupne svetske proizvodnje nikla. Trgovci su bili nervozni da će se desiti nestašica ovog metala usljed ekonomskog oporavka od pandemije koronavirusa, pa su počeli gomilati njegove zalihe.

Ekonomski razvoj usporava

No, sada, kako se sve više strahuje od recesije, cene bakra su sve niže. To se dešava u trenutku kada sve ukazuje na to da se ekonomski razvoj usporava. U međuvremenu su cene goriva i hrane sve više.

Finansijska kompanija S&P Global je objavila da je proizvodnja u privatnom sektoru Sjedinjenih Američkih Država naglo usporila. Kompanije su pod utoliko većim pritiskom zbog toga što je izgledno da će se u Sjedinjenim Američkim Državama nastaviti znatan rast kamatnih stopa kako bi se usporila inflacija.

Prema podacima američke organizacije PMI, ekonomski rast u Evropi je najniži u poslednjih 16 meseci. I Kina, koja je ključni motor svetske ekonomije, bori se protiv izazova, koji su usledili nakon pandemije, i posledica negativnih kretanja na tržištu nekretnina.

Darvei Kung iz kompanije DWS očekuje da će se ekonomski rast najmnogoljudnije države na svetu ponovo ubrzati te da će to uticati i na cene bakra, ali i drugih potrepština. Smatra da je pitanje vremena kada će se to desiti. No, dok se to ne desi, cene bakra bi mogle biti još niže zbog zabrinutosti za ekonomiju, a što nagoveštava recesiju, prenosi CNN.

Izvor: Blic

Foto; Pixabay

Чланак Pad cene bakra upozorava na recesiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rubinijev nadimak je inače “Doktor Propast” jer je uspešno predviđao velike krize, poput one iz 2008. godine. Kada je nekoliko godina pre te krize izneo svoj scenario za budućnost, mnogi su mislili da preteruje, međutim ispostavilo se da je bio u pravu.

Ovaj put on prognozira veliko usporavanje rasta američke privrede, zbog više faktora među kojima su pandemija korona virusa koja je i dalje prisutna, rat u Ukrajini, kineska politika borbe protiv Kovida-19 koja izaziva nestašice širom sveta, isl.

“Još uvek nismo u recesiji ali smo veoma blizu nje. Svi značajni ekonomski indikatori su u padu, počev od poverenja kupaca, maloprodaje, proizvodnih aktivnosti, pa sve do prodaje nekretnina”, kaže Rubini.

Ovakva situacija, kaže on, može dovesti i do stagflacije kakva je viđena sedamdesetih godina u SAD. Tada je ekonomija veoma sporo rasla, za razliku od inflacije koja je bila visoka. Otežavajuća okolnost u odnosu na krizu iz sedamdesetih je to što sada imamo i spiralu dugovanja, tvrdi Rubini. Ovo je novi teren za centralne banke, jer se još nisu nalazile u takvoj situaciji.

Izvor: Fortune

Foto: Pixabay

Чланак Nurijel Rubini, poznat i kao Doktor Propast, najavljuje stagflaciju u SAD се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osim dve teške pandemijske godine tokom kojih je privreda radila smanjenim kapacitom i rata u Ukrajini, loš uticaj na globalnu ekonomiju će imati i nedavno zatvaranje pojedinih gradova u Kini iz kojih se u svet izvozi velika količina robe. Naime, kineska politika borbe protiv Kovida-19 kreira nestašice određene robe, na koju računa dobar deo sveta. Ona takođe usporava i razvoj druge najjače ekonomije sveta.

Međutim, u goroj situaciji od Kine trenutno se nalazi Evropa jer se na njenoj teritoriji pored pravog rata odigrava i onaj ekonomski. Iako su članice EU u velikoj meri zavisne od ruskog gasa one istovremeno pokušavaju da kazne Rusiju zbog njene invazije na Ukrajinu. Zato konstantno balansiraju između svojih potreba i pokušaja da disciplinuju zemlju od koje zavise. No, ukoliko bi zbog svega navedenog Rusija smanjila isporuke gasa i nafte na Stari kontinent, on bi se našao u još većim ekonomskim problemima od aktuelnih, misli Malpas.

Slično mišljenje očigledno dele i ostali predstavnici Svetske banke, budući da je ona prošlog meseca smanjila prognozu rasta globalne ekonomije za gotovo ceo jedan procenat, na 3,2 odsto.

Foto: Pixabay

Чланак Iz Svetske banke kažu da je recesija sve izglednija се појављује прво на Biznis i Finansije.