-Ove godine imamo 70.000 učesnika iz čitavog svijeta, kao i 2.600 startup kompanija, najavila je na ceremoniji otvaranja u ponedeljak naveče Katherine Maher, nova direktorica Web Summita, koja je na ovu funkciju postavljena prije dvadesetak dana i koja je prije toga bila direktorica Wikimedia.

Iznenadna smjena na vrhu uslijedila je nakon što je osnivač i CEO Web Summita, Paddy Cosgrave, zbog posta na twitteru kojim je izrazio podršku Palestincima u Gazi, bio prinuđen da podnese ostavku.
Inicijalno Cosgrave je insistirao da se radi o njegovom ličnom stavu, ali nakon što su se Google, Amazon, Facebook, tradicionalni partneri Web Summita, demonstrativno se povukli i Cosgrave je podnio ostavku.

Istovremeno i Portugal potresa politička kriza pošto je premijer Antonio Costa podnio ostavku nakon što su uhapšeni njegov šef kabineta i savjetnik zbog sumnje na korupciju a tužilaštvo potvrdilo da je i sam premijer predmet istrage.
Tako da nije preveliko iznenađenje da umjesto uobičajene prakse da Web Summit otvara premijer Portugala a zatvara portugalski predsjednik, sinoć je na otvaranju, umjesto premijera, Vladu Portugala predstavljao ministar ekonomije, Antonio Costa Silva.

Iznenada je i sam portugalski predsjednik, Marcelo Rebelo Souza, koji je ranijih godina uživao da se pojavljuje na sceni Web Sammita u maniru rok zvijezde, zagrljen sa Paddy Cosgraveom, izgleda odlučio da preskoči ovogodišnji samit , pošto se na programu Web Summita on više ne pominje kao glavni gost na završnoj ceremoniji.

Prevruć krompir

Po svemu sudeći, Web Summit je iznenada, barem za lokalne političare i globalne kompanije postao prevruć krompir koji je za sada najbolje izbjegavati.

Kada političari počnu odustajati od pojavljivanja pred publikom od nekoliko desetina hiljada ljudi i masom domaćih i stranih medija, to je onda loš znak za organizatore takvog skupa i dovodi u pitanje njihov dugoročni opstanak.
U međuvremenu, čini se da će jedna od glavnih tema ovogodišnjeg Web Summita biti pitanje vještačke inteligencije, oličene u ChatGPT, pri čemu su mišljenja podijeljena.

Za jedne, poput portugalske investitorice Cristine Fonseca, vještačka inteligencija je u cjelini pozitivna stvar, te da će u narednih desetak godina, po njenom mišljenju, „svaki software sadržavati i dio vještačke inteligencije“.
Jimmy Wales, osnivač Wikipedije, je malo skeptičniji, upozoravajući da je ChatGPT, zbog tendencije da „halucinira“, odnosno da jednostavno laže i izmišlja odgovore, „još ima da prevali dug put da bio postao pouzdan izvor podataka“, piše Dražen Simić, bif.rs.

Чланак Web Summit u sjeni politike се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako mnogi tvrde da najnoviji jezički modeli, poput famoznog GPT-3, gdje nakon ukucanih nekoliko riječi kompjuter nastavlja sa kreiranjem teksta, koji često izgleda sasvim logično, predstavlja rađanje vještačke inteligencije, jedan od vodećih intelektualaca današnjice, lingvista Noam Chomsky, smatra da to nije slučaj.

Kompjuter ne zna šta piše

– Ako sistem ne razumije značenje riječi, onda šta je uopšte svrha modela kao GPT-3. Njegov razvoj ne predstavlja nikakav doprinos nauci i u suštini radi se samo o besmislenom trošenju velikih količina struje u Kaliforniji, rekao je u video obraćanju učesnicima konferencije Noam Chomsky.

Suštinski, jezički modeli poput GPT-3 baziraju se na ogromnoj količini različitih tekstova kojima se „nahrani“ softver i potom na bazi ukucane početne rečenice, softver pokušava da predvidi koje bi riječi i rečenice najvjerovatnije slijedile bazirano prvenstveno na statističkoj vjerovatnoći.

Chomsky ovo smatra čisto inžinjerskim uspjehom, poredeći to sa mašinom za čišćenje snijega, čije postojanje je „dobra stvar. pošto ne moramo čistiti snijeg ručno“, ali to ne predstavlja radikalan tehnološki napredak čovječanstva.
Na euforiju vatrenih pristalica tehnologije i očekivanja da je pojava vještačke inteligencije, praktično pitanje dana, Chomsky je djelovao kao hladan tuš.

Navodeći primjer ozbiljne akademske studije čiji su autori nakon studioznog proučavanja i analize tekstova kreiranih modelom GPT-3 zaključili da se riječ „povremeno“ pojavljuje mnogo češće nego riječ „molekula“ zato što je u upotrebi u mnogo više oblasti nego riječ „molekula“, Chomsky je sarkastično prokomentarisao sa „ko je to mogao i da pretpostavi“.
Bez obzira koliko teksta se koristi za treniranje softvera, milijarde ili desetine milijardi riječi, to neće softver učiniti inteligentnim jer mašina ne razumije značenje riječi, za razliku recimo od djece koja tek uče govoriti.

Softver ostavlja trolove bez posla

Gary Marcus sa Njujorškog univerziteta i ekspert za vještačku inteligenciju iznio je mnogo mračniju prognozu, slažući se da postojeći jezički modeli nemaju veze sa vještačkom inteligencijom ali da količina dezinformacija koja se može proizvesti upotrebom softvera i uz nisku cijenu, mogla bi predstavljati ozbiljnu prijetnju za demokratski sistem.
Osim toga Marcus vjeruje da bi u narednoj godini gotovo sigurno mogli svjedočiti prvom slučaju da će neko umrijeti kao rezultat primjene jezičkih modela, shvatajući ozbiljno ono što mašina nasumično izbaci, bilo da je riječ o samoubistvu ili nesretnom slučaju.

Priča o vještačkoj inteligenciji tako se može uporediti sa najavama o potpuno automatizovanim automobilima kojima vozač neće trebati. Masovna primjena ove tehnologije konstantno se najavljuje za „narednu godinu“, ali godine prolaze a obećane tehnologije nema iako istraživači tvrde da su uradilo 90 posto posla. Preostalih 10 posto u praksi bi moglo ostati nedostižno, barem kada je riječ o narednoj deceniji. Ova prognoza podjednako važi za automobile koje „vozi“ kompjuter kao i vještačku inteligenciju generalno.

Na ovogodišnjem Web Summitu u Lisabonu, od 1. do 4. novembra, bilo je rekordnih 71.033 učesnika iz 160 zemalja, od kojih je 298 iz Srbije.

Dražen Simić (bif.rs)

Чланак Vještačka inteligencija na čekanju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Startap iz bačke ravnice kreirao je inovativnu automatizovanu ABS digitalnu platformu kako za dobavljače tako i za poljoprivrednike. Poljoprivredni proizvođači dobili su digitalni vodič za planiranje ulaganja u proizvodnju, a kompanije – dobavljači, imaju uvid u pojedinačne proizvodne planove svakog poljoprivrednog proizvođača i na osnovu toga mogu da kreiraju ponudu.

„Ovim je stvoreno vin-vin rešenje za obe grupe korisnika. Digitalni vodič za ulaganje u poljoprivrednu proizvodnju kreira se na osnovu potpuno automatizovanog procesa odabira najpovoljnije ponude kreirane od dobavljača direktno na ABS platformi“, objašnjava Aleksandar Marotić, koordinator projekta ABS digitalne platforme.

Šta radi ova platforma?

Prikupljanje, obrada i odabir najpovoljnije ponude vrši se na osnovu ponuda roba i usluga iz 18 različitih privrednih oblasti koje svojim aktivnostima prate poljoprivrednu proizvodnju, od izbora semena i sadnog materijala, negovanja useva, preko zaštite bilja, mašinske obrade zemlje i skladištenja, do plasmana poljoprivrednih proizvoda, transporta, subvencija…

„Projekcija nivoa potrebnog ulaganja kao i finasijskog rezultata proizvodnje vrši se za svaku proizvodnu parcelu posebno, kao i na nivou ukupne proizvodne površine“, navodi Marotić i dodaje da je rešenje primenjivo i u konceptu precizne poljoprivrede.

Ušteda vremena

ABS digitalna platforma štedi poljoprivrednicima 100 odsto vremena potrebnog za prikupljanje ponuda od različitih dobavljača roba i usluga i značajno povećava komfor u planiranju proizvodnje. ABS platforma sprečava gubitak profita poljoprivrednicima za više od 15 odsto.

„Poljoprivrednicima omogućava uštedu u potrebnim inputima više od 30 odsto, poput potrošnje goriva, đubriva, zaštitnih sredstava, kao i u administrativnim troškovima…“

Kompanije dobavljači mogu da steknu uvid u planove proizvodnje poljoprivrednika i kreiraju personalizovane ponude roba i usluga. Time se povećava broj novih kupaca i produžava „životni vek” postojećih.

Izvor: PKS

Foto: Dan Meyers, Unsplash

Чланак Domaće softversko rešenje za optimizaciju poljoprivredne proizvodnje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američka privredna komora sprovodi seriju obuka i edukativnih radionica posvećenih unapređenju kapaciteta državnih organa da efikasnije štite prava intelektualne svojine kada su u pitanju softveri.

Treninzi su namenjeni predstavnicima inspekcijskih, pravosudnih i drugih nadležnih organa iz država regiona – Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Republike Hrvatske, Republike Severne Makedonije i Republike Srbije, a u čijoj su nadležnosti kontrola i procesuiranje softverske piraterije.

Savremeni kanali komunikacija i internet predstavljaju poseban izazov za zaštitu intelektualnih prava svojine. Poslednje nezavisne studije koje su na našem tržištu rađene pokazuju da je nelegalna prodaja softvera u Srbiji 2017. godine zauzimala 66% tržišta, a procene govore da ovaj procenat nije značajno smanjen, pogotovo tokom i nakon COVID pandemije kada je nivo upotrebe neadekvatno licenciranog softvera snažno porastao.

Nadzor nad legalnošću softvera

„Istraživanja kompanije IDC pokazuju da jedan od tri nelegalno kupljena prava korišćenja softvera nose ozbiljan bezbednosti rizik u vidu malvera koji ozbiljno ugrožava bezbednost računara i mreža na koje su oni povezani. Zato je, pored činjenice da je neovlašćena upotreba softvera nelegalna i da je predmet nadzora nadležnih organa, važno znati gde i kako kupovati softver, posebno online. AmCham već četvrti put u poslednjih 15 godina vrši obuke nadležnih organa u Srbiji sa ciljem unapređenja efikasnosti nadzora nad legalnošću softvera, i drago nam je da vlasnici prava intelektualne svojine u ovom domenu mogu da podele najbolje svetske prakse i najnovije trendove, čime verujemo da ćemo podići efikasnost nadležnih organa u Srbiji, ali i u regionu“– izjavila je Amalija Pavić, zamenica izvršnog direktora AmCham-a.

Koordinisani napori Vlade Republike Srbije, Američke ambasade i kompanija članica AmCham-a doveli su do značajnih promena na polju modernizacije regulatornog okvira i na njegovoj doslednijoj i koordinisanijoj primeni u poslednjih 20 godina, ipak prostora za unapređenje ima.

Utvrđivanje da li postoji povreda prava na računarske programe

„Dobijanjem novih nadležnosti od početka oktobra, koje podrazumevaju i utvrđivanje da li postoji povreda prava na računarske programe (softver) i baze podataka, zaokružujemo naše nadležnosti koje se tiču inspekcijskog nadzora u oblasti zaštite prava intelektualne svojine. Radujemo se edukacijama koje sprovodi AmCham Srbija, a koje nam pomažu da efikasnije radimo i nadamo se da će rezultati biti slični onima koje smo ostvarili u unapređenju nadzora nad nelegalnom trgovinom na internetu, kada smo u prve dve godine kapacitet nadzora povećali za više od 100 puta“ – izjavila je Mirjana Damjanović, načelnica odeljenja za kontrolu prometa, sprečavanje nelojalne konkurencije i zaštitu potrošača iz Sektora tržišne inspekcije.

Kompanije članice AmCham-a, kao nosioci prava intelektualne svojine, tokom ovih obuka dele svoja znanja o internim politikama licenciranja i kategorijama proizvoda koji su na tržištu, dele dobre međunarodne prakse u nadzoru softverske piraterije i daju smernice koje će biti od pomoći pri mapiranju ključnih tačaka nadzora u cilju smanjenja stope softverske piraterije u Srbiji i regionu.

Чланак Cilj je smanjenja stope softverske piraterije u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj oblik usluga mogao bi u Indiji da do 2030.godine dostigne vrednost od čak billion dolara i kreira gotovo 500.000 novih radnih mesta.

Ovo pokazuje izveštaj konsultantskih kuća McKinsey & Co. i SaaSBoomi u kome se navodi da je u Indiji prisutno gotovo hiljadu SaaS kompanija od kojih je 10 vredno oko milijardu dolara.

Prema rečima izvršnog direktora kompanije Freshworks Giriša Matrubutama, ovo je prilika za IT sektor u ovoj zemlji koja se nije ukazala još od 90-tih godina prošlog veka. Freshworks je jedna od najpoznatijih indijskih SaaS kompanija i uskoro će izaći na berzu. Kompanija pravi softver koji pomaže kompanijama da uspostave bolju komunikaciju sa svojim potrošačima i jedna je od najstarijih “unicorn” kompanija. “Unicorn” kompanije su male i mlade softverske kompanije čija se vrednost procenjuje na više od jedne milijarde dolara. Freshworks je krajem 2019.godine procenjen na 3,5 milijardi dolara.

Druge indijske Saas kompanije usmerene su na niše za biznis. Tako na primer Zenoti, još jedna “unicorn” kompanija, radi sofvere za spa industriju i salone za lepotu.

Prema izveštaju, prošle godine investitori su uložili 1,5 milijardi dolara u indijske Saas kompanije.

Izvor: Bonitet.com

Foto: Pixabay

Чланак Saas – usluga koja će Indiji doneti bilion dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Veritas Technologies, globalni lider u zaštiti podataka preduzeća sa svojim NetBackup softverom, danas je saopštio da je proglašen liderom u Gartnerovom magičnom kvadrantu za softverska rešenja namenjena bekapovanju i oporavku podataka preduzeća – već 16. put za redom.

Kako se podaci dramatično povećavaju u okruženjima oblaka, samog jezgra mreže i njene ivice, površine na meti sajber napada se šire, a povećava se i obim i uticaj rensomver napada. Suočen sa do sada nezabeleženim pretnjama po sajber bezbednost (ransomware), Veritas je prepoznat kao globalni lider u zaštiti i oporavku podataka preduzeća i jedinstveno pozicioniran da se pozabavi ovim izazovom: vodi na tržištu zaštite podataka, veruje mu 87 procenata Fortune Global 500 kompanija u svetu, a štiti više od 800 radnih opterećenja, sa 1.400 skladišnih odredišta i 60+ tipova oblaka.

Otkako je revizija Magičnog kvadranta završena u martu, Veritas je nastavio s inovacijama svog NetBackup rešenja za zaštitu podataka, što je praćeno i zapaženim objavama iz juna:

Poboljšana zaštita od rensomvera i drugih tipova pretnji s detekcijom anomalija koja se zasniva na veštačkoj inteligenciji, kontinuirana zaštita podataka, trenutno vraćanje i besprekorno integrisana nepromenljivost podataka u oblaku.
Potpuno integrisana nativna zaštita za sve vodeće Kubernetes distribucije na svim zastupljenijim operativnim sistemima, hipervizorima i javnim okruženjima u oblaku.

Novi nivoi operativne jednostavnosti sa dinamičkim automatskim skaliranjem (Dynamic Auto-Scaling) računarskih resursa i sistemom inteligentniih politika oblaka koji smanjujuju troškove zaštite podataka uz nativnu podršku za skladištenje u oblaku, a sve to uvek imajući u fokusu potrebe za zaštitom podataka.

“Kako ransomware napadi ugrožavaju najvitalnije industrije na svetu, ponosni smo što smo prepoznati kao lider, po 16. put, u Gartnerovom magičnom kvadrantu softverskih rešenja za bekapovanje i oporavak podataka preduzeća. Zajedno sa našim rejtingom (5/5 na osnovu 13 recenzija od 31. oktobra 2020) u Gartner Peer Insights ‘Glasu klijenata’: Rešenja za bekapovanje i oporavak podataka u centrima podataka velikih preduzeća, verujemo da je ovo svedočanstvo o “žilavosti” koju pružamo klijentima tokom do sada nezabeleženog nivoa sajber-bezbednosnih pretnji kojima smo svedoci”, rekao je Dipak Mohan, izvršni potpredsednik Organizacije za proizvode, u Veritasu. Verujem da je Veritas NetBackup jedina moderna platforma za upravljanje podacima koja osigurava da organizacije mogu da drže korak sa rastom i složenošću oblaka, distribuiranih podataka i aplikacija, kao i da dalje napreduju uprkos nepredviđenih zlonamernih napada, posebno kada sve više radnih opterećenja biva prebačeno u oblak i kada ih stvara distribuiranija radna snaga.”Kompletan besplatan primerak Gartnerovog izveštaja Magic Quadrant for Enterprise Backup and Recovery Software Solutions za 2021. godinu je dostupan na sajtu veritas.com.

Чланак Veritas Technologies po 16 put proglašen liderom Gartnerovog magičnog kvadranta се појављује прво на Biznis i Finansije.

U pitanju je “digitalni asistent” koji radi paralelno sa dispečerima koji se javljaju na telefon u Hitnoj pomoći. Ovaj softver automatski analizira govor pozivaoca i po njegovom glasu procenjuje da li lekarski tim treba poslati bez odlaganja ili ga usmeriti na drugi, važniji zadatak.

Da bi uspešno analizirao sve glasove koji se javljaju softver je morao prethodno da prikupi milione poziva Hitnoj pomoći, kao i podatke koliko su pozivaoci bili ugroženi u tom trenutku. Ovaj softver fokusiran je na ljude koji preživljavaju srčani udar, jer kod njih minuti odlučuju o životu i smrti, i zato je važno na vreme poslati ekipu Hitne pomoći.

Kako softver može da utvrdi da li neko preživljava srčani udar?

Corti se od 2014. godine koristi u Kopenhagenu kao važna alatka u određivanju prioriteta za Hitnu pomoć. Pomenute godine je testiran na 161.000 poziva i ispostavilo se da je u 93 odsto slučajeva tačno procenio da su pozivaoci životno ugroženi. S druge strane, ljudi, iskusni dispečeri, imali su tačne procene u 73 odsto slučajeva.

Ovaj softver raspolaže ogromnim brojem podataka koje u kratkom vremenskom intervalu upoređuje sa podacima prikupljenim iz prethodnih poziva. Naime, postoje određeni šabloni disanja ali i određen tonalitet glasa kod osoba koje preživljavaju srčani udar. Njih prilikom razgovorima sa dispečerima, “sluša” i pomenuti softver i traži “poklapanja”. Kada utvrdi da je pacijent životno ugrožen, softver o tome obaveštava dispečera a on šalje ekipu na teren.

Izvor: Biznis Insajder

Foto: Pixabay

Чланак Danska: Veštačka inteligencija pomaže Hitnoj pomoći da smanji smrtnost od srčanih udara се појављује прво на Biznis i Finansije.

IBM je danas objavio da je Ablera, bugarska kompanija specijalizovana za razvoj digitalnih usluga za preduzeća zasnovanih na AI/ML, izabrala IBM Garage kako bi stvorili „Beth“ – inteligentnog višejezičnog i višekanalnog virtuelnog asistenta za osiguravajuće kompanije, koji pokreće IBM Watson na IBM Cloudu.

Minimalni održivi proizvod (MVP) virtuelnog asistenta razvijen je za dve nedelje. Dodatno napravljen na ovoj osnovi, Ablerin inteligentni virtuelni asistent Beth podržava interakciju osiguravajućih društava sa svojim klijentima, agentima i zaposlenima i pomaže im u brzoj i jednostavnoj obradi opštih i specifičnih zadataka poput ponude, prijave štete (FNOL), automatskog procesuiranja zahteva u realnom vremenu 24/7/365, oponašajući ljudsku komunikaciju sa krajnjim korisnikom.
Beth će provesti kupce kroz proces osiguranja kako bi kompletirali svoje zahteve i zadatke u roku od nekoliko minuta, uklanjajući moguće neprijatnosti u korisničkom iskustvu.

Korisnici mogu odmah da komuniciraju sa Beth na svojim maternjim jezicima i da dobiju podršku putem različitih kanala (platforme za razmenu poruka, veb, aplikacije) sa bilo kog uređaja.

Beth je obučena da razume različita pitanja postavljena na različite načine, da prepoznaje namere i pruža personalizovane i prilagođene odgovore i savete, izvlačeći potrebne informacije iz različitih izvora sa kojima je integrisana (osnovni sistem osiguravača, finansijski sistem, menadžment za odnose sa mušterijama (CRM) itd.).

Beth je obučena i već se može upotrebiti za sve poslovne linije ličnog neživotnog osiguranja (motorna vozila, kuće, putovanja), dok je zdravstveno i komercijalno osiguranje u planu Ablere za sledeću godinu.

„IBM Garage je doneo skalabilnost u naše procese i proizvod. Sa našom stručnošću na evropskom tržištu osiguranja uparenom sa idejom o proizvodu koji pokreće veštačka inteligencija, bio nam je potreban pouzdan partner sa resursima koji će nam pomoći da svoju ideju pretvorimo u stvarnost“, rekao je osnivač i izvršni direktor Ablere, Anri Levi (Anry Levy).

Beth koristi IBM Watson Assistant i IBM Watson Language Translation. Sve IBM Watson usluge su hostovane u IBM Cloudu koji nudi različite alate i servise s visokim nivoom zaštite i bezbednosti.

Stručnjaci Ablere i IBM-a, koji uključuju stručnjake za domene, inženjere, istraživače i programere zajedno su osmislili minimalni održivi proizvod (MVP) koristeći IBM Garage Style pristup fokusirajući se pricinpima Consult on Demand.

Zajedno sa Ablerom i IBM-ovim stručnjacima, tim iz ALSO Bugarska, IBM Value Add Distributor, učestvovao je kao partner u projektu pružajući usluge podrške tokom čitavog angažmana.

„IBM je ponosan što ima priliku da pruži podršku Ableri u razvoju ovog rešenja i naprednih usluga njenim korisnicima širom sveta“, rekao je generalni direktor IBM-a za Jugoistočnu Evropu Johanes (Johannes) Maurer. „Praktično preko noći, širenje COVID-19 promenilo je čitav pejzaž u kom posluju organizacije širom sveta. Kako bi ubrzale put svoje digitalne transformacije, sve veći broj organizacija koristi IBM Garage: IBM-ov pristup za brzo pronalaženje inovacija, kao i za transformisanje organizacija iznutra prema spolja. Od početka godine, broj angažmana IBM Garage popeo se sa skoro 300 na preko 1500, u različitim industrijama.“

Чланак Bugarska softverska kompanija Ablera i IBM unapređuju iskustvo klijenata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako neka firma nešto skriva, onda bi ulagači trebalo da drže ruke dalje od nje. Kod Palantira, verovatno najzloglasnije softverske firme na svetu, skrivanje informacija je poslovni model. Ona navodno pomaže vladama i tajnim službama u lovu na teroriste i kriminalce. Zato se tako malo zna o toj kompaniji.Izlazak Palantira na berzu menja mnogo stvari, jer se već u prospektu uoči izlaska na berzu ponešto moralo otkriti. Od osnivanja pre 17 godina firma nikad nije ostvarila profit, a možda će tako biti i ubuduće, navodi se u prospektu.

Uprkos tome, vrednost se procenjuje na 22 milijarde dolara. Odmah prvog dana na berzi je vladalo veliko zanimanje za deonice, pa je početna cena od 7,25 dolara na kraju dana porasla na 10 dolara, što znači rast od 38 odsto.

Uticajni klijenti

Među klijentima ove firme su američke službe CIA, FBI, NSA kao i Marinci. Gotovo svaka američka ustanova koristi usluge Palantira. I u Nemačkoj recimo policija u pokrajini Hesen koristi programe ove firme za borbu protiv kriminala. Kompanija iz Silicijumske doline ima ukupno 125 klijenata.

Prema medijskim izveštajima, Palantir je pomogao u otkrivanju skrovišta Osame bin Ladena. Tu tvrdnju firma nikad nije komentarisala. Izvesno je da jesu doprineli otkrivanju investicionog prevaranta Bernija Madofa.

Ali gde radi oko 2.400 zaposlenih i ko tačno koristi usluge – to je dugo bila tajna. Ne čudi zato da Palantir bije glas najtajanstvenije firme u softverskoj dolini u Kaliforniji. Ko u nju investira, ne može da bude siguran u šta se upušta.

Ko u budućim izveštajima o profitu bude tražio jasne informacije, biće razočaran, jer je menadžment Palantira vrlo tajnovit, kaže nam Nik Ajnhorn iz Renaissance Capitala, koji se bavi analizom novajlija na berzi. „Mislim da će brojni potencijalni ulagači pričekati pre nego što razmotre investiciju.“

Za osnivače kompanije Aleksa Karpa i Petera Tila izlazak na berzu je u svakom slučaju unosan. Ako sve prođe dobro, skupiće milijarde za preduzeće koje do sada nije imalo nijedan cent profita. Peter Til (52), jedan od najuspešnijih nemačkih investitora, ionako već ima milijarde otkako je osnovao Pejpal.

Ali, Aleks Karp (52) još čeka svoje veliko remek-delo jer pre Palantira nije imao vidnih uspeha. Ovaj Amerikanac odlično govori nemački, studirao je na Geteovom univerzitetu u Frankfurtu kod čuvenog nemačkog filozofa Jirgena Habermasa.

Palantir se svesno okreće privatnim klijentima

Nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington 2001, Til je odlučio da napravi kompaniju koja će velikim količinama podataka pomagati u lovu na teroriste. Investiciono odeljenje CIA podržalo je osnivanje firme u nadi da će SAD jednog dana tehnologiju moći da koriste za tajnu službu i vojsku. Prvi angažman Palantira usledio je za vreme ratova u Avganistanu i Iraku.

Danas se tehnika ovog kalifornijskog preduzeća koristi i izvan krugova tajnih službi. Njihove podatke koriste recimo proizvođač aviona Erbas, hemijsko-farmaceutski koncern Merk ili automobilski koncern Fijat-Krajsler.

Naftni koncern BP koristi analitičke programe Palantira za otkrivanje novih nalazišta nafte i gasa. Tako je proizvodnja nafte u Severnom moru povećana za oko deset posto.

Palantir se svesno okreće privatnim klijentima. Firma želi da se oslobodi tajnovitih poslova s tajnim službama. Poslovi s privatnicima bi trebalo da ubuduće donose više od polovine prihoda. Palantir jeprošle godine imao promet od 742 miliona dolara.

Ali, istovremeno je preduzeće izgubilo više od pola milijarde dolara. I zato se sumnja u procenu vrednosti.

Kritike sa svih strana

Kritičare brine i to što je Palantir pre četiri godine navodno bio umešan u skandal firme Kembridž analitika, koja je preko Fejsbukovih podataka o korisnicima vodila kampanju za Donalda Trampa.

Često se čuje i da Palantir ugrožava ljudska i građanska prava. „Palantir je suodgovoran za nadzor, hapšenja i progon u našim gradovima“, rekla je meksička aktivistkinja Hasinta Gonzalez.

Od 2014. naime Palantir pomaže američkoj ustanovi za useljavanje i carine ICE, te ministarstvu za unutrašnju sigurnost u pronalaženju nepoželjnih migranata i izbeglica koji su ilegalno ušli u zemlju. I sam osnivač kompanije Karp navodi da su neki zaposleni dali otkaz jer nisu hteli da obavljaju takav posao.

Ali Palantir se neće odreći saradnje s američkim državnim ustanovama, poručuje Karp.

Izvor: B92

Чланак Tajni agenti, poslovni ljudi, softverska firma,…. се појављује прво на Biznis i Finansije.