Slabost tradicionalnih poslovnih modela reciklaže stakla je u tome što je za fabrike taj proces isplativ samo za obično, uglavnom ambalažno staklo i to pod uslovom da postoji organizovan sistem prikupljanja i sortiranja. Ali, što ne može industrija, mogu umetnici koji su razvili sopstvene tehnike kako da raznovrsnom staklenom otpadu udahnu novi život. U Evropskoj uniji godišnje se proizvode 37,5 miliona tona različitih vrsta stakla, najviše ravnog i ambalažnog, u vrednosti od 75 milijardi evra. Svoj asortiman EU dopunjuje uvozom još 18 miliona tona staklenog materijala i šupljeg stakla za koje izdvaja oko 30 milijardi evra, a 40% tog kontingenta preuzimaju Nemačka, Francuska i Italija. Od te količine, 37 kilograma po osobi ili oko 16 miliona tona godišnje pretežno ambalažnog stakla, tegli, boca, posuda – završi kao otpad. Veći deo …
Prva fabrika koja je u 19. veku otvorena u Kneževini Srbiji bavila se proizvodnjom stakla. Izrada stakla je tokom većeg dela istorije bila strogo čuvana poslovna tajna, pa je i pokretanje Srpske fabrike stakla u Paraćinu prvi poznati slučaj industrijske špijunaže kod nas. Danas, ova jedina preostala staklara u našoj zemlji posluje u stranom vlasništvu i proizvodi skoro 100.000 tona predmeta od …