Izmenom Uredbe, koja je objavljena u Službenom glasniku i stupila na snagu, precizira se da se ova odredba odnosi na osobe kod kojih je testiranjem utvrđeno prisustvo virusa, a kod kojih nije utvrđeno prisustvo nijednog simptoma ili znaka bolesti, odnosno kod kojih težina bolesti ne zahteva lečenje u bolničkim uslovima.

Po ovoj uredbi, ukoliko osoba ima primarnu ili sekundarnu imunodeficijenciju upućuje se u kućnu izolaciju u trajanju od 14 dana, a stanje imunodeficijencije utvrđuje lekar primarne zdravstvene zaštitite.

Uredba predviđa i da se zaposleni u zdravstvenim ustanovama i ustanovama socijalne zaštite testiraju PCR testom nakon kućne izolacije u trajanju od sedam dana i vraćaju se na posao ukoliko je PCR test koji je uzorkovan sedmog dana kućne izolacije negativan.

U slučaju pozitivnog rezultata PCR testa, ostaju u izolaciji do desetog dana kada se izolacija prekida bez testiranja, navodi se u uredbi.

Smanjena cena PCR testa

Vlada Srbije juče je usvojila i Zaključak o visini naknade za RT-PCR i antigensko testiranje na prisustvo virusa SARS-CoV-2 na lični zahtev koje obavljaju zdravstvene ustanove u javnoj svojini.

Ovim Zaključkom cena PCR testa smanjena je sa 9.000 na 6.000 dinara, a cena antigenskog sa 3.500 na 1.800 dinara.

Nedavno je Krizni štab predložio da se trajanje karantina za zaražene smanji sa 10 na sedam dana, zbog lakšeg oblika oboljenja, a kako bi se građani što pre vratili na posao.

Takođe, odlučeno je da se vreme između druge i treće doze vakcine smanji na tri meseca.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Izolacija sedam dana, na posao bez novog testiranja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovo je inicijativa koja je pokrenuta još u avgustu prošle godine, ali bi mogla da važi i za predstojeću turističku sezonu.

„Turisti bi prilikom čekiranja pokazali test sa računom, a onda bi im polovina iznosa bila plaćena“, objasnio je predlog Tasios.

On je izrazio veliko zadovoljstvo zbog uvođenja svojevrsnog vakcinalnog pasoša koji je dogovoren između Grčke i Izraela, pa se očekuje da već početkom maja prvi izraelski turisti pristignu na Halkidiki.“Ne isključujemo mogućnost postizanja bilateralnih dogovora i sa balkanskim zemljama. Granice se polako otvaraju, a kontakti su uveliko u toku“, dodao je Grigoris Tasios.

Nije tajna da je upravo Halkidiki omiljena destinacija stotina hiljada srpskih turista koji svakog leta letuju u Grčkoj, jedino nije potpuno definisano da li bi ova svojevrsna „letnja akcija“ plaćanja 50 odsto PCR testa važila samo u hotelima ili i u apartmanskom smeštaju.

Kako kaže Tasios, „ako ne bude dogovora na nivou Evropske unije, Grčka mora da napravi međudržavne sporazume kako bi imala prednost nad Španijom i Turskom“.

Podsetimo, prethodnih nedelja se uveliko govorilo o mogućnosti da srpskim turistima narednog leta bude dozvoljen ulazak u Grčku uz potvrdu o vakcinaciji ili negativan PCR test. Ipak, pregovori su privremeno bili stopirani zbog porasta broja novozaraženih u Grčkoj, što je dovelo do novih restriktivnih mera i uvođenja još jednog „zaključavanja“, navodi „Blic“.

Foto: Pixabay

Чланак Grčka je spremna da snosi 50 odsto troškova obaveznih PCR testova се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj test izvodi se pomoću čipa koji je veličine polovine kreditne kartice, i kako kažu njegovi kreatori, za sada daje prilično tačne rezultate. Njime se utvrđuje trenutna infekcija u organizmu, a ne prisustvo antitela, što znači da se može koristiti umesto PCR testova.

Testiranje se vrši tako što se uzeti sadržaj iz nosa stavlja na čip koji filtrira sve supstance u težnji da otkrije RNA koji će zatim konvertovati u DNA. Dalje pomoću enzima CRISPR-Cas12 utvrđuje da li ovaj DNA dolazi iz korona virusa.

Uprošćeno – u dodiru uzorka i čipa posle određenog vremena čip će ako otkrije prisustvo korona virusa početi da sija.

Vrlina ovog testa, osim brzine, je i to što za njegovu realizaciju nije potrebno mnoštvo medicinskih radnika već se najveći deo procesa obavlja automatski.

Međutim, kako kažu njegovi kreatori, tek se radi na njegovoj komercijalizaciji, koja se očekuje za nekoliko meseci. U najboljem scenariju, koji je malo verovatan, on nam tada neće biti potreban ako uskoro neka farmaceutska kuća izbaci na tržište efikasnu vakcinu.

No, čak i kada se pandemija završi, ovaj test će moći da se dalje adaptira kako bi bio korišćen i za otkrivanje drugih patogena, poput Ešerihije koli.

Izvor: medicalxpress.com

Foto: thiagolazarino, Pixabay

Чланак Naučnici kreirali novi brzi test na koronu, očekuje se njegova komercijalizacija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Građanima Srbije koji planiraju turistički da putuju još uvek je rampa spuštena za zemlje EU, Grčku, Rumuniju, Sloveniju, Austriju, Hrvatsku, Italiju, Mađarsku.

Državljanima Srbije koji nemaju regulisan boravak u EU, moguć je ulazak u zemlje članice samo u posebnim slučajevima (recimo ako putuju zbog lečenja).

Oni koji imaju regulisan boravak, a koji dolaze sa područja sa povećanim rizikom od kovid 19 dozvoljen je ulazak u države članice, pri čemu je potrebno da imaju negativan PCR test, ne stariji od 72 sata.

Ukoliko ne poseduju negativan test, izriče im se 10-dnevna samoizolacija i obavezni su da u roku od 48 sati obave testiranje o sopstvenom trošku, navedeno je na sajtu MInistarstva spoljnih poslova.

U Grčku se i dalje ne može

U BiH državljani Srbije mogu bez ograničenja da uđu ili da prolaze. Građani Srbije i u Bugarsku mogu bez negativnog PCR testa ako dolaze iz Srbije ili država članica EU ili iz zone Šengenskog sporazuma.

Državljanima Srbije, koji putuju preko teritorije Bugarske, bez zadržavanja, nije potreban negativan PCR test, bez obzira iz koje zemlje dolaze.

Građani Srbije ne mogu da uđu u Grčku i ta odluka važi do 15. septembra.
Za srpske građane koji žele turistički da putuju u Mađarsku spuštena je rampa od 1. septembra, a ulazak u tu zemlju u privatne svrhe je moguć samo na osnovu dobijene saglasnosti mađarske policije. Zahtev se podnosi preko sajta www.police.hu, na mađarskom ili engleskom jeziku.

Hrvatska i Slovenija traže regulisani boravak

Državljani Srbije mogu da uđu u Hrvatsku ukoliko imaju regulisan boravak uz obavezan zdravstveni nadzor, 14-dnevnu samoizolaciju/karantin. Ova mera se može skratiti na sedam dana ako lice o svom trošku uradi test po ulasku u Hrvatsku i bude negativan.

Lica koja putuju zbog turističkih ili drugih privrednih interesa, školovanja, neodložnih razloga mogu ući u Hrvatsku bez obaveze samoizolacije uz posedovanje negativnog PCR testa, ne starijeg od 48 sati.
I u Sloveniju građani Srbije ne mogu da uđu ukoliko nemaju regulisani boravak. Oni koji imaju dozvolu boravka, ukoliko ne dolaze iz Šengenskog područja, mogu ući u Sloveniju uz obavezni karantin od 10 dana.

Državljani Srbije bez dozvole boravka u Sloveniji mogu da uđu u Sloveniju u posebnim situacijama uz pozivno pismo i negativni PCR test, ne stariji od 36 sati.

Tri varijante testiranja za ulazak u Crnu Goru

Državljani Srbije mogu ući u Crnu Goru uz negativan PCR test, ne stariji od 72 sata, ili pozitivan rezultat serološkog testa – antitela klase IgG, ne stariji od 30 dana, ili negativan rezultat serološkog testa na atitela klase IgM (ELISA), ne stariji od 72 sata.
Osim jednog od tri testa, neophodno je da lice u periodu od 15 dana pre ulaska u Crnu Goru nije boravilo u nekoj od država iz kojih nije dozvoljen ulazak u tu zemlju.

Izvor: Tanjug

Чланак Kako građani Srbije mogu da putuju u zemlje regiona се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova dva trgovačka lanca su do novog rešenja stigla odvojeno, u saradnji sa međunarodnim kompanijama koje se bave pravljenjem ove vrste kesa. Naime, svi proizvodi se nalaze u specijalnim paketima koji se transportuju u tankim, zaštitnim i čak jestivim kesama.

Edekine zaštitne kese napravila je američka kompanija Apeel Sciences, a oni koji su probali jestive oblike kesa za pakovanje ističu da su iste ukusne, kao i da su napravljene od voća i povrća, semenki i prirodnih ljuski.

Ova kesa ne dopušta gubljenje vode, truljenje i omogućava da hrana ostane sveža. Najnovije kese nalaze se u odabranim trgovinama, a prvo su testirane na avokadu.

Trgovac Rewe takođe je započeo sa testiranjem ovakvih kesa, koje su napravljene od prirodnog šećera, kaše i raznih biljnih ulja, a sve kese radi britanska kompanija AgriCoat NatureSeal. Avokado u takvim kesama već se nalazi na tržištu i može se kupiti u 860 prodavnica trgovačkih lanaca Rewe i Penny.

Izvor: Bankar.me

Foto: Pixabay

Чланак Na testu kese napravljene od povrća, voća, šećera се појављује прво на Biznis i Finansije.

Od početka godine do polovine jula delatnost je privremeno odjavilo njih 12.185. Tokom čitave prošle godine na ovaj korak se odlučilo 10.315 preduzetnika, podaci su Agencije za privredne registre.

Teški uslovi poslovanja nisu uvek razlog za privremenu odjavu. Kako objašnjavaju u APR, privremeni prekid obavljanja delatnosti, po Zakonu o privrednim društvima, mogu da prijavljuju samo preduzetnici. Oni to čine u slučaju kada nemaju poslovođu na koga mogu preneti obavljanje delatnosti za vreme korišćenja godišnjeg odmora, duže sprečenosti obavljanja delatnosti i sličnih razloga.

– Za vreme privremenog prekida obavljanja delatnosti, preduzetnik se vodi kao aktivan u registru privrednih subjekata, ali mu ne teku poreske i druge obaveze za vreme trajanja prijavljenog prekida – kažu u Agenciji za privredne registre.

Tokom ove godine među onima koji su privremeno odjavili delatnost najviše je preduzetnika koji se bave računarskim programiranjem, konsultantskim aktivnostima u vezi sa poslovanjem, frizerski i kozmetički saloni, restorani i pokretni ugostiteljski objekti, konsultanti u infirmacionim delatnostima i taksi prevoznici.

U slučaju programera, a njih je skoro 5.000 među odjevljenim, pandemija nije glavni razlog pauze. Od početka marta preduzetnici da bi ostali paušalci moraju da prođu test samostalnosti. U IT sektoru se, međutim, dešavalo da velike kompanije umesto da zaposle radnike, angažuju ih kao preduzetnike. Oni, između ostalih, ne bi prošli ovu proveru, pa je to verovatno razlog što se određeni broj odlučio za odjavu.

– Preduzetnici su privremeno prekinuli poslovanje zbog otežanih uslova koje je izazvala korona, ali oni nisu većina – smatra Snežana Mitrović iz Udruženja Računovodstvena komora Srbije.

– Najviše je među njima paušalaca koji su odustali zbog testa samostalnosti. Ukoliko se utvrdi da nisu samostalni, preti im dodatno poresko opterećenje prihoda koje ostvaruju od usluga i prometa dobara sa drugim pravnim licima. Upozoravali smo Ministarstvo finansija kakav će efekat imati te zakonske izmene – objasnila je ona.

Kreću samo hrabri

Godina obeležena pandemijom, vanrednim stanjem i skoro paralisanim poslovanjem u određenim granama, nije svima uterala strah u kosti. Od početka godine osnovano je 4.548 firmi, svega 2,4% manje nego lane. Preduzetnici su bili oprezniji. U poduhvat je krenulo njih 13.577, što je 37,7% manje nego prošle godine.

I pored teških uslova poslovanja, broj onih koji su okačili katanac je manji nego lane. U ovom periodu ugašeno je 1.786 firmi, što je četiri odsto manje nego lane. Među preduzetnicima, od posla je odustalo njih 1.862, što je 15% manje nego lane.

Izvor: Novosti

Чланак Test samostalnosti: Na pauzi 12.000 preduzetnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Učesnici moraju da se testiraju na virus i budu negativni, piše „Dojče Vele“.

Dok Nemačka radi na tome da ljubitelje sporta ponovo vrati na tribine, tim istraživača sa univerzitetske klinike u Haleu, na istoku Nemačke, organizuje eksperiment u kojem bi hiljade dobrovoljaca prisustvovali koncertu pop muzike.
Naučnici se nadaju da će regrutovati 4.000 učesnika koji bi se 22. avgusta okupili u areni u Lajpcigu. Dobrovoljci, stari od 18 do 50 godina, prethodno će biti testirani na korona-virus, a učešće će biti dozvoljeno samo onima čiji je rezultat negativan.

Na koncertu će nastupati popularni pop pevač Tim Bencko kako bi se „ponašanje publike što više približilo stvarnosti“, rekli su organizatori.
Učesnici će morati da nose FFP2 filter maske, a biće korišćeno i fluorescentno dezinfekcijsko sredstvo koje će – pored pružanja još jednog sloja zaštite – naučnicima omogućiti da prate koje površine publika najčešće dodiruje. Najvažnije je pak da će dobrovoljci dobiti uređaj koji će pratiti njihovo kretanje i udaljenost od ostalih prisutnih.

„Mislim da će najveći izazov biti procena podataka“, izjavio je šef projekta Stefan Moric za dpa.

„Zato što ćemo dobijati podatke o kontaktima sa svim ostalim učesnicima u radijusu od 30 metara – svakih pet sekundi tokom celog dana“, dodao je on.

Tri scenarija

Organizatori planiraju da testiraju tri moguća scenarija. Prvi scenario će biti ono što bi se inače zvalo kontrolna grupa – dakle sve kao i pre korone: publika ulazi na dva ulaza, nema obaveznog odstojanja i sličnih mera predostrožnosti. Drugi scenario je sa strožim higijenskim merama, sporijim ulaskom učesnika, odnosno otvaranja više ulaza u arenu i pravilima o odstojanju. Treći scenario je sa dobrovoljcima koji sede na tribinama na udaljenosti od 1,5 metara. Za ovaj scenario potrebno je samo 2.000 dobrovoljaca u areni koji ima kapacitet da primi oko 12.000 ljudi.

Projekat bi trebalo da pomogne za „identifikovanje uslova pod kojima bi umetnici i sportisti mogli ponovo da nastupaju, od 30. septembra, od kada bi manifestacije sa velikim brojem ljudi trebalo da budu ponovo dozvoljene u Nemačkoj“, naveli su istraživači na svojoj veb stranici. Pored toga, trebalo bi da se utvrdi s koliko drugih ljudi posetilac ima kontakt prilikom dolaska na koncert.

Istraživači se nadaju da će im eksperiment pomoći da smisle matematički model koji bi mogao da se koristi za sprečavanje širenja infekcije na velikim manifestacijama. Prvi rezultati studije očekuju se četiri do šest nedelja posle koncerta, krajem septembra.

Na svojoj veb stranici tim istraživača je upozorio na opasnosti koje donosi pandemija korona-virusa. „Da bi se izbegle ove opasnosti, morale su da se donesu teške odluke“, napisali su naučnici iz Halea. Istovremeno konstatuju da trajna zabrana velikih manifestacijai predstavlja „egzistencijalnu pretnju za mnoge sportiste i umetnike, čiji prihodi zavise od publike“.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Nemački naučnici traže dobrovoljce za korona-eksperiment na koncertu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istraživači Instituta BioPRIA i Monaš univeziteta kreirali su test koji pokazuje trenutno ali i doskorašnje prisustvo virusa u uzorcima krvi. Njime se dakle može utvrditi da li je neko sada zaražen ili je već preležao Kovid-19.

Za ovaj test potrebno je 0,025 ml krvne plazme iz koje se pomoću aglutinacije crvenih krvnih zrnaca može otkriti prisustvo ovog virusa. Aglutinacija je inače proces koji nastaje ako se antigen pomeša sa odgovarajućim antitelom zvanim izoaglutinin.

Ovo je međutim samo jedan od više brzih testova na kojima se radi. Još u maju izraelski naučnici napravili test na korona virus koji rezultate daje za minut.

Prema pisanju Rojtersa, komercijalizacija ovako brzih testova olakšala bi praćenje zaraženih ali i njihovih kontakata, a sve u cilju obuzdavanja širenja infekcije.

Foto: Pixabay

Чланак Australijski naučnici napravili test koji za 20 minuta otkriva prisustvo korona virusa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Test samostalnosti koji je početkom godine uveden za preduzetnike sa paušalnim statusom sadrži 9 kriterijuma koji određuju u kojoj meri je on samostalan.

Kroz te kriterijume treba da se posmatra odnos sa klijentom, a ukoliko je on takav da ispunjava 5 ili više kriterijuma, pada se na testu,“ podsećaju sa portala pausal.rs i naglašavaju da je važno da test rade sami preduzetnici, kao i da ne postoji forma koja se ispunjava u poreskoj upravi prilikom registracije ili sklapanja ugovora.

Prema njihovim rečima bitno je da se test uradi zbog inspekcije.

„U slučaju kontrole, inspektori mogu potvrditi ili osporiti prolaznost testa. Međutim, svakako je bolje da preduzetnici imaju popunjene odgovore i obrazloženja, koja mogu podupreti sa dokazima, kako bi lakše u slučaju kontrole argumentovali svoje mišljenje da su samostalni.“

Kako se radi test samostalnosti?

„Test se radi sa svakim klijentom i ukoliko ga preduzetnik padne, to ne znači da ne može više da posluje kao preduzetnik uopšte, već da sa tim klijentom ne može da nastavi saradnju na taj način. Prihod koji je ostvario sa tim klijentom se onda oporezuje kao ostali prihod, bez obzira što su već plaćeni porez i doprinosi po poreskom rešenju.“

Sa portala pausal.rs napominju i da je sa Testom samostalnosti uvedena velika nesigurnost u poslovanje preduzetnika, upravo zbog toga što ne postoji garancija prolaska i da neće zavisti od odluka inspektora koji vrše kontrolu.

„Preduzetnici koji rade sa domaćim klijentima, a smatraju da padaju Test samostalnosti su se uglavnom kod njih i zaposlili. S druge strane, preduzetnici koji rade sa inostranim klijentima nemaju ovu opciju, pa su uglavnom upravo oni otvarali DOO društva kako bi prilagodili svoje poslovanje,“ kažu naši sagovornici i napominju da su to uglavnom digitalci, bilo iz IT industrije, konsaltinga, edukacija i slčnih oblasti, koji rade sa strancima ili kod njih.

U pausal.rs smatraju da olakšice koje je država uvela za paušalce pomažu u zapošljavanju radnika, s obzirom da su troškovi značajno niži. Međutim, tvrde i da prema njihovom iskustvu, veliki broj paušalaca nema potrebu da zapošljava radnike, jer sav posao obavljaju sami.

Poreske olakšice takođe važe od početka godine, na njih može da računa poslodavac koji zaposli bivšeg paušalca i svakog ko je bio nezaposlen tokom 2019. i do aprila ove godine.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Zbog testa samostalnosti prelaze u DOO се појављује прво на Biznis i Finansije.

Među paušalcima u Srbiji je veliki broj IT stručnjaka koji rade za strane poslodavce. Umesto očekivanih olakšica za sektor koji se često ističe kao razvojna šansa za srpsku privredu, tvrde da im je država znatno otežala položaj.

Uredbama koje su stupile na snagu početkom godine, predviđeno je da svi paušalci moraju da prođu test samostalnosti. Uputstva su tada na skoro 100 strana objavljena na sajtu Poreske uprave. O testu samostalnosti više puta oglašavala se Digitalna zajednica Srbije. Prema njihovim podacima o prvim efektima tih mera, nešto manje od 5 hiljada IT preduzetnika ugasilo je ili prekinulo delatnost.

DOO kao privremeno rešenje

Firma za koju rade dvojica sagovornika Nove ekonomije, Vlade i Peđa je iz Švedske, ali oni žive i rade u Srbiji. Završili su Elektrotehnički fakultet u Beogradu, odsek za softvere.

Njihov poslodavac bavi se pravljenjem mobilnih aplikacija u sektoru maloprodaje. Klijenti su uglavnom iz Švedske i Amerike, Izraela, Australije.

Kako će poreznici kontrolisati samostalnost preduzetnika

Obojica su osnovali svoje firme, preko kojih rade za stranog poslodavca. U početku su poslovali kao paušalci, a sada su prešli u status Društva sa ograničenom odgovornošću (DOO).

Prema njihovim rečima, problemi su samo produbljeni epidemijom korona virusa.

Vlade kaže da ga najviše muči neizvesnost poslovanja u Srbiji, a kako naglašava, to se posebno pokazalo u vremenu dok se čekalo da se konačno objavi test samostalnosti.

„Ništa se nije znalo u vezi sa tim kako će u praksi da izgledaju ta pravila. Nismo znali kako će da izgleda test samostalnosti, niti da li se popunjava ili se vrši direktna provera od strane poreske inspekcije. Čini se kako je od strane nadležnih organa namerno plasirano malo informacija o tome, možda kako bi što više ljudi prešlo iz statusa paušalca u status Društva sa ograničenom odgovornošću“, kaže naš sagovornik.

Niko nije uvažio mišljenje samih frilensera

Njegov kolega Peđa kaže da niko nije uvažio mišljenje samih frilensera.

„Neko je zamislio kako izgleda posao frilensera, neko ko se nikada nije bavio razvojem softvera je konsultovao velike kompanije koje su dale svoje mišljenje i totalno omašio suštinu. Javnost i mali frilenseri koji su mogli da daju doprinos ovom zakonu su ostavljeni u mraku. Na kraju je vođena javna diskusija i sve se zavrsilo na tome da je zakon donet, pa ko se snađe, snašao se. Kako smo se snalazili? Prosto jedina alternativa koja je preostala testu samostalnosti bilo je osnivanje DOO, neki su to i uradili“.

Naši sagovornici ocenjuju da bi bilo bolje kada bi im se izašlo u suset sa manjim porezima, jer je pandemija smanjila obim posla.

„Uglavnom se održavaju rešenja za postojeće klijente. Opala je tražnja za novim aplikacijama i rešenjima. Najbolje bi bilo da se ukine test samostalnosti i omogući IT sektoru da se neometano razvija“.

Peđa stiče utisak da je nakon pandemije situacija znatno lošija i na domaćoj poslovnoj sceni.

„Situacija sa koronom, da se izrazim slikovito, je po mom mišjenju poslednji ekser u sanduku srpskog frilensera. Test samostalnosti je ubio malog samostalnog preduzetnika, situacija sa koronom nas je samo dokrajčila. Verovatno ću uskoro zatvoriti novootvoreni DOO, jer iako prihoda neće biti, država i dalje očekuje svoj deo. “

Večita dilema: ostati ili otići

Uslovima za dobru poslovnu klimu u svojoj zemlji, ne može da se pohvali ni treći sagovornik Nove ekonomije, koji je posao u digitalnom marketingu pronašao na drugom kraju sveta, u Singapuru, ali i dalje živi u prestonici Srbije.

„Bavimo se pružanjem korporativnih usluga klijentima iz celog sveta koji žele da otvore firmu u Singapuru i Hong Kongu. Domaće firme trude se da ponude bolje uslove, ali u poređenju sa strancima i dalje poprilično zaostaju. Plate su u gotovo 90% slučajeva ispod 1000 evra. Što se tiče testa samostalnosti, to je moglo malo suptilnije da se uradi“, kaže naš sagovornik koji se poslovima digitalnog marketinga, kao frilenser, bavi duži niz godina.

Smatra da su se problemi nagomilali i da zbog toga nisu lako rešivi.

Ljudi gube posao, gube se klijenti, zatvaraju se ili se otpuštaju radnici

Test samostalnosti pogađa samo paušalce, tako da postoje dve solucije kako rešiti problem – prebaciti firmu u DOO i time dodatno smanjiti priliv novca, ili naći uhlebljenje van granica zemlje.

Što se tiče efekata pandemije – vidljivi su u celom svetu. Ljudi gube posao, gube se klijenti, zatvaraju se ili se otpuštaju radnici, privrede tonu. Jednom rečju haos. Ne deluje da će se situacija vratiti u normalu pre prve polovine 2021, zaključuje ovaj tridesetčetvorogodišnji Užičanin, koji naglašava da definitivno planira odlazak u inostranstvo.

„Uslovi za posao i, što je još važnije, za normalan život u Srbiji, na žalost, neće se promeniti, bar ne na bolje. Oni nisu najbolji, ali nisu ni toliko loši da budem iskren. Sve zavisi od toga gde se traže klijenti, kakva je postavka firme. Sto se tiče beneficija koje država nudi programerima i ljudima iz sveta digitalnog marketinga – ako ih ima, ja ih ne vidim, pogotovo posle uvođenja testa samostalnosti.“

Vlade kaže da on, lično, ne planira odlazak iz zemlje, osim ako se, kako dodaje „trend državne nebrige prema IT sektoru u vidu loše donetih mera nastavi i ubuduće“.

Sa druge strane, Peđa odlazak vidi kao neko dugoročno rešenje.

„Ja nisam Don Kihot da se borim protiv vetrenjača. Pokušali smo, videli da nije bilo sluha za sitne preduzetnike koji rade isključivo za inostrane klijente i to je to.“

Među paušalcima u Srbiji je veliki broj IT stručnjaka koji rade za strane poslodavce

Prema anketi „Zajedno kroz krizu“ koju su zajedno sproveli Privredna komora Srbije i USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, kriza se, zbog pandemije, iz ugostiteljstva, kreativne industrije, saobraćaja i skladištenja, prelila i na IT sektor i industriju.
koji je uveden kako bi se definisao rad paušalaca, mnogi frilenseri u Srbiji opterećeni su dodatnim brigama u vezi sa porezima. Međutim, na sve te muke dodatnu glavobolju zadaje i pandemija.

Među paušalcima u Srbiji je veliki broj IT stručnjaka koji rade za strane poslodavce. Umesto očekivanih olakšica za sektor koji se često ističe kao razvojna šansa za srpsku privredu, tvrde da im je država znatno otežala položaj.

Uredbama koje su stupile na snagu početkom godine, predviđeno je da svi paušalci moraju da prođu test samostalnosti. Uputstva su tada na skoro 100 strana objavljena na sajtu Poreske uprave. O testu samostalnosti više puta oglašavala se Digitalna zajednica Srbije. Prema njihovim podacima o prvim efektima tih mera, nešto manje od 5 hiljada IT preduzetnika ugasilo je ili prekinulo delatnost.

Чланак Test samostalnosti još teži sa koronom се појављује прво на Biznis i Finansije.