Premda ova vest zvuči kao da je iz rubrike “Verovali ili ne”, njihove tvrdnje se zasnivaju na statističkim podacima. Inače, u maju je inflacija u Švedskoj, kao i u celoj Evropi, snižena, i to sa 10,5 na 9,7 odsto. Međutim, ovo je više nego što su ekonomisti i centralna banka prognozirali.

Majkl Gran, glavni ekonomista iz Danske Bank, prvi je izneo tvrdnju da su na inflaciju uticali koncerti popularne pevačice. Za to je delom zaslužna prodaja veoma velikog broja karata, koje su zbog slabljenja lokalne valute u Švedskoj bile jeftinije nego u drugim delovima Evrope, pa su mnogi pohrlili u Stokholm da tamo slušaju Bijonse. U prestonici Švedske su zato održana dva koncerta, a zbog pridošlica iz mnogih delova Starog kontinenta, pa čak i SAD, ugostiteljski sektor je doživeo procvat. Analizirajući potrošnju u hotelima i restoranima tokom ovih koncerata, Gran je došao do zaključka da je Bijonse podigla švedsku inflaciju za 0,2 ili 0,3 procentna poena.

On međutim nije jedini koji dovodi američku pevačicu u vezu sa švedskom inflacijom. To čini i Glen Nilsen, ekonomista iz Swedbank, koji kaže da su zbog velike turističke posete hoteli i restorani podigli svoje cene. Ovo je zabeležila i zvanična statistika – cene hrane i energije u maju su mirovale, ali u nekim drugim delatnostima, uključujući hotele i restorane, one su vidno porasle.

Visit Stockholm, zvanična turistička agencija švedske prestonice, skovala je čak i termin koji opisuje popunjenost hotelskih kapaciteta – “efekat Bijonse”. Prema njenim podacima, najveći broj turista u maju dolazio je iz SAD, Nemačke i Velike Britanije. Procenjuje se da je oba ova koncerta posetilo oko 92.000 ljudi.

Izvor: Kvarc

Foto: Roger Harris, Unsplash

Чланак Kako su ekonomisti doveli Bijonse u vezu sa inflacijom u Švedskoj се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je razlog zbog kog ova zemlja ima najnižu stopu bolesti povezanih sa pušenjem i 41 posto nižu stopu smrtnosti od tumora izazvanih ovim putem, u poređenju sa zemljama EU.

Strategija koju Švedska primenjuje kako bi smanjila štetne efekte pušenja i spasavala živote počiva na dva osnova – zabrani pušenja u određenim prostorima i prihvatanju bezdimnih nikotinskih i duvanskih proizvoda kao manje štetnih zamena za cigarete.

Ovo je objavljeno u izveštaju „Švedsko iskustvo: put ka društvu bez duvanskog dima“, a jedan od autora, dr Anders Milton tvrdi da „kada bi ostale članice EU primenile isti princip kao Švedska, samo bi u ovoj deceniji u EU broj pušača bio smanjen za 3,5 miliona“.

Karl Fagerstrom, klinički psiholog i borac protiv pušenja je na na konferenciji „Pristup švedskih potrošača kontroli duvana“ održanoj u Stokholmu rekao da u zemljama u kojima je prihvaćenost alternativa viša, manji je broj pušača. „Bez obzira na to, milijarde se troše na antipušačke kampanje koje nemaju efekta, a ni peni na promociju zamenskih proizvoda“, kaže dr Fagerstorm. Po njegovom mišljenju, za to je „zaslužna“ Svetska zdravstvena organizacija koja želi da izjednači sve alternativne duvanske i nikotinske proizvode, iako su dokazano neuporedivo manje štetni, od cigareta.

Put ka društvu bez duvanskog dima

-Iznenađuje me stav Svetske zdravstvene organizacije. Razumem da oni misle da je moguće otarasiti se stimulansa kao što su nikotin, kofein, alkohol. I ja sam mislio isto pre 50 godina. Ali pogledajte šta se u ovom trenutku dešava u SAD – kako se smanjuje stopa pušenja, tako se povećava upotreba kanabisa. Dakle, možda nije nemoguće rešiti se nikotina, ali samo ako smo spremni da otvorimo vrata za nove stimulanse – rekao je profesor Fagerstrom. Pritom ističe još jednom da kada se stavi na skalu štetnosti, nikotin se nalazi daleko niže od cigareta i sagorevanja kojim se stvaraju hiljade štetnih materija.

Dr Milton koji je bio i na čelu švedske, a kasnije i svetske medicinske asocijacije, ističe još jednu državu, kao pozitivan primer primene koncepta smanjenja štetnosti. Britanski institut za javno zdravlje je izdao direktivu lekarima – „ako neko puši i ne može prestati bez obzira na pomoć zdravstvenog sektora, informišite ga o elektronskim cigaretama. Jer to je mnogo bolja opcija od pušenja“, rekao je dr Milton i zaključio – Velika Britanija je odlučila da minimizira problem, kada ga već ne može rešiti i ja mislim da je to dobar pristup.

Izvor:Telegraf.rs
Foto: Pixabay

Чланак Kakav je to „švedski model“ gde samo 5 odsto ljudi konzumira cigarete? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Napredak medicine i narastajuća vremešnost svetske populacije učinile su određene zdravstvene profesije, poput negovatelja, veoma deficitarnim. Takođe su podstakle i razvoj nekih novih tehnologija, kao što su roboti koji brinu o starim licima, ali i već tradicionalnih biznisa, poput domova za stara lica.

Švedska je pak otišla korak dalje od svih ovih trendova. Na jugu ove zemlje, u Helsingborgu, jedna NVO koju je osnovao gradski savet napravila je smeo eksperiment, sa ciljem da “pomeša” različite generacije i ojača socijalnu koheziju. Njegov naziv Sällbo kreiran je od dve švedske reči – druženje (sällskap) i stanovanje (bo).

Obavezno druženje

Sällbo je naselje napravljeno u zgradi jednog bivšeg staračkog doma. Čini ga 51. stan u kojem živi 72 osobe. Preko polovine stanara je starije od 70 godina, a ostali imaju između 18 i 25 godina. Oni se međutim tu nisu uselili zahvaljujući mehanizmima slobodnog tržišta, odnosno iznajmljujući stan preko neke agencije. U pronalasku njihovog smeštaja posredovao je grad i to na osnovu nekih svojih kriterijuma.

Stanari ovog naselja naime odabrani su na posebnom konkursu, tako da predstavljaju različitosti, odnosno da imaju drugačija interesovanja, religiju i društvene vrednosti. Međutim, najzanimljiviji deo ove priče tek sledi – mladi stanovnici ove zgrade su u obavezi da se bar dva sata nedeljno druže sa starijima.

Razlog za pokretanje ove inicijative leži u švedskom mentalitetu. Mladi Šveđani se rano osamostaljuju od roditelja, koji posle smrti svojih supružnika ostaju potpuno sami. Vlast i medicinski stručnjaci smatraju da je usamljenost štetna po njihovo zdravlje i zato se konstantno trude da osmisle različite načine za njihovu socijalizaciju. Cilj međutim nije da se oni druže samo sa svojim vršnjacima nego i sa mlađim ljudima od kojih mogu ponešto naučiti o novim trendovima ali i dobiti dozu optimizma i smeha koja im je potrebna. Dodatno, stariji ljudi su po svojoj prirodi konzervativniji pa se teže navikavaju na nove okolnosti. A jedna od njih je i porast broja izbeglica u Švedskoj. Zato ovaj eksperiment predstavlja i jedan od načina da stariji bolje upoznaju različitosti u društvu u kojem žive. Zanimljivo je i da je menadžerka ovog projekta Dragana Curovic stručnjakinja za integraciju koja je u Švedsku došla iz Jugoslavije.

Lek za usamljenost obe populacije

Uprkos pandemiji, kojoj su Šveđani potpuno drugačije pristupili nego ostatak Evrope, ovaj projekat zajedničkog stanovanja i dalje dobro funkcioniše.

Stanovnici Sällbo-a su se vremenom sprijateljili i sada mnoge aktivnosti sprovode zajedno. Neki od njih migrantima predaju engleski, neki kuvaju za svoje komšije, drugi im popravljaju aparate po kući, voze ih u nabavku i sl. Mladi podučavaju svoje starije komšije kako da koriste društvene mreže i internet. Za sada, kažu pojedini stanari, ova mešovita zajednica funkcioniše odlično. Imaju čak i zajedničku teretanu, biblioteku i, na svakom od četiri sprata ove zgrade, veliku kuhinju u kojoj udruženim radom spremaju obroke. To pak ne znači da njihovi stanovi nemaju svoje kuhinje i kupatila. Oni su potpuno funkcionalni, poput svih ostalih stanova na tržištu. Međutim, nude još jednu opciju – oni, pored komfora i privatnosti, obezbeđuju i dodatne prostore za druženje.

Cene ovih stambenih jedinica jesu niže od cena ostalih stanova za iznajmljivanje u Helsingborgu, ali to nije jedini razlog što penzioneri i mladi ljudi žive ovde. Prema nekim statistikama, osam od 10 Šveđana starosti od 18 do 34 godine se često osećaju usamljeno. To je više od nacionalnog proseka koji iznosi šest od 10 osoba. Zato su ove dve, po statistici najusamljenije populacije, dobile društvo.

Izvor: BBC, Gardijan

Foto: Pixabay

Чланак Švedski pristup brizi o starima: Penzioneri i mladi na jednom mestu се појављује прво на Biznis i Finansije.

A šta se u međuvremenu desilo sa njenom privredom, koju je toliko štitila? Sudeći prema prvim zvaničnim podacima, švedska ekonomija je privremeno izbegla žestok udar krize. Njen BDP je u martu pao samo za 0,3 odsto, što je znatno manje od proseka evrozone koji iznosi -3,8 odsto.

Međutim, kako kažu ekonomisti, na duge staze ovo nije bilo održivo ekonomsko rešenje. Dakle, ni Švedska neće uspeti da izbegne krizu. Evropska komisija prognozira da će njen BDP u ovoj godini pasti za 6,1 odsto.

Njena centralna banka, Riksbank, ima još sumorniju prognozu. Ona naime očekuje da će BDP pasti između sedam i 10 odsto. Nezaposlenost bi mogla da dostigne između devet i 10,4 odsto. Ovakvi pokazatelji nisu neobični za zemlju poput naše, ali za skandinavske države su alarm za uzbunu.

Izvor: Fr24news

Foto: HansStolpe, Pixabay

Чланак Švedska ipak neće uspeti da sačuva svoju ekonomiju od krize се појављује прво на Biznis i Finansije.

Švedske vlasti se i dalje drže drugačijeg pristupa u borbi protiv pandemije korona virusa u odnosu na celu Evropu, ali i dobar deo zemalja u svetu. U ovoj skandinavskoj državi još uvek su otvorene osnovne škole, restorani i barovi koji su tokom vikenda bili puni ljudi. Za razliku od, na primer, Nemačke, gde su dozvoljena okupljanja svega dvoje ljudi, u Švedskoj je zabranjeno da ih bude više od pet stotina.

Kada je reč o zabranama, Švedska je zatvorila granice za putnički saobraćaj, „osim u izuzetnim slučajevima“. Zatvorila je i srednje škole i fakultete, ali ne i osnovne škole. Obrazloženje je da su stariji građani najugorženiji, a ne deca. Zato švedske vlasti za sada samo preporučuju starijoj populaciji ali i ostalim rizičnim grupama „da preuzmu odgovornost“. To znači da ostanu kod kuće i izbegavaju društvene konktakte. Takođe, najavljuju da imaju plan za zatvaranje vrtića i osnovnih škola „ako bi se za tim ukazala potreba“.

Nezdravo je sedeti kod kuće

Uvedeno je i ograničenje u radu restorana i kafića u vidu mere da se poslužuje samo za stolovima, ali ne i za barovima, kako bi se smanjili kontakti među gostima. No, i pored navedenih ograničenja, u Stokholmu se život odvija uobičajenim tokom u poređenju sa ostatkom Evrope. Tokom najprometnijih časova ulice su krcate ljudima.

Šta više, Johan Giesecke, bivši epidemiolog švedskog Nacionalnog instituta za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti, a sadašnji savetnik Svetske zdravstvene organizacije (SZO), čak je pozvao Šveđane da izađu i uživaju u prolećnom suncu. „Povedite prijatelja i hodajte na metar udaljenosti. Nemojte grliti komšije. Ponesite termofor i sedite na klupu. Nezdravo je sedeti kod kuće“, rekao je za državnu televiziju SVT.

Šta je dokazano, a šta nije

Ipak, nisu svi građani u Švedskoj oduševljeni ovakvim stavom vlasti u svojoj zemlji. To pokazuje sve veći broj komentara u lokalnim medijima i na društvenim mrežama. U apelima su glasni i pojedini zdravstveni stručnjaci koji upozoravaju da i Velika Britanija, na koju se vlasti u Švedskoj pozivaju, napušta ovakav pristup i pooštrava mere. Oni kažu da bi ovakve zakasnele rekcije mogle biti uvod u tragediju koja je zadesila Italiju.

Švedska vlada na ovakva upozorenja odgovara da postupa prema preporukama Agencije za javno zdravstvo i da je spremna da primeni i druge mere „onog trenutka kada Agencija to zatraži“.

Uprkos tome što pritisak na vlasti i nadležne u zdravstvu raste, oni odbijaju da uvedu drastične mere. Tvrde da do sada nije dokazano da su dovoljno delotvorne. Ali je zato već očigledno da imaju prevelike posledice po društvo i ekonomiju.

Do sada je u Švedskoj, koja broji oko deset miliona stanovnika, potvrđeno 2.272 slučaja zaraženih virusom korona, od kojih je 36 osoba preminulo.

Чланак Pandemija: Da li je Švedska jedina u pravu, a svi ostali greše? се појављује прво на Biznis i Finansije.