Radničko udruživanje u Srbiji svodi se uglavnom na formalno članstvo u sindikatima, koji sve više nalikuju korporacijama, nego organizacijama čiji je osnovni cilj borba za bolji položaj radnika. Ovde se nije zapatilo ni udruživanje privrednika, jer od nekada toliko promovisanih klastera, danas je uspešna samo nekolicina. Zašto kod nas sve funkcioniše po principu „dva Srbina, tri mišljenja”? Jedna od najvećih svetskih kompanija, američki „Alphabet“, zaradila je prošle godine 100 milijardi dolara, a plate zaposlenih kreću se od 7.000 do preko 20.000 dolara. Mesečno. Uslovi rada o kojima dobar deo planete može samo da sanja, nisu sprečili deo radnika da pre četiri godine osnuju sindikat sa parolom „težimo da zaštitimo naše zaposlene, naše korisnike i naš svet“. Poslednjih godina sindikati se osnivaju i u netradicionalnim sektorima, usled geopolitičkih i tehnoloških promena …
Mikro, mala i srednja preduzeća predstavljaju kičmu domaće privrede samo u političkoj propagandi, dok u praksi već godinama opstaju bez ikakvog oslonca. Suštinski problem koji koči napredak domaćih preduzetnika je pravna nesigurnost, u kojoj važe različita tržišna pravila za politički povlašćene firme i one ostale. Zbog poslovnog ambijenta u kojem je svaki drugi dan neki sistem u kvaru a privrednici plaćaju za …