Kako prenosi Politika, procena Roštata je veća od proračuna ruskog Ministarstva ekonomije koje je rast privrede Rusije u trećem kvartalu procenilo na 5,2 odsto, kao i od prognoze Banke Rusije (BR) od 5,1 odsto.

Prema proračunima agencije Interfaks na osnovu kvartalnih podataka, ruska privreda je od januara do septembra porasla za 2,9 odsto međugodišnje.

U međuvremenu je ruska Duma za 2024. izglasala najveći budžet u istoriji, sa kojim se očekuje da će javna potrošnja biti povećana za 25 odsto, na 36,6 biliona rublji odnosno oko 411 milijardi dolara. Najveće povećanje troškova beležiće se u odbrambenom sektoru, međutim ova potrošnja odvijaće se u tajnosti jer bi objavljivanje podataka navodno “razotkrilo ruske vojne planove”,

No, uprkos velu tajne kojim je prekrivena ova tema, zapadni mediji prenose da će izdvajanja za vojsku nadmašiti izdvajanja za socijalnu potrošnju prvi put u modernoj istoriji Rusije. Međutim, kako piše AP, u toj zemlji je trenutno nezaposlenost niska a zarade su porasle tako da ovo ne bi trebalo da našteti Putinovoj reputaciji pred predstojeće izbore.

Foto: Ivan Shilov, Unsplash

Чланак Ruska ekonomija raste ali rastu i izdvajanja za vojsku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Bivši američki elitni vojni pilot i instruktor, Daniel Duggan, od oktobra prošle godine sjedi u australijskom zatvoru, čekajući konačnu odluku hoće li biti izručen SAD, gdje ga čeka optužnica da je od 2009. do 2012. godine u Kini trenirao kineske vojne pilote. Bivši major američkih marinaca, nakon što se demobilisao 2002. godine, preselio se u Australiju, dobio australijsko i odrekao se američkog državljanstva i preselio se u Kinu 2009. godine. To što je postao Australijanac ne pomaže mu puno, jer između 2009. i 2012. još uvijek je bio američki državljanin, što je američkim tužiocima bilo dovoljno.

Duggan ne poriče da je u Kini trenirao kineske pilote, ali tvrdi da su to bili civilni a ne vojni piloti. Zanimljivo je da je optužnica protiv njega podignuta još 2017. ali je bila zapečaćena do oktobra prošle godine, kada su ga namamili da se vrati u Australiju.

Ovaj slučaj sam za sebe bio bi samo kuriozitet, da samo tri sedmice prije Dugganovog hapšenja u Australiji, u septembru prošle godine, nije izašlo na vidjelo da je tridesetak britanskih vojnih pilota, nakon napuštanja vojske, prihvatilo unosne ponude opskurne kompanije iz Južne Afrike, Test Flying Academy of South Africa, da rade kao instruktori. Naknadno se ispostavilo da su „đaci“ bili kineski vojni piloti a glavni klijent kineska armija, pri čemu su neki „časovi“ održavani u Kini.

Cijena patriotizma

Po svemu sudeći, novopečenim instruktorima, bivšim britanskim vojnim pilotima, činjenica da su im „đaci“ kineski vojni piloti nije bila iznenađenje. Ključni motiv britanskih pilota za prihvatanje „južnoafričke“ ponude za posao nije bila ni želja za letenjem, niti jačanje borbene spremnosti „slobodnog svijeta“. Imali su 270 hiljada razloga da se previše ne zamaraju pitanjima etike i moralnosti.

S obzirom na prosječne plate britanskih vojnih pilota od sedamdesetak hiljada dolara godišnje, ponuda iz Južne Afrike od 270 hiljada dolara jednostavno je bila neodoljiva. A kako su se ugovori potpisivali na četiri godine, to je značilo da je zarada bila veća od milion dolara. Svaka čast kraljici i kralju, patriotizam je patriotizam, ali milion dolara je milion dolara.

Nisu samo bivši britanski vojni piloti sa entuzijazmom prenosili znanje na kineske vojne pilote, bile su tu i njihove kolege iz SAD, Australije, Novog Zelanda. Po svemu sudeći, čitav ovaj poslovan poduhvat i nije bio neka velika tajna, ali svi su se pravili blesavi.

U aprilu prošle godine pojavio se video snimljen mobitelom, na kome je zabilježeno kako su dva kineska pilota bila prinuđena da se katapultiraju iz aviona trenažera tokom treninga u Kini. Katapultiranje kineskih vojnih pilota iz kineskog vojnog aviona u Kini i nije neki spektakularan događaj, dešava se to u svim vojskama u svijetu. Osim što je jedan od pilota koji se katapultirao očigledno bio – Evropljanin. Šta je evropski pilot radio u avionu kineskog ratnog vazduhoplovstva, na teritoriji Kine – ne zna se.

Pet mjeseci kasnije, skandal sa demobilisanim britanskim pilotima koji treniraju Kineze, dospio je na naslovne stranice britanskih tabloida. Kako već priliči, britanska vlada je bila duboko šokirana i iznenađena, te razočarana da šačica neodgovornih pojedinaca (njih tridesetak) iz reda elitnih pilota nije odolila zovu novca od potencijalnih neprijatelja. U svoju odbranu, revoltiranoj javnosti je vlast objasnila, da tehnički, ovi piloti nisu prekršili nikakav zakon i da je sve to bilo legalno, ali da će se zakon morati promijeniti.

Do istog zaključka došla je i vlada Novog Zelanda, gdje je utvrđeno da su se barem četvorica njihovih bivših pilota upustili u treniranje kineske vojske. Vlada je potvrdila da pripadnici oružanih snaga Novog Zelanda mogu da se zaposle „gdje god žele nakon što im se završi aktivna služba“, ali „da u zavisnosti od njihovih odluka, to može imati posljedica na njihovo buduće zapošljavanje u oružanim snagama Novog Zelanda“. Sa milion američkih dolara u džepu, čini se da bivši vojni piloti nisu bili previše zabrinuti hoće li im biti omogućeno da ponovo dobiju posao u bivšoj firmi.

Kinezi traže samo Anglosaksonce

S obzirom da debelo plaćaju, Kinezima nije bio zanimljiv bilo kakav pilot iz NATO-a, već isključivo oni koji su završili dodatnu školu za testne pilote u SAD ili Velikoj Britaniji.

Takva diskriminacija prema ostalim NATO pilotima, iz Rumunije, Albanije, Sjeverne Makedonije, Slovačke, Hrvatske, je nečuvena i čudno je da vlade ovih i ostalih država nisu uputile Kini žestok diplomatski protest sa pitanjem, „a što, je li to naši piloti ne valjaju?“, ili da su barem kreirali hashtag na twitteru, pardon, X, #ijahoćumiliondolara.

I dok se bijes britanske javnosti sručio na „prodane duše“ i „izdajice“, bivši piloti smatrali su da su nepravedno optuženi, jer to što se njima stavlja na dušu ne razlikuje se ni po čemu što je sama britanska vlada radila. Ispostavilo se da su 2015. godine, u doba kada su Britanci računali da će se debelo obogatiti na poslovanju sa Kinezima, i kada su slavodobitno najavljivali „zlatno doba“ u odnosima Britanije i Kine, dva kineska oficira pohađala osnovni trening za oficire vazduhoplovstva u Velikoj Britaniji. Još je zanimljivije što je britanska vlada u septembru 2016. godine poslala dvojicu svojih aktivnih pilota u Kinu, zvanično kao instruktore za „engleski jezik za avijatičare“ .

Bivši piloti, na kojima je sada zvono izdajica, pitaju se javno „a što nisu poslali učitelje engleskog, nego su se posebno tražili aktivni borbeni piloti britanskog ratnog vazduhoplovstva?“ Odgovor bi, vjerovatno bio da su se vlasti udostojile da ponude neko logično objašnjenje – „šta zna učitelj šta je avion?“.

Sve za pare, pare nizašta

Po svemu sudeći, Lenjinova tvrdnja „da će nam kapitalisti prodati uže kojim ćemo ih objesiti“ nije bila bez osnova. Sa druge strane, princip svete slobode privatnog preduzetništva, kojeg se fanatično drže sljedbenici neoliberalnog kapitalizma, valjda važi i za bivše vojne pilote. Čitava priča u stvari je klasičan primjer tržišne ekonomije, gdje su se susreli ponuda i potražnja.

Kineska potraga za mornaričkim pilotima iz NATO-a, posebno onim sa iskustvom na nosačima aviona, koje Kinezi ubrzano grade, školski je primjer povećane potražnje, koja rezultira i povećanom cijenom. Spremnost britanskih i američkih pilota da zadovolje ovu potražnju, predstavlja dokaz da ni ponude neće manjkati ukoliko je ponuđena cijena adekvatna. Ukratko, savršen dokaz za funkcionisanje tržišta. U priči o ponudi i potražnji, moral, etika ili patriotizam, se ne spominju.

Sve što je lijepo kratko traje, pa će i ova obostrano korisna trgovina, znanje za milione dolara, između demobilisanih zapadnih vojnih pilota i Kine, barem zvanično, biti okončana. Izmijenjeni zakon o nacionalnoj bezbjednosti u Velikoj Britaniji koji je stupio na snagu u julu, sada omogućava da se treniranje kineskih pilota uvrsti pod „pribavljanje ili otkrivanje zaštićenih informacija“, a sada se pod informacijom smatraju i „taktike, tehnike i procedure“, upravo „sitnice“ koji zanimaju Kineze.

Britanski primjer sa oštrijim zakonima slijediće i Australija i Novi Zeland, dok SAD uvijek u rezervi imaju gomilu opskurnih zakona na koje se mogu ali i ne moraju pozivati, u zavisnosti od situacije. To može potvrditi i Daniel Duggan, koji je za sada jedini poznati slučaj koji bi mogao završiti u zatvoru na duže vrijeme zbog praktikovanja privatne inicijative i prodaje svog vojnog znanja Kinezima. A što se Kineza tiče, sve dok su voljni da plate neće im faliti zapadnih instruktora, kakvi god zakoni da se donesu na Zapadu.

Dražen Simić

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

Foto: Defence-Imagery, Pixabay

Чланак Patriotizam na rasprodaji: Piloti britanski, milioni kineski се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se navodi, konkurs je uveliko u toku, a pravo prijavljivanja imaju svi zdravstveno sposobni državljani Srbije, koji u 2022. godini navršavaju od 19 do 30 godina, a prethodno nisu odslužili vojni rok sa oružjem.

Prijavu za dobrovoljno služenje vojnog roka moguće je podneti u svim filijalama Pošte Srbije, na portalu eUprave, kao i u centrima Ministarstva odbrane, odnosno u nekadašnjim vojnim odsecima.

Svi oni koji izraze želju da postanu profesionalni vojnici, moći će to da učine po ubrzanoj proceduri i potpišu ugovore odmah po okončanju dobrovoljnog služenja, dodaje se u saopštenju.

Izvor: Nova ekonomija

Foto:Bing

Чланак Vojni rok traje šest meseci uz platu od 38.000 dinara mesečno се појављује прво на Biznis i Finansije.

U njemu se nalaze saveti za preživljavanje ukoliko se desi napad na Tajvan sličan onom na Ukrajinu, poput – kako pronaći sklonište u slučaju bombardovanja, šta za svaki slučaj pripremiti od potrepština i medicinskih sredstava isl.

Priručnik će biti ažuriran s vremena na vreme, navode tajvanski zvaničnici, ukoliko se budu menjale okolnosti.

Ipak, dodaju, za sada ne izgleda da će se Kina odlučiti na ovaj korak, iako već dve godine pojačava pritisak na tu zemlju. Naime, u tom periodu kineski avioni su veoma često nadletali moreuz koji deli Narodnu Republiku Kinu i Tajvan, održavane su velike vojne vežbe, a strani analitičari su tvrdili da su vojne tenzije na toj teritoriji najveće u poslednjih 40 godina.

Kineska vojska se priprema za nešto, smatraju mnogi stručnjaci ali niko još sa sigurnošću ne može da kaže za šta. Tajvanski ministar odbrane Čiu Kuo-čeng tvrdi da će Kina biti sposobna da do 2025. izvede potpunu invaziju na ostrvo. Drugi pak kažu da bi najmnogoljudnija zemlja na svetu već sada mogla i sa svoje teritorije i iz vazduha da nanese ogromnu štetu toj državi.

Da podsetimo, Tajvan sebe smatra suverenom državom, dok Peking na njega gleda kao na otcepljenu provinciju. Ovo “razmimoilaženje” traje još od 1949. godine ali sada se zaoštrava zato što Tajvan ima predsednicu koja više od svog prethodnika insistira na nezavisnosti, ali i zato što SAD šalju signale da bi ovaj put mogle podržavati Tajvan.

Izvor: CNA

Foto: Pixabay

Чланак Tajvan tiho priprema građane kako da se snađu u slučaju rata се појављује прво на Biznis i Finansije.

Udeo bruto društvenog proizvoda (BDP) za obrazovanje i socijalnu zaštitu je niži nego ranije, a ulaganja za zdravstvo su već dve decenije niža nego u zemljama istočne i centralne Evrope, piše u izveštaju koji je izradila A11- Inicijativa za ekonomska i socijalna prava uradila zajedno sa njujorškim Centrom za ekonomska i socijalna prava (CESR).

Izveštaj sadrži analizu raspodele i trošenja budžetskih sredstava od 2014. godine, odnosno od uvođenja mera štednje Vlade Srbije.

Najgore prošli najsiromašniji

Kako se navodi, najveći udar preživeo je sistem socijalne zaštite, tj. najsiromašniji građani, jer je pored smanjivanja državnih izdvajanja država prebacivala budžet namenjen za socijalnu zaštitu u budžet za odbranu i vojsku.

Iz budžeta za socijalnu zaštitu je 2016. godine preko budžetske rezerve prebačeno 14 miliona evra u Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije.
Ministarstvu odbrane je sličnim mehanizmom dve godine kasnije iz budžeta prebačeno još 183 miliona evra, a ta je transakcija označena kao državna tajna.

Za to vreme, broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu je oko 470 000 (6.8 odsto) i taj broj se ne menja skoro deset godina.

„Oko 1,5 miliona ljudi živi u riziku od siromaštva. Udeo BDP za socijalnu zaštitu je smanjen za skoro pola odsto za osam godina, a broj korisnika usluga centara za socijalni rad (CSR) je, u istom periodu, porastao za oko 50 000. Smanjen je i broj stalno zaposlenih u CSR za skoro 20 odsto i pored toga što se povećava broj korisnika“.

Ni obrazovanje i zdravstvo ne deluju kao prioriteti

U izveštaju se navodi i da su obrazovanje i zdravstvo takođe bili na velikom udaru mera štednje i upitne budžetske politike. Za osam godina značajno su pala ulaganja u obrazovanje (4,74 odsto udela BDP u 2014. i 4,08 odsto u 2020).

Da bi naše državno zdravstvo bilo na nivou zdravstva u istočnoj i centralnoj Evropi, potrebno je da država ulaže oko 0,5 odsto udela BDP, a ona već godinama ulaže 0,3 – 0,4 odsto.

Prema izveštaju Fiskalnog saveta, sredstva za rekonstrukciju sva četiri klinička centra povučena su još 2006. godine, iz Evropske investicione banke, a do sada je rekonstruisan samo KC u Nišu.

Država, sa druge strane, plaća kazne i penale za izgubljene sudske i arbitražne postupke i za deset godina je na to potrošila milijardu evra, a samo 2020. godine iznos za kazne i penale je bio oko 200 miliona evra.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay.com

Чланак Srbija povećala ulaganje u vojsku i policiju, a smanjila ulaganja u zdravstvo i obrazovanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stokholmski međunarodni institut za mirovna istraživanja (SIPRI) objavio je da je potrošnja u vojne svrhe u prošloj godini porasla za 2,6 odsto, na čitavih 1,981 biliona dolara. Ovo je najveći godišnji rast još od početka globalne finansijske krize iz 2009. godine. Istovremeno je BDP na globalnom nivou potonuo za 4,4 odsto.

Najveći novac za vojsku već tradicionalno izdvajaju SAD i Kina, koje su u prošloj godini opredelile još više sredstava nego inače za ovaj sektor.

Čak 12 članica NATO-a je u 2020. podiglo svoju vojnu potrošnju na dva odsto BDP-a. Ipak, ima i onih zemalja koje su smanjile taj vid potrošnje, mada su one malobrojne. No, ohrabruje podatak da među njima ima i velikih vojnih sila poput Rusije.

Jedan kuriozitet pak dolazi iz našeg komšiluka. Naime, Mađarska je upala u oči analitičarima zato što je povećanje vojnog budžeta podvela pod “paket pomoći u sklopu odgovora na ekonomske izazove koje je prouzrokovala pandemija”. No, ovo nije ništa novo, nešto slično se desilo na početku pandemije u Americi.

Foto: Pixabay

Чланак U 2020. širom sveta raslo finansiranje vojske се појављује прво на Biznis i Finansije.

Global Firepower je svakoj od 139 zemalja na rang-listi izračunao specifični „Power Index“, indeks koji se računa na osnovu više od 50 faktora koji ne obuhvataju samo strogu vojnu moć, već i finansijsku situaciju, logističke kapacitete i geografske uslove, između ostalog.

Očekivano, SAD su i dalje na prvom mestu, s Power Indexom od 0.0718 (što je indeks bliži nuli, to je vojna snaga veća). Zanimljivo je, međutim, koliko malo drugoplasirana Rusija u stvari zaostaje za Amerikom. Power Index Rusije je, naime, 0.0791. Ta je razlika, međutim, postojana u odnosu na ranije godine.

SAD su sa svojim gigantskim, iako delimično prenaduvanim vojnim budžetom, opsežnom infrastrukturom, ogromnim ljudstvom u vojsci, mornarici, vazduhoplovstvu i marincima, te velikim bazenom potencijalnih regruta, uspešno zadovoljile kriterijume moderne vojne sile, piše američki list „National Interest“.

Američka nadmoć u vazduhu

SAD ubedljivo vode u vazdušnim snagama, s ukupno 12.233 vojne letelice naspram 4.144 ruske – više nego trostruko. SAD imaju i prednost u borbenim lovcima – 1.956 prema 789 ruskih, kao i u vojnim helikopterima – 5.436 prema 1.540 ruskih, prenosi portal Indeks.

Međutim, ruski nevidljivi lovac pete generacije Su-57 predstavlja vrlo konkretno sredstvo odvraćanja za eventualne američke vazdušne akcije, dok SAD i dalje imaju ozbiljnih problema sa svojim (pre)skupim nevidljivim lovcem pete generacije F-35, za koji je načelnik američkog vazduhoplovstva general Čarls Braun indirektno priznao da je bio neuspeli projekat te da će biti potrebno razviti novog, jeftinijeg lovca koji bi zamenio zastarele F-16, lovce četvrte generacije. F-35 ima visoko sofisticirane senzore i oružje, ali košta oko 100 miliona dolara po komadu, sklon je kvarovima i nepouzdan. Štaviše, 2018. je čitava američka flota F-35 bila prizemljena zbog pada jednog takvog lovca u Južnoj Karolini.
Rusija ima više tenkova i brodova od SAD

Rusija i dalje ima veliku prednost u broju tenkova

Ipak, SAD, koje imaju više nego dvostruko više stanovnika nego Ruska Federacija, nema ni približno toliku prednost u ukupnom broju aktivnih pripadnika oružanih snaga – 1,4 miliona u odnosu na milion ruskih. Štaviše, Rusija je u prednosti u pogledu broja rezervista – 2 miliona u odnosu na samo 845 hiljada američkih. Rusija uz to ima i pola miliona paravojnih snaga, a SAD nula, iako ova evidencija ne računa privatne kooperante, odnosno plaćenike iz firmi poput kontroverznog Blackwatera koji često deluju uz američke vojnike u vojnim konfliktima.

Nadalje, Rusija i dalje ima veliku prednost u broju tenkova – 13 hiljada naspram 6.100 američkih. U ukupnom broju oklopnih vozila SAD ipak stoje bolje, s 40 hiljada naspram 27.100 ruskih. Iako Rusija ima veći ukupni broj ratnih brodova – 603 prema 490 američkih, SAD imaju čak 11 nosača aviona, što je krucijalni element njene mornarice, dok Rusija ima samo jedan – koji je trenutno neaktivan jer je na popravci.

Rusija se oporavila od svog post-sovjetskog ekonomskog i vojnog kolapsa i pokrenula niz projekata modernizacijeu svojim oružanim snagama, prvenstveno u vazduhoplovstvu i mornarici, ali i balističkim projektilima s nuklearnim kapacitetom. Nova generacija ruskih podmornica sa strateškim (dakle, nuklearnim) i krstarećim projektilima dodatno smanjuje kvalitativnu prednost koju SAD ima na tom polju. Takođe, rastući broj ruskih modernizovanih korveta i drugih manjih brodova odražava njihov fokus na obalne obrambene snage.

SAD i dalje imaju daleko veći vojni budžet od Rusije i Kine

U svakom slučaju, najveća razlika između SAD i Rusije i dalje je vidljiva u možda i najvažnijoj stavci – budžetu za odbranu, koji u SAD-u iznosi 740,5 milijardi dolara, a u Rusiji samo 42 milijarde dolara.

Treća najjača vojna sila na svetu, Kina, ima Power Index od 0.0854, koji ne zaostaje previše za Amerikom i Rusijom. Njen je vojni budžet, u iznosu od 178 milijardi dolara, manji od američkog, ali znatno veći od ruskog. Takođe, s čak 2,185 milijuna aktivnih pripadnika oružanih snaga, ova ogromna zemlja ima prednost i nad SAD i nad Rusijom, s kojom je u mnogo prijateljskijem odnosu nego s Amerikom, ali s kojom deli golemu kopnenu granicu.

Borbena snaga kineske mornarice utrostručila

Kina ima i 3.260 vojnih letjelica, od čega 1.200 borbenih lovaca, zatim 35 hiljde oklopnih vozila, od čega 3.205 tenkova te 777 ratnih brodova, od čega dva nosača aviona. Kina, piše National Interest, nastavlja sa znatnim, dugoročnim ulaganjima u sve svoje vojne grane, a odlikuje je potencijal za eksplozivni rast vojnih kapaciteta u relativno kratkom roku. Osim sopstvenih borbenih grupa s nosačima aviona, Kina razvija i šestu generaciju bombardera i lovaca, a CNN je ovih dana objavio veliku analizu sa zaključkom da je ova zemlja izgradila najveću mornaricu na svetu.

„Borbena snaga kineske mornarice utrostručila se u samo 20 godina. Iako već ima najveću svetsku ratnu mornaricu, Kina alarmantnom brzinom gradi moderne površinske brodove, podmornice, nosače aviona, borbene avione, amfibijska plovila, podmornice s balističkim nuklearnim raketama, velike brodove obalne straže i ledolomce“, stoji u izveštaju američke mornarice iz decembra prošle godine. Poseban razlog za zabrinutost Pentagona je činjenica da će neki od tih brodova biti jednaki ili bolji od svega što SAD ili druge pomorske sile mogu poslati u akciju.

Iduće zemlje na ovoj rang-listi poprilično zaostaju za najvećim vojnim silama svijeta. Na četvrtom mestu je Indija (Power Index 0.1207), a slede Japan (0.1599), Južna Koreja (0.1612), Francuska (0.1681), Velika Britanija (0.1997), Brazil (0.2026). Na deseto mjesto se popeo Pakistan (0.2073). Nemačka je, s druge strane, pala na 15. mesto, s Power Indexom od 0.2519.

Hrvatska se popela, ali je Srbija ispred nje

Hrvatska se međutim popela na 63. mesto s Power Indexom od 1.0331 dok je 2017. bila na 68. mestu, a 2019. na 70. mjestu. Tako se nalazi ispred Slovenije (88. mesto, 2.0782) ili Bosne i Hercegovine (121. mesto, 4.0474), ali iza Srbije (61. mesto, 1.0063) i Mađarske (55. mesto, 0.9187). Srbija je postigla ozbiljan napredak od 2017, kad je bila na 89. mestu.

Oružane snage Hrvatske i Srbije često su tema poređenja i nadmetanja, a evo kako to izgleda prema Global Firepoweru.

Srbija ima dvostruko više aktivnih pripadnika oružanih snaga (30.000) od Hrvatske (15.500) i više nego dvostruko veći broj rezervista – 50.000 prema samo 20.000 u Hrvatskoj.

Takođe, srpski vojni budžet veći je od hrvatskog – 1,14 milijarde dolara prema 880 miliona dolara. Dok Hrvatska ima 75 vojnih letelica, od čega samo 12 borbenih lovaca i 37 helikoptera, Srbija ima 113 vojnih letjelica, samo 6 borbenih lovaca, ali 51 vojni helikopter.

Dok Srbija ima čak 304 tenka, Hrvatska ih ima 72. Srbija ima ukupno 1.200 oklopnih vozila, a Hrvatska 650. Hrvatska, logično, ima jaču mornaricu, s 28 brodova prema 19 srpskih.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Rang-lista nacionalnih oružanih snaga, od najjačih do najslabijih се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Podaci o rebalansima budžeta za 2020. i planovima za iduću godinu govore da ekonomska kriza uglavnom ne utiče na nabavke naoružanja u regionu i da mnoge zemlje planiraju da iduće godine povećaju izdvajanja za odbranu. Ta povećanja, koja otkrivaju podaci država regiona, NATO i MMF, događaju se i pored realnog pada BDP-a i rasta državnog duga“, navodi portal Balkanska bezbednosna mreža u uporednoj analizi vojnih budžeta zemalja regiona.

Rumunija predvodi

Ti podaci ukazuju da je ove godine za sektor odbrane najviše potrošila Rumunija – 5,5 milijardi dolara, zatim Mađarska 1,8 milijardu, Bugarska 1,2 milijarde, dok je Srbija za te potrebe namenila 1,04 milijardi dolara. Crna Gora od svih zemalja ima najmanji vojni budžet ali je najbliža NATO standardima po procentu izdvajanja za odbranu u odnosu na Bruto društveni proizvod.

Srbiju sledi Hrvatska koja za funkcionisanje sistema odbrane izdvaja 970 miliona, Slovenija 515 miliona, Albanija 210 miliona, Bosna i Hercegovina 174 miliona, Severna Makedonija 164 miliona i Crna Gora, koja za vojsku izdvaja 97 miliona dolara. Vlasti u Prištini za funkcionisanje bezbednosnih snaga izdvajaju nešto više od 69 miliona dolara.

Portal dodaje da Rumunija za oružane snage izdvaja najviše ne samo u apsolutnom iznosu, već i u odnosu na Bruto društveni proizvod (2,4 odsto), i da od te zemlje u NATO veće izdvajanje za odbranu u odnosu na BDP imaju samo SAD, Velika Britanija i Grčka. Budimpešta po procentu izdvajanja nacionalnog bogatstva za vojsku pripada donjem delu tabele NATO, ali je po strukturi troškova u evropskom vrhu jer investicije za naoružanje i opremu čine trećinu novca, što će se dodatno povećati u narednoj godini.

Nabavke naoružanja i opreme

„U 2020. godini troškovi odbrane Srbije će biti oko 869 miliona evra ili odnosno 1,036 milijardi dolara, što je dva odsto BDP Srbije. Ministarstvo odbrane i VS posle rebalansa budžeta dobili su oko 83 miliona evra više, a najveći deo povećanja, oko 76 miliona evra, odnosi se na nabavke naoružanja i opreme“, navodi se.

U tekstu se dodaje da struktura srpskog vojnog budžeta posle rebalansa pokazuje veliku razvojnu tendenciju, a da bi to trebalo da se nastavi i u narednom budžetu.

Hrvatska je smanjila posle rebalansa za šest miliona evra deo budžeta za nabavke naoružanja i opreme, a štedela je i Slovenija. Albanija je najveća sredstva planirala za personalne troškove, odnosno za plate, dok je u tom smislu najnepovoljnija situacija u BiH gde čak 90 odsto svih izdvajanja za vojsku ide na personalne troškove, pa za nabavku opreme godišnje ostaje manje od milion dolara.

Makedonija smanjila vojni budžet zbog ekonomskih posledica korona virusa

Severna Makedonija je ozbiljno smanjila vojni budžet zbog ekonomskih posledica korona virusa, ali je za narednu godinu planirala povećanje na 215 miliona dolara, od čega će četvrtina otići za nabavke naoružanja i opreme. S druge strane, iako Crna Gora ima u apsolutnom iznosu najmanji budžet od 97 miliona dolara, analiza pokazuje da je to blizu dva odsto BDP-a, koliko se i očekuje od članice NATO da izdvaja za odbranu pa je ta zemlja najbliža NATO standardu.

„Vlasti u Prištini završiće ovu godinu sa budžetom za svoje bezbednosne snage od 69,2 miliona evra, dok će 2021. budžet biti smanjen na 67,3 miliona evra. Struktura se menja u korist personalnih troškova, zato što se povećava broj zaposlenih u Ministarstvu bezbednosnih snaga za 403 osobe. Iznosi za nabavke i infrastrukturu smanjeni su sa ovogodišnjih 32,9 miliona na 29,9 miliona evra. Ove godine na naoružanje je potrošeno 1,46 miliona evra, a 2021. predviđen je rast na 10,8 miliona. Od tog iznosa 3,45 miliona je za pešadijsko naoružanje, 1,7 miliona na municiju“, navodi se.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Srbija je za odbranu ove godine izdvojila najviše sredstava od svih zemalja bivše Jugoslavije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Gotovo pola nekretnina je na prostoru grada Beograda a među njima su poslovni prostori, garaže kao i vojni objekti, objavila je Republička direkcija za imovinu.

Slede Niš i Valjevo u kojima je ponuđeno više nekretnina čije korišćenje više Vojsci Srbije nije neophodno.

Među ponuđenim nekretninama su i vojni kompleksi su Negotinu, Petrovaradinu, Vršcu, Raškoj, Surdulici, Leskovcu i Knjaževcu.

Početne cene za ove nekrentnine kreću se od 5,3 hiljade evra za jednu od garaža na Novom Beogradu do 922 hiljade evra za više od 24 hektara zemljišta kompleksa Sremčica u beogradskoj opštini Čukarica.

Državna imovina prodaje se prikupljanjem pisanih ponuda koje zainteresovani mogu podneti do 11. decembra.

Izvor: Tanjug

Foto: Goldfinger, Wikipedia

Чланак Država ponudila na prodaju 45 vojnih kompleksa i nekretnina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najnoviji izveštaj Stokholmskog međunarodnog mirovnog istraživačkog instituta (SIPRI) pokazao je da je u 2019. godini potrošeno rekordnih 1,9 hiljada milijardi dolara za trgovinu oružjem. Posle toga, organizacija „Grinpis“ je napravila analizu o tome šta bi sve moglo da se kupi u zdravstvenom sektoru za novac koji se izdvaja za naoružanje.

Tako bi, na primer, za cenu jednog borbenog aviona F35 koja iznosi 89 miliona dolara, moglo da se kupi više od 3.200 kreveta za intenzivnu negu, od kojih svaki košta 27.500 dolara. Jedan sat upravljanja ovim avionom košta 44.000 dolara, što je više nego godišnja bruto zarada medicinske sestre koja iznosi 42.000 dolara prema podacima OECD-a.

Daj fregatu, za lekare ćemo lako

Svota od 936 miliona dolara uložena u jednu Fremm fregatu, mogla bi da posluži za isplatu 10.662 godišnjih plata lekara opšte prakse u iznosu od 87.791 dolara po lekaru prema podacima OECD-a. Podmornica klase Virginia košta 2.800 miliona dolara, što bi bilo dovoljno da se nabavi 9.180 kompletno opremljenih ambulantnih kola, od kojih svaka koštaju 305.000 dolara.

Jedan tenk Leopard 23 košta koliko i 440 respiratora po prosečnoj ceni od 25.000 dolara po komadu. Jedan ispaljeni hitac iz tenka košta 3.200 dolara, a za taj iznos moglo bi da se kupi 90 testova za Kovid-19, koji pojedinačno u SAD košta 36 dolara. Cena jedne balističke maske jednaka je ceni 17 miliona zaštitnih maski od kojih svaka košta 1,82 dolara.

Izvor: Al Jazeera Balkans

Чланак Jedan ispaljeni hitac iz tenka košta kao 90 testova za koronu се појављује прво на Biznis i Finansije.