Okupacija trivijalnosti i senzacionalizma dovela je istraživačko novinarstvo na ivicu izumiranja, a najdrastičniji primer je sunovrat lokalnih medija bez kojih je ostalo preko 70 miliona Amerikanaca. Oni sada više znaju o skandalima na drugom kraju sveta, nego šta lokalne vlasti rade u njihovom dvorištu. Najalarmantnije stanje je u ruralnim oblastima koje su se pretvorile u medijske pustinje. Za ovakvu situaciju nisu odgovorni samo medijski tajkuni, već i čitaoci, upozoravaju u američkom Kongresu.
Američki san se pretvorio u noćnu moru u američkom novinarstvu. Prema zvaničnim podacima, tokom poslednjih 15 godina u Sjedinjenim Državama je broj novinara opao za 45%, skoro dvostruko više nego što se smanjio broj zaposlenih u rudarstvu i gotovo tri puta više nego u proizvodnim industrijama. U pomenutom periodu, SAD su izgubile oko 1.800 dnevnih novina i nedeljnika. Na tržištu je preostalo približno 7.000 štampanih novina, od kojih 80% ima tiraž manji od 15.000 primeraka, navodi se u najnovijoj analizi o situaciji na medijskom tržištu SAD, koju je objavila Služba za istraživanje američkog Kongresa (Congressional Research Service, CRS).
U studiji se ističe da čitaoci štampanih novina nestaju još brže nego što se takvi mediji gase. Tokom pomenutog perioda, tiraži su pali sa 122 miliona na 73 miliona, a najnovije ankete pokazuju da samo 8% ispitanika redovno čita štampana izdanja. Svi ostali se mnogo češće informišu preko interneta, pri čemu više od petine anketiranih traži informacije isključivo na društvenim mrežama.
Stoga ne čudi da je među otpuštenim novinarima najviše onih koji se bave istraživačkim radom i analizama. U situaciji kada u novinskim napisima preovlađuju takozvane „generičke“ informacije i kada jednu istu vest za nekoliko minuta prenosi većina internet portala, mediji koji rade isključivo u digitalnom obliku vrlo retko angažuju istraživačke novinare. Povrh toga, oni najmanje i zapošljavaju, pa u njima radi svega 8% od ukupnog broja novinara u američkim medijima, navodi se u istraživanju.
Kakvi čitaoci, takve informacije
Uprkos izrazito lošoj finansijskoj situaciji, štampani mediji i dalje u svojim redakcijama imaju najveći broj kvalitetnih istraživača i analitičara, ali je vrlo upitno do kada će moći da opstanu sa takvom uređivačkom politikom. Prema podacima koje iznosi CRS, tokom prethodne dve decenije prihodi štampanih medija su se smanjili za čak 80%. Prihodi od pretplate su pali za preko 50%, sa 15,8 milijardi dolara na 7,8 milijardi dolara u 2023. godini. U istom razdoblju, prihodi od oglašavanja su sniženi za 92%, sa 73,2 milijarde dolara na svega šest milijardi dolara.
Pre dve decenije, štampani mediji su imali udeo od 53% u ukupnim sredstvima za oglašavanje, koja su u današnjem novcu iznosila 142 milijarde dolara, a reklame su učestvovale sa 40% u njihovim zbirnim prihodima. Prošle godine, za medijsko oglašavanje u SAD je izdvojeno oko 93 milijarde dolara, od čega je štampanim novinama otišlo minornih 5%, dok su Fejsbuk i Gugl privukli preko 52% od ukupne sume.
Neki od vodećih nacionalnih medija, kao što su „Njujork tajms“ i „Vol Strit Džurnal“, pokušali su da nadoknade pad prihoda od štampanih izdanja pretplatama na elektronske verzije, uz određeni broj vesti i tekstova koji se čitaocima nude besplatno na njihovim sajtovima. Tokom prethodne dve decenije, ovi i drugi nacionalni časopisi primenjivali su različite poslovne modele, ali nijedan od njih ni izdaleka nije obezbedio prihode iz „zlatnog doba“ istraživačkog novinarstva, iako su zbog poskupljenja pretplata prosečni prihodi po pretplatniku u pomenutom periodu u proseku uvećani sa 279 na 309 dolara.
Problem je u tome što za razliku od vremena pre ekspanzije digitalnih medija, kada se podrazumevalo da medijski sadržaji moraju da se plate, sada je na to spremno svega 13% anketiranih Amerikanaca jer se u digitalnoj eri do mnogih informacija dolazi besplatno. Šta više, na društvenim mrežama kruže uputstva gde su „rupe“ u tehničkoj podršci medijskim internet portalima, kroz koje može da se dođe i do sadržaja za koje se traži naknada.
Oni koji žele da plate, to pre svega čine zbog istraživačkih tekstova, ali u izveštaju CRS se ističe da je takvih premalo da bi se održali mediji koji se zasnivaju upravo na nezavisnoj uređivačkoj politici. Posledica toga je da se u kombinaciji besplatnih i sadržaja koji moraju da se plate, oni koji su dostupni bez naknade sve više proizvode uz pomoć veštačke inteligencije, a ne radom novinara na terenu. Zato drastično opada kvalitet medijskih objava koje dominiraju internetom, uključujući i vidni nedostatak proverenih informacija, autorskog integriteta i prepoznatljivosti, ocenjuju u američkom Kongresu.
S druge strane, mada su štampani mediji dozvolili besplatan pristup mnogim sadržajima na svojim internet stranicama kako bi povećali čitanost i time privukli oglašivače, prihodi od internet reklama su prošle godine iznosili svega 3,1 milijardu dolara, što je daleko od toga da nadoknadi gubitke od štampanih novinskih oglasa.
Ugled bez novca
Međutim, ono što prema mišljenju autora istraživanja najviše zabrinjava je sunovrat štampanih novina na lokalu. Trenutno, Sjedinjene Države se svaki dan oproste u proseku od dve lokalne novine. Nekada su i najmanji američki gradovi imali svog izdavača i štampariju, a mnogi su kupovali i po dve novine dnevno, ujutru i predveče. Lokalne novine su donosile vesti koje su čitaoce povezivale sa njihovim susedstvom i imale su „aromu“ rodnog grada, koja ih je činila jedinstvenim.
Sadržaji koje su objavljivali lokalni novinari, veoma dobro upućeni u događanja u svojoj sredini, omogućavali su građanima i privrednicima da direktno utiču na ukupan kvalitet života u zajednici. Mnoge gradske novine redovno su dobijale Pulicerove nagrade i to upravo izveštavajući o lokalnim temama koje inače nikada ne bi dospele na naslovne strane nacionalnih novina. Primera radi, novinari „Boston Globa“, najstarije i najveće dnevne novine u Bostonu, osvojili su 27 Pulicerovih nagrada. Iako se i dalje smatra jednim od najuticajnijih časopisa u SAD, njegov dnevni tiraž je pao ispod 69.000 primeraka.
Ali sama činjenica da ovaj dnevni list i dalje opstaje može se smatrati uspehom, u situaciji kada je za samo desetak godina petina lokalnih novina ugašena ili su ih „usisale“ velike medijske kuće. Trenutno, više od 2.000 okruga u SAD sa preko 70 miliona stanovnika nema nijednu lokalnu novinu, dok u 1.500 okruga postoji samo jedna. Najviše sopstvenih novina su izgubile savezne države Kalifornija, Njujork, Ilionis i Teksas.
Medijske pustinje
Nije mnogo bolja sudbina ni onih lokalnih medija koji su preživeli. Većinu njih u internom žargonu nazivaju „sablasne novine“, jer su redakcije spale na nekolicinu novinara, koje zbog nezavidne finansijske situacije ne mogu čak ni da zaposle na puno radno vreme. Zbog toga se i lokalne vesti pretvaraju u generički proizvod, uz opasnost da potpuno izumru sa sve većom koncentracijom na medijskom tržištu.
Prema navodima CRS, preko polovine svih novina promenilo je vlasnika u protekloj deceniji, neke i više puta. Najvećih 25 novinskih lanaca poseduje dve trećine svih novina, a među vlasnicima dominiraju hedž fondovi i fondovi privatnog kapitala. Oni su kupili na stotine novina po najnižim cenama i tom imovinom upravljaju na isti način kao i svim drugim investicijama. Takva formula podrazumeva drastično rezanje troškova, često u kombinaciji sa opsežnim finansijskim restrukturiranjem, uključujući i stečaj. U besomučnoj trci za zaradom, lokalne vesti sada prolaze samo ako imaju „aromu“ trivijalnosti i senzacionalizma.
Najveće medijske pustinje su postale ruralne oblasti, gde su praktično ugašene sve seoske novine. Mogućnosti da se u seoskim područjima štampana izdanja zamene digitalnim su veoma ograničene, ocenjuje se u izveštaju, jer prema podacima američke Savezne komisije za komunikacije oko 60% stanovnika u selima nema pouzdan pristup širokopojasnoj ili bežičnoj mreži.
Zorica Žarković
Biznis & finansije 214, oktobar 2023.
Foto: Nijwam Swargiary, Unsplash