Uvođenje turističke takse pokušaj je da se ograniči „preterani turizam“, prenosi Euroaktiv na srpskom jeziku.

Stopa, nazvana Evropski sistem informacija i ovlašcenja za putovanja (ETIAS), primenjivaće se na one koji posecuju šengenski prostor od novembra ove godine.

Svi turisti koji nisu iz EU moraće da plate 7 evra za ulazak bez viza – i to će morati da se obnavlja na svake tri godine.
Sve veći broj španskih regiona takođe naplaćuje svaku noć provedenu u hotelskom smeštaju, dok će Valensija krajem godine uvesti potpuno novu turističku taksu.

U Barseloni, glavnom gradu Katalonije, vec je na snazi taksa za posetioce, ali će se ove godine povećati.
Predsednik pokrajinskog saveta Malage Francisko Salado, izjasnio se protiv poreza EU i rekao da je turizam ekonomski motor Malage i Andaluzije i kritikovao potencijalni porez.

Kako je rekao, to bi mogao da bude veliki problem za Španiju.

Drugi gradovi širom Evrope već imaju noćnu taksu za posetioce, poput Praga, Berlina, Hamburga, Budimpešte i Amsterdama.

Izvor: Tanjug
Foto: BIng

Чланак Tri Evropska grada uvode turističke takse da bi ograničili „preterani turizam“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trenutno, taksa za izvod iz matične knjige rođenih košta 450 dinara, dok je uverenje o državljanstvu 820 dinara ukoliko se plaća i naručuje elektronski.

Predlogom izmene i dopune Zakona o republičkim administrativnim taksama Vlada je na poslednjoj sednici predložila oslobođenje od plaćanja takse za zahtev za izdavanje izvoda i uverenja iz matičnih knjiga elektronskim putem, kao i zahteva za izdavanje uverenja o državljanstvu Republike Srbije.

To će, kako se navodi u obrazloženju zakona, uticati na smanjenje izdataka građana koji podnose zahtev za izdavanje izvoda, odnosno uverenja iz matičnih knjiga elektronskim putem, ali i na to da na brz i ekonomičan način dobiju tražene isprave bez odlaska na šaltere.

Ovim izmenama, kako se navodi u obrazloženju Vlade, radi se na unapređenju sistema javne uprave uslugama E-izvod i E-uverenje, ali se omogućava i bolji kvalitet usluga, racionalizacija vremena i troškova građana.

– Istovremeno će ostvareni prihod budžeta po navedenom osnovu biti smanjen za nekih 37 miliona dinara, a procenjuje se da će se broj izdatih izvoda u papirnom obliku u 2023. biti smanjen za 25% – navodi se u obrazloženju.

Trenutno, za izdavanje izvoda se plaća taksa, osim u posebnim slučajevima za koje je predviđeno oslobađanje od ove obaveze, a što zavisi od svrhe izdavanja izvoda, navodi se na portalu E-uprave.

Usklađivanje dinarskih iznosa taksi propisanih zakonom koji je predložen na sednici u četvrtak biće urađeno tokom 2023.

Izvor: Danas

Ivor: Pixabay

Чланак Predlog da se ukine taksa prilikom naručivanja uverenja elektronskim putem се појављује прво на Biznis i Finansije.

Vlada Srbije odredila je najviše iznose lokalnih komunalnih taksi za držanje vozila pa oni za putnička vozila od 1. decembra mogu iznositi od 710 do 7.110 dinara u zavisnosti od kategorije.

U dokumentu objavljenom u Službenom glasniku navodi se da je najviši iznos za putnička vozila do 1.150 kubika – 710 dinara, ta vozila su razvrstana u šest kategorija, a iznos ove takse do 7.110 dinara važi za automobile sa preko 3.000 kubika.

Kod teretnih vozila, koja su prema nosivosti razvrstana u četiri kategorije iznosi su od 2.140 do 7.110 dinara.
Motocikli su svrstani u pet kategorija, a najviši iznosi su od 570 do 2.130 dinara.

Kod autobusa i kombi vozila taksa je 60 dinara po registrovanom sedištu, a iznosi za pet kategorija priključnih vozila su od 580 do 2.860 dinara.

Za vučna vozila – tegljače, koji su u pet kategorija u zavisnosti od snage motora, takse su od 2.100 do 5.710 dinara.

Za radna vozila, specijalno adaptirana za prevoz rekvizita za zabave, vozila za radnje, kao i specijalizovana vozila za pčele taksa je 1.410 dinara.

U odluci donetoj na osnovu Zakona o finansiranju lokalne samouprave navodi se da će usklađeni najviši iznosi biti u primeni od prvog dana u sledećem mesecu.

Ističe se da je usklađivanje izvršeno sa godišnjim indeksom potrošačkih cena Republičkog zavoda za statistiku.

Izvor:Telegraf.rs
Foto: Pixabay

Чланак Takse za držanje vozila od 1.decembra od 710 do 7.110 dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nadležni su na sajtu objavili da će tranzitnu taksu sa sadašnjih pet odsto povećati za 15 procenata za tankere koji nose naftu i naftne derivate, prenosi AP.

Takse za tankere sa hemikalijama i druge tečne sirovine biće povećane sa 10 na 20 odsto.
Brodovi koji prevoze vozila, opšti teret, kao i višenamenska plovila umesto dosadašnjih sedam odsto, za tranzit će morati da plate 14 procenata.

Povećanje tranzitnih taksi stupa na snagu 1. maja i moglo bi kasnije da bude revidirano ili poništeno, shodno promenama u globalnoj plovidbi.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Suecki kanal povećava tranzitne takse za brodove се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najviše je poskupela naknada za unošenje imena Beograd u poslovno ime privrednog subjekta i udruženja. Vlasnici firmi koji budu želeli da one u svom nazivu imaju ime prestonice moraće da izdvoje 158.554 dinara, što je za oko 5.000 više nego dosad.
Korigovane su i cene za podnošenje zahteva, molbi, predloga i prijava, pa će Beograđani za njih morati da plate 10 dinara više, odnosno 330 dinara. Taksa za žalbe protiv rešenja koje donose organi gradske uprave ubuduće će iznositi 490 umesto 480 dinara.

Za deset dinara biće skuplja i opomena kojom se obveznik poziva da plati taksu, pa će sada ovaj „podsetnik“ građane koštati 290 dinara. Taksa se plaća i za uvid u spis kod organa odnosno organoizacione jeidnice, a svi koji đžele da razgledaju gradsku i opštinsku dokumentaciju plaćaće deset dinara više, odnosno 380 dinara za svaki započeti sat, piše Euronews.

Za pojašnjenje propisa 1.660 dinara

Za po 50 dinara poskupeli su i zahtevi za davanje tumačenja, objašnjenja i mišljenja o primeni opštinskih i gradskih propisa, pa će građani koji budu tražili pojašnjenja od nadležnih u lokalnim samoupravama morati da izdvoje 1.660 dinara. To je iznos koji je utvrđen i Zakonom o republičkim administrativnim taksama, za propise repubčilkih organa.

„Sekretarijat za finansije je iznose taksi uskladio sa indeksom potrošačkih cena od 103,3 odsto u Republici Srbiji, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ostvaren u periodu od jula 2020. do juna 2021. godine, odnosno uvećao ih je za 3,3 odsto. Odluka o utvrđivanju visike taksi za sledeću godinu objavljuje se u Službenom listu grada Beograda najkasnije do 31. oktobra“, piše u obrazloženju Odluke.

Građani koji budu želeli da otkupe građevinsko zemljište u javnoj svojini radi izgradnje ili ozakonjenja objekta moraće da izdvoje 6.441 dinara, umesto dosadašnje takse od 6.235 dinara. Plaća se i Rešenje za uklanjanje zdravih stabala sa javnih zelenih površina u prigradskim beogradskim opštinama i košta 1.226 dinara, što je 40 dinara više nego dosad.

Skuplje postavljanje tezgi i reklama

Među taksama koje se odnose na privrednike je rešenje za snabdevanje, utovar ili istovar novca, selidbe i obavljanje neodložnih komunalnih intervencija u pešačkoj zoni, a mesečna taksa za ove namene je sa 3.276 dinara skočila na 3.384 dinara. Rešenje o kretanju teretnih motornih vozila mimo utvrđenog režima saobraćaja košta 552 umesto 532 dinara, a rešenje o parkiranju teretnih vozila u istom periodu 3.384 umesto 3.276 dinara.

Vlasnici splavova će morati da izdvoje oko 1.000 dinara više, jer nova taksa za njihovo postavljanje košta 34.489 dinara.

„Rešenje o privremenom zauzeću javne površine umesto 10.060 iznosiće 10.956 dinara, ova taksa se naplaćuje za postavljanje bašte, zabavnih parkova i cirkusa“, navodi se u izmenama Odluke.

Za postavljanje tezgi Beograđani će morati da plate oko 150 dinara više, pa je nova taksa 4.979 dinara. Potvrda na izdatu saglasnost za zauzeće javne površine radi postavljanja bašte ugostiteljskih objekata umesto 2.824 sada košta 2.917 dinara. Rešenje o postavljanju objekta za oglašavanje, odnosno sredstava za oglašavanje ili reklama sada košta 6.461 dinar, a bilo je 6.255 dinara.

I taksisti će za razne dozvole i saglasnosti morati da računaju na veće izdatke. Zahtev za saglasnost da ispunjava uslove za obavljanje ove vrste prevoza, takista će morati da izdvoji oko 40 dinara više. Za taksu dozvolu gotovo je isti iznos poskupljenja, pa ona sada košta 1.275 dinara. Duplikat jedinstvene krovne oznake TAXI je sada 4.698 , umesto 4.548 dinara, a rešenje o postavljaju reklamnog panoa na krovu vozila 501 , umesto dosadašnjih 485 dinara.

I oni koji žele da postave balon halu rešenje će morati da plate oko 250 dinara više, odnosno 11.137 dinara, dok će za rešenje za odobrenje njenog korišćenja morati da izdvoje 6.960 umesto 6.738 dinara.

Izvor: Euronews

Foto: Pixabay

Чланак Od januara za Beograđane skuplje administrativne takse се појављује прво на Biznis i Finansije.

Problem je što su kase gradova i opština pod velikim pritiskom, jer su u martu dobile nalog da moraju da smanje izdatke za 20 odsto. Ako takvo ograničenje ostane i u narednoj godini, manji priliv od države mogle bi da nadomeste kroz povećanje dažbina firmama.

Ovo, u razgovoru za „Novosti“, kaže Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, ističući da će se to znati do kraja godine, kada budu definisani lokalni budžeti.S druge strane, ekonomista Ivan Nikolić smatra da ukoliko takva namera i postoji, neće moći da se realizuje zbog problema u kojima se privreda nalazi. Čelnici nekoliko većih lokalnih samouprava reportere našeg lista uveravaju da ne planiraju ni poskupljenje postojećih, niti bilo kakve nove namete.

Rajić naglašava da je u toku ove godine bilo dosta pozitivnih primera iz gradova i opština koji su odložili naplatu različitih naknada i zakupa poslovnog prostora, ali da zbog kresanja budžeta imaju veliki problem da obezbede finansiranje. Menadžeri kompanija, koje su članice Mreže, imaju informacije iz pojedinih lokalnih samouprava da će neke dažbine morati da se povećaju.

– Problem je što firme za istu namenu plaćaju po dve-tri različite naknade, jednu republici, drugu lokalnoj samoupravi, treću nekom fondu koji skuplja novac, na primer, za reciklažu – objašnjava Rajić. – U toku ove godine su već uvedene neke dažbine kroz komunalne usluge. Kompanije u nekim opština se žale da su sada dobile novu naknadu, koja se zove protivpožarno održavanje. To im ide kroz komunalne usluge, iako to već plaćaju odvojeno, jer imaju ugovore sa firmama za zaštitu od požara.

Blizu 600 dažbina

Kompanije plaćaju oko 590 parafiskalnih nameta, a ima čitav niz nerešenih pitanja u vezi sa kriterijumima na osnovu kojih se određuju i zašto se uvode – ističe Dragoljub Rajić i dodaje da je potrebno napraviti registar ovih dažbina da bi se znalo kakve su obaveze privrednika.

On podseća da je ove godine uvedena i ekološka taksa, a mnoga preduzeća izdvaju za ekološku zaštitu preko komunalnih usluga. Samo porez na imovinu, kako ističe, predstavlja sve teže opterećenje i privrednici se plaše da će ponovo biti povećan, kao što je bilo i u prethodnim kriznim situacijama.
Nikolić ima suprotno mišljenje.

On ističe da nisu najavljeni nikakvi novi nameti ili povećanje nekih poreskih oblika:

– S obzirom na probleme u kojima se privreda nalazi, sumnjam da će lokalne samouprave uspeti da je realizuju, jer im je za to potrebna saglasnost Ministarstva finansija ili Vlade.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Opštine manji priliv od države mogle bi da nadomeste kroz povećanje dažbina firmama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako smo navikli na rafalnu razmenu taksi između SAD i Kine, azijska ekonomija je odlučila da ovu meru ne primenjuje samo kada su u pitanju američki proizvodi. Ovaj put ona je namenjena i australijskom vinu za koje će se takse kretati između 107 odsto i 212 odsto.

Kina je inače najveći uvoznik australijskog vina na svetu, tako da će pomenute takse biti veliki udar na proizvodnju tog alkoholnog pića u Australiji.

Kineski zvaničnici kažu da je razlog tome podatak da se australijska vina u azijskoj zemlji prodaju čak i po nižim cenama nego u njihovoj matičnoj zemlji, zahvaljujući izvoznim subvencijama. Međutim, Australija demantuje ovu tvrdnju.

U prethodnim mesecima Kina je sličnu stvar radila i po pitanju uvoza australijskog uglja, šećera, ječma i jastoga.

Izvor: BBC

Foto: Pixabay

Чланак Kina povećava takse i za australijske proizvode се појављује прво на Biznis i Finansije.

Takse će se naplaćivati i na izvršne odluke koje notari donose, a tiču se postupka upisa u registar nepokretnosti i vodove, jer se ova javna ovlašćenja koja su ima zakonom poverena ne smatraju postupkom koji se vodi po službenoj dužnosti.

Taksu će se plaćati za izdavanje licence za predavača/ispitivača prve pomoći, za pristup podacima katastra nepokretnosti putem inetrneta-uvid u bazu podataka do 20 puta mesečno, kao i za polaganje stručnog ispita za licencu za obavljanje poslova ovlašćenog lica iz oblasti sperčavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Uvodi se taksa za davanje saglasnosti za obavljanje granične carinske kontrole van carinskog područja, izlaskom na teren ovlašćenog službenika za vazdušni i vodni saobraćaj, takse za istraživanje geotermalnih resursa i za inžinjerskogeološka-geotehnička istraživanja, kao i za probni rad rudarskih objekata.

Pored toga uvodi se i taksa za zahtev za odobrenje eksploatacionog prostora i količinu rezervi podzemnih voda i geotermalnih resursa, taksa za zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje nove zdravstvene tehnologije (koja se po prvi put uvodi za korišćenje na teritoriji Republike Srbije) i taksa za zahtev za upis u registar proizvodjača aktivnih supstanci.

Povećan iznos naplaćivaće se na takse za davanje saglasnosti za naknade po osnovu autorskih i srodnih prava.

Nove takse

Sa druge strane, smanjiće se iznos taksi za zahtev za brisanje iz registra javnih skladišta za poljoprivredne proizvode, za 30 odsto će biti niže propisane takse za obuku lica za vršenje poslova privatnog obezbedjenja prilikom obnove ovlašćenja, a za 15 odsto pojeftinjuju takse na zahteve za izdavanje žigova, upis prenosa prava i licence, kao i za patente.

Pojeftinjuju i takse za davanje mišljenja o identifikaciji robe (utvrdjivanje da li je za konkretnu robu potrebna dozvola), i onih za utvrđivanje i overu geotermalnih resursa (iz razloga podsticanja korišćenja obnovljivih izvora energije).

Dodatno, ujednačavaju se takse za prijavu/rešenje za upis u registar, evidenciju ili imenik svih nosilaca pravosudnih profesija (stalni veštaci ili tumači, javni izvršitelji i njihovi zamenici, posrednici, javni beležnici).

Izmenjene su, usklađene i uvedene i nove takse za mnoge usluge iz domena poljoprivrede i šumarstva, a tiču se zdravstvenih pregleda matičnjaka, registracije sredstava za zaštitu bilja, za postupak kontrole hrane za životinje biljnog porekla pri uvozu, za obavljenje delatnosti veterinarskih apoteka i upis u registar obavljanja delasnosti, promene namene šumskih zemljišta, itd,

Novim zakonom ukinule bi se takse za prijavu za vršenje obuke pripadnika dobrovoljnih vatrogasnih jedinica, kao i za prijave za obuku i polaganje stručnog ispita za rukovodioce akcija gašenja požara, ali i takse na zahtev za tehničko regulisanje saobraćaja na magistralnom i regionalnom putu.

Predlogom zakona se uređuje i način plaćanja taksenih obaveza koje su nastale, a nisu plaćene do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Takođe, navodi se da danom stupanja na snagu ovog Predloga zakona prestaju da važe odredbe podzakonskih akata na osnovu kojih je vršena naplata troškova postupanja organa.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Uvođenje više novih taksi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dragoljub Rajić, iz Mreže za poslovnu podršku, za „B&F“ kaže da po broju taksi koje se građanima naplaćuju za obraćanje državnim organima, Srbija je u samom vrhu ove neslavne liste u Evropi. Prema njegovim rečima različiti izvori navode da postoji između 190 i 240 ovih taksi na nivou Republike i lokalnih samouprava, sudova i drugih organa. Poređenja radi, Češka ih ima 67, Slovačka 49, Austrija 70.

Suočavanje sa taksama na žalbu nedavno je bilo aktuelno kada je veliki broj građana prestonice dobio nova rešenja za porez na imovinu, koji je u pojedinim slučajevima bio veći i do sto odsto, i nije bio srazmeran rastu vrednosti kvadrata nekretnina. Da bi utvrdili o čemu je reč, svi nezadovoljni građani, poreski obveznici pokrenuli su postupak žalbe, a da bi on uopšte mogao da bude sproveden prvi i osnovni uslov jeste plaćanje takse od 480 dinara.

Međutim, taksa na žalbu se plaća i u drugim slučajevima, a Zakon o administrativnim taksama je propisao kada i koliko.

Nema odgovornosti za grešku

Dragoljub Rajić ocenjuje da u Srbiji ne postoji odgovornost državnog organa u slučaju greške ili pogrešnog obračuna, za razliku od nekih evropskih zemalja gde država mora finansijski da snosi odgovornost za svoje greške.

„U 16 zemalja Evropske unije pravilo je da se novac od takse plaćene za žalbu na poreska, sudska i rešenja lokalnih samouprava uvek vraća uplatiocu ukoliko je došlo do greške poreskog, sudskog ili drugih organa. Takođe, sva kamata na dug nastala u međuvremenu se otpisuje. U nekim zemljama EU ne morate platiti porez ako imate dokaz da je pogrešno obračunat i dok poreski organ ne načini ispravku, a kod nas na svako poresko rešenje u kome su napravljene kardinalne greške u obračunu morate platiti porez, inače vam teče kamata koja godišnje iznosi i preko 16 odsto“, ističe Rajić.

Dodatni apsurd je, ukazuje naš sagovrnik, što kada se žalite na rešenje Poreske uprave, žalbu podnosite sekciji Ministarstva finansija u kojoj rade isti činovnici koji su prethodnih godina radili u poreskim upravama, a ne nezavisni eksperti za primenu poreskih propisa.

„Zato trenutno preko 15.000 žalbi čeka godinu do dve na odgovor, a za sve to vreme pravna i fizička lica moraju da plaćaju kamatu. Onda najčešće taj drugostepeni organ donosi odluku protiv vašeg interesa, često i protivzakonitu i čak protivnu internim pravilima Poreske uprave. Na kraju, ako svo to preganjanje koje traje godinama, izdržite i mentalno i finansijski, obraćate se Upravnom sudu koji opet godinama ne donosi rešenje, a vaša kamata raste. Pritom, na svakom tom koraku plaćate taksu na žalbu, nekad i četiri, pet puta u procesu“, ističe Rajić.

Poreski obveznici u Srbiji su u ovoj godini, prema njegovim rečima, dvostruko više nemoćni i obespravljenim u ovim „kafkijanskim“ procesima nego 2008. godine i njihova privatna imovina uvek je na meti nedosledne države.

„Ne postoji ni finansijska, ni lična odgovornost državnih činovnika koji krivo tumače propise i time nanose štetu građanima i privrednim subjektima i zato se stiče utisak da je njima svejedno kakva rešenja izdaju. Čak, što više grešaka i netačnih obračuna to bolje za državu, jer će se budžet više puniti. Sistem određivanja visine i naplate poreza u Srbiji idealan je za korupciju, podmetanja i zloupotrebe, jer je poreski obveznik sitna riba u odnosu na sistem i jako teško dokazuje propuste u radu poreskih organa“, ističe Rajić.

Kako ukazuje naš sagovornik, jako je sumnjiv broj grešaka u ovogodišnjim poreskim rešenjima o porezu na imovinu, jer gotovo svako drugo izdato rešenje ima grešaka ili nelogičnosti. Liči i na to da je ovo način da se dodatno napune budžeti lokalnih samouprava koji su značajno smanjeni sa izbijanjem pandemije Kovid-19 i potrebom države da centralizuje trošenje novca iz budžeta tokom krize, zaključuje naš sagovornik.

Za svaku žalbu na rešenje po taksa

Prava adresa za odgovore, gde smo i postavili pitanja jeste Ministarstvo finansija Republike Srbije. Uz konstataciju da se Zakonom o republičkim administrativnim taksama propisuju plaćanja administrativne takse, prvo pitanje je zašto se plaća taksa u slučaju žalbe.

„Imajući u vidu da je postupak koji organ vrši po žalbi, novi postupak organa u odnosu na postupak u kome je donet upravni akt kojim je odlučeno o pojedinačnim pravima i obavezama i na koji se izjavljuje žalba, republička administrativna taksa se plaća za podnošenje žalbe organu, ako ovim zakonom nije drukčije propisano, u iznosu iz Tarifnog broja 7. u zavisnosti od vrste upravnog akta postupajućeg organa na koji je izjavljena žalba. Pored toga, plaća se i taksa iz Tarifnog broja 9. Tarife ovog zakona, za donošenje (novog) rešenja u postupku po žalbi“, navode u Ministarstvu finansija.

Najniži iznos takse za žalbu organu je 480 dinara. Zakonom je propisano da ako se u istoj upravnoj stvari podnosi jedna žalba protiv više rešenja, taksa iz ovog tarifnog broja plaća se prema broju rešenja koja se osporavaju žalbom.

„Za žalbu protiv rešenja o prekršaju plaća se taksa u iznosu od 1.450 dinara, za žalbu protiv rešenja carinarnice donetom u upravnom postupku plaća se taksa u iznosu od 1.760 dinara. Za rešenje po žalbi protiv rešenja Registratora udruženja donesenog u prvom stepenu u vezi sa upisom u Registar udruženja plaća se taksa u iznosu od 650 dinara, koliko iznosi i za rešenje po žalbi protiv rešenja Registratora stranih udruženja donesenog u prvom stepenu u vezi sa upisom u Registar stranih udruženja. Za žalbu na rešenje Poreske uprave doneto u upravnom postupku plaća se taksa u iznosu od 1.970 dinara“, kažu u Ministarstvu finansija.

Još jedan zakon reguliše ovu oblast. U skladu sa članom 84. Zakona o opštem upravnom postupku, troškovi postupka jesu izdaci za takse, lični troškovi stranke, gde spadaju troškovi dolaska i gubitka vremena i zarade. Zatim neophodni i opravdani troškovi zastupanja stranke i troškovi usmene rasprave i izvođenja dokaza, a tu spadaju stvarni troškovi svedoka i stvarni troškovi i nagrade veštaka, tumača, prevodilaca i privremenih zastupnika, troškovi uviđaja, kao i posebni izdaci u gotovom novcu organa koji vodi postupak, a to se odnosi na putne troškove službenih lica, oglasi i slično.

„U smislu člana 85. stav 3. Zakona o opštem upravnom postupku, kad je prvostepeni postupak pokrenut zahtevom stranke, ona snosi troškove postupka. Prema stavu 6. istog člana ako žalba bude odbačena ili odbijena ili žalilac odustane od žalbe, troškove drugostepenog postupka snosi žalilac. Ako žalba bude usvojena, troškove drugostepenog postupka snosi organ koji je odlučivao u prvom stepenu. Prema članu 86. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku prethodno, pre nego što se odluči o tome ko snosi troškove postupka, stranka snosi troškove postupka koji je pokrenut njenim zahtevom ili žalbom“, odgovor je Ministarstva finansija na pitanje da li građanin u slučaju da je nezadovoljan odlukom prvostepenog organa i želi ponovo da se žali drugostepenom, mora i tad da plaća taksu.

Veliki je raspon između najniže takse koja iznosi 480 dinara i najviše 1.970 dinara, skoro četiri puta. U Ministarstvu kažu „da se visina utvrđuje u skladu sa Pravilnikom o metodologiji i načinu utvrđivanja troškova pružanja javne usluge na osnovu složenosti određenog postupka, na osnovu troškova rada nastalih u postupku izdavanja spisa, odnosno izvršenja radnji na zahtev zainteresovanih lica, odnosno ostalih troškova koji direktno učestvuju u pružanju javne usluge“.

Na poslednja tri pitanja – za koje namene se novac od tih taksi troši, da li i u kom iznosu se uplaćuju u republički ili budžet lokalnih samouprava i koliko na godišnjem nivou po tom osnovu se prikupi novca – odgovore nismo dobili.

Danijela Nišavić

broj 178, oktobar 2020. 

Foto: Pixabay

Чланак Takse na žalbe na rešenja državnih organa: Plati, pa se žali се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cilj ovog projekta, koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), jeste da se smanji parafiskalno opterećenje i poveća transparentnost i predvidivost svih neporeskih dažbina za privredu i građane. Koncept predložene reforme predstavljen je resornom Ministarstvu finansija.

Izrada javno dostupnog elektronskog registra svih neporeskih nameta

Potpredsednik Saveza za fer konkurenciju u NALED-u i partner u kompaniji KPMG Igor Lončarević kaže da od 1.189 taksi, naknada i drugih nameta koji su propisani u više od 200 zakona i 270 podzakonskih akata, više od četvrtine, odnosno 331, ne prolazi kroz sistem trezora.

„To znači da ni Ministarstvo finansija nema potpune i tačne izveštaje o iznosima koji se naplaćuju. Želimo da kroz projekat podržimo Ministarstvo finansija i da zajedno uredimo ovu oblast u korist svih, i građana i privrede i države“, kaže Lončarević.

Prema njegovim rečima, osim neporeskih nameta na republičkom nivou, paralelno se radi i popis neporeskih dažbina koje građanima i privredi naplaćuju javna preduzeća, gradovi i opštine.

Lončarević navodi da je jedan od ključnih problema sa neporeskim nametima to što podaci o njima nisu lako dostupni i ažurni.

„Zato je jedan od glavnih predloga reforme na kojem NALED insistira godinama unazad izrada javno dostupnog elektronskog registra svih neporeskih nameta. U tom registru bi bile evidentirane sve takse, naknade i druge neporeske dažbine koje privreda i građani moraju da plate, a za njegovu ažurnost bila bi odgovorna država“, objašnjava on.

Dodaje da je jedna od ideja NALED-a da direktni i indirektni korisnici budžeta, javna preduzeća, javne agencije i sve druge organizacije, koje su korisnici javnih sredstava, ne mogu da naplaćuju namete koji nisu evidentirani u registru, koji bi bio u nadležnosti Ministarstva finansija.

Izvor: Tanjug

Чланак Građani i privreda plaćaju skoro 1.200 republičkih taksi се појављује прво на Biznis i Finansije.