Ubedljivo su najzaboravniji stanovnici Ostina, gravnog grada ove savezne države, koji su tu titulu poneli već drugu godinu zaredom. Oni su u vozilima Ubera ostavljali nokte, kaubojske šešire, donji veš, hranu i sl, a jedan putnik je prijavio da je kod prevoznika ostavio i metalnu nogu ali nije precizirao čiju.

Očekivano, najviše zaboravnih putnika beleži se vikendom između četiri sata popodne i šest ujutru. Naravno, “zaboravnost” je u ovom slučaju eufemizam, budući da su to često studenti i mladi ljudi koji se vraćaju iz provoda u kom su konzumirali po koje piće.

Izgleda međutim da svaki dan ima neke svoje predmete koji se tada gube. Prema podacima Ubera, ponedeljkom se u vozilima najviše ostavljaju naočare i punjači, utorkom cucle za decu i mleko, sredom pasoši, a četvrtkom namirnice. Petak i subota su već priča za sebe jer usluge ove kompanije tada ljudi više koriste prilikom izlaska nego za obavljanje svakodnevnih aktivnosti, što nas vraća na priču o “zaboravnosti”.

Izvor: Market Watch

Foto: Pixabay

Чланак Šta se sve zaboravlja u vozilima Ubera: Od metalne noge do veštačkih zuba се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sve je više platformi koje opslužuju na desetine hiljada korisnika a da imaju veoma malo zaposlenih. Ove kompanije imaju neku vrstu ugovora sa svojim radnicima, ne nudeći im osnovna radna prava, i angažujući ih “s vremena na vreme”, odnosno kada radniku i poslodavcu odgovara. Problem s takvim načinom rada je taj što ovi ljudi nemaju prava na plaćeni odmor, bolovanje i sl.

EU međutim planira da ispravi ovu grešku. Ona će pokušati da čvršće reguliše rad ovih kompanija tako što će ih primorati da svoje radnike klasifikuju kao zaposlene koje moraju platiti onoliko kolika je propisana minimalna zarada u datoj zemlji. Ako zakon prođe, pomenute platforme će morati da obezbede svojim zaposlenim i plaćeni odmor, ali i doprinose za penziju.

Propisi koji su u pripremi zahtevaju i veću transparentnost u poslovanju ovih kompanija. Na primer da javnosti bude poznato kako rade njihovi algoritmi za nadzor i evaluaciju radnika i postavljanje zadataka istima, koje je ponekad teško ispuniti.

To je prethodno pokušala da uradi savezna američka država Kalifornija ali ovaj pokušaj se završio neslavno.

Foto: Pixabay

Чланак EU planira da unapredi radna prava zaposlenih u “gig ekonomiji” се појављује прво на Biznis i Finansije.

U Njujorku, San Francisku i Čikagu beleži se povećana potražnja za uslugama taksi kompanija, dok se istovremeno smanjuje broj klijenata Ubera i Lifta.

Razlog za ovo je poskupljenje usluga koje se dobijaju preko ovih platformi. Uber i Lift su saopštili da su morali da podignu cene zbog velike tražnje za vozilima i nedovoljno vozača, kako bi višom zaradom motivisali ljude da rade za njih. Ovog oktobra cena vožnje preko pomenutih platformi u Njujorku bila je za 19 odsto veća nego prošlog i za 29 odsto veća nego u oktobru 2019. U Čikagu je njen rast bio još izraženiji – 38 i 43 odsto respektivno, dok je u San Francusku cena njihovih usluga porasla za 28 odsto u proteklih godinu dana.

Zbog svega navedenog, prema podacima Flyfheela iz San Franciska, aplikacije za bukiranje taksi vožnji poput Jandeksa kod nas, od početka leta ova aplikacija beleži rast skidanja sa intereneta od 15 do 20 odsto. Takođe, prema podacima Transportne agencije San Franciska, broj vožnji taksijem je od januara do oktobra porastao za 106 odsto, a i Čikago prati ovaj trend.

Za to vreme u Njujorku je broj vožnji taksijem porastao za 116 odsto, sa 1,3 miliona u januaru na skoro tri miliona u septembru. Tako bar pokazuju podaci Komisije za prevoz taksijima i limuzinama. U međuvremenu je u istom gradu broj božnji preko Ubera pao sa 15 miliona na 12,7 miliona.

Foto: Pixabay

Чланак Zbog rasta cena Uberovih usluga Amerikanci se vraćaju starim dobrim taksijima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posle kalifornijskih, i lokalne vlasti Sijetla pozabavile su se regulisanjem rada platformi za povezivanje vozača i osoba kojima je potreban prevoz.

Savet Grada Sijetla naime od januara uvodi obaveznu minimalnu zaradu za vozače koji rade preko platformi poput Ubera i Lifta. Oni će svoje usluge morati da naplaćuju minimum 16,19 dolara po satu, kolika je minimalna satnica u kompanijama sa više od 500 zaposlenih u ovom gradu.

Sijetl međutim nije prvi američki grad koji se odllučio na ovakav potez. Slično je uradio i Njujork kako bi sprečio prezasićenje tržišta ovim uslugama. Međutim, iz Lifta i Ubera izražavaju nezadovoljstvo ovom odlukom jer će ona onemogućiti nekim vozačima da rade i zarađuju.

Foto: freestocks-photos, Pixabay

Чланак Sijetl odredio minimalac za vozače Ubera i Lifta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, nalog je trebalo da stupi danas na snagu, i u njemu je propisana obaveza Ubera i Lifta da vozače umesto kao nezavisne ugovarače posla počnu da tretiraju kao zaposlene. Posle odlaganja početka sprovođenja ove odluke, apelacioni sud sada razmatra i preinačavanje pomenutog sudskog naloga.

Ukoliko međutim nalog ne bude preinačen, ove dve kompanije imaće vemena do septembra da razrade planove o promeni radnog statusa svojih vozača, kako bi oni dobili određena radna prava koje garantuju zakoni te savezne države.

Izvor: Techcrunch

Foto: MiamiAccidentLawyer, Pixabay

Чланак Uber i Lift ipak ne moraju od danas redefinisati status svojih vozača се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, Kalifornija već mesecima preko sudova pokušava da natera ove kompanije da sa vozačima zasnuju bar neku vrstu radnog odnosa. Njih Uber i Lift, prema mišljenju tužilaštva, uporno tretiraju kao nezavisne ugovarače posla, što vozače ostavlja bez mogućnosti da ostvare pravo na bolovanje, plaćen prekovremeni rad, minimalnu zaradu i sl.

Sada je sudija Itan Šulman dao nalog za redefinisanje radnog statusa vozača Ubera i Lifta, koja stupa na snagu za 10 dana. U obrazloženju sudija ističe da nema sumnje da će implementacija naloga biti skupa ali dodaje i da je ona u skladu sa zakonima te savezne države.

Prema poslednjim izmenama kalifornijskih zakona, kompanije moraju tretirati kao zaposlenog svakoga ko redovno obavlja poslove za njih, ili čiji radni učinak one kontrolišu. Kalifornijsko tužilaštvo smatra da tretiranjem vozača kao nezavisnih ugovarača posla Uber i Lift krše ove odredbe.

Uber međutim planira da se žali na ovu odluku suda jer “velika većina naših vozača želi da ih tretiramo kao nezavisne ugovarače posla”. Dodaju da u situaciji kada je preko tri miliona stanovnika Kalifornije bez posla, država treba da radi na kreiranju radnih mesta a ne na zatvaranju čitavih industrija.

Foto: freestocks-photos, Pixabay

Чланак Kalifornijski sud dao nalog Uberu i Liftu da redefinišu radni status vozača се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova savezna država tužila je Uber i Lift zbog uskraćivanja zarade svojim vozačima. Naime, dve kompanije uporno vozače tretiraju kao nezavisne ugovarače posla, što njih ostavlja bez mogućnosti da ostvare pravo na bolovanje, plaćen prekovremeni rad, minimalnu zaradu i sl.

Ove kompanije, prema mišljenju tužioca, koriste rupe u zakonu kako bi profitirale na štetu svojih “zaposlenih” koji to zapravo nisu.

“Takvo ponašanje je sramotno posebno sada, tokom pandemije korona virusa”, rekao je tim povodom predsednik Sindikata zaposlenih u saobraćaju Džon Samjuelsen.

Da podsetimo, ovo nije prvi pokušaj kalifornijskog tužilaštva da primora Uber i Lift da poštuju radnička prava ljudi koji rade za njih. U maju je ono pokrenulo tužbu protiv ovih kompanija zbog nepoštovanja novih zakona savezne države koji kažu da bi i oni koji se bave fleksibilnim radom trebalo da budu tretirani kao zaposleni.

Izvor: Techcrunch

Foto: SplitShire, Pixabay

Чланак Nova tužba Kalifornije protiv Ubera i Lifta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Njeno državno tužilaštvo je pokrenulo tužbu protiv ovih kompanija zbog nepoštovanja novih zakona savezne države koji kažu da bi i oni koji se bave fleksibilnim radom trebalo da budu tretirani kao zaposleni. Taj zakon nalaže da svaka kompanija mora tretirati kao zaposlenog onog ko redovno obavlja poslove za nju, ili čiji radni učinak ona kontroliše. Tužilaštvo tvrdi da Uber i Lift klasifikuju svoje vozače kao nezavisne ugovarače posla, što je pogrešno, jer bi oni trebalo da se vode kao zaposleni.

Ovaj zakon odnosi se bar na milion ljudi, koliko se procenjuje da radi u fleksibilnoj ekonomiji. Njegova ideja je da tim ljudima omogući osnovne beneficije, kao što su minimalna zarada ili osiguranje u slučaju nezaposlenosti.

Foto: freestocks-photos, Pixabay

Чланак Kalifornija tuži Uber i Lift zbog nepoštovanja radničkih prava се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ekonomija deljenja je vać na samom početku vanrednog stanja koje je zbog korone zakočilo celu planetu, više nego opravdala svoje ime. Podelila je masovne otkaze radnicima koje inako ne zapošljava već samo iznajmljuje. Oni koji još imaju posao su pred „izazovima“ kako da odole deljenju zaraze, jer se uglavnom bave aktivnostima koje ne trpe fizičku distancu. Za razliku od fizičke, „socijalnu distancu“ su ostvarili čim su ušli u ovu vrstu angažmana. Po pravilu, jedino radno pravo koje imaju je nadnica za obavljeni posao, odnosno ono što preostane kada se od nje odbije iznos koji pripada organizatoru posla.

I pre nego što je sadašnji „nevidljivi neprijatelj“ banuo na svetska vrata, koncept ekonomije deljenja je pored onih koji su ga promovisali kao izuzetan doprinos tehnologije rešavanju društvenih problema, vrlo brzo stekao i brojne kritičare.

Jedan od najpoznatijih oponenata je Trebor Šolc, profesor na privatnom istraživačkom univerzitetu za digitalnu ekonomiju „Nova škola“ u Njujorku. Šolc je autor mnogih studija na ovu temu i najistaknutiji zagovornik platformskog zadrugarstva kao alternative „masovnom čerupanja radnika“ u uslovima kada se pod formulom fleksibilnog poslovanja manipuliše zapošljavanjem po principu „danas jesi, sutra nisi“.

„Inovacija“ prekopirana sa pijace

Američki profesor ističe da kritičari ekonomije deljenja nisu nazadnjaci koji, kao što im se to često „prišiva“, žele da zakoče napredak. Jer, pomenuti koncept nije nikakva inovacija. Premda se ova ideja, poreklom iz Silicijumske doline, predstavlja kao veliki iskorak koji preko novih tehnologija uspostavlja saradnju i kroz deljenje brige za drugoga omogućava i dodatnu zaradu, takav poslovni model je odavno poznat, ističe Šolc.

Ono što promoviše „Uber“ a kod nas i kompanija „CarGo“ preko svoje aplikacije za prevoz putnika, „Airbnb“ u sferi turizma i hotelijerstva ili „Deliveroo“ na tržištu dostave hrane i njegovi pandani koji posluju i u Srbiji – „donesi.com“, „Glovo“, „Wolt“ – primenjuje se vekovima na pijacama i drugim tržištima koja žive od naknade za organizaciju razmene roba i usluga.

Naime, „Uber“ i „Airbnb“ ne poseduju vozila ili nekretnine, već ostvaruju zaradu tako što preko svojih aplikacija angažuju one koji njima raspolažu da ih uposle na tržištu. Pored toga, zarade koje ovakve kompanije ostvaruju ne ostaju u lokalnim sredinama gde se obavljaju aktivnosti, već se „sele“ tamo gde su vlasnici aplikacije registrovani.

Elegantno zaobilaženje plaćanja doprinosa

Kada je reč o pojedincima koji žive od ovakvih angažmana, onda je to najčešće na njihovu direktnu štetu. Mogućnost organizovanja masovnog rada na poziv i po potrebi istovremeno omogućava i minimalno plaćanje doprinosa ili njihovo potpuno izbegavanje. Ostala radna prava su tek misaona imenica – u ovakvom angažmanu ne postoji bilo kakav vid socijalne zaštite.

Još jedan problem rada preko digitalnih platformi je podsticanje egzistencijalne nesigurnosti kroz rast konkurencije miliona radnika koji se širom planete nadmeću za ovakve poslove. Posledica je stalno snižavanje cene rada. Jer masovna internacionalizacija takvih angažmana ujedno postavlja i granice u organizovanoj borbi za očuvanje zarada radnika.

Sve pomenuto pokazuje da umesto saradnje i brige za drugog, ekonomija deljenja obezbeđuje najveću korist kompanijama koje od nje zarađuju, dok lokalnim zajednicama udeljuju da saniraju posledice nanete društvu, gradskoj infrastrukturi i životnoj sredini. Promovisati takav model kao inovaciju stoga predstavlja zloupotrebu tog pojma, jer se njime maskira stvarni karakter ovih projekata i zamagljuje odgovornost za štetu koja se njima stvara, ističe Šolc.

Slično, kaže, važi i za kompanije koje su osnivači društvenih mreža. Iza propagande da je reč o samoorganizovanju ljudi u društvenoj i ekonomskoj sferi, stoji posrednik između publike i oglašivača. Imajući u vidu da su softveri na kojima se zasnivaju ovakve platforme isključivo zatvorenog koda, to daje priliku za brojne manipulacije podacima, ili direktnije rečeno za prodaju publike onome ko plati više.

Samoupravljanje u kapitalizmu

Šta je altrenativa? Američki profesor je među onima koji zagovaraju stav da je moguće rešenje delom već sadržano u samom problemu. Odnosno da se isto oružje, a delimično i resursi koje koristi ekonomija deljenja, mogu upotrebiti za organizovanje sve razjedinjenijih radnika. Tu mogućnost nudi „platformsko zadrugarstvo“ – udruživanje u zadruge radi ostvarivanja jednakosti na radnom mestu uz podršku digitalnih platformi. Reč je o vidu radničkog samoupravljanja, budući da su radnici ujedno i vlasnici aplikacije koja ih povezuje međusobno i sa tržištem, što znači i da sami određuju uslove rada i cenu usluga koje pružaju.

Širom sveta već postoje brojne ovakve zadruge koje su specijalizovane za kućne poslove, kućne popravke, prevoz putnika, dostavu, društvenu brigu o starima i drugim osetljivim kategorijama stanovništva. One su razvijene i u drugim sektorima, poput novinarstva, prevodilačkih usluga, bibliotekarstva, ugostiteljstva, razvoja softvera, dizajna, fotografije…

Viša cena rada

Za razliku od korporativnih platformi koje se ugrađuju od 30 do 70% u sve transakcije i drastično obaraju cenu rada, platformske zadruge smanjuju trošak po radniku tako što eliminišu posrednika. U proseku se odvaja oko 5% sredstava za tehničko održavanje platforme, a ostatak se ulaže u razvoj posla, obezbeđivanje normalnih uslova rada i dostojanstvenih plata. Pri tom, i samo korišćenje tehnologije uvažava demokartske vrednosti, što znači da deljenje informacija mora biti dobrovoljno i u korist svih, a ne da se zaniva na manipulaciji radi interesa malog broja pojedinaca, napominje Šolc.

U poslednjih nekoliko godina je, na primer, po ovom principu registrovano više kompanija u oblasti taksi prevoza. Jedan od uzora kako se može suprotstaviti „uberizaciji“ rada je američko preduzeće „Union Taxi Cooperative“, osnovano 2017. u Denveru. Slično kao i kod „Ubera“, aplikacija omogućava putnicima da ocenjuju njihove usluge, ali s druge strane pruža priliku vlasnicima malih firmi da se ujedine. Zahvaljujući brojnosti, stekli su i moć da utiču na lokalne propise koji regulišu pitanja poput tarifa, saobraćajnih pravila i planiranja transporta.

Šta je realnost, a šta utopija

U Evropi, ovakav vid „tržišnog socijalizma“ je posebno razvijen u Holandiji. No, činjenica je da su njegovi dometi za sada skromni, iz više razloga. Ono što je za „kapitalističke“ platforme prednost u aktuelnim tržišnim uslovima u svetu, za „socijalističke“ predstavlja ograničenje.

Pre svega, insistiranje ovakvih zadruga na kvalitetnim i pristojno plaćenim poslovima za članove, može ograničiti potražnju za njihovim uslugama na tržištu u situaciji kada korporativne platforme nude ogroman broj radnika koji se angažuju po potrebi za malo novca i bez dodatnih obaveza za poslodavce. Prepreka rastu, osim pomentog, je velika heterogenost i usitnjenost ovakvih inicijativa.

Njihovo intenzivnije međunarodno povezivanje, paradoksalno, koči to što poštuju loklane propise koji se razlikuju od zemlje do zemlje, a koje korporativne platforme zaobilaze pronalazeći rupe u zakonu, ili u slučaju manje razvijenih država prilagođavajući zakone sopstvenim potrebama, u zamenu za „doprinos“ održavanju socijalnog mira.

U Međunarodnoj organizaciji rada (ILO) ocenjuju da je masovno angažovanje radnika preko korporativnih platformi proces koji je već nepovratno uticao na društvo i da se on ne može vratiti unazad. Ali, ono na šta može da se utiče je pravac u kome će se tržište rada dalje razvijati. Platfomske zadruge jesu jedna od alternativa koju treba podržati i iskustvo koje može biti korisno i za sindikate, ali ne i zamena za njih. Jer, kako ističu u ovoj organizaciji, najmoćnije sredstvo u borbi za prava radnika – ako se ima u vidu realnost a ne utopija – je kolektivno pregovaranje između radnika, poslodavaca i države.

Zorica Žarković

broj 172, april 2020

Foto: Pixabay

Чланак Platformske zadruge protiv uberizacije rada се појављује прво на Biznis i Finansije.