Industrija pogrebne opreme u Srbiji je jedna od retkih u kojoj dominiraju domaće firme, ali je zato konkurencija među njima ogromna, posebno na jugu zemlje gde je ova delatnost najzastupljenija. Njena specifičnost je i u tome da su proizvođači ujedno i trgovci, koji neke od proizvoda plasiraju i na stranom tržištu, poput garnitura za sanduke i veštačkih venaca. Suprotno uverenju javnosti, pandemija je pogoršala situaciju i u ovom sektoru zbog ogromnog poskupljenja repromaterijala, a snabdevanje je dodatno iskomplikovao rat u Ukrajini.
Prva asocijacija na pomen „pogrebnik“ i „pogrebno preduzeće“ mnogima u Srbiji je kultni film jugoslovenske kinematografije „Maratonci trče počasni krug“ i nezaboravne scene iz ovog ostvarenja režisera Slobodana Šijana i scenariste Dušana Kovačevića. Ali reč je zapravo o ozbiljnoj industriji koja u našoj zemlji zapošljava više hiljada ljudi, a o kojoj se uglavnom vrlo malo zna. Osim što je izvor prihoda za brojne porodice, ova delatnost utiče i na razvoj drvne i tekstilne industrije i proizvodnju boja i lakova.
Za razliku od drugih grana privrede u kojima značajnu ulogu igraju proizvodi iz uvoza, na domaćem tržištu i u veleprodaji opreme za organizovanje sahrana, nalaze se skoro isključivo proizvodi domaćih proizvođača. Specifično je i to što se proizvođači sanduka, venaca, pokrova i drugih proizvoda neophodnih za ispraćaj pokojnika bave i velikoprodajom i skoro da nema specijalizovanih velikoprodajnih firmi.
Pandemija korona virusa promenila je značajno poslovne prilike i u ovom sektoru, ali ne na bolje, kao što to izgleda na prvi pogled. Vojni sukob u Ukrajini, doneo je dodatne poteškoće. Proizvođači i prodavci pogrebne opreme jednoglasni su u ocenama da smrt nije jedino sigurno zanimanje, kao što to kaže jedan od junaka filma „Maratonci trče počasni krug“.
Prema rečima zaposlenih, osnovni problem sa kojima se susreću preduzeća koja se bave proizvodnjom i prodajom pogrebne opreme je stalni rast cena repromaterijala, dok je s druge strane kupovna moć građana ograničena. Osim toga, na domaćem tržištu vlada velika konkurencija, naročito na jugu zemlje, a manjak kvalifikovane radne snage koji opterećuje mnoge grane privrede, nije zaobišao ni proizvođače pogrebne opreme.
Uvoz PVC folija iz Rusije postao neisplativ
Predsednik Udruženja pogrebnika Srbije i vlasnik firme „Had international“ iz Niša Ivan Stanisavljević kaže za B&F da je rast cena materijala svakako najveći problem, jer gotovo svakodnevno sve poskupljuje – drvo, ekseri, konac, platno, PVC folija, ali i radna snaga…
„Proizvođači sanduka, garnitura za sanduke i pratećeg tekstilnog programa, veštačkih venaca – svi se nalazimo u istoj situaciji. Teško se uklapamo u cene koje su prihvatljive domaćem tržištu. Ponekad cene i moraju da se povećaju, nekad rast cene proizvodnje ide na račun marže“, objašnjava Stanisavljević, čija se firma bavi i proizvodnjom i velikoprodajom venaca od veštačkog cveća.
Prema njegovim rečima, izvoze se proizvodi poput garnitura za sanduke i veštačkih venaca, ali jako malo sanduka. „Za izvoz pogrebnih sanduka potrebno je da se postignu određeni kvalitet i standardi. Ispunjavanjem tih uslova ne bismo imali ove cene sanduka koje sada imamo. Imamo jedno preduzeće koje izvozi u inostranstvo, ali su njegovi proizvodi skoro duplo skuplji od onih kojima se kod nas trguje. Mušterije svakako ne prepoznaju da li su tokom proizvodnje ispoštovani određeni standardi i ne bi prihvatili dvostruko više cene. Ljudi su u tim situacijama u šoku i koliko god im objašnjavali da je sanduk skuplji jer je urađen od takvog i takvog drveta, da su poštovani standardi, neće im apsolutno ništa značiti. Njima je kovčeg – kovčeg“, komentariše Stanisavljević.
Naš sagovornik navodi i da je proizvođačima i prodavcima venaca od veštačkog cveća uvoz PVC folije iz Rusije postao neisplativ. „Mi možemo da platimo PVC foliju, ali ne možemo da je dopremimo uz troškove koje smo nekada imali. Ranije su se te folije dovozile iz Ruske Federacije kamionima koji su u tu zemlju odvozili voće sa domaćih plantaža. Od kada je krenuo rat u Ukrajini izvoz našeg voća je stao. Zato bismo morali da plaćamo posebne ture koje bi išle preko Ukrajine, Belorusije ili Crnog mora, a troškovi prevoza bi bili ekstremno visoki. Naše proizvode sa tom cenom prevoza ne bi imao ko više da kupi. Za sada još trošimo rezerve repromaterijala, videćemo šta ćemo dalje. Trenutno, zbog nemogućnosti da nabavimo repromaterijal, ne prihvatamo nove kupce“, ističe Stanisavljević.
Prema njegovim rečima, uvoz PVC folija iz Kine ne dolazi u obzir, zbog opasnosti da se u foliji nađe azbest, čije je prisustvo u proizvodima kod nas zabranjeno. Dodaje da u Srbiji svega nekoliko preduzeća proizvodi vence od veštačkog cveća, jer se radi o malo većoj investiciji za taj vid proizvodnje, ali je na drugoj strani proizvođača i prodavaca mrtvačkih sanduka na desetine i to posebno na jugu zemlje.
Nelojalna konkurencija
„Konkurencija na tržištu je ogromna, posebno u Leskovcu, jer je u tom gradu ranije postojalo komunalno preduzeće za izradu sanduka, a nakon njegovog zatvaranja maltene svi radnici koji su ostali bez posla otvorili su sopstvenu firmu. Najmanje 20 firmi u tom gradu bavi se proizvodnjom i velikoprodajom pogrebne opreme. U svakom većem mestu na jugu Srbije imamo takve firme. Niš je imao jedno preduzeće, sada ima četiri ili pet, Aleksinac tri, dok ih na severu zemlje gotovo nema. Tokom korone, na jugu Srbije otvoren je i veliki broj pogrebnih radnji. U Nišu ih je sada tridesetak, u Kruševcu devet, u Paraćinu 11, u Knjaževcu osam, dok recimo Subotica ima samo tri privatne pogrebne radnje i jedno javno komunalno preduzeće“, nabraja Stanisavljević.
Prema njegovim rečima, konkurencija na tržištu pogrebne opreme na jugu Srbije je velika, a zbog manje kupovne moći stanovništva cene značajno niže nego u Beogradu i na severu zemlje. Ljudi kupuju samo ono što je najneophodnije za sahranu, nema luksuza i preterivanja. S druge strane, nagli rast broja firmi koje se bave maloprodajom pogrebne opreme na jugu Srbije izaziva veliko nezadovoljstvo kod onih sa dugom tradicijom u ovom poslu, jer deo novoosnovanih preduzeća ne ispunjava uslove koje propisuje Zakon o komunalnim delatnostima, tvrdi Stanisavljević i dodaje:
„Država za sada ništa nije preduzela oko sprovođenja regulative na terenu. Iz nadležnih ministarstava su nam kazali da će krenuti sa kontrolama na terenu i da će doneti neke izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima. Prvenstveno se misli na uvođenje licenci, tako da će oni koji ostanu bez licenci a nastave da rade, raditi nelegalno“.
Lokalizacija shodno lokalnim običajima
Mario Stojanović, vlasnik firme „Lesko-trade“ iz Leskovca koja se bavi proizvodnjom i velikoprodajom garnitura za pogrebne sanduke, peškira, šalova, košulja i ostalih stvari koje nose članovi porodice koja je u žalosti, potvrđuje za B&F da je na domaćem tržištu pogrebne opreme konkurencija ozbiljna.
„U svim delovima zemlje postoje firme koje se bave proizvodnjom i velikoprodajom garnitura za sanduke i ostalog programa od tekstila. Konkurencija je raspoređena tako da pokriva doslovno svaki delić Srbije. Domaće tržište je specifično jer se u različitim krajevima poštuju različiti običaji i traže različite stvari. Firma koja prva ispoštuje zahteve ljudi sa određenog područja, izdvaja se kao lider na tom tržištu“, objašnjava Stojanović.
Prema njegovim rečima, veliki uticaj na asortiman i modele garnitura koje su zastupljene kod nas imala su evropska tržišta, tako da se sada deo proizvodnje domaćih firmi izvozi u evropske zemlje. Stojanović takođe ukazuje na teškoće koje imaju proizvođači pogrebne opreme u formiranju cena svojih proizvoda, zbog drastičnog poskupljenja repromaterijala, od dugmića, preko konca, do tkanina, kao i zbog skupljih energenata i povećanja cene rada.
Što se tiče obima proizvodnje, velikoprodaje i maloprodaje, Stojanović kaže da se posao, nakon korone, vratio na nivo pre izbijanja pandemije.
Biljana Ljubisavljević
Biznis & finansije 214, oktobar 2023.
Foto: Panyawat Auitpol, Unsplash