Home TekstoviB&F Plus Konkurencija na domaćem tržištu dostave hrane

Konkurencija na domaćem tržištu dostave hrane

by bifadmin

U Srbiji hrana postaje sve pokretljivija. Ona se dostavlja raznim prevoznim sredstvima. Neki proizvođači se reklamiraju da će mušterije uslužiti gde god bile zahvaljujući korišćenju dronova. Mogućnost dostave hrane je čak postala i jedan od kriterijuma za rangirarnje ovdašnjih restorana. Konkurencija se uvećala i među onima koji pružaju ovakvu uslugu. Tako od prošle godine na našem tržištu posluju i dve evropske startap firme koje su se globalno proslavile. To su finski „Wolt“ i španski „Glovo“. Njihovi poslovni modeli su različiti, ali im je zajedničko to da su, prema rečima predstavnika u Srbiji, za kratko vreme postigli odlične rezultate.

Prema podacima objavljenim na specijalizovanom regionalnom portalu „InHoReCa“, prošle godine je u svetu od dostave hrane iz restorana prihodovano 53,7 milijardi dolara. To je 6,5 milijardi više nego 2018 godine. Procenjuje se da će ovo tržište, s godišnjom stopom rasta od 8,6%, do 2023. dostići vrednost od 74,6 mlilijardi dolara. Vodeće zemlje u ovoj usluzi su Kina, SAD, Velika Britanija, Indija i Francuska.

Prema nekim analizama, restorani koji nemaju mogućnost naručivanja i dostave hrane preko interneta, rizikuju da u narednim godinama izgube i do 60% svojih prihoda.

U nečemu smo i mi pioniri

Srbija nije veliko tržište u poređenju sa navedenim zemljama na vrhu liste. Ali u njoj je ljubav prema hrani i mogućnosti da se ona donese mušteriji umesto da mušterija ide po nju dovoljno velika da bi to i kod nas bio isplativ posao. Podsetimo da je prvi domaći sajt za povezivanje restorana i kupaca „Donesi.com“ osnovan još 2006. godine. Tada je to bila inovacija ne samo kod nas – ovo je bio jedan od prvih evropskih servisa te vrste. Ivana Zirojević, tadašnja vlasnica ove startap firme je toliko uspešno razvila posao ne samo u Srbiji već i u regionu, da kada je „FoodPanda“, svetska kompanija za onlajn naručivanje hrane ušla na naše tržište 2014. godine, uprkos agresivnom marketingu nije uspela da doskoči domaćoj konkurenciji. Na kraju je „doskočila“ tako što je kupila ovaj domaći startap i nastavila da posluje u lokalu pod njegovim imenom.

U međuvremenu, mogućnost dostave hrane je postala i jedan od kriterijuma za rangiranje ovdašnjih restorana. A konkurencija se uvećala i među onima koji pružaju ovakvu uslugu. Prošle godine, na naše tržište stigle su jedna za drugom dve globalne kompanije iz ove delatnosti, koje su, takođe, počele kao startap firme. To su finski „Wolt“ i španski „Glovo“. „Wolt“ je osnovan u Helsinkiju 2014. godine i trenutno posluje u 80 gradova u 20 evropskih i azijskih zemalja. „Glovo“ je započeo poslovanje u Barseloni, a sada je prisutan u 247 gradova, odnosno 26 zemalja Evrope, srednje i južne Amerike i Afrike.

Kako se na toj globalnoj mapi pokazalo poslovanje na srpskom tržištu?

Torba koja greje od kuvara do kućnog praga

Kompanija „Wolt“ trenutno je aktivna u Beogradu i Novom Sadu .Njeni kuriri su prepoznatljivi po tome što dostavljaju hranu – bilo da je reč o restoranskim obrocima ili brzoj hrani – u posebno grejanim plavim torbama, na biciklu, skuteru ili automobilom. Ovaj finski startap se naročito proslavio po svojoj aplikaciji za poručivanje, zahvaljujući kojoj korisnici mogu da prate svoju porudžbinu od trenutka kada kuvar počne sa pripremom, pa sve dok im kurir ne pozvoni na vrata. Uslugu mogu da plate karticom i ne treba im gotovina.

Direktor finske kompanije u Srbiji, Đorđe Davidović u razgovoru za „Biznis i Finansije“ ističe da je njihova aplikacija dobila nagradu „Editor’s choice“ koju joj je dodelila čuvena američka IT kompanija „Apple“. „Američki mesečnik ’Wired’ proglasio je našu kompaniju za jedan od najboljih startapova u Evropi i što je najvažnije – naša aplikacija je najbolje ocenjena od samih korisnika. Naporno smo radili na tome da izgradimo održivo poslovanje i postignemo profitabilnost“, kaže on.

Davidović dodaje da su i na srpskom tržištu postigli odlične rezultate već u prvoj godini poslovanja. Kompanija trenutno ima ukupno 750 radnika zaposlenih u dvadeset zemalja, dvostruko više nego lane. Pored velikog broja kurira na terenu, korisnicima je na raspolaganju i lokalni korisnički servis. Njegovi zaposleni odgovaraju na zahtev korisnika u roku od maksimalno 60 sekundi.

Najpopularnija domaća, italijanska i azijska hrana

Najvažniji kriterijum u sklapanju ugovora sa ugostiteljskim objektima za Wolt je da oni ispunjavaju visoke standarde u pripremi hrane. Prema rečima direktora finske kompanije u Srbiji „najpopluranije su domaća, italijanska i azijska hrana“. Pojedini korisnici poručuju hranu i po nekoliko puta dnevno, a neki naručuju isključivo brzu hranu. Mnogi koriste prednosti aplikacije da, zahvaljujući preglednosti restorana, isprobavaju različitu hranu, ili da zakažu dostavu obroka unapred.

Kada je reč o budućim planovima, Davidović ističe da su najvažniji kriterijumi u razmatranju da se poslovanje proširi i na druge gradove u Srbiji, „kolika je potreba stanovništva za takvom uslugom, kakav bi bio odziv potencijalnih korisnika, kao i kakva je konkurenciju u tom gradu. Takođe“, dodaje, „imaćemo u vidu i ponudu restorana, gustinu naseljenosti, da li je infrastruktura pogodna za dostavu kolima, motorom ili biciklom, kao i kakva je penetracija pametnih telefona”.

„Jednorog“ na biciklu

Poslovni model španske kompanije „Glovo“ je nešto drugačiji. Razvili su multifunkcionalnu aplikaciju koja korisnicima omogućava različite porudžbine iz restorana, supermarketa, prodavnica, cvećara, apoteka… Ili kako za „Biznis i finansije“ objašnjava direktor „Glova“ za Srbiju Branimir Đurović, njihovi kuriri „Gloveri“ koji za isporuke koriste motorna vozila, ali i bicikle, u roku od 35 minuta dostavljaju različitu hranu, poklone, cveće, lekove, pa i zaboravljenu dokumetaciju, ključeve ili telefone – sve ono što može da stane u žutu kurirsku torbu a da nije teže od devet kilograma.

Ovaj španski startap je zahvaljujući globanoj ekspanziji dospeo u društvo „jednoroga“, odnosno kompanija čija se vrednost procenjuje na više od milijardu evra. Đurović kaže da je odlično startovao i u Srbiji, gde trenutno pokriva tržišta u Beogradu, Novom Sadu i Pančevu. „Već do sada imamo 300 partnera na domaćem terenu i preko 150 hiljada aplikacija koje sa interneta preuzimaju na tržištu Srbije. Tokom samo jednog meseca u proseku imamo preko pet miliona porudžbina globalno, a konkretni rezultati u Srbiji biće poznati tek krajem ove poslovne godine. Iako smo na ovdašnjem tržištu za sada zastupljeni samo u tri grada, kompanija ’Glovo’ organski raste i zadovoljni smo tempom kojim se posao razvija“, ističe on.

Beograd konkurentan drugim svetskim gradovima

Žuović kaže da je hrana najtraženija, ali sve više korisnika se oslanja i na ostale usluge koje pružaju „Gloveri“. „Naši dostavljači pristižu u pomoć i domaćici koja je tek tokom pripreme ručka videla da joj nedostaje piće, ili nekome ko je pred poslovni sastanak shvatio da mu nedostaje važna dokumentacija“, tvrdi on.

Tržište Srbije je pre ove krize imalo potencijal za taj posao, uprkos konkurenciji. „Prerano je da poredimo situaciju na domaćem i inostranom tržištu i ukupnu zaradu, ali Beograd jeste konkurentan drugim svetskim gradovima“, ocenjuje Đurović i konstatuje da bi osim za „Glovere“ – koji pored motora i automobila koriste i bicikle zbog politike kompanije da brine o životnoj sredini – bilo korisno za ceo grad da se više uloži u infrastrukturu prilagođenu biciklima, kao i u povećanje parking mesta.

Govoreći o daljem širenju poslovanja, direktor španske kompanije u Srbiji napominje da će na buduće odluke uticati rezultati u gradovima u kojima su već prisutni, ali i procene o isplativosti dugoročnijih ulaganja u nekim drugim mestima, počev od potreba korisnika, preko lokalne infrastrukture i broja objekata sa kojima se može ugovoriti saradnja, pa do prisustva konkurencije.

Nataša Šutuljić

Broj 170, februar 2020. 

Pročitajte i ovo...

Ostavite komentar