Prva asocijacija na pomen „pogrebnik“ i „pogrebno preduzeće“ mnogima u Srbiji je kultni film jugoslovenske kinematografije „Maratonci trče počasni krug“ i nezaboravne scene iz ovog ostvarenja režisera Slobodana Šijana i scenariste Dušana Kovačevića. Ali reč je zapravo o ozbiljnoj industriji koja u našoj zemlji zapošljava više hiljada ljudi, a o kojoj se uglavnom vrlo malo zna. Osim što je izvor prihoda za brojne porodice, ova delatnost utiče i na razvoj drvne i tekstilne industrije i proizvodnju boja i lakova.

Za razliku od drugih grana privrede u kojima značajnu ulogu igraju proizvodi iz uvoza, na domaćem tržištu i u veleprodaji opreme za organizovanje sahrana, nalaze se skoro isključivo proizvodi domaćih proizvođača. Specifično je i to što se proizvođači sanduka, venaca, pokrova i drugih proizvoda neophodnih za ispraćaj pokojnika bave i velikoprodajom i skoro da nema specijalizovanih velikoprodajnih firmi.

Pandemija korona virusa promenila je značajno poslovne prilike i u ovom sektoru, ali ne na bolje, kao što to izgleda na prvi pogled. Vojni sukob u Ukrajini, doneo je dodatne poteškoće. Proizvođači i prodavci pogrebne opreme jednoglasni su u ocenama da smrt nije jedino sigurno zanimanje, kao što to kaže jedan od junaka filma „Maratonci trče počasni krug“.

Prema rečima zaposlenih, osnovni problem sa kojima se susreću preduzeća koja se bave proizvodnjom i prodajom pogrebne opreme je stalni rast cena repromaterijala, dok je s druge strane kupovna moć građana ograničena. Osim toga, na domaćem tržištu vlada velika konkurencija, naročito na jugu zemlje, a manjak kvalifikovane radne snage koji opterećuje mnoge grane privrede, nije zaobišao ni proizvođače pogrebne opreme.

Uvoz PVC folija iz Rusije postao neisplativ

Predsednik Udruženja pogrebnika Srbije i vlasnik firme „Had international“ iz Niša Ivan Stanisavljević kaže za B&F da je rast cena materijala svakako najveći problem, jer gotovo svakodnevno sve poskupljuje – drvo, ekseri, konac, platno, PVC folija, ali i radna snaga…

„Proizvođači sanduka, garnitura za sanduke i pratećeg tekstilnog programa, veštačkih venaca – svi se nalazimo u istoj situaciji. Teško se uklapamo u cene koje su prihvatljive domaćem tržištu. Ponekad cene i moraju da se povećaju, nekad rast cene proizvodnje ide na račun marže“, objašnjava Stanisavljević, čija se firma bavi i proizvodnjom i velikoprodajom venaca od veštačkog cveća.

Prema njegovim rečima, izvoze se proizvodi poput garnitura za sanduke i veštačkih venaca, ali jako malo sanduka. „Za izvoz pogrebnih sanduka potrebno je da se postignu određeni kvalitet i standardi. Ispunjavanjem tih uslova ne bismo imali ove cene sanduka koje sada imamo. Imamo jedno preduzeće koje izvozi u inostranstvo, ali su njegovi proizvodi skoro duplo skuplji od onih kojima se kod nas trguje. Mušterije svakako ne prepoznaju da li su tokom proizvodnje ispoštovani određeni standardi i ne bi prihvatili dvostruko više cene. Ljudi su u tim situacijama u šoku i koliko god im objašnjavali da je sanduk skuplji jer je urađen od takvog i takvog drveta, da su poštovani standardi, neće im apsolutno ništa značiti. Njima je kovčeg – kovčeg“, komentariše Stanisavljević.

Naš sagovornik navodi i da je proizvođačima i prodavcima venaca od veštačkog cveća uvoz PVC folije iz Rusije postao neisplativ. „Mi možemo da platimo PVC foliju, ali ne možemo da je dopremimo uz troškove koje smo nekada imali. Ranije su se te folije dovozile iz Ruske Federacije kamionima koji su u tu zemlju odvozili voće sa domaćih plantaža. Od kada je krenuo rat u Ukrajini izvoz našeg voća je stao. Zato bismo morali da plaćamo posebne ture koje bi išle preko Ukrajine, Belorusije ili Crnog mora, a troškovi prevoza bi bili ekstremno visoki. Naše proizvode sa tom cenom prevoza ne bi imao ko više da kupi. Za sada još trošimo rezerve repromaterijala, videćemo šta ćemo dalje. Trenutno, zbog nemogućnosti da nabavimo repromaterijal, ne prihvatamo nove kupce“, ističe Stanisavljević.

Prema njegovim rečima, uvoz PVC folija iz Kine ne dolazi u obzir, zbog opasnosti da se u foliji nađe azbest, čije je prisustvo u proizvodima kod nas zabranjeno. Dodaje da u Srbiji svega nekoliko preduzeća proizvodi vence od veštačkog cveća, jer se radi o malo većoj investiciji za taj vid proizvodnje, ali je na drugoj strani proizvođača i prodavaca mrtvačkih sanduka na desetine i to posebno na jugu zemlje.

Nelojalna konkurencija

„Konkurencija na tržištu je ogromna, posebno u Leskovcu, jer je u tom gradu ranije postojalo komunalno preduzeće za izradu sanduka, a nakon njegovog zatvaranja maltene svi radnici koji su ostali bez posla otvorili su sopstvenu firmu. Najmanje 20 firmi u tom gradu bavi se proizvodnjom i velikoprodajom pogrebne opreme. U svakom većem mestu na jugu Srbije imamo takve firme. Niš je imao jedno preduzeće, sada ima četiri ili pet, Aleksinac tri, dok ih na severu zemlje gotovo nema. Tokom korone, na jugu Srbije otvoren je i veliki broj pogrebnih radnji. U Nišu ih je sada tridesetak, u Kruševcu devet, u Paraćinu 11, u Knjaževcu osam, dok recimo Subotica ima samo tri privatne pogrebne radnje i jedno javno komunalno preduzeće“, nabraja Stanisavljević.

Prema njegovim rečima, konkurencija na tržištu pogrebne opreme na jugu Srbije je velika, a zbog manje kupovne moći stanovništva cene značajno niže nego u Beogradu i na severu zemlje. Ljudi kupuju samo ono što je najneophodnije za sahranu, nema luksuza i preterivanja. S druge strane, nagli rast broja firmi koje se bave maloprodajom pogrebne opreme na jugu Srbije izaziva veliko nezadovoljstvo kod onih sa dugom tradicijom u ovom poslu, jer deo novoosnovanih preduzeća ne ispunjava uslove koje propisuje Zakon o komunalnim delatnostima, tvrdi Stanisavljević i dodaje:

„Država za sada ništa nije preduzela oko sprovođenja regulative na terenu. Iz nadležnih ministarstava su nam kazali da će krenuti sa kontrolama na terenu i da će doneti neke izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima. Prvenstveno se misli na uvođenje licenci, tako da će oni koji ostanu bez licenci a nastave da rade, raditi nelegalno“.

Lokalizacija shodno lokalnim običajima

Mario Stojanović, vlasnik firme „Lesko-trade“ iz Leskovca koja se bavi proizvodnjom i velikoprodajom garnitura za pogrebne sanduke, peškira, šalova, košulja i ostalih stvari koje nose članovi porodice koja je u žalosti, potvrđuje za B&F da je na domaćem tržištu pogrebne opreme konkurencija ozbiljna.

„U svim delovima zemlje postoje firme koje se bave proizvodnjom i velikoprodajom garnitura za sanduke i ostalog programa od tekstila. Konkurencija je raspoređena tako da pokriva doslovno svaki delić Srbije. Domaće tržište je specifično jer se u različitim krajevima poštuju različiti običaji i traže različite stvari. Firma koja prva ispoštuje zahteve ljudi sa određenog područja, izdvaja se kao lider na tom tržištu“, objašnjava Stojanović.

Prema njegovim rečima, veliki uticaj na asortiman i modele garnitura koje su zastupljene kod nas imala su evropska tržišta, tako da se sada deo proizvodnje domaćih firmi izvozi u evropske zemlje. Stojanović takođe ukazuje na teškoće koje imaju proizvođači pogrebne opreme u formiranju cena svojih proizvoda, zbog drastičnog poskupljenja repromaterijala, od dugmića, preko konca, do tkanina, kao i zbog skupljih energenata i povećanja cene rada.

Što se tiče obima proizvodnje, velikoprodaje i maloprodaje, Stojanović kaže da se posao, nakon korone, vratio na nivo pre izbijanja pandemije.

Biljana Ljubisavljević

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

Foto: Panyawat Auitpol, Unsplash

Чланак Veletrgovina pogrebnom opremom: Smrt nije jedino sigurno zanimanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. EKONOMSKA ZAVISNOST PALESTINE OD IZRAELA: Zarobljeni u novčaniku protivnika
U pozadini najnovijeg rata u Izraelu, već decenijama se odvija ekonomska bitka u kojoj su Palestinci odavno poraženi. Palestinska ekonomija je skoro 28 puta slabija od izraelske i maltene potpuno zavisi od nje. Sistem kontrole koji je Izrael uspostavio širom Zapadne obale, onemogućava Palestincima trgovinu i pristup vitalnim resursima. Zbog toga je Palestina u poslednjoj deceniji pretrpela gubitke od 36,4 milijarde dolara, što je skoro dvostruko više od njenog BDP-a u 2022. godini.

8. KO KONTROLIŠE POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE U UKRAJINI: Domaći bogataši i strani pajtaši
Najveće žrtve međunarodne igranke oko izvoza poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine su mali poljoprivrednici u toj zemlji. Uporedo sa ruskim ratnim razaranjima, nastavlja se krađa obradivog zemljišta u korist ukrajinskih oligarha, sa kojima su interesno veoma povezane strane kompanije i finansijske institucije, upozorava se u istraživanju američkog Instituta Okland.

12. PATRIOTIZAM NA RASPRODAJI: Piloti britanski, milioni kineski
Treći nastavak kultnog filma, „Top Gun“, baziraće se na neočekivanom obrtu. Maverick, nakon što je po sili zakona konačno završio karijeru kao pilot američke mornarice, kao svježi civil, kupi prnje i odlazi da trenira kineske pilote u naprednim američkim taktikama u vazdušnim okršajima. Za razliku od prva dva nastavka, treći „Top Gun“ film, očigledno, biće baziran na istinitim događajima.

Biznis

14. REMONDIS MEDISON, JEDINI PRERAĐIVAČ FARMACEUTSKOG OTPADA U SRBIJI: Kad lekovi truju, umesto da leče
Kompanija Remondis Medison iz Zrenjanina ima kapacitete da preradi 1.300 tona farmaceutskog otpada godišnje, ali ta količina ne prelazi 200 tona. Razlog je u tome što je ovo tržište i dalje nedovoljno uređeno, posebno kada je reč o procedurama predviđenim za kućne zalihe lekova kojima je istekao rok trajanja. Najveći deo takvih lekova završava na komunalnim deponijama, a odatle u zemljištu i vodi. „Te hemikalije vraćaju nam se kroz lanac ishrane. Otuda i slučajevi kontaminirane hrane, vraćanja izvoznih isporuka sa granice jer sadrže nedozvoljene količine nekih supstanci“, objašnjava Bojan Sudarev, direktor kompanije Remondis Medison za Srbiju.

16. TRŽIŠTE ŠKOLSKOG NAMEŠTAJA I OPREME: Sedi, jedan!
Klupe, stolice, ormari i druge neophodne stvari u našim obrazovnim ustanovama stare su i po tri decenije, pa bi se očekivalo da proizvođačima školskog nameštaja i opreme posao odlično ide. Ali naši sagovornici kažu da još od početka korone pada broj i vrednost javnih nabavki za ovu vrstu proizvoda, a da se neki od planiranih tendera nisu ni realizovali. Izvoz na tržišta u regionu samo donekle može da poboljša prihode, jer ni u susednim zemljama situacija nije mnogo bolja.

20. „APICENTAR“, PREDUZEĆE ZA SELEKCIJU I REPRODUKCIJU PČELINJIH MATICA: Uspešni pčelari koji ne proizvode med
Preduzeće „Apicentar“ selektuje i reprodukuje matice koje će iznedriti nove generacije pčela, sposobnih da daju u proseku za 25 do 30 odsto veće prinose nego neselekcionisane pčele. Zahvaljujući tom kvalitetu, ova beogradska firma ima dugogodišnje kupce i u inostranstvu, od kojih neki tvrde da su njene pčelinje matice bolje od onih iz SAD i Australije. Vlasnik preduzeća Jovan Kulinčević, koji je doktorirao genetiku pčela, jedno vreme je boravio i u Americi, ali mu se tamošnji pristup pčelarstvu – da je zarada važnija od dobrobiti pčela – nije dopao.

Finansije

22. PRIVREDNICI O REBALANSU REPUBLIČKOG BUDŽETA: Ubi nas podrška države
Ministar finansija Siniša Mali je rebalans republičkog budžeta obrazložio kao „nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja zemlje, podrške građanima i privredi“. Privrednici tu „podršku“ vide kao rasplamsavanje troškova i poslovanje na ivici „žileta“, a ne isključuju ni gašenje firmi jer su, kako tvrde, već „preoporezovani“ fiskalnim i parafiskalnim nametima.

26. ZALOGE NA ŽIVOTINJE: Kad za otplatu duga garantuješ tuđim životom
Iako čine manje od jednog procenta u ukupnom broju izdatih garancija da će neki kredit ili pozajmica biti vraćeni, odnosno da će se namenski uplaćena sredstva iskoristiti u predviđene svrhe, zaloge koje se stavljaju na životinje predstavljaju prilično sigurno obezbeđenje. Od 1.807 takvih zaloga, samo je u 13 slučajeva pokrenuta prinudna naplata. Ugovori u kojima je stavljen zalog na životinje „teški“ su 57,7 miliona evra, kao jemstvo najčešće služe goveda, mlečne krave i junad, a jedan od uslova da se ta vrsta zaloge uspostavi je da životinja, stado ili jato, budu osigurani.

28. POREZ NA IMOVINU I ŽIVOTNA SREDINA: Nekome majka, nekome maćeha
Poreska praksa u svetu pokazuje da se kroz porez na imovinu najviše podstiče zelena gradnja, olakšice se primenjuju i za zaštitu šuma, ali ne i za poljoprivredno zemljište namenjeno organskoj proizvodnji. Ekološka uloga poreza na imovinu u Srbiji je prilično skromna, odnosno predviđena su samo dva poreska oslobođenja koja su motivisana zaštitom životne sredine.

Temat Veleprodaja u Srbiji: Povuci-potegni

31. HRANA I PIĆE: Trka s preponama
U situaciji kada proizvođačke cene skaču iz dana u dan a inflacija podjednako zdušno „jede“ životni standard, veletrgovci hranom i pićem se žale da imaju sve manje prostora za sopstvenu zaradu između proizvodnje i maloprodaje. Ukoliko rade sa kvarljivom robom, njihov posao iziskuje i dodatne logističke troškove, a izdaci se gomilaju i prilikom uvoza ili izvoza. Najveći trgovinski lanci diktiraju tržišne uslove u svoju korist, ali se niža marža u poslovanju sa njima nekako pokrpi velikim količinama isporučene robe, dok je saradnja sa vlasnicima malih radnji mnogo lakša, no i isporuke su male.

34. TEKSTIL, ODEĆA I OBUĆA: Životarenje na putu do zagrobnog života
Tržište za plasman tekstila, odeće i obuće sužava se iz godine u godinu, a najteže je u sektoru veleprodaje koja se sve češće istiskuje sa puta od fabričke hale do potrošača. Domaće proizvodnje gotovo i da nema, opstalo je svega nekoliko većih preduzeća sa svojim prodajnim lancima, dok svi ostali životare. Konkurencija velikih svetskih proizvođača, ponuda polovne i švercovane robe uz istovremeni rast troškova, sveli su ovu privrednu granu na nivo statističke greške.

36. LEKOVI I MEDICINSKA OPREMA: Najjeftinije nije uvek i najisplativije
Država je redovniji platiša lekova i medicinske opreme nego privatne zdravstvene ustanove. Ali problem je u tome što su opredeljena sredstva nedovoljna za potrebe javnog zdravstva, posebno bolnica, pa se pacijenti maltene redovno šalju u apoteke da kupuju stvari koje nedostaju, kažu veletrgovci. Praksa da se u javnim nabavkama favorizuju ponude sa najnižim cenama na uštrb kvaliteta dovodi do čestog kvara medicinskih aparata i zato građani tu uslugu moraju da plaćaju u privatnim zdravstvenim ustanovama.

38. GRAĐEVINSKI MATERIJAL I OPREMA: Svi nešto čekaju
Sektor građevinarstva je u poslednjih nekoliko kvartala na klackalici, a posebno velike oscilacije su prisutne u oblasti izgradnje stambenih zgrada. Uspone i padove direktno osećaju i veletrgovci građevinskim materijalom i opremom koji su oslonjeni na ovaj sektor. Oni kažu da je primetna određena uzdržanost investitora, čak je počelo i ozbiljno kašnjenje u plaćanjima. Naravno, ne dele sve kompanije istu sudbinu, što su potvrdili i sagovornici B&F-a, ali većina ima poteškoća u poslovanju.

40. POGREBNA OPREMA: Smrt nije jedino sigurno zanimanje
Industrija pogrebne opreme u Srbiji je jedna od retkih u kojoj dominiraju domaće firme, ali je zato konkurencija među njima ogromna, posebno na jugu zemlje gde je ova delatnost najzastupljenija. Njena specifičnost je i u tome da su proizvođači ujedno i trgovci, koji neke od proizvoda plasiraju i na stranom tržištu, poput garnitura za sanduke i veštačkih venaca. Suprotno uverenju javnosti, pandemija je pogoršala situaciju i u ovom sektoru zbog ogromnog poskupljenja repromaterijala, a snabdevanje je dodatno iskomplikovao rat u Ukrajini.

Intervju

42. HADŽI IVAN REDI, ARHITEKTA: Gradovi se ne grade za jednokratnu upotrebu
„Prilikom gradnje potrebno je da se poštuju kriterijumi i merila, ali je očigledno da je umesto toga jedino važno da neko ima parcelu i gleda da je izgradi što je moguće više. To što neće biti parčeta zemlje na njoj, što nema nijedne vlati trave – koga je briga za to? Kada kiša pada nema zemlje koja bi je upijala, tako da nam se sada dešavaju poplave posle svake kiše. Nove generacije mladih arhitekata bi po mom mišljenju morale tome javno da se suprotstave. Tako sam i ja postupao i zbog toga sam platio ne malu cenu, ali zato i sada mogu mirno da spavam“, ističe poznati niški arhitekta Hadži Ivan Redi, koji se ovom profesijom bavio više od pola veka u zemlji i inostranstvu, a učestvovao je u projektovanju nekih od najpoznatijih objekata u Nišu.

Skener

46. GLAMUROZNA PRODAJA NEIZGRAĐENIH KVADRATA: Još malo pa Diznilend
Investitori koji grade na hiljade kvadrata odjednom nastoje da stambene i poslovne objekte u ovakvim kompleksima što više prodaju unapred, pa se za te svrhe priređuju glamurozne promocije. One služe da prikažu bogatstvo i moć investitora, ali i da kupcu pošalju poruku kako je i sam pripadnik elite. Masovna prodaja stanova se pretvara u Diznilend i zato da bi se jedan kupac dugoročno „umnožio“, tako što će od istog investitora objekte kupiti njegovi rođaci, prijatelji i deca kada odrastu. Glamur, međutim, ne podrazumeva da se u ponudi jasno istakne kolika će biti krajnja cena kvadrata kada se objekat izgradi.

48. KOJE KULTURE PREOVLAĐUJU U DOMAĆOJ ORGANSKOJ POLJOPRIVREDI: Voće na čelu, povrće na začelju
Domaći poljoprivrednici koji se bave organskom proizvodnjom ubedljivo najviše gaje voće, ali uprkos značajnom godišnjem rastu, ove površine čine manje od 3% ukupnog zemljišta za gajenje voća. Poslednje tri godine primetno pada proizvodnja organskog industrijskog bilja i žitarica, ali najlošija vest je zanemarljivo učešće organskog povrtarstva.

Nove tehnologije

52. ILBE STUDIOS, PROIZVODNJA ANIMIRANIH FILMOVA U SRBIJI: Računari umesto olovke
Tehnologije su sve promenile, pa i način na koji se rade animirani filmovi, kaže Mileta Poštić, animator, univerzitetski profesor i storibord direktor domaćeg kreativnog studija za animaciju ILBE Studios u razgovoru za B&F o tome kako je Srbija proizvela svoj prvi animirani serijal koji beleži veliku gledanost u svetu.

Nauka

54. DA LI ŽIVOTINJE VARAJU: Lažni pokojnik, lopov, pokeraš i zavodnik
Odbrana od neprijatelja, otimanje oko hrane i seksa predstavljaju tri glavna motiva oko kojih se igraju igre prestola u životinjskom carstvu i zbog kojih životinje lažu, kradu i služe se trikovima, čak i kada je reč o pripadnicima iste vrste.

Koktel

56. ZVEZDANA PISAREVIĆ, KNJIGOVOĐA, PREDAVAČ I OSNIVAČ MUZEJA KNJIGOVODSTVA: U životu je sve sklono propadanju, osim znanja
Da knjigovodstvo može biti jako uzbudljivo svedoči i karijera Zvezdane Pisarević, knjigovođe iz Kragujevca, puna profesionalnih iznenađenja i preokreta. Svoje višedecenijsko iskustvo u brojnim firmama, uključujući i sopstvenu, pretočila je u onlajn obrazovni centar „Ja volim računovodstvo“, koji ima i svoje „izdvojeno odeljenje“ – virtuelni Muzej knjigovodstva. Posetioci ovde mogu da se upoznaju sa načinom na koji se ova profesija obavljala pre „digitalne ere“ i uvere da bez obzira na promene u tehnologijama, osobine koje čine dobrog knjigovođu su sve do danas ostale iste.

58. UPOTREBA ALTERNATIVNE MEDICINE U SVETU I SRBIJI: Biljke koje zveče
Na svetskom tržištu alternativne medicine gomilaju se milijarde dolara, od kojih najviše „prigrabe“ biljni preparati. Struktura potrošnje pokazuje da ni ovakav vid lečenja nije lišen socijalnih razlika, pa najskuplje proizvode i usluge koriste samo imućniji. To je slučaj i u Srbiji, gde se siromašniji okreću jeftinijoj narodnoj medicini, dok oni sa višim prihodima upražnjavaju makrobiotiku, homeopatiju, tradicionalnu kinesku medicinu i fitoterapiju.

Komunikacije

60. AMERIČKI KONGRES O IZUMIRANJU ISTRAŽIVAČKOG NOVINARSTVA: Novine duhovi
Okupacija trivijalnosti i senzacionalizma dovela je istraživačko novinarstvo na ivicu izumiranja, a najdrastičniji primer je sunovrat lokalnih medija bez kojih je ostalo preko 70 miliona Amerikanaca. Oni sada više znaju o skandalima na drugom kraju sveta, nego šta lokalne vlasti rade u njihovom dvorištu. Najalarmantnije stanje je u ruralnim oblastima koje su se pretvorile u medijske pustinje. Za ovakvu situaciju nisu odgovorni samo medijski tajkuni, već i čitaoci, upozoravaju u američkom Kongresu.

Reprint

62. POLOŽAJ MEDIJSKIH DOPISNIKA IZ UNUTRAŠNJOSTI SRBIJE: Većina beogradskih redakcija se ponaša kao predatori
„Ovaj drži bombu, ovaj bi da se baci, ovaj ubio devojku… Pa dobro da smo psihički stabilni. Ne mogu sebe da zamislim sa 60 godina da idem i snimam ubistva. Kada se nekih davnih dana govorilo da nam treba beneficirani radni staž… pa treba, kada mi traže samo crnu hroniku.“ Ovako izgledaju iskustva dopisnika za beogradske medije iz unutrašnjosti Srbije, koji se žale da u njihovim vestima ima više mrtvih nego živih, a snimanje na sahranama je postalo standard, „jer to je ono što tržište traži“. Pored toga, urednici iz Beograda imaju zahteve kao da plaćaju dopisnike suvim zlatom, a očekuju od njih da rade bar za tri puta manje novca nego njihove kolege u prestonici, navodi se na sajtu Udruženja novinara Srbije.

Vremeplov

64. PRETEČE DANAŠNJEG SRPSKOG KRIMIĆA: Duša svaka traži svog junaka
Preteče današnjeg kriminalističkog romana u Srbiji su bili novinari, policajci i bivši majori u vojsci, ali i neki slavni književnici, poput Crnjanskog. Malo je poznato da je ovaj uvaženi srpski pisac, u trenucima teške materijalne oskudice napisao krimić veoma nalik dogodovštinama najčuvenijeg izmišljenog detektiva Šerloka Holmsa. Zaplet romana se odigrava u Švedskoj, a Crnjanski ga je objavio pod pseudonimom Harald Johansen.

Чланак Biznis i finansije 214: Veleprodaja u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.