Ukoliko bi internet, na globalnom nivou, nestao makar na samo jedan dan, ekonomski uticaj bi bio nemerljiv i stvorio bi velike poremećaje u brojnim sektorima. Prema podacima koje je izneo Atlas VPN tim, dan bez interneta u svetu koštao bi 43 milijarde dolara.

Podaci su zasnovani na alatu NetBlocks Cost of Shutdown Tool. On procenjuje ekonomski uticaj prekida interneta i mobilnih podataka ili ograničenja aplikacija koristeći indikatore Svetske banke, ITU, Eurostata i popisa stanovništva SAD.

Ogromni gubici za SAD, Kinu i UK

Sjedinjene Američke Države, jedna od najpovezanijih zemalja u pogledu korišćenja interneta, suočile bi se sa ogromnim gubicima od oko11 milijardi dolara za jedan dan bez pristupa internetu. Prekid bi doveo do zastoja mnogih ekonomskih aktivnosti, a potrošnja i poslovanje bili bi ozbiljno poremećeni.

Procenjuje se da će Kina izgubiti skoro 10 milijardi dolara. Sa velikim oslanjanjem Kine na proizvodnju i izvoz robe na globalnom nivou, prekid interneta bi značajno usporio prekograničnu trgovinu. Međutim, kineska internet cenzura i ekonomska ograničenja otežavaju tačnu procenu njenih potencijalnih gubitaka.

Ujedinjeno Kraljevstvo, sa svojim snažnim sektorima e-trgovine i finansijskih usluga,izgubilo bi oko 3 milijarde dolara. Onlajn kupovina pokreće mnoge maloprodaje u Velikoj Britaniji, dok se njena značajna bankarska industrija oslanja na internet konekciju kako bi efikasno funkcionisala.

Šteta u Japanu i u Nemačkoj

Predviđa se da će Japan pretrpeti štetu od oko 2,7 milijardi dolara, s obzirom na vitalnu ulogu koju napredne telekomunikacije i internet tehnologija igraju u njegovoj ekonomiji. Sve bi se zaustavilo, od pametnih telefona do robotike, japanske inovativne internet tehnologije i usluge.

Nemačka, vodeća svetska proizvodna industrija čini okosnicu njene ekonomije, a Industrija 4.0 pokreće automatizaciju i efikasnost. Gubitak interneta bi ozbiljno inhibirao nemačku proizvodnju i poslovne operacije, što bi potencijalno koštalo 1,5 milijardi dolara na osnovu njenog udela u BDP-u i visokog nivoa zavisnosti od interneta u njenim industrijskim sektorima.

Najmanji gubici

Okeanska ostrva kao što su Tuvalu, Kiribati, Maršalska ostrva, Nauru i Mikronezija, imala bi najmanje gubitke ako bi se internet ugasio na jedan dan i ne bi izgubile više od 50 hiljada dolara.

Često ne cenimo ulogu koju internet sada igra. Prekid bi doveo aktivnosti do zastoja i naglasio koliko naše ekonomske funkcije zavise od stabilnog pristupa mreži. Pristup internetu treba da bude osnovno ljudsko pravo i ne bi trebalo da ga ograničavaju vlade ili provajderi.

Izvor: Euroactiv.rs
Foto: Pixabay

Чланак Kolika bi bila šteta ako bi internet nestao na jedan dan се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Što se tiče biljne proizvodnje, preko 98 odsto pod vedrim nebom, svega dva odsto se nalazi u nekoj vrsti zaštita biljne vrste. A sada nas je zahvatilo nezapamćeno olujno nereme praćeno kišom i gradom. Zahvatilo je i žitorodna područja u Vojvodini, Mačvi, Stiga i Pomoravlja. Dakle, praktično je čitava Srbija bila pod nevremenom i štetom koju je ovo nevreme nanelo. Nemamo još konačnih procena, ali i Bačka i Srem kao najplodonosnija područja za žitarice su na udaru, velike su štete na ratarskim i povrtarskim kulturama“, istakao je Prostran.

Prema njegovim rečima, štete od nevremena će biti merene u milijardama.

„Neću reći u dinarima ili devizama, ali ta reč ‘milijarda’ će sigurno biti prisutna. Moraće hitno da se donose neka rešenja da bi se ublažilo ovo o čemu danas govorimo. Pre svega da sačuvamo proizvođače, da ne odu u bankrot. Da ne odustanu od proizvodnje hrane, jer će to ostaviti velike posledice na ukupan bilans hrane u ovoj zemlji. Sve u svemu, čekamo izveštaje tih komisija, a poznato je da država ima posebnu obavezu ukoliko je šteta od nepogoda iznad 10 odsto u odnosu na BDP zemlje. Onda se zaista moraju preduzimati ozbiljne mere“, naglasio je Prostran.

Podsetio je i da se ova godina sa nepogodama nadovezala na prošlogodišnju sa velikim sušama, što će veoma loše uticati na domaće poljoprivredne proizvođače.

Procenio je da će najveći trošak nakon ove štete snositi država koja mora da podrži poljoprivrednike nakon svega što se desilo.

Izvor: N1

Foto:Bing

Чланак Štete u poljoprivredi od nevremena u Srbiji velika, neophodna pomoć države се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Ako se hakeri standardno dele na one koji nose bele i na one koji nose crne šešire, onda mi koji radimo u marketingu svi nosimo sive šešire“, opisuje Lazar Džamić, jedan od vodećih kreativnih stratega u svetu kako doživljava profesiju kojom se bavi već decenijama. Glavni problem moderne marketinške industrije više nije u tome da li njeni stručnjaci mogu nešto da urade, nego da li treba da rade određene stvari. Drugim rečima, u vreme kada nove tehnologije nude neslućene mogućnosti za kreativnost, ali i za manipulaciju, pitanje etike je po mišljenju Džamića postalo okosnica koja daje smisao ili obesmišljava ovu profesiju.

Kao primer navodi lično iskustvo kada je u Guglovoj kreativnoj akademiji radio na promotivnim rešenjima za jednu multinacionalku iz prehrambene industrije, koja je Guglov klijent. Džamić je za tu kompaniju radio kampanju koja je trebalo da objasni deci koliko je važna oralna higijena. Njegove kolege su u drugoj prostoriji za istu multinacionalku radile drugu kampanju – kako namamiti decu da što više kupuju njene slatkiše. „To je potpuna etička šizofrenija“, ističe Džamić zašto je baš taj trenutak bio presudan za odluku da počne javno da govori o temi koja se ne samo u Srbiji, već i u celom svetu uglavnom „gura pod tepih“.

„Digitalna gojaznost“

Internet nam je pružio samo privid demokratije u pristupu informacijama. Ranije je izbor bio manji, ali su postojali relevantni izvori i mediji od poverenja koji nisu kaljali svoju reputaciju plasiranjem poluistina. Danas, u eri „digitalne gojaznosti“, ljudi dobijaju više informacija nego što mogu da „svare“, a nedostatak filtera „kome verovati“ mnogi izvori informisanja koriste da subjektivne istine nametnu kao opšte zarad sopstvenih ciljeva.

U takvoj kakofoniji pohlepe, nemorala, makijavelizma i sličnih alatki za ostvarivanje jednog jedinog cilja – zarade – „marketingaši“ su počeli da koriste i dozvoljena i nedozvoljena sredstva da privuku što veću publiku.

U problematična sredstva ubrajaju se i „crne operacije“, među kojima je jedno od najznačajnijih pitanja manipulacija podacima. EU je pokušala da uredi ovu oblast uvođenjem GDPR regulative, ali su se u praksi već pokazale njene slabosti. Kompanije sada moraju da pitaju korisnike da li smeju da prikupljaju njihove podatke, a pošto većina po navici potvrdi sve što se na računarskom ekranu traži, one vrlo lako dobiju tu dozvolu i potom se upuštaju u profilisanje potencijalnih potrošača.

„Bazično profilisanje je jednostavno. Ako, na primer, primetite da neko gleda jednu vrstu sadržaja ponudićete mu još sličnih sadržaja. Ali postoje i dublji oblici profilisanja sa većim komercijalnim potencijalom. Vi ne morate znati nečije ime, starost, pol i slične podatke. Dovoljno je da utvrdite o kakvom tipu ličnosti je reč, a onda će vam nauka pomoći da toj osobi ponudite određene proizvode na način koji će ostvariti najveći uticaj na nju“, objašnjava Džamić. Upravo to je uradila Kembridž analitika u kampanji za Bregzit, kada je za svakog od 87 miliona ljudi čiji podaci su zloupotrebljeni prikupljeno između 3.000 i 5.000 ključnih informacija za njihovo profilisanje.

Ironija je, dodaje Džamić, što kompanije dobijaju sve te podatke od nas samih, jer ih svakodnevno ostavljamo na društvenim mrežama, na medijskim portalima, prilikom onlajn plaćanja, četovanja s prijateljima…

„Ružičaste“ valute

Erupciju moralnog licemerja ilustruje i primer da u vreme kada se u javnosti toliko promovišu prava gej populacije, ona istovremeno predstavlja jednu od glavnih ciljnih grupa za manipulaciju kako bi se ostvarile visoke zarade. Ovaj segment potrošača čine većinom visokoobrazovani ljudi, sa natprosečnim primanjima i sofisticiranim ukusom, pa se sada razvijaju cele strategije kako zaraditi što više „ružičastih“ evra, dolara ili funti.

Nauka je i tu od pomoći – korišćenjem algoritma sličnog onom koji je razvio niko drugi do Univerzitet Stenford, moguće je samo na osnovu jedne fotografije sa sigurnošću od 84 odsto utvrditi da li je neka osoba gej, a uvid u pet njenih fotografija tu verovatnoću podiže na 91 odsto. Na taj način marketinški stručnjaci mogu da započnu ciljanu kampanju usmerenu na gej osobe, a da one toga ne budu ni svesne.

Na marketinškom tržištu se, međutim, ne trguje samo robom, već i emocijama korisnika. U tome stručnjacima u ovoj industriji pomažu takozvane „empatične tehnologije“. Da bi ih koristili oni prvo moraju da utvrde kako se potrošači osećaju.

To i nije naročito težak zadatak, jer se mnogo toga može saznati o osećanjima neke osobe kroz tekstualne i slikovne poruke koje razmenjuje preko interneta. Potom se ciljano mogu slati sadržaji koji će dodatno podstaći takve emocije, kako bi se pojedinac naveo na željeno ponašanje.

Još jedna oblast „crnih operacija“, koja je naročito prisutna u Srbiji, je takozvano „prirodno oglašavanje“ (native advertising). U pitanju su plaćeni sadržaji, na primer tekstovi u digitalnim medijima, koji su postavljeni tako da izgledaju kao prava novinska vest.

Navedeni i mnogi drugi primeri zloupotreba upozoravaju da je ključno pitanje postalo kako se upotrebljavaju prikupljene informacije, a budući da su glavni učesnici u tom procesu platforme, korisnici i zakon, jasno je da bez mnogo većeg angažovanja regulatora malverzacije neće moći delotvorno da se sprečavaju, ističe Džamić.

Okupacija mozga trivijalnostima

Kršenje osnovnih etičkih principa u marketingu postaje i jedno od najbitnijih civilizacijskih opasnosti. „Marketing je danas, nažalost, postao mašina za pretvaranje prirodnih resursa u đubre, za proizvodnju bolesti i zaglupljivanje. Omogućava kompanijama da truju sredinu oko nas, nas same i našu decu, da štetne stvari predstave kao odličan proizvod – i mi u marketingu to jako dobro radimo. Pomažemo kompanijama da proizvode neodrživ ekonomski rast kroz podsticanje bolesnog konzumerizma. Primera radi, u Čileu se nalazi najveće svetsko đubrište odbačene odeće koja je tu doneta iz zapadnih zemalja. Uvek mora da se kupuje više, da se događa nešto novo i to nas dovodi do civilizacije u kojoj se ljudi najbolje kontrolišu pomoću njihovih želja, u kojoj mi umiremo zbog nekontrolisane potrebe za zabavom“, naglašava Džamić.

Na ovakav ishod, dodaje, upozoravao je pre više od tri decenije američki naučnik Nil Postman u svojoj knjizi „Zabavljajmo se do smrti“, koji je i sam citirao dva velika proroka negativnih utopija, pisce Dordža Orvela i Oldusa Hakslija. Orvel se plašio onih koji će nam zabraniti knjige, uskratiti informacije i istinu, te da ćemo postati zarobljena kultura. Haksli je tvrdio da će nam „doći glave“ to što više niko neće želeti da čita knjige i da razmišlja, što će istina biti skrivena u moru nepotrebnih informacija, te da ćemo postati trivijalna kultura. Orvel je strepeo da će nas ubiti mržnja, a Haksli da će nas uništiti ono što volimo.

I što nam, na kraju, marketinški stručnjaci i pružaju – okupaciju mozga trivijalnim vrednostima.

Svaka promena počinje prvim korakom

Podstaknut mišlju još jednog velikog pisca, Bernarda Šoa, da napretku ne vode razumni ljudi koji se prilagođavaju svetu oko sebe, već nerazumni koji žele da ga promene, Lazar Džamić je sa još jednim kolegom pokrenuo sajt ProBonoMundi, gde se diskutuje o etici i marketingu. „Ne gajim iluzije da će zalaganje za odgovorniji marketing biti lako. Cilj marketinga je pre svega zarada, a konkurencija je tolika da malo marketinških agencija može sebi da dozvoli luksuz da biraju samo društveno odgovorne klijente. Ipak, od nečega se mora krenuti. To, na primer, može biti besplatna stručna pomoć onima koji zaista nastoje da budu korisni za društvo, a nemaju novca za kvalitetne kampanje“, kaže Džamić za B&F.

Izvor: Biznis i finansije, 196 aprilski broj

Piše: Marija Dukić

Чланак (Ne)moralni marketing: Privatizacija zarade i kolektivizacija štete се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Ukupno je od 12. decembra, kada je počeo da pada sneg, stiglo 1.048 prijava za različite padove drveća i grana, a mi smo reagovali do sada na 592 lokacije. Ekipe su i sada danonoćno na terenu”, kaže Mirjana Obućinski iz JKP „Zelenilo Beograd“.

Obućinski objašnjava u kom slučaju nastalu štetu od palog drveća nadoknađuje JKP „Zelenilo Beograd“: “Ako su stablo ili grana pali sa površine koja je u redovnom održavanju ‘Zelenila Beograd’, štetu na automobilu, fasadi, klima uređaju ili bilo čemu drugom sličnom nadoknađuje ovo preduzeće”.

Procedura za naknadu materijalne štete, bar kada je u pitanju ovo preduzeće, je jednostavna. Sve što treba da radite je da fotografišete nastalu štetu i tu fotografiju sa tačnom adresom i kontakt telefonom pošaljete na info@zelenilo.rs. Potom će vas kontaktirati neko iz ovog preduzeća i napraviti zapisnik. Zatim se ulazi u proceduru i vrlo brzo se šteta nadoknađuje u celom iznosu.

No, kada se radi o površinama koje nisu u nadležnosti „Zelenila Beograd“, sugrađani koji žele da nadomeste štetu, će prvo morati da utvrde ko je korisnik te površine.

Izvor: Srbija danas

Foto: Pixabay

Чланак Koja je procedura za naplatu štete ako vam je zbog snega drvo palo na vozilo? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tri meseca je trajalo dogovaranje oko odštete koju bi osiguravači trebalo da plate Sueckom kanalu za gubitak koji je napravio teretni brod „EverGiven“, koji je u martu nedelju dana stajao zaglavljen u Kanalu pošto su ga jaki vetrovi, ali i neprimerena brzina i kako kažu – neadekvatno kormilo – nasukali na obalu. Zbog incidenta koji je blokirao put i stotinama drugih brodova, privremeno je poremećena skoro cela svetska privreda. Gubici su procenjivani na više od milijardu dolara, i odnosili su se prvenstveno na prekid lanca nabavke, a tim troškovima pridodati su i oni koje su napravili tegljači za raskrčivanje gužve, i drugi prateći troškovi.

Najveći finansijski teret, kad je reč o osiguranju odgovornosti brodova i tereta, pripada kompaniji kod koje je brod bio osiguran – britanskoj korporaciji „UK P&I Club“, koja je jedna od najvećih svetskih organizacija za pomorska osiguranja, i posluje u više od 50 zemalja.

Vlasti Sueckog kanala najpre su tražile 916 miliona dolara, uz 300 miliona za spasavanje i 300 miliona zbog nanošenja štete ugledu. Iz britanske osiguravajuće kuće ovaj zahtev su odbacili rekavši da je izuzetno visok, pa je zahtev smanjen na 550 miliona dolara. Na kraju, detalji sporazuma nisu otkriveni, ali mediji spekulišu da su osiguravači ponudili da plate svega 150 miliona, a u sklopu dogovora Sueckom kanalu je pripao i jedan tegljač brodova. Reosiguravači se zasad ne oglašavaju, iako se u prvim danima procenjivalo da će na njih pasti teret od više stotina miliona dolara.

Iako je ovaj incident najviše uzburkao svetsku javnost od početka godine, on nije jedini. U aprilu se oko 400 tona nafte izlilo u Žuto more, nakon što se tanker sudario s drugim brodom u blizini najveće kineske luke za uvoz sirove nafte Kingdao na severoistoku Kine. Panamski brod „Sea Justice“ udario je u liberijski tanker „A Simphony“, a za čišćenje naftne mrlje veličine oko 75 kilometara, angažovano je 12 brodova za dekontaminaciju.

Brodovi nisu jedini koji prave štete. U jednoj spalionici otpada u zapadnonemačkom gradu Leverkuzenu, u julu je eksplodiralo skladište goriva a zatim i razređivača, a vatra se proširila i dovela do povrede najmanje 16 osoba.

Ovakvi incidenti nisu rezervisani samo za „daleki svet“. U julu su se u razmaku od svega par nedelja dogodile čak tri eksplozije u čačanskoj fabrici „Sloboda”. Iako su zvaničnici lakonski ocenili da se „u namenskoj industriji to dešava“, a uzroci nisu obelodanjeni, rečeno je da je šteta od milion i po do dva miliona evra. Konstatacija zvaničnika da „ovo nije velika šteta“ najpre bi se mogla povezati sa činjenicom da se u istoj ovoj fabrici 2010. godine dogodila eksplozija koja je nanela štetu od čak deset miliona evra.

Lanac ugroženih

U velikim incidentima poput izlivanja nafte, nesreća u rudniku, eksplozija u fabrikama oružja, rušenja aviona – ugroženi su ljudski životi kako zaposlenih, tako i drugih koji se kao kolateral mogu naći u blizini. Ugrožena je i zarada kompanije kojoj se incident dogodio, ali i poslovanje i profit kompanija koje su dobavljači ili korisnici usluga. Najzad, to se često ozbiljno odražava i na poslovanje svih onih kojima je zbog tog incidenta prekinut lanac nabavke, čak i ako nisu bili u direktnoj poslovnoj saradnji sa kompanijom koja je izazvala incident – baš kao u slučaju pomenutog zaglavljivanja u Sueckom kanalu.

Ko je odgovoran kad dođe do naplate štete, i da li se ovakvi rizici mogu osigurati?
„Iako postoje stroge procedure u pogledu bezbednosti zaposlenih, imovine i životne sredine, ozbiljne kompanije imaju osiguravajuće pokriće za čitav niz rizika koji se mogu javiti usled štetnih događaja. Za nastale štete odgovoran je onaj ko upravlja imovinom koja je izvor opasnosti, a kad je reč o prevoznim sredstvima osiguranje je regulisano zakonom. Primera radi, da bi avion poleteo neophodno je da ima polisu osiguranja odgovornosti prema trećim licima, baš kao i automobil ili plovilo”, kaže za „Biznis i finansije“ Vladimir Bogosavljević, direktor Sektora za neživotna osiguranja u kompaniji „Wiener Städtische“ osiguranje.

„Van domena saobraćaja, nema mnogo zakonom obaveznih osiguranja. Zakonima je propisana obaveznost osiguranja za određene specifične delatnosti (advokati, beležnici, upravnici zgrada, posrednici u osiguranju…), dok je za „obične“ delatnosti ostavljeno privrednicima da odluče da li će te rizike nositi sami ili će ugovoriti osiguranje. Uobičajeno pokriće po polisama osiguranja odgovornosti prema trećim licima pokriva telesne povrede osoba koje su nastradale ili pretrpele oštećenje zdravlja nakon incidenta. Primera radi, ako kvar na cevovodu izazove eksploziju i uništi stambene objekte u okolini, naknada iz osiguranja do limita ugovorenog na polisi pokrila bi naknadu porodicama preminulih, troškove lečenja, umanjenu životnu aktivnost i pretrpljeni strah i bol onih osoba koje su povređene, kao i reparaciju ili izgradnju novih objekata koji su oštećeni u eksploziji“, kaže Bogosavljević.

Postoje i proširenja pokrića, koja bi, na primer, obuhvatila i ekološke štete, odnosno nadoknadu za sanaciju mesta eksplozije, odnosno uklanjanje štetnih materija posle incidenta.

Raste interesovanje za osiguranje

Domaći osiguravači kažu da rukovodioci u kompanijama sve češće ugovaraju osiguranje od profesionalne odgovornosti. Ovaj trend je prenet sa tržišta na kojima je industrija osiguranja značajno razvijenija od naše, a pokrenut je potražnjom kao i u drugim segmentima osiguranja. Polisa može biti prilagođena delatnosti profesionalca uz različite visine pokrića za ugovorene rizike, ali se mora računati na to da su za velike i specifične rizike visoki i troškovi.

A koje polise bi trebalo, bar kao osnovne, da ima svaka kompanija?
„Kako bi obezbedile kontinuirano poslovanje, kompanije bi trebalo da ugovore bar osiguranje imovine od požara i drugih opasnosti, i osiguranje od prekida rada“, ističe Vladimir Bogosavljević iz „Wiener Städtische“ osiguranja. „Osiguranjem imovine se pruža osiguravajuća zaštita za materijalne štete, a osiguranje od prekida rada pruža finansijsku nadoknadu za umanjeni obim poslovanja nakon fizičkog oštećenja osigurane imovine – mogu se pokriti fiksni troškovi i izgubljena dobit. Kad je reč o proširenjima pokrića, jedno od korisnijih je pokriće za prekid rada dobavljača. Ako dobavljač koji kompaniji isporučuje neki repromaterijal ima požar, eksploziju i slično u svom pogonu i prekine ili smanji proizvodnju i time ne može da isporuči ugovorene količine, nadoknada iz osiguranja pokriće smanjeni profit do kojeg je došlo usled nedostatka sirovina“, objašnjava Bogosavljević.

On dodaje da se može ugovoriti i pokriće za prekid snabdevanja energentima/fluidima/energijom, zabrana pristupa od strane vlasti, onemogućen pristup, uvećani troškovi poslovanja zbog relokacije, prekida lanca snabdevanja…

Veliki incidenti izgleda da su sve učestaliji, što je i logično s obzirom na uvećanje proizvodnje, i korišćenja sredstava koja mogu izazvati incident. U čitavoj priči utešno je bar to što su, prema iskustvu domaćih osiguravača, i privrednici sve više zainteresovani da obezbede osiguravajuće pokriće, kako za imovinu tako i za sopstvenu odgovornost.

Izvor: Biznis i finansije, oktobarski broj

Piše: Lela Saković

Foto: Pixabay

Чланак Kako osigurati štete od velikih incidenata: Na udaru i imovina i zarada се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je istakao, mraz je dodatno oštetio kajsiju, ranu šljivu „timočanku“ na kojoj je rod uništen 90 odsto, na „cačanskoj lepotici“ oko 15-20 odsto, dok je na sorti tog voća „rodna“ šteta manja.

On je naveo da je „ove godine rod voća ogroman, najveći posle 2013. godine“, pa ako više ne bude mraza ostaće deo, osim kajsija koje su skoro potpuno uništene.

Istakao je da je moguć novi mraz u drugoj dekadi aprila i da će, ako temperatura padne ispod nule nova šteta biti velika jer je plod trešnje, šljive i breskve najosetljiviji u fazi precvetavanja koja sledi u to vreme.

Keserović je pre nekoliko dana procenio da je šteta na voću od niskih temperatura krajem marta oko 50 miliona evra.

Izvor: Beta/Danas

Чланак Veliko oštećenje voća usled mraza u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.