Odbrana od neprijatelja, otimanje oko hrane i seksa predstavljaju tri glavna motiva oko kojih se igraju igre prestola u životinjskom carstvu i zbog kojih životinje lažu, kradu i služe se trikovima, čak i kada je reč o pripadnicima iste vrste.
Gde je život, tu je i prevara. Možda deluje iznenađujuće, ali laž je prisutna od samog početka života na Zemlji, kao sredstvo za preživljavanje. Čovek je majstor laži i praktikuje je češće nego sve druge vrste zajedno. Ljudske prevare su daleko složenije, sofisticiranije i podstiču ih mnogo raznovrsniji motivi nego kod životinja i biljaka, jer je čovekov mozak najrazvijeniji.
Međutim, biološka i druga naučna istraživanja potvrđuju da su laži prisutne u ponašanju gmizavaca, ptica, sisavaca, riba, insekata i nekoliko vrsta biljaka, pa i kod bakterija. Kameleon koji menja boju, kako bi se prilagodio okruženju i postao neprimetan za predatore, čak je postao sinonim za prevrtljive ljude, koji u društvenoj džungli preživljavaju tako što se „okreću kako vetar duva“.
No, kameleon menja svoje boje i da bi nadmudrio konkurenciju, kada želi da se domogne neke ženke ili na „poslovnom planu“, pokušavajući da od suparnika prigrabi hranu. Odbrana od neprijatelja, otimanje oko hrane i seksa predstavljaju tri glavna motiva oko kojih se igraju igre prestola u životinjskom carstvu, veoma često i među pripadnicima iste vrste.
Lažna smrt
Jedna od vrlo raširenih obmana među životinjama u odbrani od jačeg neprijatelja je taktika „praviti se mrtav“, u čemu su oposumi vrhunski profesionalci. Kada se u njihovoj blizini pojave kojoti, lisice ili ptice grabljivice, oposumi lažiraju svoju smrt tako što prazne creva, ispuštaju neprijatan miris, oči im postaju staklaste i izlazi im pena na usta. Time šalju poruku ne samo da su mrtvi, već i da su inficirani nekom zarazom, što odvraća predatore koji nastavljaju potragu za drugim žrtvama.
Poznato je da pojedine vrste morskih pasa glume smrt tako što se stomakom okrenu prema gore, jer takav položaj izaziva mlitavost tela i jako usporava disanje. Jedna vrsta skakavaca koji žive u Japanu i doslovno „otegnu papke“ kada su u smrtnoj opasnosti, pošto toliko ukoče svoje noge da žaba jednostavno nije u stanju da ih proguta.
Životinje glume da su slabe i zato da bi, žrtvujući svoj život, spasile potomstvo. To je posebno uočljivo među pticama, koje se pretvaraju da su bolesne ili da im je slomljeno krilo, kako bi grabljivcu odvukle pažnju od gnezda u kojem su njihova jaja ili tek izlegnuti ptići. Istraživači su otkrili ovakvo ponašanje kod 285 različitih vrsta ptica, od kosova, vrabaca i slavuja, do fazana i pataka.
Poznati su i obrnuti slučajevi, kada lovac lažira sopstvenu smrt da bi prevario plen. Ciklidi, koje neki naučnici smatraju najinteligentnijim ribama, pretvaraju se da su mrtvi na dnu jezera kako bi namamili i pojeli svaku drugu ribu koju mogu da progutaju. Ipak, „doktor nauka“ u ovakvoj strategiji je lisica. Kada dođe u polje, glumi da je strvina, a među dramskim efektima je i jezik koji joj visi iz usta. Za takav plen uvek ima mušterija, naročito među vranama. Njih će svaki put privući obilje mesa, čak i ako je malo ustajalo. Ali kada crni pernati gost krene da se posluži, iznenada se sam nađe u čeljustima lukave lije i završi kao njen obrok.
Ludačka odanost seksu
Pored ljudi, seksu je ludački odana većina biljaka, životinja i mikroba. Oni se, kao i čovek, uveliko lažno predstavljaju ne bi li privukli, odbili ili prevarili ljubavnog partnera, uključujući i primere da se i u ovom slučaju primenjuje taktika lažne smrti. Pošto ženke nekih paukova jedu mužjake svoje vrste, oni su razvili plan kako da to izbegnu i još da ućare. Prikupe hranu, prilepe je za sopstveno telo i glume da su mrtvi, a kada halapljiva ženka krene da jede plen, on naglo oživi i pokuša da se sa njom pari. Obrnuti primer istraživači su zabeležili kod ženki vilinih konjica, koje prestanu da lete i sruše se na zemlju kao da su mrtve, pokušavajući na taj način da izbegnu parenje sa agresivnim mužjacima.
Ipak, većina životinja pribegava sitnijim lažima, poput nasrtljivog pevca. Pošto kokoške nisu uvek raspoložene za ljubavne igre, umesto da besomučno juri za njima, pevac je pronašao udobniji način da dobije ono što želi. Oglašava se posebnim zovom, kojim lažno poručuje da je pronašao hranu, pa kada kokoške dotrče privučene mišlju o jelu, on iskoristi priliku da ih zaskoči. Međutim, ako počne previše često da laže svoj „harem“, kokoške postaju oprezne i ne približavaju se, čak i kada zaista pronađe nekog ukusnog crva.
Neke druge ptice lažu zbog ljubomore, na primer laste. Ukoliko mužjak prilikom povratka u gnezdo ne zatekne ženku, on ispušta znak za uzbunu. Ženka, misleći da preti neka velika opasnost, najkraćim putem se vraća u gnezdo. Onda otkrije da je dojava lažna, jer mužjak to radi da bi je sprečio da ga prevari sa drugim dok je odsutan.
A kako zaista stoje stvari sa bračnim neverstvima? Svrake, recimo, često sklapaju veze za ceo život, pa i iz tog razloga brane sopstvenu teritoriju od drugih pripadnika svoje vrste. Međutim, nakon polaganja jaja, kada je glavni posao obavljen, bračna vernost znatno slabi, posebno kod mužjaka. Dok ženka agresivno progoni konkurenciju, njen partner pred njom i sam tera suparnicu, ali ako proceni da ga niko ne gleda, počinje žestoko da se udvara novoj lepotici u kraju.
Bekstvo iz zatvora
Otimanje oko hrane takođe gura životinje u „kriminalne aktivnosti“, naročito krađu. Veverice toliko jedne od drugih kradu buduću zimnicu, da vrlo često kopaju lažne ostave kada znaju da ih druga veverica špijunira. Tek kada su sigurne da je nepoželjni pretendent na njihove zalihe otišao i da su same, nose prikupljenu hranu na potpuno drugo mesto i tu je zakopavaju.
Pravilo svako je sebi najpreči važi i kod senica. Ove ptice imaju veoma razvijen jezik kojim se međusobno upozoravaju o dolasku neprijatelja. Sistem je toliko sofisticiran, da različiti tonaliteti upućuju jato da li je predator, kao što je kobac, još daleko ili se već opasno približio. Ali ponekad pojedine senice to drsko zloupotrebljavaju. Ako su mnogo gladne ili pronađu posebno ukusnu hranu, dignu lažnu uzbunu da bi smazale obrok na miru, ne deleći ga s drugima.
Posebno je zanimljiv slučaj rakova, za koje naučnici tvrde da su među najagresivnijim vrstama. Kada se otimaju sa suparnicima oko hrane, u odmeravanju moći najvažniju ulogu igra veličina klješta. Istraživači su, međutim, primetili da ne pobeđuje uvek najjači, već da to može biti i slabiji protivnik koji se ponaša kao pokeraš. Drugim rečima, blefira da je moćniji nego što jeste, pa ako je dovoljno ubedljiv a suparnik od onih kolebljivijih, može imati sreće da se objektivno jači protivnik povuče.
Naučnici različito objašnjavaju ovakva ponašanja životinja. Neki i dalje tvrde da su ti postupci instiktivni a ne unapred planirani, ali ih životinje iz dana u dan sve više demantuju. Upečatljiv primer su orangutani, koje su biolozi proučavali u jednom zoološkom vrtu kako planiraju bekstvo. Orangutani su slagali prazne kutije od hrane jednu na drugu i vadili žice iz ograda od kojih su pravili alat za otključavanje brave na kavezu. Sve to su radili naočigled posetilaca, koji su mislili da je to samo deo predstave za publiku. Vrhunac njihove strategije je bio u tome što su pomno pratili šta rutinski rade čuvari tokom dana i naučili da razlikuju profesionalce od volontera. Potom su sačekali da dužnost preuzme jedan od neiskusnih novajlija i da upravo tada pokušaju unapred pripremljeno bekstvo.
Zorica Žarković
Biznis & finansije 214, oktobar 2023.
Foto: Karen, Unsplash