Liberalizacija trgovine sa EU donela je Srbiji višestruke koristi, ali nisu svi sektori niti preduzeća bili podjednako uspešni u nadmetanju sa često daleko nadmoćnijom konkurencijom. Sa novim trgovinskim pravilima za pristup tržištu EU, poslovanje za srpske izvoznike umesto da pojeftinjuje, postaje sve skuplje. Na pitanje šta da se radi nema jednostavnog odgovora. Pristup tržištu Evropske unije poskupljuje iz dana u dan. Unija nameće sve zahtevnije tehničke i sanitarne standarde, strože carine za uvoz čelika, porez na ugljenik, traži podatke o poreklu sirovina, uslovima rada, izveštaje o održivosti, a novi sistem ulaska i izlaska iz šengena (EES), dodatno je iskomplikovao ionako duga čekanja na granicama i prevoz robe. Nova pravila znatno otežavaju poslovanje domaćim firmama, posebno onim manjim, u trenutku kada plasman robe na tržište EU čini 60% ukupnog srpskog izvoza. …
Posle više od dve decenije liberalizacije trgovine između Srbije i EU, pristup zajedničkom evropskom tržištu za domaće firme poskupljuje iz dana u dan, zbog uvođenja novih trgovinskih pravila. Necarinske barijere u trgovini industrijskom robom, preduzećima na Zapadnom Balkanu donose skriveni trošak koji je jednak carinskoj stopi od 8-14%, dok primena EES-a u šengen zoni povećava operativne troškove transportnim firmama za 2-4%, navodi …