U Evropi će 2024. biti više ljudi starijih od 65 godina nego onih mlađih od 15, upozorila je danas Svetska zdravstvena organizacija i pozvala da se poboljšaju mere za osiguranje dobrog zdravlja u starosti.

„Do 2024. godine ocenjuje se da će populacija osoba starijih od 65 godina biti brojnija od one mlađe od 15 godina u regionu Evrope Svetske zdravstvene organizacije“, naveo je u saooštenju evropski ogranak SZO koji obuhvata 53 zemlje od kojih su neke u centralnoj Aziji.

Na svetskom nivou ovaj poremećaj će se dogoditi oko 2064. godine prema projekcijama instituta „Our World in Data“.

„Taj trend je sinonim za nove socijalne, ekonomske i zdravstvene izazove“, navodi se u saopštenju.

Na celom starom kontinentu, produženje životnog veka često je sinonim za oscilirajuće zdravlje.

Da bi se smanjio uticaj starenja stanovništva SZO poziva vlasti da pokreću mere koje će omogućiti starijim osobama da očuvaju i poboljšaju svoje fizičko i mentalno zdravlje, nezavisnost, socijalno dobrostanje i kvalitet života.

Između ostalog se preporučuje uravnotežena ishrana i fizička aktivnost najmanje dva i po sata nedeljno.

„Još intenzivnija fizička aktivnost može da smanji za 35 odsto rizik od smrtnosti uključujući sve uzroke“, naveo je SZO.

Izvor:021.rs
Foto: Pixabay

Чланак U Evropi će 2024. biti više ljudi starijih od 65 godina nego mlađih od 15, upozorila je SZO се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prosečna starost stanovnika Unije u prethodnih 10 godina porasla je za 2,5 godine. Sada je polovina evropske populacije starija od 44,4 godine, što dodatno podgreva priče o potrebi za unapređenjem zdravstvenih i sektora nege u državama EU. Posebno zato što se povećava i “koeficijent zavisnosti”, odnosno broj starijih ljudi (65 godina i više) koji više nisu radno aktivni u odnosu na radno aktivno stanovništvo (15 do 65 godina). Ovaj koeficijent je u 2022. iznosio 33% što je bilo za 0,5 procentnih poena više nego u 2021. Podsećanja radi, 2012. godine “koeficijent zavisnosti” je bio 27,1%.

Međutim, nije u svim zemljama EU demografska situacija ista. Na Kipru je prosečna starost 38,3 godine, dok najviše godina imaju Portgulaci i Grci (46,8 i 46,1 respektivno).

Stanovnici Srbije su, prema poslednjim podacima iz 2021. godine, u proseku bili stari 43,5 godina, što je mlađe od evropske populacije koja je tada u proseku imala 44,1 godinu.

Izvor: Eurostat

Foto: Efraimstochter, Pixabay

Чланак Polovina evropske populacije starija od 44,4 godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Kada se pogledaju ankete javnog mnjenja od Amerike preko Evrope, vidi se da mladi ne samo u Srbiji pokazuju veliku dozu nepoverenja u javne penzijske sisteme, a zapravo sa ekonomskog stanovišta nema razloga za to. Javni penzijski sistemi su, da ne kažemo najbolje, ali svakako najmanje loše rešenje koje mogu imati države poput Srbije u uslovima demografskog starenja, kaže za Tanjug Nikola Altiparmakov.

Pojašnjava da demografsko starenje znači da se rađa manje dece, da ljudi duže žive što je, kako kaže, samo po sebi dobra stvar i da bi kako duže živimo, trebalo i duže da radimo.

Državni penzijski sistem zasnovan na principu tekućeg finansiranja kakav je i naš i gde se penzije isplaćuju od doprinosa koje za penzijsko i invalidsko osiguranje uplaćuju sadašnji radnici, prema oceni člana Fiskalnog saveta Srbije Nikole Altiparmakova nije loš kao što se često može čuti, ima svoje ekonomske vrline i bolju perspektivu nego što se obično misli.

Sagovornik Tanjuga navodi da postoje nerealna očekivanja od javnog penzijskog sistema, ali da ima nerealnih očekivanja i od privatnih penzijskih sistema.

Inflacija

„To potvrđuju i ovogodišnji podaci, jer imamo kumulativno povećanje penzija za 20 odsto iz državnog fonda, a sa druge strane privatni penzijski sistemi imaju nominalni pad vrednosti od tri, četiri odsto, pa kada se na to doda inflacija od 15 odsto, postoji realni pad štednje u privatnim penzijskim fondovima u Srbiji od 20 odsto, kaže Altiparmakov.

Dodaje da je podložnost inflaciji stara boljka privatnih penzijskih sistema i da ona veoma brzo topi vrednost akumulisane štednje u njima, zbog čega je recimo Nemačka pre više od 60 godina svesno odlučila da napusti sistem kapitalisanja i pređe na sistem tekućeg finansiranja.

Pojašnjava da je to urađeno upravo zbog ekonomskih vrlina državnog penzijskog sistema, koji nikako nije samo protočni boljer, kako se, naročito među mladima smatra, a jedna od najvećih je njegova otpornost na inflaciju.

Uvođenje obaveznog dopunskog penzijskog osiguranja

„Javni penzijski sistemi su mnogo otporniji i pružaju mnogo bolju zaštitu od inflacije nego što je slučaj sa privatnim sistemima“, ocenjuje Altiparmakov.

Ističe da je to jedan od brojnih razloga zbog kojih se preza od uvođenja obaveznog dopunskog penzijskog osiguranja.

„Osim toga obavezni privatni penzijski fondovi imaju ogromne troškove, a iskustva dosta zemalja Istočne Evrope su pokazala da su koristi od njih male i zato su i Mađarska i Poljska, koje su prve uvele obavezne privatne penzijske fondove, ukinule ih, a druge zemlje poput Slovačke, Bugarske, Litvanije, Estonije Letonije su ih smanjile u velikoj meri“, navodi Altiparmakov, uz opasku da se ispostavilo da su Srbija i Slovenija bile u pravu kada nisu ni išle u smeru uvođenja privatnih penzijskih fondova.

Na pitanje šta je najbolje rešenje za obezbeđivanje finansijske sigurnosti u starosti kada državna penzija nije dovoljna, sagovornik Tanjuga kaže da jednostavnog rešenja nema, ali da je svakako dobro da radimo što duže možemo i da se po mogućnosti štedi.

Prosečna penzija 37.000 dinara

Ukazuje, međutim, da značajan deo građana ne može da dodatno štedi i da bi oni trebalo da znaju da će za njih, uostalom kao i za one boljestojeće, uvek tu biti javni penzijski sistem da ih zaštiti.

Dodaje da računice pokazuju da i naš državni penzijski sistem sa poslednjim povećanjima, za nekoga ko radi 40 godina i prima prosečnu platu obezbeđuje penziju koja iznosi oko 58 odsto plate koju je primao dok je radio.

„Prosečna penzija će sa januarskim povećanjem iznositi oko 37.000 dinara. Međutim, kada se zna da u prosek ulaze i invalidske i porodične penzije, koje ga obaraju, i da penzioneri kod nas u proseku imaju po 32 godine radnog staža a ne punih 40, onda bi prosečna primanja starosnih penzionera, koji su primali prosečnu platu i radili 40 godina staža, bila veća od 45.000 dinara“, navodi Nikola Altiparmakov.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Šta je najbolje rešenje za obezbeđivanje finansijske sigurnosti u starosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ipak, to žene neće dovesti u ravnopravniji položaj, kaže za N1 psihološkinja i istraživačica Fondacije Centar za demokratiju Sarita Bradaš.

Objašnjava da po Zakonu o radu one već imaju pravo da se odluče na rad do 65. godine i dodaje da će se pooštravanjem kriterijuma za odlazak u starosnu penziju, u situaciji kada su žene u Srbiji preopterećene neplaćenim kućnim radom, samo pogoršati njihov kvalitet života.

„Mislim da će to dodatno stvoriti problem ženama. Pogotovo onima koje su počele rano da rade, rade na manuelnim poslovima. U godišnjem biltenu PIO fonda postoji podatak o navršenim godinama života kada prestaje pravo na korišćenje penzije zbog smrti. Kada pogledate penzionerke i penzionere, postoje značajne razlike u dve kategorije – one koje su nekada bile zaposlene, te godine su 77, a kod muškaraca 78, a još veća razlika postoji kod onih koji su u samostalnim delatnostima, tu pravo na penziju zbog smrti ženama prestaje sa 72 godine, a muškarcima sa 75. Šta stoji iza toga? To je kvalitet života. Zaposlene i nezaposlene žene provode dva puta više vremena u neplaćenim poslovima, nego muškarci. Žena kada ode sa posla, ona ima još jednu smenu. Naravno da se to odražava na zdravlje i na to da penzionerke umiru mlađe“, rekla je Bradaš.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Bradaš: Pooštravanje kriterijuma za penziju pogoršaće kvalitet života žena се појављује прво на Biznis i Finansije.

Palo Alto je gradić nedaleko od San Franciska koji se prvo pročuo po univerzitetu Stanford, a kasnije kao meka za elitu iz Silicijumske doline. Njima se početkom godine pridružila biotehnološka kompanija „Altos lab“ koja okuplja naučnike i investitore u svojevrsni tim snova. Iako nisu ni prvi ni jedini koji će istraživati primenu biološkog reprogramiranja na starenje, jedinstveni su po početnom kapitalu od tri milijarde dolara. Privukli su nekoliko nobelovaca i čuvene investitore među kojima se ističu Džef Bezos i Jurij Milner. Zahvaljujući „Amazonu“ Bezos je najbogatija osoba na planeti, dok je Milner uticajni vlasnik fonda za tehnološka ulaganja „DST Global“. Reč „alto“ znači visina na španskom, pa ime kompanije istovremeno upućuje na njeno sedište kao i na ambicije, a verovatno je i podsetnik da je sve krenulo iz Milnerove tamošnje vile.

Fizičar i preduzetnik, Rus i Izraelac, Milner je živopisnu karijeru započeo švercom računara dok je spremao doktorat iz teorijske fizike na čuvenom moskovskom univerzitetu „Lomonosov“. Bavljenje naukom batalio je da bi u rodnoj Rusiji postao suosnivač i čelnik pionirske internet kompanije „Mail.ru“, a kada se otisnuo u svet stekao je investicioni fond „DST Global“ koji upravlja imovinom od oko 50 milijardi dolara. Uz to je i filantrop koji je inicirao dodelu „Breakthrough“ nagrada, koje su sa iznosom od tri miliona dolara finansijski najizdašnije naučne nagrade na svetu, a dodeljuju se za dostignuća u matematici, fizici i biologiji.

U jeku pandemijskih ograničenja on je na svom imanju organizovao dvodnevnu naučnu konferenciju posvećenu istraživanjima problema starenja. Navodno je samo hteo da olakša najpoznatijim istraživačima da nastave susrete neposredno, da bi ga onda oni uverili kako bi istraživanja išla bolje bez birokratskih procedura i jurnjave za grantovima. Ako je verovati ovoj verziji, tek se tada rodila ideja o uključivanju dovoljno velikog i strpljivog privatnog kapitala. Za početak, Milner je nekolicini učesnika dodelio trogodišnje grantove od po milion dolara godišnje, a zatim se bacio na animiranje drugih ulagača, čime su skicirane konture „Altos laba“.

Moderni alhemičari u traganju za „fontanom mladosti“

Naše vreme verovatno nije više od ranijih zaokupljeno smrću, starošću i svim što ih prati, ali je manje spremno da to prihvata kao neumitnost. To barem važi za deo prebogatih tajkuna iz Silicijumske doline. Neki od njih veruju da će napredak veštačke inteligencije omogućiti da im nakon smrti svest bude preseljena u memoriju super kompjutera. Tome bi prethodila mnogo duža fizička egzistencija, jer bi se dotrajali i bolesni delova tela sve više zamenjivali veštačkim. Nema pravog odgovora na brojne etičke dileme koje se ovim otvaraju, niti se zna ima li planova za onaj naš deo koji zovemo dušom, a koju i dalje poseduju barem neki među nama.

„Altos labu“ je bliži pravac razmišljanja koji polaže nade u mogućnost regeneracije i podmlađivanja, zahvaljujući napretku u biološkom reprogramiranju ćelija nakon revolucionarnih otkrića do kojih je došao japanski naučnik Šinjo Jamanaka 2006. godine. Ona su mu šest godina kasnije donela Nobelovu nagradu, a Jamanaka je prihvatio da bude neplaćeni savetnik „Altos laba“ iako će ostati u Japanu.

On je otkrio da četiri proteina koja su sada poznata kao „Jamanaka faktori“ (Oct3/4, Sox2, c-Myc, Klif4), mogu da utiču na vraćanje zrelih ćelija u embrionalno stanje. Time je stvorio novi izvor za dobijanje matičnih ćelija koje je, zatim, moguće transformisati u bilo koje druge, osim polnih ćelija. Izgleda da naučnici i dalje ne znaju zašto dolazi do ovakve reakcije, ali su odmah shvatili da je pored dobijanja matičnih, ovo šansa i za resetovanje i podmlađivanje zrelih ćelija, a onda i tkiva, organa, pa i čitavih organizama.

Na Jamanakin rad su se nadovezali brojni drugi projekti i bilo je uspeha kod delimičnog oporavka oštećenja vida i kože na eksperimentalnim životinjama, pa je čak nekima bio produžen i život. Na žalost, to je praćeno ozbiljnim neželjenim efektima poput pojave ogromnih teratoma, jedne vrste tumora. Sada se traga za načinom da se ovo izbegne, kao i za tim kako da se upravlja ovim procesima kada se jednom pokrenu. Gaje se nade da bi selektivno kombinovanje Jamanakinih faktora moglo da spreči gubitak identiteta ćelija i da umesto vraćanja u embrionalni stadijum, proces njihove regresije zaustavi u željenoj fazi.

Pravljenje tima od superstarova nauke

„Alto labu“ će se pridružiti neki od najistaknutijih istraživača ove oblasti kao što su Hal Baron, Ričard Klausner, Hans Bišop, Huan Belamonte, Stiv Horvat i drugi. Pored Jamanake, iz reda nobelovaca dolaze još i Dženifer Daunda, Frensis Arnold i Dejvid Baltimor. Oni kažu da je privlačno biti deo ovakvog tima i veruju da je moguće uskladiti akademsku studioznost i preduzetničku efikasnost. Ne odmaže ni to što će im primanja, po tvrdnji medija, biti u rangu sportskih zvezda. Da u tome ima istine potvrđuje primer Hala Barona, budućeg izvršnog direktora, koji napušta „GlaxoSmith Cline“ gde je kao naučni direktor zarađivao skoro milion dolara mesečno.

Među poznatije startapove koji se od ranije bave ovom materijom spadaju „Life Bioscineses“, „Turn Biotechnologies“, „Shift Bioscineses“ i „Age X“. Međutim, „Alto lab“ se najviše poredi sa Guglovom biotehnološkom kompanijom „Calico lab“. Osim što ove dve kompanije imaju isti cilj istraživanja i činjenice da je Hal Baron ranije prešao u „GlaxoSmith Cline“ upravo iz „Calico laba“, slična je i pompa koja je pratila njihovu pojavu na tržištu. Samo što je Lari Pejdž, suosnivač Gugla, startovao sa „Calico labom“ još 2013. godine. Iako je i tamo oko ogromnog budžeta okupljena elitna ekipa naučnika, do sada su izostala epohalna otkrića.

Oni tvrde da je to zato što više žele da produbljuju naučna saznanja nego što teže njihovoj komercijalizaciji. Drugi misle da to što rade namerno kriju od javnosti, pa su od starta predmet opsesivnog sumnjičenja raznih teoretičara zavera. Indikativno je da je „Calico lab“, baš uoči pojave svog alter ega, „Alto laba“, izdao jedno od retkih saopštenja za javnost sa informacijom da su primenom Jamanakinih faktora ostvarili pomak u tretmanu nekih bolesti gubitka pamćenja.

Koliko vredi mladost?

Dosadašnji istupi „Altos laba“ šalju nekoliko poruka. Prva je da se naučnici i investitori slažu da su potrebne godine za proširivanje znanja o reprogramiranju ćelija i da je u međuvremenu priča o komercijalizaciji bespredmetna. Druga je da su fokusirani na otkrivanje terapija raznih staračkih degenerativnih stanja, a ne vraćanju u mladost. Na kraju, ističu i da su ova istraživanja veoma daleko od ispitivanja, a pogotovo od primene na ljudima.

Ako stvarno ne razmišljaju o potencijalnim komercijalnim efektima onda spadaju u retke izuzetke, jer pažnja koju su privukli dobrim delom potiče od procena da prisustvujemo počecima rađanja ogromnog tržišta novih proizvoda i usluga. Iako postoji saglasnost da će to biti dug proces, britanska agencija za istraživanje tržišta „P&S Inteligence“ se već sada usudila da predvidi da će tržište „večne mladosti“ do kraja ove decenije dostići 420 milijardi dolara.

Ne zna se ko je cinično zaključio kako mladi žude za novcem, a bogati za mladošću, ali „Altos lab“ je raspalio maštu i očekivanja mnogih. Da ipak nije zgoreg biti oprezan, pored primera „Calico laba“ pokazuje i jedno poređenje sa svetom sporta. Ljubitelji fudbala znaju da je „Pari Sen Žermen“ verovatno najbogatiji klub na svetu i da troši basnoslovne sume na dovođenje najvećih zvezda ovog sporta. Problem je što već godinama niko ne uspeva da od ovih fantastičnih pojedinaca napravi tim, pa im stalno izmiče titula prvaka Evrope, a povremeno čak i šampiona sopstvene zemlje.

„Altos lab“ tek treba da dokaže da je sposoban da izbegne ovakvu sudbinu i da može svojim naučnicima da donese slavu, investitorima profit, a odabranima možda i novu mladost.

Izvor: Biznis i finansije broj 195, mart, autor Vladan Žarković

Foto: Pixabay

Чланак Tržište „večne mladosti“: Mladi žude za bogatstvom, a bogati za mladošću се појављује прво на Biznis i Finansije.

-Zajedno sa predlogom budžeta za 2022. godinu pred vama će biti predlozi izemne zakona o imovini i prenosu apsolutnih prava čime ćemo preldložiti kako da rešmo ovaj problem, jer smo imali mnogo komentara građana i drugih kojima postojeće rešenje nije logično – rekao je Mali.

On je tako odgovorio na poslaničko pitanje da li može da se prilikom oporezivanja vozila primenjuje pravedniji model umesto postojećeg zbog koga se dešava da visina poreza prevazilazi tržišnu vrednost vozila, jer se porez naplaćuje po zapremini motora.

– Samo zakonsko rešenje omogućiće da se postupak završi mnogo brže i jednostavnije. Taj će problem biti rešen do kraja godine i od 1. januara 2022. godine počećemo da primenjujemo to rešenje – rekao je Mali.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Od 1. januara porez na vozila po godištu, umesto po kubikaži се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trenutno je očekivani životni vek u Sjedinjenim Američkim Državama 77,3 godine, i to pošto je dužina života smanjena zahvaljujući korona virusu. Međutim, današnji desetogodišnjaci, uz vođenje zdravog života, imaju veliku šansu da tu granicu pomere na 104 godine.

Ovo je pokazala studija koju je nedavno sprovela neprofitna organizacija AARP, uz napomenu da će ljudi koji žive duže početi i kasnije da se venčavaju i da dobijaju decu, ali i da uspešno grade karijere i menjaju profesije.

To znači i da će se granica penzionisanja pomeriti kako bi penzioni sistem ostao održiv. Međutim, pitanje je da li će i tada opstati, budući da će penzioneri živeti duže a da postoji velika mogućnost da će Ameriku mučiti deficit mlade radne snage koja plaća poreze. Zato se očekuje da će pojedini penzioni fondovi presušiti. Poslovni rezultati ovih fondova mogli bi vidno da se pogoršaju već do 2033. kada se očekuje smanjivanje iznosa koje penzioneri dobijaju.

Izvor: Fortune

Foto: Pixabay

Чланак Polovina američke dece ima šansu da doživi stotu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Koeficijent starosne zavisnosti 2001. godine u Evropskoj uniji iznosio je 25,9 odsto, što znači da je bilo nešto manje od četiri osobe u radnoj dobi (20-64) na svaku osobu koja ima 65 ili više godine, objavio je Eurostat na Međunarodni dan starijih osoba.

U januaru 2020. godine koeficijent je porastao na 34,8 odsto, što znači da je bilo nešto manje od tri osobe u radnoj dobi na svaku osobu koja ima 65 ili više godina.

Od 1. januara 2020. godine najveći koeficijent starosne zavisnosti je u istočnoj Nemačkoj, Grčkoj, Španiji, Francuskoj, Italiji, Portugalu, Finskoj. Većina regija, u kojima je zabeležen visok koeficijent, bile su ruralne ili planinske, ili se radi o udaljenim mestima iz kojih mladi odlaze da bi studrali ili pronašli posao.

Što se tiče različitih regiona Evropske unije, u planinskom delu centralne Grčke Evritaniji zaveležen je najveći koeefcijent starosne zavisnosti 78,3 odsto. Sledi severozapadni region u Beligiji Vern sa koeficijentom 64,6 odsto i nemački Zul sa 61,3 odsto.

Sa druge strane, najniži koeficijent starosne zavisnsti zabeležen je u francuskim prekomorskim teritorijama Majot (6,1 odsto) i Gvajana (11,7 odsto), kao i na ostrvu Fuerteventura koje pripada Španiji.

U naredne tri decenije se očekuje da koeficijenti starosne zavisnosti porastu u svih 1.169 regiona Evropske unije, izuzev nemačkog Harca, najzapadnijeg dela Saksonije-Anhalt.

Na nivou Evropske unije očekuje se da koeficijent starosne zavisnosti dostigne 56,7 odsto do 1. januara 2050. godine, što bi značilo da će biti manje od dve radno aktivne osobe na svaku stariju osobu. Projekcije ukazuju da će koeficijent starosne zavisnosti dostići najmanje 50 odsto u velikoj većini regiona Evropske unije (974).

Kolika je prosečna starost u Srbiji?

Prema podacima iz 2020. godine Republičkog zavoda za statistiku, očekivano trajanje života za žene u Srbiji je 77,24 godine, a za muškarce 71,37 godina. Prosečna starost žena je 44,8 godina, a muškaraca 42 godine.

Udeo žena koje imaju od 60-64 godine u celokupnom stanovništvu je 7,3 odsto, udeo onih koje imaju 65-69 odsto je 7,8 odsto. Žene koje imaju preko 85 godina učestvuju sa 2,4 odsto u celokupnom stanovništvu.

Kada se posmatraju muškarci, udeo onih koji imaju 60-64 godine je 6,8 odsto, onih koji imaju 65-69 godina je 6,9 odsto. Muškarci koji imaju preko 85 godina učestvuju sa 1,5 odsto u celokupnom stanovništvu.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Evropsko stanovništvo ubrzano stari, kakva je situacija u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najstariji milenijalci ove godine pune 40 godina i ulaze u srednje doba. Pripadnici ove generacije sada su stari između 25 i 40 godina, a najmlađi najstarije već zovu „gerijatrija“. Iako se milenijalci u medijima i dalje najčešće prikazuju kao mladi ljudi koji su opsednuti „selfijima“, troše previše novca na tost sa avokadom i ostale pomodnosti, ta slika je daleko od stvarnosti, ističu analitičari Istraživačkog centra Pju.

Pre svega, kao i svi drugi, i milenijalci stare, a oni što ulaze u četrdesete već su u dobu kada se očekuje da su porodični ljudi sa stabilnim poslovima i prihodima. Da li je to zaista tako u slučaju današnjeg tipičnog četrdesetogodišnjaka u Sjedinjenim Američkim Državama, čiji je život obeležila posustala ekonomija?

Manja zarada a veći troškovi

Kada je 2007. godine izbila finansijska kriza u SAD koja je ubrzo zaplila ceo svet, današnji četrdesetogodišnjak je imao 26 godina. To je starosno doba u kome je malo ko počeo da obezbeđuje značajne prihode, i kada svaka generacija tek krči svoj put ka zaposedanju pozicija u poslovnom svetu.

Umesto proboja, današnji četrdesetogodišnjaci su već na samom početku svoje karijere bili „zakucani“ svetskom krizom i postali njene najveće žrtve. Ušli su na sumorno tržište rada koje se dugo oporavljalo, plate su stagnirale, a posledice prethodne krize osećale su se i kada je svet zakoračio u novu, izazvanu korona virusom.

Tipični četrdesetogodišnji milenijalac u SAD zarađuje oko 73.000 dolara godišnje. Generacija bejbi bumera je sa 40 godina u proseku zarađivala 112.000 dolara, a generacija X oko 94.000 dolara godišnje. Uporedo sa padom zarada, rasli su svi životni troškovi, od zdravstvene zaštite do stanovanja.

Dvostruko veće školarine

Primera radi, školarine su se više nego udvostručile od osamdesetih godina prošlog veka, a dug po osnovu studentskih kredita dostigao je nacionalni rekord od 1,5 hiljada milijardi dolara 2019. godine. Mnogi milenijalci preuzeli su dobar deo ovog dužničkog tereta.

Tipični četrdesetogodišnji milenijalac upisao je fakultet 1999. godine, a diplomirao 2003. godine. Zvanična statistika pokazuje da je 73% studenata koji su diplomirali te godine imalo studentski kredit. Te godine prosečan dug po diplomiranom studentu bio je 16.070 dolara, što bi danas iznosilo 22.170 dolara.

Ali ta suma je opet manja u poređenju sa dugom po istom osnovu koji sada ima najmlađi milenijalac, koji ove godine puni 25 godina. Kada je diplomirao, njegov dug za studentski kredit je iznosio oko 29.500 dolara.

Najviše kredita za stanovanje

Stoga od ukupnih 128.000 dolara dugovanja koje ima današnji četrdesetogodišnjak, dobar deo potiče od stambenih kredita. Podaci pokazuju da 62% najstarijih milenijalaca poseduje sopstvenu kuću, što je ipak znatno manji procenat u poređenju s prethodnim generacijama. Sa 40 godina kuću je posedovalo 66% bejbi bumera i 68% pripadnika generacije X.

Kao jedna od posledica ekonomske krize koja je zadesila milenijalce, u javnosti se često zaključuje da su oni „odložili“ sve obaveze koje su karakteristične za odrastanje, poput zasnivanja braka i roditeljstva. Gotovo svaki dan u javnosti se upozorava da žene danas rađaju kasnije nego ikada pre. Podaci delimično demantuju takvu sliku, budući da 66% milenijalaca starih 40 godina ima decu, ali najveći broj njih su postali roditelji znatno kasnije u odnosu na prethodne generacije.

Generacija bez generacije

Ipak, ono što najviše izdvaja današnjeg četrdesetogodišnjaka ne samo od drugih, već i od njegove generacije je osećaj da on nema generaciju sa kojom bi se u potpunosti poistovetio. On pamti bolja ekonomska vremena i način na koji su živeli njegovi roditelji i istovremeno deli neizvesnost i probleme mlađih, koji odrastaju u vremenu „iz jedne krize u drugu“.

Generacija koja danas ima 40 godina je i „analogna“ i „digitalna“, za razliku od mlađih zna da se služi tradicionalnim sredstvima u poslovanju i svakodnevnom životu, a nasuprot svojim roditeljima veoma brzo se prilagođava digitalnim novotarijama i još uvek je zanima budućnost.

Stoga neki sociolozi najstarije milenijalce svrstavaju u posebnu, mikrogeneraciju, koja se izdvaja po tome što po svom načinu razmišljanja i vrednostima predstavlja most između prethodnih i novih generacija. To je generacija koja najbolje može da premosti ogroman generacijski jaz između onih koji su se družili u životu a ne na društvenim mrežama, i onih koji ne mogu da razumeju kako je svet uopšte mogao da postoji bez društvenih mreža.

Foto: Pixabay

Чланак Tipičan najstariji milenijalac: Ni približno bogat kao njegovi roditelji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prošle godine Srbija, Hrvatska, Crna Gora i Poljska pomerile su starosnu granicu, te u narednih deset godina najstariji građani ovih zemalja će moći u penziju tek sa navršenih 67 godina. Velika Britanija i Finska su u međuvremenu povećale granicu na 68 godina, prenosi Blic.

Srbija

Srbija je ženama 1. januara ove godine pomerila donju starosnu granicu, te one u penziju mogu sa 63 godine i 2 meseca života. Potreban broj godina radnog staža ostao je isti, minimum 15 godina. Tada je najavljeno da će se granica pomerati za, od 2 do 6 meseci, svake godine tako da će se 2031. žene moći penzionisati tek sa 65 godina.

Što se tiče muškaraca, prošle godine granica nije pomerana. U starosnu penziju mogu da idu sa navršenih 65 godina života, i kao i u slučaju žena sa minimalno 15 godina radnog staža.

Hrvatska

U Hrvatskoj prema poslednjim dostupnim podacima, živi oko 190.000 Srba, a njih čekaju sledeći uslovi za odlazak u penziju.

Hrvatska vlada planira da postepeno pomera starosnu granicu i za muškarce i za žene. Tako će 2030. godine žene umesto sa 62, kolika je granica sada, odlaziti u penziju sa 65, dok je plan da muškarcima, do 2038. godine, podignu donju granicu na 67 godina.

Danska

Oko 10.000 Srba trenutno živi u Danskoj, i sve ih čeka ranija penzija.

Dok se širom sveta starosna granica za odlazak u penziju povećava, u Danskoj se radi o drugačijem trendu. Danski penzioni model koji je predstavljen prošle godine, omogućava da ljudi do 2022. godine mogu da odu u penziju pre ispunjenja starosne granice. Do 2025. godine po ovom modelu, u Danskoj bi 49.000 trebalo da ode u penziju.

Danska vlast je tada iznela predlog da se omogući penzionisanje ljudima koji imaju 42 godine staža i 61 godinu starosti. Ova reforma penzionog sistema namenjena je pre svega osobama koje rade teške fizičke poslove.

Nemačka

Prema podacima Centralnog saveta Srba u Nemačkoj, u toj evropskoj zemlji nas ima oko 700.000.
U Nemačkoj se starosna granica postepeno pomera i planirano je da do 2031. godine bude potrebno 67 godina starosti kako bi se otišlo u penziju. Zasad je potrebno 65 godina i 7 meseci da bi se otišlo u penziju, kako za žene tako i za muškarce.

Austrija

Druga omiljena destinacija srpske dijaspore, gde nas je oko 350.000,
Žene u Austriji idu u penziju sa 62, a muškarci sa 65 godina. Plan Austrijske vlade je da se starosna granica za žene do 2024. godine ujednači sa starosnom granicom za muškarce. U Austriji je posebno to što od 2020. godine minimalna penzija, za ljude sa 40 i više godina radnog staža, iznosi 1.200 evra neto.

Italija

Prema poslednjim dostupnim podacima, u Italiji živi između 70 i 100 hiljada Srba.
U ovoj državi je na snazi plan da se ove godine podigne starosna granica na 67 godina za oba pola. Prosečna penzija u Italiji iznosi oko 490 evra.

Švedska

Švedska takođe želi da usaglasi starosne granice i muškaraca i žena. Tako će oko 140. 000 naših sunarodnika u penziju moći da ode tek sa 67 godina, umesto sa 63 u slučaju žena, ili 66 u slučaju muškaraca.
Norveška

U Norveškoj, gde živi nešto više od 10.000 Srba, postoji plan da se do 2030. izjednači starosna granica muškaraca i žena. Trenutno muškarci u ovoj zemlji idu u penziju sa 67 godina, a žene sa 64.

Izvor: Blica

Foto: Pixabay

Чланак Većina zemalja povećava starosnu granicu za odlazak u penziju се појављује прво на Biznis i Finansije.