Ali sezona nije išla glatko, a turisti su se susreli s toplotnim talasima, šumskim požarima i gužvama oko najpopularnijih znamenitosti.

Uspeli su i sami da naprave neke budalaštine.

Uoči letnje sezone podaci su obećavali. U drugom tromesečju 2023. broj turista u Evropi bio je na 95 odsto broja iz 2019. – poslednje godine pre velikih prekida putovanja zbog kovida. Ekonomisti su predviđali „potpuni turistički oporavak“ u zemljama širom Evrope.

„Turistička industrija ove godine je prilično dobro prodavala odmor. Oni koji nisu mogli da putuju 2020. i 2021, a 2022. su bili malo nervozni – vratili su se na tržište ove godine“, rekao je Brajan Garod, profesor turističkog marketinga na Svansi univerzitetu.

Toplotni talasi i šumski požari

Uspešna turistička sezona ekonomski je jako važna zemljama koje se znatno oslanjaju na letnji turizam i koje su pretrpele tri uzastopne razočaravajuće sezone.
Ali leto 2023. nije bilo glatko.

U julu je toplotni talas koji je ugrožavao zdravlje turista prisilio Crveni krst da postavi šatore za hitnu pomoć ispred Akropolja. Kako su temperature dostigle 44°C, najslavnija atinska turistička atrakcija zatvorena je u popodnevnim satima „kako bi se zaštitili radnici i posetioci“.

U Italiji su „crvena upozorenja“ objavljena u 20 od 27 velikih gradova u zemlji u julu, s temperaturom od 47°C na Siciliji.

Punktovi za hitnu pomoć postavljeni su na 28 lokacija kako bi pomogli turistima da se nose s vrućinom u večno popularnom Rimu.

Ali najgore je tek stizalo.
Do kraja jula 30.000 ljudi evakuisano je na grčkom ostrvu Rodosu nakon požara koji su besneli danima. Bežeći od plamene stihije na jednom od vodećih grčkih odredišta, turisti su svoja iskustva opisali kao „živu noćnu moru“.

Francuska, Španija, Italija i Hrvatska ovog su leta morale da evakuišu turiste okružene šumskim požarima.

Prevelike gužve, vandalizam

Ipak, italijanska i grčka turistička zajednica i dalje su pozivale turiste da dolaze, uprkos vrućini i požarima.

„Na kraju krajeva, uspeh u turizmu određuju brojke. To je takmičenje. Turistička industrija pokušava da se oporavi na stari način, velikom potrošnjom kroz velike brojke. Pritom se ne razmišlja nužno o tome šta je dobro za destinacije“, rekao je Garod.

Veliki broj turista u leto 2023. vratio je problem prevelikih gužvi.

Istraživanje agencije za iznajmljivanje kuća za odmor Holidu navodi Dubrovnik grad sa najvećim turističkim gužvama u Evropi, sa 36 turista na svakog stanovnika. Stari grad dugo se bori s pitanjem kako primiti veliki broj turista unutar svojih veličanstvenih istorijskih zidina – sagrađenih da ljude zadrže napolju.

Druga na istom popisu, Venecija, u opasnosti je od „nepovratne“ štete delimično i zbog masovnog turizma, tvrdi UNESCO. Agencija UN-a preporučila je da se grad doda na popis ugrožene svetske baštine.
Kako su se turisti masovno vraćali u Evropu, s njima su dolazile i poznate priče o lošem ponašanju.

Britanski turista rekao je da „nije bio svestan“ koliko je star rimski Koloseum kad su ga kamere snimile da urezuje svoje i inicijale svoje devojke u zidove amfiteatra starog 2.000 godina.

Zamenik italijanskog premijera u avgustu je grupu nemačkih turista nazvao „imbecilima“ nakon što su srušili kip koji je bio deo 150 godina stare fontane u Lombardiji.

Otvaranje Ajfelove kule odloženo je jednog jutra u avgustu nakon što su dva pijana Amerikanca odlučila da prespavaju noć na 300 metara visokoj znamenitosti.

Nova pravila, nove destinacije

Nekim gradovima, pa i celim državama, prekipelo je.

Amsterdam je kruzerima zabranio da pristaju u glavnoj luci.

Rim ograničava pristup Fontani di Trevi i Španskim stepenicama.

Poznato špansko hodočasničko svetište Santjago de Kompostela planira da uvede turističku jedinicu.

Takva će regulativa verovatno dovesti do drugačije vrste odmora, rekao je Garod. Biće manje spontanosti i mnogo više planiranja.

Posete nekim mestima poput kuće Ane Frank u Amsterdamu ili Poslednjoj večeri Leonarda da Vinčija u Milanu, moraju se rezervisati nedeljama unapred.

Francuska je u junu objavila planove nove strategije za regulaciju letnjih gužvi koje prete „životnoj sredini, kvalitetu života lokalnog stanovništva i iskustvima posetilaca“.

Vladina inicijativa imaće za cilj da identifikuje mesta koja su osetljiva na preterani turizam i da podstakne ljude da ih posete van vrhunca sezone ili da umesto toga posete mesta koja su van utabanih staza.

To je strategija o kojoj mnogi evropski turisti već razmišljaju.

Evropski putnici generalno su planirali više prolećnih i ranih letnjih putovanja 2023. kako bi prošli jeftinije, izbegli gužve i imali dobre vremenske uslove.

Sporo prilagođavanje

Italijani, uključujući premijerku Đorđu Meloni, ovog leta su pohrlili u Albaniju umesto u domaća odmarališta, kako bi izbegli vrućinu, gužvu i visoke cene.

Studija EU Science Huba sugeriše da bi turisti mogli češće da biraju hladniju klimu u severnoj Evropi umesto mediteranskih odredišta na vrhuncu letnje sezone.

Uprkos tome, leto 2024. verovatno će doneti mnogo istih problema za turiste i najpopularnija evropska letnja odredišta.

„Prelazak na putovanja van sezone uključivaće mnogo prilagođavanja koje će mnogima biti teška, naročito zato što je leto vreme školskih raspusta. Možda ćemo videti malo više putovanja u severne krajeve kako bismo pobegli od vrućine, ali mislim da toga neće biti odmah. Ljudi jako sporo menjaju svoje turističke navike“, zaključio je Garod.

Izvor: Hina
Foto: Pixabay

Чланак Požari, toplotni talasi, vandalizmi – šta je obeležilo turističko leto 2023? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima ove analitičke i konsultantske kompanije, prethodnih godina je Francuska često zauzimala prvo mesto, pa je tako i sada spremna da zadrži titulu, piše Euronews Srbija.

Pre pandemije koronavirusa, Francuska je bila najposećenija zemlja na svetu sa oko 88,1 miliona posetilaca u 2019. godini, prema podacima „GlobalData“.

Španija je zauzela prvo mesto 2021. godine, ali je Francuska na putu da je prestigne, pošto je 2022. primila 66,6 miliona inostranih posetilaca.

„Pored Italije i Španije, Francuska predstavlja značajan segment rasta u zapadnoj Evropi“, kaže Hana Fri, analitičar za putovanja i turizam u „GlobalData“.

Zemlja nije samo popularna među putnicima iz same Evrope – posebno iz Velike Britanije, Nemačke i Belgije, već i među posetiocima iz daljih zemalja, uključujući Kinu i Sjedinjene Države.

„GlobalData“ izveštava da se očekuje da će broj međunarodnih dolazaka u Francusku rasti po godišnjoj stopi od 12,1 odsto između 2022. i 2025. godine.

Kompanija je predvidela da će Francuska privući oko 93,7 miliona međunarodnih putnika godišnje do 2025. godine, učvrstivši svoju titulu najposećenije zemlje na svetu.

Zašto je Francuska popularna turistička destinacija?

Jedna od najvećih prednosti Francuske je njen transport, navodi GlobalData.

Putovanje između većih gradova je relativno lako i dobro povezano brzim vozovima.

Francuska je takođe dobro povezana sa drugim evropskim zemljama preko međugradskih i noćnih vozova.

Novi noćni vozovi sa kabinama za spavanje koji će biti pušteni ove godine voziće putnike iz Pariza do Beča, Berlina i Milana, dok će 2024. glavni grad biti povezan i sa Barselonom.
Španija je blizu Francuske na rang listi najposećenijih zemalja na svetu.

Dok su sve zemlje zabeležile pad broja posetilaca tokom pandemije koronavirusa, Španija je uspela da pobedi Francusku na prvom mestu pošto je primila 26,3 miliona posetilaca.

Predviđa se da će da prati Francusku u privlačenju još većeg broja turista u narednih nekoliko godina.

Izvor: Euronews Srbija

Foto: Pixabay

Чланак Koja je najposećenija zemlja na svetu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Turizam u Srbiji je tokom šest godina pre izbijanja pandemije rastao godišnje u proseku za preko 14%, a 2019. je zabeležio devizni priliv od 1,4 milijarde evra. Za samo godinu dana, krajem 2020. ovaj sektor je zbog posledica izazvanih korona virusom imao gubitke od približno milijardu evra, broj turista se prepolovio, broj noćenja sa smanjio za skoro dve petine, a 80% noćenja su ostvarili domaći gosti za razliku od 2019. kada su najveći broj turista činili stranci.

Sektor je počeo da se oporavlja prošle godine, kada je u Srbiji zabeleženo približno 2,6 miliona turista, preko trećine više u poređenju sa godinom ranije, ali za 1,3 miliona turista manje u poređenju sa 2019. godinom. Od ukupnog broja turista u 2021. godini, 1,72 miliona su bili domaći gosti, što je godišnji rast od 22%, dok se broj stranih turista povećao za 86%, na nešto više od 871.000 posetilaca.

Lane je zabeleženo 8,1 miliona noćenja, od kojih su 5,7 miliona ostvarili domaći gosti. Najposećenija su bila banjska mesta sa 2,6 miliona noćenja, što je činilo skoro trećinu svih turističkih noćenja u Srbiji. Strani turisti su ostvarili oko 2,4 miliona noćenja, 92% više nego 2020. godine, najviše u Beogradu, gde su strana noćenja činila preko 76% ukupnih turističkih noćenja.

Srbiju su prošle godine posetili gosti iz preko 50 zemalja, a najviše noćenja su ostvarili turisti iz Bosne i Hercegovine, potom iz Turske, Rusije, Crne Gore, Indije, Kine, Nemačke i Severne Makedonije. Posetioci iz ovih zemalja ostarili su preko polovine ukupnih turističkih noćenja u 2021. godini.

Stranci najviše troše na smeštaj i hranu

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), strani turisti koji su u 2021. godini posećivali našu zemlju u proseku su bili stari 41. godinu i u najvećoj meri su dolazili zbog posla. Od ukupnog broja stranih turista, 36% je boravilo ovde poslovno, 28% je došlo na odmor, a preostali iz drugih razloga. Od onih koji su došli u „razgledanje“, najveći broj je izjavio da su želeli da upoznaju prirodu i lokalnu kuhinju, dok su ostali bili takozvani „vikend turisti“, posetioci festivala i drugih manifestacija, ili su u Srbiju „skoknuli“ radi kupovine.

Strani turisti su najčešće boravili u našoj zemlji četiri do sedam noći i u proseku su trošili po 90 evra dnevno. Više od polovine tog iznosa (48 evra) odlazilo je na smeštaj, 15 evra su u proseku plaćali usluge u restoranima, kafićima ili barovima, 13,5 evra su trošili na kupovinu, osam na prevoz, a ostatak, oko pet evra, na sve ostale usluge poput kulture, zabave, sporta i rekreacije, organizovanih izleta…

Najplatežniji gosti boravili su u hotelima i prosečno su trošili 100 evra dnevno. Znatno manje trošili su turisti koji odsedaju u pansionima (63 evra po osobi), zatim oni koji borave u iznajmljene sobama ili stanovima (54 evra po osobi), kao i gosti u hostelima (51 evra po osobi). Većina gostiju (61%) je birala „noćenje sa doručkom“, 24% nije imalo obrok u okviru svog smeštaja, dok su preostali imali više obroka.

Podaci o godišnjem prometu u ugostiteljstvu tokom poslednje tri godine pokazuju da je promet u 2019. godini iznosio 97,5 milijardi dinara, tokom 2020. je pao na 73,4 milijarde, da bi u 2021. nadmašio i predpandemijske rezultate sa 114,3 milijardi dinara.

Ugostitelji i dalje u gubicima

Mada ovoliki rast prometa ukazuje na oporavak ugostiteljskog sektora, privrednici u ovoj delatnosti su i prethodne godine zabeležili gubitke, doduše znatno manje u poređenju sa 2020. godinom Prema podacima Agencije za privredne registre (APR), za razliku od 2019. kada su preduzeća koja se bave uslugama smeštaj i ishrane ostvarila poslovni dobitak od 3,26 milijardi dinara, u 2020. su poslovala sa ukupnim gubitkom od preko 9,18 milijardi dinara. Gubitak je lane smanjen na 889 miliona dinara, ali su ukupne obaveze povećane za 9,6%, na 181,65 milijardi dinara.

Ugostitelji i hotelijeri su smanjili sopstveni kapital za 8,6%, na 69 milijardi dinara i završili su godinu sa najvećom stopom izgubljenog kapitala (53,2%) u domaćoj privredi. Preduzetnici u ovoj privrednoj grani su imali izrazitih problema sa likvidnošću, zabeleživši najveći iznos negativnog neto obrtnog kapitala od 2,96 milijardi dinara. Prošle godine, u turizmu i ugostiteljstvu je izgubljeno više od 100.000 radnih mesta, a najveće smanjenje zaposlenih je registrovano u turističkim agencijama, gde je broj radnika bio manji za preko 23%.

Prema podacima Narodne banke Srbije, lane je od izvoza turističkih usluga ostvareno blizu 1,6 milijardi evra, uz međugodišnji rast izvoza od preko 47%, pri čemu su 99,4% činile usluge u privatnom, a preostalo usluge u poslovnom turizmu. Istovremeno vrednost uvoza je dostigla 1,4 milijardi evra, sa međugodišnjim rastom od 40,8%, a najveću vrednost u uvozu od 1,2 milijardi evra ostvarile su usluge u privatnom turizmu. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni turističkih usluga u 2021. godini iznosio je 223,6 miliona evra, uz pokrivenost uvoza izvozom od 116,3%.

Prošle godine, priliv stranih direktnih investicija u turizam i ugostiteljstvo iznosio je 4,1 miliona evra, što čini tek 0,1% ukupnih stranih investicija u Srbiji. Strani investitori su uložili svega 28.000 evra u usluge koje su vezane za putovanja, dok je sav preostali iznos investiran u usluge smeštaja i ishrane. Tokom poslednjih pet godina, ukupan neto priliv stranih direktnih investicija u turizam i ugostiteljstvo iznosio je 52 miliona evra, a posebno je zanimljiv podatak da je najveći priliv zabeležen upravo u „koronarnoj“ 2020. godine, u visini od 15,1 miliona evra.

Opet ima posla, ali nema radnika

Zvanična statistika za ovu godinu beleži još bolje rezultate u broju turističkih poseta. Već tokom prvih šest meseci, u spoljnotrgovinskoj razmeni je ostvaren suficit od 103,5 miliona evra, pri čemu je u privatnom turizmu zabeležen suficit u vrednosti od 172,1 milion evra, dok je kod poslovnog turizma evidentiran deficit u visini 68,6 miliona evra.
Prema najnovijim podacima RZS za prvih devet meseci ove godine, u našoj zemlji je ukupan broj turista povećan za 51% u poređenju sa istim periodom lane, premašivši 2,8 miliona, a stranih turista je bilo čak 90% više. Domaći i strani turisti su ostvarili preko 9,3 miliona noćenja, za skoro trećinu više nego lane. Stranci su u posmatranom periodu ostvarili za 50% više noćenja, a najveći broj je dolazilo iz Rusije, Turske, Bosne i Hercegovine, Nemačke i Crne Gore.

Ako su se vratili gosti, to se ne bi moglo reći za radnu snagu. Zaposleni u turizmu i ugostiteljstvu trenutno čine oko 4,5% ukupne zaposlenosti u Srbiji i rade za platu koja je znatno ispod republičkog proseka. Najveću zaradu na nivou sektora ostvaruju zaposleni u uslugama smeštaja, nešto veću od 77.000 dinara, što je za preko petine manje od prosečne zarade u Srbiji.

Iako su njihove zarade povećane za 8,2% u prvoj polovini ove godine, iz Udruženja hotelsko-restoraterske privrede Srbije (Hores) saopštavaju da praktično svi hoteli i restorani traže radnike. Trenutno, u ugostiteljstvu je angažovano oko 40.000 ljudi, dok je hotele u zemlji napustilo oko 6.300 radnika, a zajedno sa restoranima nedostaje im oko 15.000 radnika.

Zato su domaći ugostitelji počeli da angažuju radnike iz drugih zemalja, poput Bangladeša, Nepala, Indije, Egipta i Kube, ali se žale da je procedura zapošljavanja stranaca preobimna, a kada se ona i završi često se dešava da „uvezeni“ radnici napuste Srbiju i potraže bolji posao u razvijenijim zemljama.

Marija Dukić

Biznis Top 2021/22, u izdanju časopisa Biznis i finansije

Foto: Shen Liu, Unsplash

Чланак Poslovanje ugostitelja i hotelijera raste sporije od broja turista: Težak put do likvidnosti се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najviše turista ove godine posetilo je banjska mesta, njih 28,7 odsto, a zatim planinske destinacije, 25,3 odsto, potom glavni grad Srbije, Beograd, 18,2 odsto, dok je procenat turista koji su u ovoj godini boravili u Novom Sadu 4,2 odsto.

Kada je reč o stranim turistima najviše njih je posetilo Beograd – 51,4 odsto, planinska mesta 12 odsto, Novi Sad 7,8 odsto a banjska mesta 7 odsto.

Turisti su ove godine ostvarili ukupno 6.201.209 noćenja od čega strani 1.264.558 . Najveći broj noćenja je ostvaren u banjskim mestima 35,2 odsto, u planinskim 28,2 odsto, Beogradu 15 odsto i Novom Sadu 2,9 odsto. Najviše stranih turista je noćilo u Beogradu 47,3 odsto a zatim u planinskim mestima, 17,1 odsto.

U banjama je boravilo 8,6 odsto turista a u Novom Sadu 6,5 odsto. Najviše noćenja su ostvarili strani turisti iz Bosne i Hercegovine 10,1 odsto, Turske 9,2 odsto, Rusije 6,9 odsto, Crne Gore 6,2 odsto i Rumunije 6,1 odsto.

Na festivalu Egzit u Novom Sadu je boravilo više od 180 hiljada ljudi, u Guči oko 23.000 a na Beer Festu u Beogradu više od 200 hiljada posetilaca.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Umereni rast turizma u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

U junu ove godine, u odnosu na jun prošle godine, broj noćenja domaćih turista je bio veći za 12,5 odsto, a broj noćenja stranih turista za 270 odsto.

Prema podacima, u junu je u Srbiji bilo 252.927 dolazaka, od kojih su domaći turisti bili 171.407, a strani 81.520, dok je u prvih šest meseci bilo 988.976 dolazaka – 725.202 domaćih turista i 263.774 stranaca.

Kada je reč o noćenjima, u junu je bilo 780.380 noćenja, 564.785 domaćih turista i 215.595 stranih, a u prvih šest meseci bilo je 3.106.974 noćenja, 2.321.545 ostvarili su domaći, a 785.429 strani turisti.

Izvor: RZS

Foto: Pixabay

Чланак Povećan broj dolazaka turista u Srbiju za 48,4 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njegovim rečima, turisti koji rezervišu smeštaj u hotelu sa pet zvezdica dobiće 100 evra od turističke uprave Malte, a hotel će dodati još 100.

U sličnom aranžmanu, oni koji se odluče za hotel sa četiri zvezdice dobiće ukupno 150 evra, a oni koji rezervišu hotel sa tri zvezdice dobiće 100 evra.

Podaci Svetskog saveta za putovanja i turizam pokazuju da turistička industrija direktno i indirektno čini više od 27 odsto ekonomije Malte, ali je taj sektor ugrozila pandemija kovida-19.

Zemlja je privukla više od 2,7 miliona stranih posetilaca u 2019. godini, ali brojke su opale za više od 80 odsto od početka pandemije u martu prošle godine.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Malta nudi stranim posetiocima 200 evra ako ostanu najmanje tri dana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Među glavnim razlozima povećane posete tokom jeseni navodi se to što je od 18. septembra do 8. novembra Ministarstvo zdravlja Izraela klasifikovalo Srbiju, uz veoma mali broj drugih evropskih država, kao „zelenu zemlju”, odnosno destinaciju posle koje nije bila obavezna četrnaestodnevna izolacija u Izraelu. Takođe, direktno putovanje iz Izraela u Srbiju nije bilo uslovljeno negativnim PCR testom.

Usled velikog interesovanja izraelskih putnika za Srbiju, izraelske avio-kompanije „Arkia” i „Izrael” su svakodnevno obavljale letova na relaciji Tel Aviv – Beograd. Tokom boravka u našoj zemlji, izraelski turisti su najviše bili zainteresovani za kulturno-istorijske spomenike, jevrejsko nasleđe u Beogradu, Novom Sadu i Vojvodini, šoping, gastronomiju i planinska odmarališta.

Po sticanju stabilnih uslova za neometan turistički promet između dve zemlje, Turistička organizacija Beograda planira internet kampanju koja će dodatno promovisati mogućnosti za putovanja u Beograd i Srbiju.

Izvor: Beoinfo

Foto: stevanaksentijevic, Pixabay

Чланак Kako je usred pandemije došlo do rasta broja izraelskih turista u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima Republički zavoda za statistiku, broj noćenja domaćih turista viši je za 18,8 odsto, a broj stranih niži za 79,3 odsto.

Gledajući apsolutnim brojevima, u septembru ove godine u Srbiji je boravilo ukupno 195.633 turista, od toga 162.186 domaćih i 33.447 stranih turista. Ukupno ostvarenih noćenja je 698.108 noćenja, od čega je 603.912 domaćih i 94.196 noćenja stranih turista.

Od početka 2020. godine do septembra u Srbiji je boravilo 1.464.664 turista, od toga 1.110.656 domaćih i 354.008 stranih. Podsećamo, u periodu januar-avgust 2020. godine domaćih turista bilo je 36% manje u odnosu na period januar-avgust 2019, dok je inostranih turista u ovom periodu bilo 73,5% manje.

Turisti su najviše boravili u Beogradu, Vrnjačkoj Banji, Sokobanji, Kopaoniku i Zlatiboru.

Izvor: Daljine.rs

Foto: 1913330, Pixabay

Чланак U septembru u Srbiji stranih turista 79,3 odsto manje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Česi Katajama je ceo život maštao o obilasku ovog drevnog grada. Prilika za to mu se ukazala u martu ove godine. Kako piše Japan Tajms, planirao je da u Peruu ostane nekoliko dana. Međutim, ubrzo je počela je pandemija, proglašeno je vanredno stanje, zatvoreni su aerodromi preko kojih je trebalo da se vrati kući, a potom i Maču Pikču.

Katajama je tada doneo odluku da ostane u ovoj latinoameričkoj zemlji još neko vreme, nadajući se da će se situacija normalizovati i da će moći da poseti drevni grad. Živeo je u iznajmljenom stanu i čekao. Kako bi prekratio vreme, učio je za fitnes trenera i bavio se sportom.

Lokalne vlasti su čule za njegov slučaj i odlučile da nagrade Katajamino strpljenje. Tako je ovaj čovek posle sedam meseci strpljivog čekanja uspeo da iskoristi kartu za Maču Pikču koju je kupio na početku ovog putovanja. Drevni grad je otvoren samo na jedan dan, samo za jednog posetioca koji je bio, blago rečeno, oduševljen.

Foto: skeeze, Pixabay

Чланак Maču Pikču otvoren na jedan dan za samo jednog, veoma strpljivog turistu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok slušamo vapaje turističkih agencija kojima je rad onemogućen ne samo zbog odluke ljudi da ne idu na putovanja, već i zbog nemogućnosti da pribave licence za rad, stižu nam i novi podaci o turističkoj poseti Srbiji.

Predma informacijama koje je objavio Republički zavod za statistiku, u našoj zemlji je ovog avgusta broj dolazaka turista bio manji za 34,3 odsto u odnosu na isti mesec lane. Ipak, izgleda da su oni koji su putovali više vremena provodili na željenim destinacijama, bar sudeći prema padu broja noćenja koji je bio blaži – 17,1 odsto.

Pad turističkih poseta je predvodilo smanjenje dolazaka iz inostranstva. Naime, broj noćenja domaćih turista bio je veći za 23,1 odsto ali je zato pad broja noćenja stranih turista iznosio čak 83,7 odsto.

Izvor: RZS

Foto: hpgruesen, Pixabay

Чланак Pad broja turista: Ni avgust nije izvukao turističku sezonu се појављује прво на Biznis i Finansije.